уторак, 17. мај 2016.

Deset teza o prodiranju egokrata, Fredi Perlman

James Gillray's The Plumb-pudding in danger (1805), which caricatured William_Pitt_the_Younger Pitt and Napoleon was voted the most famous of all UK political cartoons.





Uvod


Ovaj tekst se nadovezuje na neke teme iz eseja Stalna privlačnost nacionalizma, ali je nastao ranije, kao sažetak obimnog Priručnika za revolucionarne vođe, koji su Fredi i Lorejn Perlman napisali i objavili 1972. godine, pod zajedničkim pseudonimom Majkl Veli (od Makijaveli). Kao što Perlman objašnjava u pomenutom eseju, mnogi nesuđeni oslobodioci ljudi od njihovih tirana, ali i od svake druge predstave o slobodi, shvatili su tu satiru doslovno. Teze o prodiranju egokrata skiciraju klinički portert „eksperata za slobodu“ i ukratko opisuju način na koji se ta sorta širi, razmnožava i uspostavlja dominaciju.


I.

Egokrata – Mao, Staljin, Hitler, Kim Il Sung – nije nesrećan slučaj, anomalija ili erupcija iracionalnosti. On je personifikacija odnosa na kojima počiva vladajući društveni poredak.

II.
Egokrata je inicijalno pojedinac, poput bilo kog drugog pojedinca: nem i nemoćan u vrtlogu društva bez zajedništva i komunikacije, žrtva spektakla, tog „neprestanog govora vladajućeg poretka o sebi samom, neprekidnog monologa samouzdizanja, autoportreta tog poretka u fazi njegove potpune dominacije nad svim aspektima života.“ (Debor) Odbijen spektaklom, on žudi za „oslobođenjem ljudskog bića, koje je u isto vreme i društveno biće i čovečanstvo.“ (Kamat) Kada tu žudnju počne da ispoljava u praksi, tamo gde radi, na ulici, svuda gde spektakl otima svu njegovu ljudskost, on može da postane buntovnik.

III.

Žudnju za zajedništvom i komunikacijom egokrata ne ispoljava u praksi: on je transformiše u Misao. Naoružan tom Mišlju, on je i dalje nem i nemoćan, ali više nije poput ostalih. On je sada Svestan, on je u posedu Ideje. Da bi potvrdio svoju različitost, da bi sebi dokazao da se ne zavarava, potrebno je da ga i drugi opaze kao drugačijeg – oni drugi koji će potvrdti da on zaista poseduje Misao i da je ta misao Ispravna.

IV

Svoju žudnju za zajedništvom i komunikacijom egokrata ne ostvaruje uništavajući sve elemente spektakla koji mu se nađu u dometu, već tako što se okružuje istomišljenicima, njihovim Egom, koji jedan drugom odražavaju Zlatnu Misao i potvrđuju jedan drugom njenu dragocenost. Izabrani Narod. U ovoj tački, da bi ostala Zlatna, neukaljana i beskompromisna, Misao mora da ostane nepromenjena. Kritika i revizija postaju sinonimi za izdaju. „Zato ta misao postoji samo kao polemika sa stvarnošću. Ona odbija svaki prigovor. Ona može da preživi samo zamrzavajući se, postajući sve više i više totalitarna.“ (Kamat) Samim tim, da bi nastavio da odražava i potvrđuje ispravnost Misli, pojedinac mora da prestane da misli.


V.

Prvobitni cilj, „oslobođeno ljudsko biće“, gubi se u praksi podređenoj egokratovoj svesti, jer ta „svest od sebe pravi jedini cilj i postvaruje se u obliku organizacije koja taj cilj treba da ostvari.“ (Kamat) Grupa uzajamnih obožavalaca pravi raspored aktivnosti i određuje mesto okupljanja; ona postaje institucija. Organizacija, u zavisnosti od okolnosti i ličnih sklonosti, može da poprimi oblik boljševičke ili naci-ćelije, socijalističkog kluba čitalaca ili anarhističke grupe afiniteta, „stvarajući tako uslove koji pogoduju neformalnoj dominaciji vodećih propagandista i ideologa, čiji osrednji intelektualni domet biva dodatno ograničen stalnim pozivanjem na nekoliko večitih istina. Ideološka odanost donošenju jednoglasnih odluka, utrla je put nekontrolisanoj vladavini ovih eksperata za slobodu“ (pisao je Gi Debor povodom anarhističkih organizacija). Odbijajući vladajuću ideologiju spektakla, organizacija ekperata za slobodu reprodukuje odnose spektakla kroz svoju internu praksu.


VI.


Organizacija posvećena realiziciji Misli okreće se ka svetu, jer „projekat ove svesti jeste da stvarnost ukalupi u svoj koncept.“ (Kamat) Grupa postaje militantna. Ona se priprema da na širi, društveni plan primeni svoje unutrašnje odnose, što bi u jednoj od mogućih varijanti moglo da izgleda i ovako: „Unutar partije niko ne sme da zaostaje kada naredba rukovodstva glasi ’napred’, niko ne sme da skrene desno kada naređenje glasi ’levo’“ (jedan revolucionarni lider, citat M. Veli; F. i L. Perlman, Priručnik za revolucionarne vođe) U toj tački, konkretan sadržaj Misli je s praktičnog stanovišta važan isto koliko i za hrišćane geografska lokacija Raja. Cilj je sveden na batinu: on služi samo kao opravdanje za represivnu praksu grupe i kao sredstvo ucene. Nekoliko primera: „Čak i najmanja devijacija socijalističke misli osnažuje buržoasku ideologiju.“ (Lenjin, citirao M. Veli) „Kada vidim kako ’liberteri’ besomučno kleveću jedni druge, pitam se šta je ostalo od njihove zrelosti i posvećenosti revolucionarnoj promeni društva” (jedan anarhista iz pisma redakciji Fifth Estate).
.


VII.

Militantna organizacija se proširuje pomoću preobraćenja i manipulacije. Preobraćenje je bilo omiljen metod ranih boljševika i anarhističkih misionara: izričit zadatak militanta je da radničku klasu učini „svesnom“ (Lenjin), da „naše ideje približi radnim ljudima“ (jedan anarhista iz The Red Menace, Toronto). Ali, militantov skriveni zadatak i praktičan ishod njegove aktivnosti jeste da utiče na praksu radnika, a ne na njihovu misao. Preobraćenje se smatra uspelim ako radnici, bez obzira na to šta zaista misle, plaćaju doprinos organizaciji i ako se odazivaju na njene pozive na akciju (štrajkovi, demonstracije, itd.) Egokratova prava namera je da uspostavi hegemoniju (svoju i svoje organizacije) nad velikim brojem pojedinaca, da postane vođa mase sledbenika. Ta skrivena namera postaje cinično očigledna u slučaju nacista ili staljinista (ili kod amalgama kao što je Radnička partija SAD). Preobraćenje utire put manipulaciji, otvorenoj laži. U tom modelu, regrutacija novih sledbenika postaje glavni zadatak, a Ideja prestaje da bude zvezda vodilja, savršena i nepromenljiva; Ideja postaje samo sredstvo za postizanje cilja; sve što može da privuče nove sledbenike je dobra Ideja; ona postaje cinični kolaž sastavljen od strahova i mržnje potencijalnih sledbenika; njeno glavno obećanje je likvidacija žrtvenih jarčeva: „kontrarevolucionara“, „anarhista“, „agenata CIA“, „Jevreja“. Razlika između manipuilatora i misionara je samo teoretska; u praksi, oni su samo konkurenti koji jedni drugima kradu ideje.


VIII.


U nameri da proširi Ideju, da preobrati ili izmanipuliše, egokrati su potrebni odgovarajući instrumenti, mediji, i to upravo oni mediji koje društvo spektakla proizvodi u izobilju. Jedno od opravdanja za upotrebu medija glasi ovako: „Mediji su sada monopol vladajuće klase, koja ih koristi za svoje ciljeve. Ali, sama struktura medija je ’suštinski egalitarna’. Zadatak revolucionarne prakse je da omogući da njihov potencijal, koji kapitalisti sada koriste na perverzan način, dođe do punog izražaja, da ih oslobodi…“ (parafrazirao Bodrijar) Prvobitno odbijanje spektakla, žudnja za zajednicom i komunikacijom, bivaju zamenjeni težnjom ka preuzimanju kontrole nad istim onim instrumentima koji poništavaju zajednicu i istinsku komunikaciju. Oklevanje ili iznenadna provala kritike sankcionišu se ucenom u ime organizacije: „Lenjinisti će pobediti, ako ne prihvatimo svu odgovornost borbe do konačne pobede...“ (anarhista iz The Red Menace; staljinisti bi rekli „trockisti će pobediti, ako...“, itd.). Posle ovoga, sve prolazi. Svako sredstvo koje vodi ka cilju je dobro. Da bi apsurd bio potpun, čak se i prodajna promocija i reklama, aktivnost i jezik samog kapitala, opravdavaju kao revolucionarna sredstva: „Mi se u velikoj meri oslanjamo na distribuciju i promociju. Naš promotivni rad je širokog opsega i veoma skup. To uključuje oglašavanje u medijima, promotivni materijal, kataloge, iznajmljivanje displeja širom zemlje, itd. Sve to iziskuje ogromnu količinu novca i energije, što pokrivamo novcem zarađenim od prodaje knjiga.“ (jedan „anarhistički biznismen“ u pismu redakciji Fifth Estate) Da li je ovaj anarhistički biznismen samo smešan primer, jer je tako preteran, ili se samo dobro uklapa u ortodoksnu tradiciju organizovanog militantstva? „Velike banke su deo državnog aparata potrebnog za igradnju socijalizma koji ćemo samo preuzeti od kapitalista; naš zadatak je da odbacimo sve ono čime su kapitalisti izvitoperili taj izvanredni aparat i učinimo ga JOŠ VEĆIM, još demokratskijim, još sveobuhvatnijim“ (Lenjin, citirao M. Veli)


IX.

Za egokratu mediji su sredstvo, a cilj hegemonija, apsolutna vlast tajne policije: „Nevidljivi vodiči usred narodne bure, mi smo ti koji treba da je usmeravaju, ne kao vidljiva sila, već kao kolektivna diktatura naše alijanse – diktatura bez oznaka, naziva i zvaničnog statusa, a opet još moćnija, upravo zato što neće imati nijedno od pojavnih obeležja vlasti“ (Bakunjin, citirao Debor). Kolektivna diktatura ubrzo postaje dikaktura jednog egokrate, jer „ako sve birokrate, uzete zajedno, odlučuju o svemu, oni svoju klasnu koheziju mogu da održe samo ako svoju terorističku silu koncentrišu u jednoj ličnosti.“ (Debor) Ako egokratov poduhvat uspe, uspostavljanje “diktature bez zvaničnog statusa” ne ukida komunikaciju samo na društvenom planu; tajna policija svesno likvidira i svaki lokalni pokušaj. Ova situacija nije „deformacija“ prvobitnih „čistih ciljeva“ organizacije, već je predodređena njenim sredstvima, istim onim „suštinski egalitarnim“ instrumentima upotrebljenim za postizanje pobede. „Masovni mediji su zapravo antimedijatori, neprenosnici, prozivođači nekomunikacije. Televizija, samim svojim postojanjem, uvodi društvenu kontrolu u domove. Uopšte nije neophodno da se kontrola zamišlja kao periskop kojim režim špijunira privatni život pojedinaca, jer televizija taj posao obavlja mnogo bolje. Ona postiže da se ljudi više ne obraćaju jedni drugima, da ostanu potpuno izolovani pred saopštenjima na koja ne mogu da odgovore.“ (Bodrijar)


X.

Egokratski projekat je postao suvišan. Kapitalistički mediji za proizvodnju i komunikaciju već su redukovali ljudska bića na neme i bespomoćne posmatrače, pasivne žrtve neprekidnog „samouzdižućeg monologa“ vladajućeg poretka. (Debor) Antitotalitarna revolucija ne zahteva neki drugi medijum već likvidaciju svih medija: „... likvidaciju čitave sadašnje strukture, svih njenih funkcionalnih i tehničkih elemenata, koji u svemu odražavaju postojeći društveni oblik. To bi, u krajnjoj liniji, trebalo i moralo da vodi ka ukidanju samog koncepta posrednika: neposredno razmenjene reči, uzajamna i simbolična razmena, negiraju samu ideju i funkciju medija... Zato je uzajamnost jedini put koji vodi ka ukidanju posredovanja.“ (Bodrijar)

Fredi Perlman, 1977.


- Jean Baudrillard, Pour une critique de l’economie politique du signe (Paris, Gallimard, 1972)
- Jacques Camatte, The Wandering of Humanity (Detroit, Black & Red, 1975)
- Guy Debord, Society of the Spectacle (Detroit, Black & Red, 1970; 1977)
- Claude Lefort, Un Homme en Trop: Reflexions sur “L’Archipel de Goulag” (Paris, Seuil, 1976)
- Michael Velli (Fredy & Lorraine Perlman), Manual for Revolutionary Leaders (Detroit, Black & Red, 1972



Izvornik: Anarhistička biblioteka
 

31 коментар:

  1. Анониман18. мај 2016. 00:28

    Ovaj tekst ubedljivo dokazuje da projekat "odabrane" manjine koja zeli da prosvecuje masu na kraju postaje u potpunosti izvitoperen.U jednom komentaru na tekst o Reneu Genonu zastupao sam upravo jedno takvo glediste i nakon perioda razmisljanja uvideo sam da je ono katastrofalno pogresno,a citanje ovog teksta to je i potvrdilo,sto mu dodje kao primer sinhronicistickog dogadjaja(Jung).LUX

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Анониман18. мај 2016. 23:19

      Odabrana manjina, mislis tehnokratija, je ne samo nesvrsishodna vec i opasna. Internet je velicanstven primer manipulacija tzv.strucnjaka svih oblasti. Ni od relevantnih strucnjaka nemas puno koristi.Prati kampanju o klimi, hehe....koliko je hiljada naucnika poptisalo tu laz ( politicku ideju novog poretka) i nema veza sto je isto toliko naucnika opovrglo, vrlo argumentovano, sa istorijskim cinjenicama. Ne covece, proslo je vreme prosvecivanja, racunaj da se nauka skoncentrisala na novu ideju, lagano ubijanje biloskog coveka u korist novog "nad-coveka",masine.
      Z.

      Избриши
  2. Анониман18. мај 2016. 05:43

    Pojam ego-kratija daje mnogo podsticaja za razmišljanje. Kratko, gde dominira ego tu nema slobode. Zapravo, svaki dogovor između pojedinca i države dovodi do gubljenje dela slobode svakog građanina I provođenja interesa države. Donoseći zakone država se ne rukovodi individualnom slobodom, već jednakim pravima i pravednošću. Trebalo bi biti tako. Dakako, tako nije. Kapitalizam favorizuje privatno vlasništvo, levica zajedničko. U toj polaznoj osnovi vidi se razlika između akcenta zakona I odnosa : Levijatanu je važna sigurnost privatnog, levica nudi zaštitu regulativom zajedničkim dobrima. Na papiru. Praksa rađa svašta. Ego- kratija je praktično praksa. Kako može da bude drugačije?
    pedja

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Анониман18. мај 2016. 23:21

      Nemoj da preteras sa razmisljanjem, heheeee..
      Z.

      Избриши
  3. Анониман18. мај 2016. 16:33

    Ljudi su podjednako mogli naptredovati da nije bilo ega pojedinaca, to jest udruženo kojekakvih vladajućih elita u politici, religiji, nauci. Svaki je čovek mogao mogao biti prosvetljen onoliko koliko je potrebno da bude u životu zajednice. Svaki poredak, bilo koje grupe, od gore napomenutih, borio se i uspostavljao poglede u osnovi kojih su njihovi interesi. Otuda u društvu imamo sukob više pogleda i interesa. Ego.
    Počnimo od osnovnog obrazovanja kao podloge mišljenju pojedinca. Pre stotinjak godina obaveznog školovanja nije ni bilo. Kada je uvedeno sprovodilo se (sprovodi) preko državnih vlasti, koje su sve na neki politički način organizovane. Funkcija obrazovanja je jačanje moći , institucije države su u službi moći, sva što država može da stavi u funkciju svoje moći ona to čini. U Novom sadu je preko noći smenjeno sedam, osam urednika televizije. Bez stida i srama, Vučućev režim provodi diktaturu naočigled stanovništa. Grešim, uz pomioć stanovništva. Ko je glasao. Narod. Neprosvećeni narod, glupa neinformisana masa, korumpirana sendvičima i sl. Novcem se sve može kupiti, ponajpre čovek. Na šta se svode odnosi ljudinego na ego- interese pojedinca. Pametan dictator, kao Vučić, kupuje i vlada.Pojedinci u grupama, kupuju i vladaju. Sredstvo kupovine nije samo novac, tu je položaj, sigurnost ( u diktaturama ) mnoge pogodnosti.
    XXX

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Анониман18. мај 2016. 23:07

      Najbrojnija grupa medju nezaposlenima u Srbiji su fakultetski obrazovani. Imamo nenormalno visok procenat nepismenih, cini mi se mnogo manji broj visoko obrazovanih ali se broj ovih drugi utrostrucuje na kojekakvim mega-univerzitetima. Tako dolazimo do statisticke obmane da drzava ima sve obrazovaniju mladez, ustvari ima hiperprodukciju laznih diplomanata. I bez toga je sistem obrazovanja bio neuskladjen sa potrebama privrede, sada je jos vise. To je primer katastrofalne nebrige drzave sto ne cudi kada u samoj vlasti, od vrha pa na dole, sede lazni diplomanti, magistri, doktori. Tako srpska vlast ucvrscuje svoju moc, zaglupljivanjem. Sto vise glupih duzi rok njihovog trajanja.
      Z.

      Избриши
    2. Civilizacija ima svoje veoma tačno "isprogramirane" tokove i sve je na svom mestu. Štancovanje diplomanata je u skladu sa današnjim štancovanjem svega i svačega. Kinezi su na sceni odavno. Ego intelektualca je superioran i kao takav nije podložan fleksibilnim promenama vremena. Posledica toga je neminovna degeneracija. I to je univerzalni zakon. Štancovani diplomanti su nevažni i predstavljaju sitnu buraniju, koju je lako staviti tamo gde pripadaju, da ima ko to da uoči. Intelektualci kukaju na sav glas jer su izgubili svoju dominantnu poziciju ranije čvrsto ukorenjene ego-strukture - INTELEKTUALAC. Kukaju na sva zvona, jer traže počast, funkciju, što je gore od svake droge - ponos je u čoveka najgora kategorija koja mu se na kraju olupa o glavu. Nismo pametni dovoljno, tačnije, mudri da napravimo promenu umesto stihuje koja se dešava van našeg domašaja.

      O tome govori vic na temu reforme BG univerziteta - Profesor bira sebi asistenta glupljeg od sebe da bi ovaj rmbačio umesto njega jer zna koliko želi tu poziciju. Ovaj kad postane profesor takođe shvati da treba da ponovi isti šablon i izabere za asistenta glupljeg od sebe... i tako redom, dok onaj najgluplji neće moći da proceni ko je gluplji od njega, i igrom slučaja izabere pametnijeg - tada nastupa reforma BG univerziteta. haha, smejali smo se, ali se više ne smejemo, jer na vlasti nisu najgluplji. Problem vezan za ovu vic-tezu jeste što je to sve stihijska promena. Nema mudrosti da se tako što izvede na dobro osmišljen način i skrati vreme. Ovako ćemo se načekati.

      Najveći egoi nisu među političarima i onima koji jure novac, već naprotiv među intelektualcima. Znanje je na višem nivo od moći koje daje novac i politička funkcija. Moć znanja je najveća. Ko dosegne taj nivo imaće veliki problem da se spusti među običan svet i digne ga na viši nivo, kako bi time digao i novo društva u celini. Oni pravi (najveći) šetaju gradom nevidljivi za one koji sebe smatraju navećima. I žive život običnog sveta, ali bez iluzija i snova o boljem sutra. Samo što nije još zrelo vreme da se udruže i nešto naprave. Izgleda da će SLUČAJ stihijske promene opet odvojevati svoju pobedu. Pa kom opanci, kom obojci. Tako je to sve dok se na ovu temu filozofira. A šta da radimo, mnogi od toga zarađuju za život, a mi dokoni se opet zabavljamo.

      Ni čovek, ni društvo ne može da se oslobodi uticaja ega, samo treba da se trudi da otkrije pravog gazdu u sebi. Da on jaše magarca, a ne magarac njega. Sa teretom magarca pod sobom ima šanse da se opameti kad oseti da kičma puca. Od kako je sveta i veka uvek se znalo ko je gazda a ko sluga. Tako je oduvek bilo i biće.

      Društvo je socijalna kategorija koja u svom korenu ima isključivo Ego-ideale. Uvek neko mora biti gore, a neko dole. Problem je što niko ne želi da prizna gde mu je mesto, ni u društvu, ni u porodici, niti u svojoj glavi, što je i uzrok svemu ovome što nam se dešava. Kad je svaki šraf i zupčanik na svom mestu, mehanizam može da radi, a ovako... teško. Zakon haosa ima svoj univerzalni red koji se sprovodi nevidljivim silama. Kad strada i glava i zadnjica, znači da je došlo vreme da se oba dela postave na svoje mesto. I nikako ne može drugačije. Nisu nas dovoljno nalupali. Ego-magarac uživa i kaže - nije to ništa, nemate pojma šta JA sve mogu da podnesem. Svako ima svoje zadovoljstvo, reče Đavo i sede u koprive.

      Избриши
    3. Анониман20. мај 2016. 00:12

      Bravo!!!
      neka si mu rekla, hehe....on je najgori, a ne tamo neki lažnjaci.
      Pronaćiće oni još deset vrsta bozona da bi zadržali pet hiljada mesta, ako se ne varam. Isisaše dušu svetu.Moram da pecnem malo.

      Draga Sfinga,ima istine u tvojoj pomalo " isprogramiranoj" priči. Ego jeste presudan za civilizaciju ali koji i čiji.Bojim se da pomalo precenjuješ ego-ideale. Moć kulturno- ideološkog "firmware-a" pokreće i usmerava ego, kako. Kao sredstvo. Svaki istorijski sukob je pre svega sukob ( ega grupe, nacije, države) za moć. Drugi svetski rat nije bio prvenstveno sukob fažizma i slobode,dakle nije sukob ideja već fizičke dominacije nad kontinentom. Nadalje, težina ega pojedinca je minorna u poređenju sa konačnim zbirom ega vladajuće mafije, a taj ego je usmeren prema moći. Sistem moći je taj koji gura unazad a intelektualac, vrhunska elita talentovanih, uz svu opravdanu kritiku koju upućuješ, jedini je koji,kao klasa pametnih, pomera ovaj svet napred.
      Ego intelektualca ima tu korisnu stranu. Nadmenost, arogancija i koje sve ne osobine intelektualca su nebitne, kao što su nebitni poluintelektualni lakeji,obična banda kao političari, bitna je osovina točka civilizacije oko koje se okupljaju ega.
      Zato će mašina da nasledi čoveka. Umesto Đavola ona će da sedne u koprive, hehe....
      Kao obično uživao sam u čitanju tvog komentara.
      pozdravljam te
      pedja

      Избриши
    4. Dragi Peđa,
      Ego je ego, bez obzira da li ga gledamo u lošem ili dobrom izdanju. Ponekad mislimo da je nešto loše, ali na kraju uspadne dobro. Čovek treba da se trudi da se razvija lestvicom od najnižih potreba za život, preko želja da imamo partnera i porodicu, zaradimo puuno novca, imamo kuće, automobile, da letimo avionom, putujemo, afirmišemo se u poslu ili sedimo na nekoj važnoj poziciji, da čeznemo da saznamo sve što nas intrigira i vuče. Da osetimo i slast moći odakle god da dolazi. I sve te osećaje čovek mora da prođe u ovoj ili onoj meri, da bi znao da raspozna u sebi te raspone od dna do vrha. I na tom prostoru između se dešava naš život, ne samo u kontinuitetu, već u svakom trenutku. I ispada de je naš razvoj zapravo razvoj našeg ega. Ono autentično lebdi negde okolo, i valja ga uhvatiti s vremena na vreme, ko može.

      Slično je i sa civilizacijom. I ona kao i čovek ide putanjom razvoja ego-ideala. Svako vreme gaji drugačije ideale. A ideali u konačnici podgrevaju u čoveku želju da ide na vrh, samim tim veliku želju za moćima i dominacijom. To je u pozadini. Ispred toga vidimo sukobe oko osvajanja teritorija, religijske sukobe, streteške pretenzije oko prirodnih resursa, a u suštini sve je to volja za velikom dominacijom. Pa čak, ako hoćeš, i kulturnom i nacionalnom dominacijom. Čovek je naprosto takav stvoren. JA želi da bude car svih svetova. Ma, kakvi bozoni, otkrićemo mi i Boga ako treba. A tu nastaje mali prekid filma, jer i oni koji krenu u potragu za bogom, moraju takođe proći težak put ego-duhovnih fanatika, dok ih nešto ne spusti na zemlju. Treba ipak imati i malo sreće u raspodeli alavosti i smernosti.

      A u korenu svega ipak stoji ideja, složićeš se sa mnom. Ideju gura jedan specifičan nagon u nama da se razvijamo. E pa sad, malo nam se ne dopada u kom pravcu ide ovaj svet, ali pre 30 godina smo kritikovali ovo što sada živimo, a i ne primećujemo das mo se utopili u tome. Ko nas pita, kaže, mora se i živet i mret. Ipak ću ja da okopavam i zalivam ruže, videćeš... Ima u tome neke čari, ko poslednji kineski car... hehehe

      Koliko je pozitivnih karaktera ega i “kratija” isto toliko je i negativnih. Nemamo drugo, to nam je dato kao alat da kopamo, zidamo i pravimo svet, pa da ga rušimo i opet sve ispočetka. Vavilonska kula je neizbežna građevina sveta. To je naša sudbina.

      Ako ćemo o intelektualcima, ja sam najgora, priznajem, ko želi može mi se pridružiti. U društvu se lakše podnosi blam. Prosipam ovde neke ideje, koje pri tom i nisu moje, pametujem, a povremeno čitam komentare iz prikrajka i smeškam se... pa zar to, dragi Peđa nije užas intelektualnog incidenta. Hvala bogu, pa vidim svoje unutrašnje porive, stid sam odavno prevazišla, hehe, više mi je do druženja, samo smo ovde ograničeni medijem i nemamo kud, malo razmenjujemo naše stavove, malo se našalimo i tako u krug. Verovatno I u tome ima neke slasti.

      Laka vam noć. Odoh da stavim poklopac na vulkan. Noć ipak miriše na ruže.



      Избриши
    5. Анониман21. мај 2016. 01:45

      Draga moja,
      ego je neosporan. Svi se bave sobom i kad se naizgled bave drugim. Tu nema dileme. Zbog sukoba ega svako je vreme vuneno, narod sluđen a diktatori najbolje rešenje. Jedino velika budala ume da disciplinuju vojsku ludaka, čuvajući sebe.
      Kod bravara nije bilo konfuzije. Znalo se šta može a šta ne, pa izvolte i narod izvoleo, pristojno živeo. U odnosu na danas kolateralna šteta je bila manja: stradalo se na početku, u Blajburgu, posle na Golom otoku, sitnica u odnosu na rat posle raspada, opšte klanje, milione mrtvih, ranjenih i raseljenih na jad i bedu posleratnih državica, sliku i priliku posuvraćenih banana zajednica.
      Šalu na stranu,pojedinac mora da se adaptira zahtevima društva, nešto prihvata od nečega se distancira i formira jezgro vlastitosti. U tom procesu ego jeste bitan, ponavljam, važno je kakav ego. Primarni su nagoni, instinkti, animalno, životinjsko kao pretpostavku svake psihološke reakcije ega. Nagon ne priznaje pravila, zakone, norme, bilo kakva ograničenja, ne želi da bude sputan. I u slučaju kada ego sputa nagon on još uvek zadržava izvesnu autonomiju.
      Pišeš da “ u korenu svega ipak stoji ideja… koja gura jedan specifičan nagon u nama da se razvijamo”.
      Ne, draga moja, to nije ideja, to je čitav realan sklop faktora, složen i često protivrečan u kome ličnost formira personalni identitet. Identitet je proces a krajnji ishod je socio- psihološka slika ličnosti, zapravo slika odnosa individue i njene sredine. Složićeš se ti sa mnom, hehe...
      Ego ideali civilizacije, tj.socijalni identitet društava, suviše je apstraktan za identifikaciju. Ličnost se teže identifikuje sa apstraktnim pojmovima socijalizma, kapitalizma,i sl( ideali ostaju pojmovi). Realno ljudi se identifikuju sa drugim ljudima, grupama, odnosima, relacijama, da ne nabrajam. Kulturni identitet je najprimarniji.
      Nisi najgora, nisu intelektualci najgori, obrazovani, neobrazovani, pismeni, nepismeni, notorna je činjenica da je glupost najopasniji parazit koji upravlja civilizacijom, a sve prethodno nabrojano samo je šminka koja je pokriva. Gluposti bi trebalo zatrti semen na sve moguće načine, a to je nemoguće. Drugim rečima, simplifikovani dajdžest ( digest -pregled,prikaz, Knjige mislioca Pedje) se može svesti na jednu rečenicu: svi predznaci ispred čovek ( otisak palca ili dr.) su kozmetičke prirode. To isto su ideali, utopije, želje. Zato sve budale treba da vise. Malo je kanapa koliko je gluperdi, to je problem.
      Lepo se nas dvoje ispričasmo, hehe…Bilo mi je zadovoljstvo.
      pedja

      Избриши
    6. Nemam reči, slatki ste.Ja po običaju kasnim,nikako da izbegnem gužve. Oprostićete mi.
      Meni ovom tekstu nešto nedostaje.Da ne navodim sve poimenice, jer sudeći po objašnjenje na početku ovo su ipak samo nabacane skice, mada i takve pružaju dosta materijala za diskusiju o sistemu koji je izbacio egokrate ( i obratno).
      Uzmimo, npr. IV tezu, genijalna je.Ne podseća li Vas na današnje vreme i garnituru.
      Okupljanjem istomišljenika ( u tezi je eksplicitno navedeno istih Ega )ostvaruje se politika održavanja i potvrđivanja prakse ( u tezi je upotrebljen sveobuhvatniji mada metaforičan izraz Zlatna misao). Da bi ista ostala neukaljana i beskompromisna( Zlatna) ona ne sme da se menja. Kritika, primedbe ili ( ne daj Bože ) revizija ne dolaze u obzir, praksa ( namerno koristim uprošćen termin ) mora da se zamrzne. Tako system postaje totalitaran. Dakako, svi koji se usude ići proti su izdajice, ali vrhunski je pogodak kraj teze,pojedinac mora da prestane da misli.
      Sve književne fikcije totalitarnih distopija, od Zamjatina, Orvela, Hakslija pa nadalje,vode tom ključnom momentu.Totalitarizam ne podrazumeva samo represivni režim u kom je svaki segment života građanina pod strogom kontrolom, koliko izmenu svesti koja fantastično funkcioniše.
      Zašto izvlačim ovu tezu? Zato što ona prikazuje jednu od faza razvoja društva u kome je, sa jedne strane dominantna ego okupljenog političkog vrha, dok je , sa druge strane, ego mase poništen. Mogli bi reći da je književna fikcija, neke budućnosti, suviše pojednostavila ulogu ega potlačenog pojedinca. Moramo uzeti u obzir da su sve književne distopije u suštini zasnovane na primerima iz istorije, pa i sadašnjosti, tako da je ova vrsta totalnog potiskivanja ega već postojala i postoji. Psiholozi bi o tome mogli reći mnogo više, a verovatno su i rekli.
      Sve u svemu, tekst je inspirativan, takav kakav je i upozoravajući. Šta vredi, kada je masa, sada ću ja da zaključim crno,uveliko kontuzovana.to je još jedan argumenat više da je prestajanje razmišljanja moguće. Ako izuzmemo nas, haha... Hvala bogu nismo jedini.
      Pozdravljam vas.

      Избриши
    7. Анониман21. мај 2016. 22:39

      Slatki? I ja nemam reci, hehe...
      Pozdrav svima
      Z.

      Избриши
    8. Анониман21. мај 2016. 22:43

      Pogresio sam red, hehe..da dodam ponovo.
      Poseban pozdrav Sfingi.
      Z.

      Избриши
    9. Анониман22. мај 2016. 00:41

      Hohohoooooo....vikend greške , hehehe... opet.
      pedja

      Избриши
    10. Haha, Li, upravo tako kako si rekla za grupu istomišljenika. Dodala sam i sama prethodno da mi se pridružite u grupu ego-intelektualnih manijaka. Gurđijev bi rekao - Idijjjjota - koje je čak pobrojao u jednoj specifikaciji. Malo karikiram, ali je tu suština. Slično se uvek sličnom raduje. Šta bi se tek desilo da smo političari i da nam je dato da napravimo državu?! Ihaaa. Ne smemm ni da zamišljam.

      Uzvraćam veliki pozdrav svima

      Избриши
  4. neosnovano je govoriti o slobodi ( individualnoj ) u značenju neke apsolutne- prirodne slobode( koja je takođe iluzija ) ukoliko se raspravlja o društvu. A uglavnom je reč o tome. Izgleda da se oko toga slažemo.
    Rasprave se vode o suštini kulture ( jedne zajednice) i ona je u punom je jeku i u Evropi. Razlike između sukobljenih strana najuočljivije su u stavu prema muslimanima. Evropa koja sebe definiše uglavnom na osnovu hrišćanskih korena ( zakona i etike zasnovane na njima ), pa samim tim i u suprotnosti prema islamu, zasniva se na potpuno drugačijim predstavama nego Evropa koja bi mogla uključiti i islam koji je tek čvršto vezan za religiju u domenu prava, čak i ekonomije. Nisu uzalud neki istoričari govorili o sukobu kultura ( Istoka i Zapada), ali ne u banalnom smislu. Svaki je identitet zajednice ( pojedinca ) neuporedivo složeniji i ambivalentniji nego što se na prvi pogled čini.
    Dok je ego uslovno recimo individualni nagon, kulturna identifikacija je neka vrsta nagona kolektivu, zajednici i on sobom nosi tu ambivalentnost veću nego ego. Ego je jednosmeran, vrti se oko JA, MENE,MENI, nacionalni identitet ne mora biti potpuno usmeren na sebe posebno u sekularnim društvima gde je sve više uticaja kosmopolitskog osećanja.

    Sam tekst je neka vrsta anatomije i razvoja egokratije, po meni identičan autokratiji. Uvek dodam kad nisam ekspert u nekoj oblasti, da bi se ogradila od vašenja mojih stavova, ali kao što u demokratskim društvima imamo elemente čiste diktature ( Vučić, fantomke npr.) uprkos demokratskim isntitucijama, tako je i egokratija koju autor secira, vise teoretska konstrukcija koja se može prepoznati u autokratskim i demokratskim društvima.
    pozdravljam sve

    ОдговориИзбриши
  5. Анониман18. мај 2016. 23:35

    Sve ce kulture svetski poredak lagano da unistava.Pitanje je da li ce uspeti.Egzodus sa izbeglicama je samo jedna u nizu njihovih akcija. Bas njih briga ko se kome dopada, hehe...za njih su svi isti, hriscani, muslimani, budisti, belci, crnci, zuti, zeleni. Egzistencija pretpostavlja snalazenje pri cemu su prilagodjavanje i transformacija osnov.Prema tome svako se u zivotu snalazi kako ume, kao u braku, u dvoje, nema se tu sta puno mudrovati. Nasa bivsa se raspade na sve strane,svi su mislili ostace sa svojima, a sada se medjusobno kolju. Ipak se borba svede na ego. Ne kazem da se ego treba posmatrati mimo kulture. Treba znati sta je u njemu plod karaktera a sta plod kulture.
    Z.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Анониман19. мај 2016. 01:35

      Ono sto se danas naziva novim svetskim poretkom svojevremeno je Rene Genon imenovao kao kontra-Tradicija.Njena najosnovnija karakteristika jeste izvrnuta hijerarhija po uzoru na kastinski sistem samo sto ce na vrhu umesto Bramana(svestenika) biti propali Adepti sto sluze silama tame.Po Genonu ideologije sekularizma i demokratije jesu sredstva u cilju ostvarenja drustva zasnovanog na "nacelima"kontra-Tradicije gde ce Sloboda biti samo mislena imenica i nista vise.LUX

      Избриши
    2. Анониман19. мај 2016. 01:45

      I samo jos da dodam kako od tih propalih Adepta nema vecih egokrata,naravno ovo nije rekao Genon vec ja.LUX

      Избриши
    3. Nešto u vezi toga sam napisala gore ispod Sfinginog i Peđinog dijaloga.
      O jednoj te istoj stvari može se govoriti na više načina, to znači da se stvari mogu posmatrati iz različitih uglova. Nisam poznavalac Genona, ali ono malo što sam pročitala ( zahvaljujući tebi sam obnovila ) sasvim je drugačije od preovladavajućeg misaonog korpusa zapadnjačke misli.
      Ti misliš da bi se Genonovo objašnjenje kontra tradicije moglo da odnosi na Svetski poredak.
      Ja mislim da se ono odnosi na kompletnu novovremenu zapadnjačku istoriju.Vladavina vrhuna bi po Genonu ( po uzoru na najranije oblike vladavine ) trebala biti pasivna,bolje rečeno simbolična. Moć pripada jedino Bogu, odnosno na Zemlji svima i taj koji sebi prisvaja deo te moći na nju nema pravo.Kako kaže Bela Hamvaš,opakijeg greha od ovoga uopšte nema. Ovo je samo jedan deo celovitog poimanja vladavine ( uz važnu napomenu da je reč o duhovnom gledanju a ne materijalističkom ). Dakle tek iza toga sledi razrađena mreža odnosa u kojoj, npr.ljudi ne bi trebali biti plaćeni zbog rada, nego zbog vremena. itd.
      U duhovnom sagledavanju svetu nema mesta ličnim ambicijama, pohlepi, egokratama, egu. Cilj istinskog adepta jeste oslobađanje čovečanstvo njegove fizičke i duhovne bede. Faktički, u tom svetu I ne postoje propali Adepti,jer, neprihvatanjem ovog cilja osoba se isključuje iz kruga adepata.
      U toj duhovnoj sferi ( istočnoj ) nema crnih anđela. ukoloiko se opredeliš za takvu duhovnu misao moraš se apsolutno osloboditi predrasuda. Ili jesi ili nisi.
      pozdravljam

      Избриши
    4. Анониман21. мај 2016. 22:41

      POSEBNO SFINGI.
      Z.

      Избриши
    5. ZZZZZ, pec, pec
      hahahaa

      Šta da kažem, odsim da je sve ovo oživljavanje Livinog bloga
      U to ime - ŽIVELI!

      Избриши
    6. Анониман23. мај 2016. 19:02

      Ni trezan covek ne moze da pronadje mesto za komentar. A vi bas nadjete da pricate petkom, subotom kada se covek malo raskravi. Vikend izbacite iz kombinacije!
      Vidi ti nju, ziveli! Pametnica! Ajd, dobro, sacekacemo petak pa cemo da nazdravimo.Mislicu na tebe i necu svracati na blog, hehe...

      Избриши
    7. Анониман23. мај 2016. 19:04

      Heheeee, sada sam zaboravio da se potpisem. Nije sve do ...Ma krivo je ono zzzz zujanje, odzvanjalo mi u usima ko crkveno zvono, pa sam pozurio. A Sfinga, Sfginga sta ti nama radis.
      ZZZZZZZ

      Избриши
    8. Анониман24. мај 2016. 00:35

      Drug,šta ti se dešava, reci u poverenju, neću da širim dalje, heeeeee. Sf-ginga, hoooooooo...
      Ulepšao si mi dan.
      pedja

      Избриши
  6. Анониман22. мај 2016. 18:22

    Zapadna i Istocna tradicija priznaju postojanje onog sto sam licno nazvao "propali Adept".Dokaz za to su opomene Bude da se osoba ne vezuje za moci koje je stekla tokom meditativnog zivota,ista opomena vazi i za one koji praktikuju Jogu.Genon govori o Adeptima koji su se pogordili zbog zadobijenih moci i poceli su da ih zloupotrebljavaju vrseci subverziju Tradicije,oni su kontra-inicijanti i stozeri kontra-tradicije.U zapadnom Hermetizmu postoji termin "crna loza" ili "crna braca" koji se odnosi na isti fenomen itd.Jednom recju tu se radi o osobama izuzetne okultne,finansijske i politicke moci koji vuku konce svekolikih desavanja,jer dogadjaji danasnjice tesko da mogu biti istinski neisplanirani i spontani.Genon tvrdi kako je sa Francuskom revolucijom otpocela ANTI-TRADICIJA(sekularizam,demokratija,materijalizam...) koja je samo UVOD u ostvarenje KONTRA-TRADICIJE cije su osobine izvrnuta hijerarhija,kontra-inicijacija i vladavina izvrnutog kvaliteta koji ce naslediti vladavinu kvantiteta(Kapitalizam,Komercijalizam...).LUX

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Анониман22. мај 2016. 18:41

      I samo jos da dodam kako je po Genonu i Francuska revolucija isplanirana od strane sivih/crnih eminencija kontra-inicijacije.LUX

      Избриши
    2. Анониман22. мај 2016. 18:58

      Eee opet ja,moze li mi neko reci kakav to puding zderu ona dva egokrata sa slike?.LUX

      Избриши
    3. Neki poznavaoci političke karikature misle da je upravo ova karikatura najuspeliji karton svih vremena.

      Dvoje ljudi su minister vanjskih poslova Britanije( jedno vreme premijer ) Villiam Pitt i Napoleon Bonaparta,francuski car. Između njih dvojice je kuvani pudding u obliku Globusa, symbol sveta koga oni rasparčavaju. Centralna ideja je zapravo: globalni svet je u opasnosti. Karikatrura je,na neki način, predvidela događanja šaljući poruku da dve, tada najjače imperijalističke zemlje, ne mogu mirno da koegzistiraju deleći svet među sobom već moraju da se bore do kraja jedne od njih ( Britanija i Francuska su bile u ratu skoro neprekidno od 1793. do 1815. godine)
      Kao što piše u tekstu (na samoj karikaturi, uzeto od Šekspira)i veliki Globus ( i sve na njemu) suviše je mali da zadovolji takve nezasitne apetite.
      Viliam Pitt viljuškom seče veliki deo okeana, simbol britanske želje za globalnom pomorskom nadmoći. Neuobičajeno on je prikazan obučen u uniformu. Napoleon pokušava da zadovolji apetit za rezanjem Holandije, Španije , Švajcarske, Italije i Mediterana. Pitt je karikirano nezdravo mršav : obično je Britanija u karikaturama predstavljena masnim figurama koje jedu govedinu. Napoleon je prikazan kao patuljasta figura sa kljunastim nosom manijakalnog pogleda, dakle oba su prikazani kao pohlepne ličnosti, svesni onog drugog jednako proždrljivog apetita.
      Isto je sve do danas, zar ne.

      Избриши
  7. Ja tebe potpuno razumem, ali insistiram na jasnoći pojma. Zapravo, on se upotrebljava u više značenja, zavisno od konteksta. To je sudbina svih pojmova, nakon prve upotrebe oni se počnu koristiti šire, čak metaforično, pa se vise ne zna šta se pod njima tačno misli. Jedno je adept u alhemiji, drugo u hermetizmu, treće kod joge, mada se, u suštini nalazi isto značenje: praktičar ili onaj koji sledi neki duhovni pravac.
    priznaćeš da je ovo isuviše apstraktno značenje. Šta želim reći? Vernik formalno može da upražnjava jednu religiju, ako to ne radi na pravi način, ili njegovo delo, ponašanje protivureči very, onda se on I ne može prihvatiti kao vernik, mada mu u životu to niko neće osporiti, već će reći nije on PRAVI vernik.
    To pravilo se može primeniti i kod adepta.Ja smatram da onaj ko nije istinski ovladao veštinom ( na primer alhemije ) ne može da se nazove adeptom. Dakle to je već neka vrsta zvanja, potvrde.
    Citiram deo tvog komentara: "Genon govori o Adeptima koji su se pogordili zbog zadobijenih moci i poceli su da ih zloupotrebljavaju vrseci subverziju Tradicije". Po meni to nisu adepti. Oni su formalno na tom putu ali su ( kao što kaže Genon ) sa njega skrenuli. Kako onda mogu da imaju to " zvanje". Ne može se biti na pola, ili jesi ili nisi.
    Dakle reč je prosto o upotrebi termina, ali suštinskoj.
    Inače, ako se razumemo, a mislim da se razumemo, nevažno je da li ja te ljude neću smatrati adeptima, a ti hoćeš, samo ćeš ih nazvali " propalim". To me podseća na " pale andjele", haha..
    U ovom komentaru si opet potegnuo više stvari pa bih trebala( možda ) dati svoje viđenje.
    NPR. interesantna je ta teza o francuskoj revoluciji.Ona je inače ključna tačka istorije jer je izvršila ogroman uticaj ne samo na Evropu tog vremena nego i ceo svet, takoreći do današnjih dana. Suludo je, ali istinito da je jakobinska demokratija (pod geslom LIBERTE), u sebi nosila klicu totalitarnih društava, dakle egokrata ( da se vežemo za temu).
    Inače, o Genonu ćemo možda i dalje razmeniti mišljenja, ali ovoga puta želim izneti jednu generalnu primedbu ( generalnu jer se odnosi na sve , ne samo na Genona ) a ta je da poznavanje tradicije, bilo kod njenog duhovnog iskustva zahteva veliku trezvenost. Opojni dah prošlosti može lako da pomuti um. Navešću samo jedan konkretan primer. Genon je bio žestoki protivnik intelektualne nadgradnje ( pogrešno bi bilo reći obrazovanja ).Činjenica je da mu je žena, sa kojom je imao četvoro dece, bila nepismena. Kako objasniti tu činjenicu. Ona meni ruši mnogo toga.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Анониман23. мај 2016. 16:18

      Nisam dogmatik i ako se takav utisak moze steci iz komentara,ne drzim se Genona kao "crvenog slova u kalendaru" vec koristim tu slobodu da ga tumacim na svoj nacin.Ucenje Tradicije ili Istina jeste jedna ali je zato broj njenih tumacenja neiscrpljiv.U komentarima sam pokusao da povezem egokratiju kao temu teksta sa onim sto mi je poznato iz ezoterije+drustveno-politicki sistem koji bi iz svega toga proistekao,a ono sto navodim od Genona jeste samo okvir u kome smestam moje tumacenje.Slazem se sa tim da opojni miris proslosti moze pomutiti um,pa se i ovo moze iskoristiti od strane "propalih Adepta" kao sredstvo u cilju ostvarenja moci i kontrole nad ljudskim zivotima i dusama.Zapravo za njih je potpuno svejedno koju ce formu zadobiti krajnja tiranija kojoj teze,to moze biti nekakva centralizovana svetska vlada,globalni kalifat ili transhumanisticka distopija od svega najbitnije jeste da se APSOLUTNO VLADA NAD DRUGIMA.Genon je i sam rekao da je njegova licnost i zivot nebitna stvar,Ucenje Tradicije jeste bitno,ali kvaka jeste u tome sto je Genon ne samo Ucitelj vec u isto vreme i Tumac pa otuda i dogmatizam nekih njegovih sledbenika koji su oponasali Ucitelja u svemu da su odredjeni cak presli u Islam.Sam Genon to od njih nije trazio jer za sebe nije tvrdio da je nekakav prorok ili slicno kao sto to cine kontra-inicijanti.Cak i njegov privatni zivot daje jos manje povoda za tako nesto da ga ljudi slede,Genon je bio vrlo zivcana osoba a i jedno vreme zavisnik od hasisa zamislite samo da je jos tvrdio kako ga je sam Bog poslao i eto nama katastrofe hahaha.LUX

      Избриши