субота, 17. децембар 2016.

Ah, taj Niče





"....meni, koji sam naklonjen životu – čini da najviše znaju o sreći leptiri i mehuri od sapunice i sve što je od njihove vrste među ljudima."
Niče 


Znaš li

da se sve na svetu večno vraća,
i mi s njim,
i da smo mi već večno puta bili na svetu,
i sve sa nama”;

da sve dok se ne dogodimo 
shvatiti  ne uspevamo
vezu između nečega
izniklog  iz ničega:
tebe, večito u meni,
mene, večno u tebi.

da zato
“...nužno ostajemo (sebi strani,
ne razumemo sebe,
da .. "u sebi moramo videti  drugog".

Znaš li

da je sve između nas 
“ neizrecivo i bezimeno",
sreća  
leptira i mehura od sapunice” 

da  je sav nespokoj što
"duši stvara muku i slast
 i što je još i glad …utrobe”
raskorenjena večnost.

i da je jedini spas
ako najveći deo
svog budnog života provedeš
ne radeći ono što duša radije ne bi
ili makar ne toliko.

Avaj,


ukrcali smo se u različite vozove, 
na različitim smo prugama,
u odvojenom traženju 
sebe i smisla.

Iskorenjeni!





 “Verujemo zabludama čak i onda kada ih prozremo kao zablude.”

Niče 







6 коментара:

  1. ”Pogledaj ovu kapiju! Patuljče!” nastavih da govorim: '”Ona ima dva lica. Dva se
    puta ovde stiču: njih još niko nije prešao do kraja.
    Ova duga ulica što vodi natrag: ona traje celu večnost. A ona duga
    ulica što vodi napred – to je druga večnost!
    Ti putevi protivreče jedan drugom; prosto se udaraju glavama: a
    ovde, kod ove kapije, sastaju se. Ime kapije piše: '' Trenutak'”. (Tako je govorio Zaratustra')
    pesnik u prolazu

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da, to je to.
      Svaki čovek je jedninstven, neuporediv i nezamenjiv. Dolazimo iz različitih smerova večnosti, iz različitog smo sabrani, ali na jednom se mestu možemo sresti i srećemo: " ime kapije ...trenutak".
      Divno!

      Избриши
    2. Živele raskošne misli i reči.
      pesnik u prolazu

      Избриши
    3. „Kad su u vodi grede, kad brvna i priručja premošćuju reku: uistinu, tad ne veruju nikome ko govori: „Sve protiče.“ Nego mu čak i zvekani protivreče. „Šta?“ kažu zvekani, „sve protiče? Pa grede i priručja su iznad rečnog toka!“ „Iznad rečnog toka je sve čvrsto, sve vrednosti stvari, mostovi, pojmovi, sve ’dobro’ i ’zlo’: sve je to čvrsto!“ – A još kad dođe surova zima, krotiteljka reka, tad se i najpametniji nauče nepoverljivosti; i zaista, ne samo zvekani govore onda „Zar sve – ne miruje?“ „U osnovi sve miruje“ – to je pravi zimski nauk, dobar za neplodno vreme, velika uteha za zimske spavače i za one koji čuče iza peći. „U osnovi sve miruje!“ – ali protiv toga propoveda južni vetar! Južni vetar, bik, koji nije bik za oranje – besan bik razarač, koji gnevnim rogovima lomi led! Led, međutim – lomi brvna! Oh, braćo moja,
      zar sada sve ne protiče? Zar nisu sva priručja i brvna pala u vodu? Ko bi se još držao „dobra“ i „zla“? „Teško nama! Blago nama! Južni vetar duva!“ – Tako mi propovedajte, o, braćo moja, kroz sve ulice“ ( Niče )

      Избриши
  2. Jeli to onaj sto je ubio Boga! Da sam na tvom mestu ne bih se petljao sa njim.
    I ja onako u prolazu

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ni dve iste reči nemaju isto značenje za dvoje ljudi, još manje isto iskustvo.

      Избриши