среда, 04. мај 2016.

Bela Hamvaš o Rene Genonu



 
 
 


 




Ime Renea Genona zapravo je već odavno trebalo da bude poznato. Još početkom dvadesetih godina počeo je da radi za Voile d’Isis. Prve njegove knjige opštije vrednosti pojavile su se u isto vreme. Ova dela spadaju među najzanimljivija u novije doba. Predmet im je uvek iznenađujući, ton zanimljiv, razmišljanje oštro i brzo, zaključivanje otvara do sada neslućene uzajamne veze, osećanje za istinu je nepodmitljivo, znanje je tako snažno, bogato i mnogostrano, da onaj ko mu je jednom razumeo nameru, očaran je i prisiljen da ga sledi. Sve su to povoljni preduslovi za širenje knjiga. Ipak, iako autor postavlja goruća pitanja današnjici i, očito, dublji je od svih današnjih živih mislilaca – izuzev ruskih emigranata (Mereškovski, Ivanov, Berđajev, Uspenski) – od pojave njegovih knjiga Crise i Autirite spirituelle već je minulo više od deset godina, a on nije poznat. Samo se na Leopoldu Cigleru i Đuliju Evoli vidi da su pod uticajem Genona krenuli putem kojim, ranije ili kasnije, neizbežno svi moraju da pođu, ili bar moraju da ga upoznaju. Ova dela su nezaobilazna. Ima on više učenika, među njima je Andre Preo, čiji komentari za kineski Zlatni cvet na nekoliko stranica dosežu ono što nisu umele tri generacije naučnika za osamdeset godina, od Maksa Milera do Riharda Vilhelma: razumeo je i proanalizirao je starokinesko društvo.

Ovo delo inače se suprotstavlja i K. G. Jungu, čije komentare Zlatnog cveta gotovo u celini stavlja van snage, odnosno ovim tragom se ispostavlja da Jungov put nije ispravan. Okupljeni oko Voile d’Isis, pod vođstvom Genona, privatili su se posla koji je veći i značajniji od svih dosadašnjih poduhvata: na osnovu do danas izdatih i još neobjavljenih predistorijskih spisa rekonstruišu duhovnost pračovečanstva. Bilo kako posmatrali ovaj rad, on ima svetsku perspektivu. Karakteristično je da oni istraživači koji se bave sličnim predmetom ipak ne znaju za Genona. Ne zna ga ni Kajzerling, inače budni posmatrač, čak ni u svom poslednjem delu
(Vom personlichen Leben). U Gajgerovoj knjizi (Die indoarische Gesellschaftsordnung), napisanoj nakon toga što je Genon već stigao do Evole i Ciglera, nije ni pomenut. Isto tako za njega nije čuo ni Xilko Viardo Šomerus, iako bi mu bio od velike koristi u više njegovih knjiga. Izgleda da u nemačkoj nauci uvek postoji neko slepilo koje ništa ne želi da primeti od onoga što se događa izvan nemačkih granica. Iako bi u ovom slučaju bilo reči o nečem višem nego što je jednostavni naučni rezultat.
Genon ne samo da odbacuje novovekovni racionalistički materijalizam i pozitivistički pragmatizam. To su učinili i drugi, i Nemci. Genon se suprotstavlja celokupnoj evropskoj naučnosti odomaćenoj od srednjeg veka, koju je ljudski duh suzio, smatra je profanim, inferiornim odlomkom, drži da je potpuno nepouzdana, a konačno je bez bilo kakve rezerve prezire i poriče. Dela Renea Genona, izgleda, kao za Evolu i Ciglera, danas znače suštinski i određeni korak samo za onoga čoveka koji je do kraja istražio celokupnu filozofiju i nauku novog doba, ali u pet stotina godina celoga sveta nije našao ni jednu jedinu neospornu istinu, ni jedno jedino čvrsto polazište, ni jednu jedinu apsolutnu misao. Štaviše: ono što u Evropi novoga doba može biti apsolutno polazište i istina, to se može naći potisnuto, u nakaznom obliku, u parčićima i izbledelo kod onih koje je nauka žigosala kao fantaste, zanesenjake, mističare, a nije ih ni uzimala ozbiljno.
U ovom pogledu je rad Genona sličan Ničeovom, s određenim ustezanjem i Šelerovom. Upravo je zato Genon najodređeniji i jedini duhovni korak novoga doba samo za one koji su se posle deset-dvadeset-trideset godina rada razočarali u celokupna naučna i filozofska nastojanja čoveka novog veka i sve to odbacili. Takvih je ljudi danas, razume se, malo. Genonov duhovni korak, odlučujuća misao po posledicama, beskrajno je jednostavan:

Tradicija (zlato)

Na datom će primeru smesta sve postati razumljivo. A primer je: zlato. Kada su španski osvajači upoznali praameričko društvo u Meksiku, na poluostrvu Jukatan, i u Peruu, pala im je u oči bliska veza između zlata i vladara. Tada to niko nije razumevao. Zlato nije bilo novac, nije bilo imovinsko dobro, nije bilo nakit ni ukras u današnjem smislu. Izgledalo je da je sve zlato pripadalo vladaru, bilo gde da se nađe i bilo gde da je. Vladar, međutim, nije koristio metal. Prema zabeleškama, Inkama je bilo zabranjeno da dodirnu neki predmet, sem ako nije bio od zlata. Zlatni pribor za jelo, tanjir, šolja, štap, balčak mača, buzdovan, tron, kopča, igla, dugme, sandale, sve od zlata. O luksuzu nema ni govora. O razmaženosti još manje. Bilo je nekog poistovećenja između bića vladara, zlata i činjenice vladavine. Što se može naći i u starim egipatskim, kineskim, hindu i bliskoistočnim društvima. U ovom teškom, čarobnom metalu prigušenog sjaja, u njegovom blistavilu poput sunca, kao da je zaustavljena svetlost značila samu vladavinu. Ali iz korena drukčije nego što se danas shvata vladavina.
Vladavina nije bila večita aktivnost kao kod nas, neprekidna delatnost instinkta vlasti. Vladavina je pasivna činjenica, kao što je sunce pasivno, kada samo postoji, a njegovi topli zraci su izvor života. Aktivitet vladara je nedelovanje (Tao). Sunce – zlato – vladar su rođaci, ako i ne u zemaljskoj, ono u kosmičkoj perspektivi.

Analogije.

Zbog toga je kineski vladar sin Sunca; Ra je u Egiptu inkarnacija boga Sunca; u Indiji to znaju isto kao i u Meksiku. Da se tradicija u svim vremenima i među svim ljudima, čak i sasvim pozno, shvata monolitno, primer za to je Luj XIV koji je sebe nazivao kraljem sunca. Sunce je samo drugi izraz za boga, jer je Sunce simbol Boga. A kada zlato pripada samo vladaru, to znači da zlato pripada samo Suncu, odnosno zlato je samo Sunce i sve je to samo simbol i analogija: znak središta: Bog.
Međutim, velika stvar tek sada sledi. Zlato ne pripada vladaru, nego bogu. Nikogović, biće od mesa ne može imati od njega ni mrvicu. Za profanog čoveka koji je držao kod sebe zlato svi su smatrali da vrši svetogrđe i u Kini, Indiji, Egiptu, Peruu, i u staroj Xaldeji. Sasvim je bilo prirodno što mora da umre. Jer ko za sebe skrije jedno jedino parčence zlata, taj je skrio jedno parče svetlosti i sunca koji pripadaju svakome i taj je skrio za sebe jedan deo moći na koji nema pravo. Sebično i lično grabi za sebe nešto što pripada celom svetu. Opakijeg greha od ovoga uopšte nema. Skrivanje materijalizovanog sunčevog svetla znači da je kosmički poredak poremećen i da je simbol boga obeščašćen. Zlato se nalazi na crkvi i u crkvi, a jedino pripada bogu koji ga zrači na ljude. Ako je vladar okružen zlatnim predmetima, to ne znači da je metal sada postao njegov plen, kao što za njega ni vladavina ni moć nisu plen. I kralj je samo simbol i čuvar. (riXa^, kao što kaže Platon u Državi. Tako uče i Tao te đing, Veda, Zaratustra. Sve prastare tradicije, u svim delovima zemlje od Perua do Kine, nepokolebljivo znaju da je zlato sunčeva svetlost, zemaljska manifestacija vladajućeg Boga — nalazi se iznad čoveka nedohvatljivo i nedodirljivo. Kraljev simbol, kruna, zlatni ukras za glavu, zlatni disk sunca, samonjegovu glavu može da okružuje. Da bi slika bila Još dublja, oštrija i istinskija, treba otkriti još i četvrti motiv. A taj je motiv:

Vreme.

Metafizička veza zlata i vremena prilično je jasna u ovom pogledu, kao: zlatno vreme, zlatno doba, ili: „vreme je novac“, gde novac zapravo znači zlato. Ekvivalent vremena je zlato. Ako od nečijeg života tražim vreme, to mu moram zlatom nadoknaditi, jer jedino ono odgovara izgubljenom vremenu. Ljudi i nisu plaćeni zbog rada, nego zbog vremena, plaćanje za rezultate rada već je simptom poznog i materijalističkog razmišljanja. Kome oduzimam sunce, moram mu suncem vratiti. Sunce je gospodar vremena i znači samo vreme, kao što zlato nije ništa drugo do koncentrisana sunčeva svetlost, ništa drugo do koncentrisano vreme. Zlato je materijalizovana večnost. Zato je – skupo. Ima trenutaka i časova koji se „ne mogu platiti“ – ima kad čovek nešto neće učiniti „ni za kakve pare“ -ima što neće ostaviti „za sve blago sveta“. Tako su skupa četiri elementa: Sunce, vladavina, vreme, Bog. To je zlato.
Dok je zlato stiglo do današnjeg stadijuma, kada je postalo valuta, sredstvo plaćanja, pokriće za novac, nakit, tabakera, lanac za sat filmskih diva, berzanskih špekulanata I belosvetskih karakondžula – prevalilo je veliki put. Odmah treba reći: nizbrdo. Kralj je počeo da ga smatra svojim. Ali istovremeno tada već u središtu nije bio Bog, vaseljensko Sunce, životvorna transcendentna Moć. Kralj je postao čovek a ne božanski Filaks. Zlato je njegovo privatno vlasništvo. Već samo plen i luksuz. Ali istovremeno je potamnela kosmička božanska svetlost, a istovremeno je nestalo zlatno doba. Jer zašto je manji greh ako kralj skrije zlato od sveta nego ako to učini običan lopov? Kada je prvi kralj tutnuo u džep zlato, tutnuo je u džep neograničenu dobrotu nadljudske božanske Moći i njenu životvornu snagu, rezervisao njen deo za sebe i time poremetio snagu svetlosti koja je svima zračila, koja je održavala zlatno doba.
Zlato je postalo kraljevo – individualno, sebično, demonsko, crnomagijsko. Nije više svetlost bezsmetnji sijala na život, a zemlja se pomračila. Vreme se pomutilo. Taj korak zna svaka sveta knjiga Istoka, Veda isto kao i Tao te đing, u Egiptu znaju za to isto kao u Iranu i Peruu. Drugi je korak kada je već zlato iskliznulo i iz kraljeve ruke i srozalo se još niže u ruke ratnika viteza, sanskrtski: kšatrija. Još niže kada je postalo plen vaišija.Već novac. Trgovačka roba. Već sunčevu svetlost stavlja na sebe žena malog dućandžije, zlatom se plaća životinjsko meso, zemlja i repa. Zlatom se sve može postići. Već je trgovačko. Ali zlato se ni tu nije zaustavilo. Srozalo se među šudre, i zbog zlata su počeli da ubijaju skitnice i razbojnici i gusari, a zlato je postalo san masa. I ološ se dočepala zlata i svako je mogao sebi da načini krunu kakvu hoće, ako može. Jer
sada je odlučivala jedna jedina stvar: koliko ko zlata ima.

Ko ga ima više, moćniji je, jači, izuzetniji, srećniji. Sunce se spustilo među vitezove, zatim među trgovce, zatim u masu. Vreme ga je sledilo: doba je postajalo sve izdrobljenije, tamnije, nemirnije. Vlast je iz ruku aristokratije došla u ruke trgovca građanina, na kraju u ruke naroda. U rukama šudre zlato više nije simbol, nego tek materija: metal. Ne primećuje se da zlato nije ništa izgubilo od svoje izvorne prirode i danas je isto tako znak moći, sunca i božanske snage, kao što je i u pradavna vremena bilo: materijalizovana sunčeva svetlost i simbol Zlatnog doba. Ali time što je potisnuto u materiju,  pretvorilo se u zlo. Svako zna šta je zlatna groznica – groznica vlasti – ekonomska groznica — o njoj govore polja Aljaske, rudnici Urala, španska osvajanja, sefovi američkih banaka – velike paklene opruge modernog života, očajno divljaštvo kojim čovek jurca zbog bogatstva – krv i zlato – sve to prilično jasno označava da je ovde reč o žutom metalu koji se pretvorio u demonsko, što nije ništa drugo do moć. Ali ko ume da vidi u ovom smeonom, na izgled fantastičnom simbolu – katastrofu? Eto, to je parabola o zlatu.

O ovom primeru Genon ne pripoveda. On je samo ilustracija u kojoj čovek prikazuje razmišljanje prema tradiciji. Genon je odbacio moderni um kao sredstvo znanja i saznanja i umesto njega stavio intelektualnu intuiciju (intuition intellectuelle). Odbacio je modernu nauku i na njeno mesto postavio tradiciju. Ljudsko znanje nije zasnovao na napretku, nego: na praljudskom. Prvi spomen tradicije je nepoznat. Najstarija zabeležena dela, koja znamo, jesu egipatski papirusi, Vede, dela iz drevne Kine. Ali I pre njih je postojala tradicija koja se prenosila živom rečju. Genonova je tradicija „metafizičko područje, potpuno nezavisno od svega što nije sasvim iznad interesa i što ne spada u carstvo čiste istine“. Ovaj esprit traditionel je jedina legitimna osnova na kojoj se čovek može zadržati. Ko napusti ovu osnovu, navlači na sebe katastrofu. Postoji samo jedno znanje: tradicija: samo jedan poredak: tradicija; samo jedan zakon: tradicija.

Moderno (novo) doba je verovalo da je, vođeno idejom napretka, premašilo sve visine koje je do sada čovek dosegao. Ali moderno doba je karakterističan zastupnik esprit antitraditionel. Nauka je znanje niskog reda (connaissance inferieure), a uz to je neligitimno, profano. Današnje znanje i nije ništa drugo do otpadak drevnih znanja. Napredak: regression de i’ntelligence. Različite nauke su ilustracije čistog tradicionalnog znanja sa profanog gledišta. Celokupno moderno znanje nema osnovnog principa – odnosno osnovni princip je nihilizam. Um, koji bi mogao biti osnova ove nauke, čista je negativnost: poricanje intelektualne intuicije. Iako se: „nesumnjive istine mogu naći samo intuicijom, intuicijom, dakle: nepogrešivo“. Naravno, ova intuicija se ne sme brkati s onom koju ovako naziva moderna filozofija. Intelektualna intuicija tradicije nije racionalna, nego nadracionalna. U društvu se može videti ista nelegitimna i neuredna zbrka, kao i u nauci i mišljenju. I ovde je napuštena osnova. Poriče se tradicija. A tradicija pak nije samovolja, nije teorija, nego jednom za svagda zasnovano ljudsko postojanje – drevno znanje koje važi za sva vremena, ljude, razdoblja, vrste, društva. Moderno doba je poverovalo da su izmišljene nove istine; „istina nikada ne može biti nova, jer ona nikada nije plod ljudskog duha – nezavisna je od nas i mi je samo možemo upoznati“. Ali kad je već spoznata, od nje se više nikada ne može nekažnjeno udaljiti. A
činjenica da se istina, kao danas, procenjuje s praktičnog stanovišta, prosto je smešna. Priroda istine je metafizička i nalazi se iznad svake prakse. Naturalizam novog doba, koji je postavio ovu misao, zapravo je metafizika, a otuda i poricanje tradicije.

Kao što se vidi iz odeljka o zlatu i uz njega dodata nekolika zapažanja, tradicija Renea Genona je tako univerzalna i temeljna misao koja stvarno ima samo jednu karakterističnu pojmovnu oznaku, a ona je: metafizička. Što otprilike znači da se u jednoj jedinoj tački sustiču filozofija istorije, istorija, društvene nauke, pogled na svet, karakterologija, antropologija. Dakle Genon postavlja tako univerzalnu osnovu koja, pored toga što je metafizička, ima i istorijsku perspektivu. Ali je važno još nešto: ova metafizika nije njegova, nego drevnog čovečanstva, i svagdašnjeg čovečanstva, jer je to jedina, istinska, legitimna, to je apsolutna doktrina, Genonovo znanje se proteže na sve ono što je bitno obeležje čovečanstva: na egipatske, iranske, indijske, kineske, praameričke, starogrčke, ranohrišćanske zapise i dela, i izgleda da se ovo mišljenje i znanje, prividno rasuto i u najvećoj
meri heterogeno, pod njegovim rukovodstvom pretvara zaista u jedinstvo, takvo jedinstvo po kome zaista izgleda: prastaro znanje i večita tradicija.

Tradicija: synthese complete. Ne religija.

Religija je mnogo, tradicija je samo jedna. Istorijske religije su jedna jedina projekcija nadreligiozne tradicije u pojedinim rodovima, narodima i razdobljima. Tradicija je izvor, začetak i početak svakog duha – drevno učenje o postojanju, o poretku, o čoveku, o društvu, o istoriji, o
religiji i o životu.

„Sve što postoji i svako ko postoji na način na koji jeste, nužno sudeluje u  univerzalnim principima, a nema ničega što bi bilo moguće izvan ovog sudelovanja…ovi principi pak večni su, nepromenljivi, stalni, živa stvarnost u božanskom smislu“.

Ko iz ove tradicionalne metafizike hoće da izdvoji znanje koje se odnosi na društvo, čuće sledeće: poredak tradicije je da čovečanstvo živi u istoj takvoj hijerarhiji kao čovek. Duh ga vodi, a snaga da sledi reč duha, ekonomija da se pokorava snazi, materija pak ekonomiji. Ove četiri životne funkcije su u društvu četiri kaste. Duh je brahman, snaga kšatrija, ekonomija vaišija, materija šudra. Sveštenik, ratnik, trgovac i radnik. Najviša je delatnost sveštenstva, jer duh svemu prethodi i stoji iznad svega. Funkcija svešteničkog reda je „očuvanje i dalje predavanje učenja tradicije, a ova
tradicija čuva zakone i osnovne principe socijalne organizacije“. Brahmansko nasleđe je čista metafizika. Nije samo tako bilo u Indiji. Svako je drevno društvo živelo u ovom poretku.

Genon je neiscrpan u nabrajanju paralela koje potvrđuju ovu činjenicu. Nadmoć sveštenstva poremetio je ratnik vitez. To je ono razdoblje u kojem zlato više ne pripada crkvi, Bogu, već nije svetlost, moć, večnost, simbol zlatnog doba, nego počinje da se humanizuje – demonizuje: meša se u sudbinu i pretvara se u đavolji žuti metal zbog kojega počinju ubijanja, i započinje borba, prolivanje krvi, rat. Zlatno doba nestaje. Na prednji plan stupaju vitez, plemić, aristokrata, ratnik,što znači da je snaga iznad duha. Poremećena je ravnoteža duha i moći: ne govori duh šta treba činiti, nego moć deluje bez prethodne odluke duha. Početak rasula. Time je ušlo u život poricanje raznovrsnih transcendentalnih principa. Sveštenik je čuvar duhovnosti. Ova činjenica prevedena na društveni jezik: autorite spirituelle mora biti na najvišem mestu. Ratnik ne može da vodi. Ratnik samo reguliše snagu. To je: pouvoir temporel. Les hommes, qui sont faits pour l’action, ne sont pas faits pour la connaissence*.

U društvu zasnovanom na tradiciji svako treba da radi onaj posao za koji je sposoban i rođen: sveštenik da bude sveštenik, ratnik ratnik. Sveštenik je čovek duha koji zna zakon i koji poseduje transcedentno znanje. Ratnik je čovek snage koji sprovodi zakon. Autorite spirituelle je duhovni autoritet: tip posmatrača i funkcije; pouvoir temporel je izvršna i dejstvena vlast, aktivan tip i funkcija. Drugi je podređen prvom, kao snaga ruke podređen je mozgu i duhovnom razmišljanju i njegovim odlukama. Ako u delovanju nedostaje duh, onda je ono zlo i nerazumljivo. Ratnik je stupio u prvi plan i sa sobom doneo borbu: metafiziku rata: to je prvenstvo delovanja nad duhom. Tim činom je on uskomešao niže kaste i poremetio tradicionalni poredak. Ova prekretnica u svetskoj istoriji je VI vek pre naše ere:pojava Lao-cea, Konfučija, Bude, poslednjeg Zaratustre, Xeraklita, Pitagore, početak istorijskih vremena, rađanje modernog čoveka, konačan nestanak zlatnog doba, pobuna, oslobođenje mržnje, poremećenje kasti i prvi korak krize.

Znanje Renea Genona mnogo je bogatije, sadržina njegovih knjiga bitnija i misao o tradiciji univerzalnija nego što je ovaj pokušaj ovde da se prikaže njegovo celokupno delo. Sada bi to i inače bilo nemoguće. Istina, on je već izložio bitne delove tradicije, naročito u knjizi o hinduizmu. Zasnivanje univerzalne tradicije, međutim, upravo je u toku a ukupno otkrivanje možda i ne treba uskoro očekivati. Genon sa svojim učenicima, kao što kažu, sada živi u Egiptu, gde istražuje drevnu egipatsku i muslimansku tradiciju, dok su mnogi pribrali ili pribiraju materijal Dalekog Istoka, Tibeta, Irana, severne Afrike, keltskog sveta i Amerike. Takav pokušaj jedinstva tradicije na osnovu Genona je delo Leopolda Ciglera Uberlieferung. Pronalaženje uzajamnih veza svakako će dovesti do formiranja shvatanja razdoblja, a što se toga tiče svaka reč o tome za sada je prerana.

Još samo nekoliko reči o sadašnjici: danas smo, po Genonu, na samom kraju Kali juge (tamno razdoblje), kada je zlato potonulo u materiju, pretvoreno u sitne pare, kalja se krvlju i prljavštinom, što znači: moć i duh, hijerarhija i poredak su se raspali smrvljeni i osramoćeni. Posle ovog razdoblja više ništa ne sledi. Srozati se niže nije moguće. To je apokalipsa – za koju znaju Vede isto kao Ede, Egipćani, Kinezi i Novi zavet. Moderni čovek sve to ne uzima ozbiljno – sve su to fantazmi, religija, vizije, kaže se danas. I time ljudi popunjavaju svoju sudbinu što ne veruju ničemu za što se znalo i pre deset hiljada godina. I pošto nauka neprekidno govori još, s automatizmom dostojnim sažaljenja, o napretku i snazi čovekovog uma, moć utonula u politiku izbezumljeno jurca za rešenjima, smetena masa sanjari o bratstvu i svetskom miru – za to vreme tradicionalno znanje vidi da je
situacija beznadežna i da je okončan jedan veliki svetski period. Usledila je kriza – discernement des esprits – kao što piše u Otkrovenju: dobro zrno se odvaja od lošeg. Vreme odvajanja je sama kriza. Put stiže do kraja i sada se treba vratiti na izvore. Povratka neće biti za sve. Discernement
des esprits znači: razdvajanje plodnih i jalovih duhova. To je smisao krize. Plodni idu u smeru obnove. Po Genonu, to je prvi znak da smo našli predvodnika: večnu tradiciju. Ona će nas ponovo odvesti početku, novom polasku i pre-porodu. U svojoj knjizi o stvarnosti on ne taji da će kraj razdoblja, sud, razdvajanje – biti užasno. Veoma je malo izabranih. Ali ko je izabran, u njemu već živi strasna radoznalost da se oslobodi od današnjeg lažnog humanizma, ideja bratstva i da se smesti u hijerarhiju. Tome će prethoditi restauracija duha tradicije – c’est l’unique remede
du desordre actuel. Kao i u svakom razdoblju punog života, čak i u evropskom srednjem veku, društvo poslednji put prestaje da bude akcionarsko društvo ili radni logor ili eksploatisana rulja, vraća se izvornoj hijerarhiji, slojevima koji odgovaraju čovekovoj prirodi, bez obzira da li se nazivaju klasama ili kastama. Vraća se poretku kojim upravlja duh, čija je osnova i suština uvek bila metafizika i uvek će metafizika biti.

(* Vremenska moć. Ljudi koji su stvoreni za akciju, nisu stvoreni za znanja.)

Bela XAMVAŠ
1942








28 коментара:

  1. Анониман04. мај 2016. 18:05

    Sta mislite o svemu ovome sto je Bela Hamvas napisao?.Bilo bi potrebno da se malo ispravim posto sam ostao nedorecen u komentaru o Majrinku.Naime ono sto licno praktikujem jeste blisko Aktivnoj Imaginaciji i naravno ne preporucujem to svakom da radi pogotovo,ako ima izrazito labilni ego i psihicke probleme.Rec je o jednoj staroj metodi koju su primenjivali razni mistici pa tako Jung ne izmislja nikakvu novu rupu na svirali.Treba praviti razliku izmedju Imaginacije i fantazije,ova prva se odnosi na svesno uredjivanje unutrasnjeg sveta kako bi odrazavao ezotericnu Istinu(pogledajte Henri Korbin-Mundus Imaginalis).Majrink je imao nameru da stvori inicijacijske price po uzoru na Platona(mit o Pecini npr.)koje bi citaocu pomocu Imaginacije donele preobrazaj(Metanoju) duse dok ih cita.Sto se tice Tradicije ovaj tekst jeste samo uvod u jednu vrlo zanimljivu i slozenu tematiku.I da zakljucim citirajuci Majrinka:"Ako hocete da se molite,molite se vasem nevidljivom Sopstvu:to je jedini Bog koji moze da odgovori na vase molitve.Drugi bogovi ce vam uruciti kamenje umesto hleba".HVALA!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ponoviću konstatciju izrečenu pred sam kraj komentara :...ovaj tekst jeste samo uvod u jednu vrlo zanimljivu i složenu tematiku.

      Teško je u par reči sažeti kritičku misao o bilo čemu, pogotovo ako se istovremeno ppotegne nekoliko pitanja, a vaš komentar je takav.
      Počeču sa prvim pitanje, šta mislim o Belinom tekstu.
      Meni se njegov stil jako dopada,uživam u njegovim tekstovima, ali je to za sadržaj teksta sasvim irelevantno. Relevantni su autor i sadržaj. Hamvasove osnovne pozicije su gotovo identične Genonovim. Otuda njegova privrženost Genonu i njegovom delu,konačno odatle lepota njegovog izražaja,što se idealno poklapa sa metafizičkim prostranstvom.I Hamvasu je tradicija ( predistorijska ) središte misaonog puta, i on je, kao Genon, vrsni poznavalac iste, šta vise on je vrhunski stručnjak upravo iz te oblasti.
      To je osnovni preduslov razumevanja Genona, pa ovom tekstu pristupam sa punim poverenjem.
      Ne znam da li se moje mišljenje uopšte može uvažiti, imajući u vidu da nisam ekspert, iznosim ga sa tim upozorenjem.

      Mišljenja sam da moramo biti jako pažljivi kada istoriji, onome što je ostalo, pripisujemo definitivan karakter. To je moje prvo ( stručno) pravilo.Istorijski podaci naprosto nisu celoviti,i ako jesu ( originalni dokumenti ili ostale vrste izvora) kao takvi nisu dovoljni da bi se objasnila celina. Rukovođena tim pravilom ja tradiciji nikada ne bih dala dimenziju koju joj ovi autori daju, mada se apsolutno slažem sa masom njihovih misli nezavisno od izvora. Dakle, nisam za to da se tradiciji da primarni karakter. Konkretno, uzmimo podelu na Zlatno doba i Apokalipsu.Prvo je preistorijsko doba, istorijsko je Apokalipsa. Ova podela je, sa istorijskog aspekta,kao razdoblja koja slede jedna za drugim, apsurdna. Prihvatljiva je, uslovno rečeno,kao međusobno suprotstavljena filozofska razdoblja. Ja ću ih tako prihvatiti i u tom smislu ću ih i tumačiti.
      ovo je samo jedan od niza problema koje raskriljuju ova dvojica mislilaca, i neko moje viđenje ( za vašu orijentaciju ).
      Inače tekst je, ponavljam, koristan u smislu dobre informacije o Genonu, tim pre, kao što Bela napominje,nema baš puno izvora o njemu. Srećom ima dosta originala,pa se možemo direktno upoznati.

      O aktivnoj imaginaciji sam, takođe, mnogo toga pročitala, I imam, dakako stavove. I ovo zahteva ozbiljnu raspravu. Za sada ću Vam reći ( opet ) svoj bazični stav: čovek bez imaginacije- fantazma ne može pojmiti ništa. Mi sve viđeno i doživljeno " pretvaramo"u shvatljivo imaginacijom. Evo jedne Kierkegaardove šale: "Čista misao je fantazma".

      To je ona Platonova pećina ( nedavno sam nekom pisala o tome, čak se i ne sećam kome) u kojoj ljudi okovanih ruku i nogu ne mogu da se okrenu iza sebe i vide samo senke, a život je na drugoj strani.
      O imaginaciji se ne može govoriti a da se ne spomene porazna, posvemašnju cenzura na izraze imaginativne sposobnosti, od strane religija. neki teoretičari smatraju da je cenzura imaginacije, na tzeorerskoj ravni, rezultirala uzdizanjem egzaktnih nauka i moderne tehnologije,uprkos činjenici da su najveći umovi posrigli to što jesu zahvaljujući upravo kreativnoj imaginaciji.

      A o Bogu, koja je već ovo tema, haha.. što reče Bela "religija je vredan svet, ali ispitujući je s pozicije načina života usmerena ozbiljenju autentične realizacije – bezvredan". Ja sam daleko od tipičnog vernika,moja vera je metafizičkog karaktera pa mi je bliska Vaša misao ( vernici bi dodali Boga,a smisao bi ostao isti ).

      Избриши
  2. Анониман04. мај 2016. 23:46

    Genonova genijalnost se ogleda i u tome da citanje njegovih dela kod odredjenih osoba moze stvoriti duhovnu verziju Stendalovog sindroma(sto zaista i nije tako lose!),ali zanos neizbalansiran trezvenoscu moze biti samo kontra-produktivan.Upravo je ova trezvenost neophodna za filozofsko razmisljanje koje ce doprineti daljnjoj razradi i dopuni njegove Metafizike.Ovaj poduhvat jeste preuzela samo nekolicina njegovih sledbenika,svako na svoj nacin,ali nazalost oni su uglavnom marginalizovani u akademskom svetu(s obzirom kakve se samo intelektualne baljezgarije tu dopustaju).Uzmimo primer Julijusa Evole koji je bio poklonik fasista(kasnije ostro kritikuje taj pokret) i njegove teorije Apsolutne Individue koja je u akademiji ostala neopazena u kontrastu sa Hajdegerom "bivsim"nacistom koji se na toj istoj akademiji proucava uveliko pa da se vidi apsurdnost marginalizacije necijeg misljenja.U Srbiji danas mogu navesti samo jednu osobu koja maestralno barata ezotericnom Simbologijom Tradicije i ona se krije pod pseudonimom Dorijan Nuaj njegov sajt je "bafomitras.blogspot." pa ako ste zainteresovani pogledajte.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Kasnim,izvinjenje. Mnogo obaveza, ne stigne se sve.

      Spomenuste zanos kao moguć odnos i prema delima ezoterije ( zašto da ne ).Stendalov sindrom smatram tipičnim zapadnjačkim preterivanjem u koje je zapala današnja nauka upuštajući se u masu beskorisnih istraživanja.što me posebno iritira, jer sam deo te zajednice.
      Marginalizacija,kojoj ste posvetili ovaj komentar, je meni potpuno razumljiva, jer je u sukobu sa glavnom, preovladavajućom strujom zapadnjačke tradicije duhovnosti. Ipak, kod vrsnih filozofa moguće je pronaći slična, ako ne i ista promišljanja, kao što kod mnogih osoba možemo da primetimo da upražnjavaju način života a da nisu svesni da je taj put identičan nekom duhovnom pravcu. Želim reći da su ljudski putevi univerzalni i poklapanja nužna,otuda toliko sličnosti među različitim religijama, filozofijama itd.

      Julijus Evola je napisao dobru analizu zena, pročitala sam je bezbroj puta, davno, trebala mi je za jedno predavanje.Onom ko prirodno naiđe na potrebu za tim temama ( a meni se to desilo) ovi su autori nezaobilazni. To što ih ne čita gomila arhaičnih i neukih likova ( u najdoslovnijem i najdrastičnijem smislu te reči) sasvim je nebitno. Većinski interesi su jedan od žalosnijih pokazatelja duhovnog siromaštva i jalovosti. Uostalom, zašto da ne kažemo, nije svakom "Bog- priroda"( protumačite kako hoćete) podjednako rasporedio pamet, ni osetilnost. Ne može svako da pati od tog kvazi Stendalovog sindroma.
      Dorijana Nuaja sam čitala i pratila preko nekih foruma.U svakom slučaju hvala na preporuci.

      Избриши
    2. Zaboravila sam da spomenem sudbinu Selina ( imam ga na blogu) Knuta Hamsuna i ostala imena opterećena nacističkom prošlošću koja ne poništava vrednost njihovih dela. Uz sve, Selin je, ali zaista, pisao na ivici pamfleta,ali njegov stil raskrinkavanja kamarile koja se pod jagnjećom (ili možda prasećom ) kožom šunjala u zla vremena,je fantastičan i, najvažnije istina je u pitanju koju je on jetko izbacio pa vreša dobar ukus puritanske javnosti. Oh, majko moja, kako smo fini.

      Избриши
  3. Анониман05. мај 2016. 01:29

    Dorijan Nuaj je Stojan Popivoda.
    Pesnik u prolazu

    ОдговориИзбриши
  4. Анониман06. мај 2016. 00:23

    Mene intrigira pitanje kako ljudi žive sa starom duhovnošću u današnje vreme? Oni misle da će rešiti lične probleme duhovnim alatkama ne uzimajući u obzir današnji tempo života,potpuno drugačije okruženje koje nameće forme i stil života."Sunce svakog jutra napravi divan spektakl svojim izlaskom, a opet, većina ljudi to prespava." ( Lenon)Nekada su se ljudi budili sa suncem, ono je aktiviralo čovekov mir, smirenost, zone dobrostivosti. Danas o tome možemo da pričamo, dosegnuti se ne može, a po meni i ne treba. Zar nije bolje život prilagoditi sadašnjosti,a ne sadašnjost prošlosti. Razmišljati o tome je ok i ništa više.
    XXX

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. E moj XXX, nisi se ti uzalud potpisao sa simbolom nepoznanice, haha...
      I mene intrigira kako ljudi, kao ti, ne razumeju da je kod ljudskog bića sve moguće!
      Slažem se sa tobom da se lični problemi ne mogu rešiti u današnjem suludom tempu, pogotovo ne sa nekom istočnjačkom tehnikom koja se isprazno koristi. Vernikom se ne postaje odlaskom u Crkvu,nažalost današnja je komercijalizacija prodrla svugde,a bedan narod u muci traži spas bilo gde pa se lako uhvati. Da, muka ljude natera na svašta, otuda se i danas veruje u vračare, bajalice i slične gluposti, a kako ne bi u jogu i ostale duhovne veštine.
      Nije muka jedini razlog okretanja, kako ti kažeš staroj duhovnosti ( dobro je napisao prethodni komentator, duhovna baština ne zastareva) postoji i interes: mene oduševljava književnost, nekoga privlači slikarstvo, ili filozofija, ezoterija i sl. Zašto da ne?
      poz.

      Избриши
    2. Анониман08. мај 2016. 17:17

      Zašto da ne? Ko voli neka izvoli. Za mene je to i dalje velika misterija, intelektualni život zatvoren u sebe, jalovi intelektualizam, postavljanje pitanja na koja a priori niko nema odgovora: život koji nije život ili jeste u kavezu neke ideologije, filozofije, nekog pravca, religije. Život kao kavez. Ne, hvala. Uz sve današnji svet je upregnut u kola sirovog komercijalizma pa te silne istočnjačke veštine idu kao halva, gurui zarađuju.To je realnost a ne neki visoki ciljevi. Bože me sačuvaj tih kolektivističkih ciljeva.

      Budite mi u zdravlju i veselju.
      Tri nepoznanice, dakako.
      XXX

      Избриши
    3. Sve može da bude zatvor pogotovo ako čovek nije slobodan u sebi. Nešto razmišljam zašto se ne ukinu filozofski fakulteti, kada praksa ne pokazuje veliku potrebu za tom profesijom? Zato što postoji interes. Imate li ideju otkuda toliki interes? Da se podsetimo u pitanju su mladi ljudi, vreme koje karakteriše visoka stopa nezaposlenosti, logično bi bilo da se neprofitabilne struke zaobiđu u širokom luku. Nelogičnost? I ja mislim, jer nakon studija, sa diplomom u đepu, ti mladi ljudi mogu ravno na ulicu. Ali, to nije odgovor na pitanje otkuda interes? Odgovor je od starina. Ljudi od starina postavljaju pitanja, bez neke praktične koristi, ili, možemo to formulisati I ovako, zbog duševne koristi. Niče je, zagovarajući život u skladu sa prirodom (pod prirodom je shvatao kontinuirano večno kretanje proizvođenja oblika iz sebe samih) došao do toga da je ljudski život ( to jest naš, moj i vaš ) takođe kretanje određeno formama koje sam život iz sebe proizvodi. Životom, drugim rečima upravljaju stvaralačke sile i sve čemu vi ne pridajete značaj je ( ako prihvatimo ovakvo tumačenje ) život u skladu sa našom prirodom. Da li smo u kavezu sopstvenog tela, jesmo, I zbog toga smo u kavezu neke filozofije, ideologije, vere.. To smo mi. Ideal je biti slobodan, ali jeste li Vi slobodni, možete li uopšte biti slobodni ako, iamte li Vi neku posebnu moć van vaše prirode.
      Možda niče nije u pravu. Eto, uzela sam njega za primer, a mogla bih nekog ko misli drugačije. Mogla bih Vam na primeru istočnjačke duhovnosti, ili ezoterije objasniti istu stvar. Nebitno je u kom je okviru moje znanje, bitno je da li je ono istinito ili ne I td.
      Ja se slažem, duboko se slažem sa Vama, da se čovek sam osuđuje na kojekakve zatvore,da je današnje vreme puno, prepuno instant recepata za lakši život ( koji se bogato naplaćuju ) ali tim pre su za pohvalu istinski duhovni napori. Naravno, sada smo na terenu šta je istinsko. Zavrtećemo se na ljuljašci mase pitanja unedogled, neće nam biti kraja. Mislim da se tu negde razumemo, vi kritikujete ja pronalazim razloge za, verujem da ih i vi imate, kao što sam i ja kritična.
      Hvala na dobrim željama

      Избриши
  5. Анониман06. мај 2016. 15:26

    Nije stara Duhovnost vec je duh modernog vremena star,istrosen i na umoru.Borba protiv duha modernog vremena(ne i tekovina modernog doba,nismo ludisti) predstavlja cin hrabrosti,a Duhovnost tu ima centralno mesto.Jednom recju nema i nemoze biti kompromisa sa sadasnjicom kakva ona jeste trenutno.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Samo da dodam da se slažem sa Vama. Ima tu dosta nijansi, ali u suštini, to je to.

      Избриши
    2. Анониман08. мај 2016. 17:19

      Vi mora da ste jako, jako mladi kada gajite iluzije o beskompromisnoj borbi sa sadašnjicom. Nađite još Sanča Pansu i neku mazgu pa samo napred.
      Ne zamerite na šaljivom tonu, ali tako Vam to ispadne mladi čoveče.
      XXX

      Избриши
  6. Анониман09. мај 2016. 00:58

    Hahaha...morate da priznate kako nije pametno jurisati na magarcu usred saobracajne guzve i jos ako me policija uhvati pa mi napise kaznu za prekoracenje brzine,kuku moja mila majko!!!.Imam utisak kako ste iskarikirali ono sto sam napisao u komentaru,ali nema veze.Kad sam napisao da se treba boriti protiv DUHA MODERNOG VREMENA nisam mislio na unistavanje televizora,racunara,elektricnih pegli...vec na jednu vrstu ideoloske borbe.Naime i taj "duh" je nastao kao ideja(savremeni izraz jeste Mem) u necijem umu/umovima pa je onda prakticno izveden.Glavni pokretac tog "duha" jeste Kapitalizam,a ovaj je nastao na osnovu protestantske etike(pogledajte Max Veber-"Protestantska etika i duh Kapitalizma").Sa druge strane Protestantizam jeste glavni "krivac" izopacenja nacela Tradicije ovde na Zapadu sto ce na kraju imati za posledicu pojavu Kapitalizma,Sekularizma,Scijentizma i jos mnogih izama.Svi oni zajedno kao konglomerat cine DUH MODERNOG DOBA.Jednom recju Ideje i ideje menjaju ljude na dobro ili lose kroz odredjeni nacin razmisljanja i sistem vrednosti koji se kasnije sprovodi u praksu hteli mi to ili ne.Pozdrav za XXX.

    ОдговориИзбриши
  7. Анониман09. мај 2016. 17:37

    Čim si primio šalu znači da si dobar čovek. Dajme ti jedan plus, sledeće moraš da zaslužiš.
    Protiv duhova ( a duh vremena je tragičniji neprijatelj) nema efikasnog sredstva. Na nivou pojedinačne i kolektivne svesti, u društvima, nište se nije promenilo za hiljade godina. Čim se revolucija pokrene počne sa raslojavanjem, hijerarhije se formiraju munjevitom brzinom,zna se ko je Tito, a ko Koča, Ranković, ko su pravoverni, krivoverni, izdajnici, autentični marksisti, lažni marksisti... I što reče Njegoš ko bi gori sad je doli, a ko doli sad je gori. Eto novog , starog duha iz boce. To ti je ta tvoja promena duha vremena.
    A u vezi znanja, da ti i to kažem. Znanje je od nekadašnjeg najvećeg prijatelja slobode, danas postalo njen najveći neprijatelj.
    Nedostatak svesti o tako banalnoj činjenici da pogrešno, nepotpuno znanje ( kao i neznanje ) unosi pometnju u ionako smušen um krajnje je zabrinjavajući signal i ono čemu bi dosledni borci za individualnu slobodu ( valjda je to i tvoj cilj) trebalo da teže nije društvena akcija već lična konsolidacija. Iracionalno i paradoksalno navijanje za neke sisteme je još jedna u nizu idealizacija, još kad pročitam da je neprijatelj kapitalizam, protestantizam ( ne trebaju mi linkovi ) sve mi se nešto javlja u glavi povratak socijalističkom kolektivnom gangsteraju. Nema slobode u društvu koje ne štiti slobodu pojedinca i njegovu imovinu.
    pozdrav
    XXX
    treći put pišem komentar. Nešto ne štima.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Анониман09. мај 2016. 17:51

      Ubismo boga - pocepasmo atom - razderasmo dušu.To smo mi.
      pesnik u prolazu

      Избриши
  8. Анониман09. мај 2016. 23:29

    @XXX,
    Bilioni i bilioni čestica tvore ljudsko telo.Premna kvantnoj mehanici nas ne čine fizičke čestice nego informacije zapisane u njima. Teleportacija je duboko filozofsko pitanje!Šta stiže na odredište, original ili kopija?
    Šta predstavlja čovek sa poremećajem svesti? On je daleko od normalnog čoveka, kao i čovek pod uticajem droge, onaj u verskom transu, ekstazi.Nils Bor nije ponudio pravo objašnjenje zašto nedefinisanost kvantnog sveta nestaje kod većih predmeta, zašto stvari u kvantnom svetu plutaju u stanju nesigurnosti,delom na jednom, delom na drugom mestu, dok smo mi sazdani od tih istih atoma i čestica, uvek u jednom stanju. A nismo, nismo uvek u istom duhovnom stanju. Kod uma, kao i kod čestica postoje višestruke mogućnosti i nikada ne znaš koja će da prevlada, filozofija, nauka, ezoterija, hehe.... Ne možeš bez filozofiranja sve i da hoćeš.
    To što tri puta pišeš komentar je zbog tri XXX hehe.. sada ću da vidim koliko će puta mene da vrati.
    pedja

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Анониман10. мај 2016. 22:26

      Onaj anonimus udario po politici, ti po kvantnoj, a tema mistika, šta li, a ja naje...Filozofiram i ja kad nemam pametnija posla.Šalim se, razumem ja ukoliko je nešto u normalnim granicama. Ali preteralo se, brate. Astrologija, mistika, sve neke istočnjačke mantre,ne znaju ljudi vise da pričaju o ljudskim temama, onim svagdašnjim.
      Nego pitam se, jeste li vi radni narod ili đabalebaroši pa se razbacujete sa vremenom.
      pozdravljam
      XXX

      Избриши
  9. Анониман09. мај 2016. 23:30

    Sramoto XXX šta nisi pogodio, hehe...Meni su bili sokovi, tri puta.
    Crkoh od smeha.
    pedja

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Анониман10. мај 2016. 22:21

      ..ebem ti može li ova procedura da se preskoči. Gde je domaćica. Nisam video uputstvo pa sam kliknuo na slično ali pogrešno. Tri puta isto.
      Malopre sam poslao komentar, vidim piše salata. A tako dakle. Sam sam se sebi smejao.
      XXX

      Избриши
  10. Анониман10. мај 2016. 01:50


    Sloboda ne moze nikako da se uklopi u ideale bratstva i jednakosti medju ljudima,a to moze vrlo lako da se dokaze.Uzmimo na primer jednu grupu sastavljenu od stotinak pojedinaca oni ce zbog medjusobne interakcije nuzno jedni drugima ogranicavati slobodu i stvarati uravnilovku homogenizujuci citavu grupu.Postavlja se pitanje:kako nastaje Slobodni pojedinac u takvoj grupi?,a odgovor je prost:kroz proces odvajanja od grupe,a gde postoji odvajanje i distanca vec imamo rudimentarne osnove HIJERARHIJE i tako se krug zatvara.Slobodni pojedinci u pravom smislu te reci mogu se naci samo u vrhu neke hijerarhije i postoje tri nacina ophodjenja prema onima koji su nizi u hijerarhiji:a-potpuna ravnodusnost i nebriga,b-tlacenje i zlostavljanje(dok ne proradi kuka i motika) i c-prosvecivanje mase.Od svega sto je ponudjeno na meniju:sivilo uravnilovke,a,b,c ja licno biram -c-.Sta ce te vi Gospodine XXX da izaberete?,mozda znate za neku petu,sestu,n-tu opciju?.

    ОдговориИзбриши
  11. Анониман10. мај 2016. 14:27

    Iskren da budem Gospodine XXX ljudi bas i ne vole Slobodu pogotovo danas, nekako se u masi osecaju sigurnije,lakse im je da kopiraju druge nego da dodju do nekakvog sopstvenog izraza.Biti Slobodan(a jos i Oslobodjen u duhovnom smislu) nije nimalo lako jer ona zahteva odgovornost prvo prema Sebi,a onda i prema Drugima,zato ljudi od nje beze ostavljajuci je tako da bude samo privilegija odredjenih pojedinaca.I na kraju se opet vracamo na temu medjusobne iskljucivosti Slobode i pojma/ideala jednakosti medju ljudima.

    ОдговориИзбриши
  12. Анониман10. мај 2016. 22:18

    Hajmo prvo da komuniciramo bez gospodine.
    Ja sam prilično zauzet čovek, ne raspolažem sa puno vremena ali ću ti odgovoriti .
    Ja te ne razumem, uopšte. Nešto si dobro pomešao. Umesto da se baviš maglom, uglavnom političkom, bavi se malo ekonomijom. Od toga se živi, oko toga se svet okreće pa i ta politika .
    Kakvo bratstvo i jedinstvo, sloboda na vrhu hijerarhije i sl. ? Koristi bar poznate pojmove, jednakost a zatim, nikakve grupe od sto već pojam države, njenog uređenja, aparata, birokratije itd.
    Dakle imamo zajednicu- državu u kojoj bi ljudi trebali da žive uz poštovanje ličnih sloboda. Država bi trebala da osigura slobodu. Upravljati ljudima i društvenim događajima nije isto što i voziti auto, hoću reći , nije isto što I upravljati fizičkim stvarima. Ne postoji ni jedan društveno politički sistem koji je uspeo da svima osigura slobodu ( glup pojam ) postoje ideje/ ideologije, uglavnom idelističke, dakle neizvodive. Zašto? Nikada ne možemo predvideti i regulistai sve pojedinačne fenomene, trebalo bi da poznajemo i unesemo mnogo pojedinačnih podataka od kojih mnoge nikada ne možemo da saznamo, šta želi Mika, a šta Pera, a šta neki tamo anonimus. A ja? Povikaće svako. Znaš onu, povikaše seljaci. Dakle idealnih regulative nema, pa nema ni idealne države, a ne treba ni da je bude. Ako bude sreće do toga ćeš da dođeš.
    To ne znači da se pojedinac mora izdvojiti iz zajednice, kako ti zaključuješ, a može, nema problema. Imaš primer Amiša i kojekakvih grupa koji žive po svojim pravilima. Pazi pravilima, nema tu slobode u apsoliutnom smislu. Nikada je nije bilo i neće.
    Dakle, ako hoćeš da živiš sa drugima, moraš da se dogovoriš o uslovima. U demokratskim društvima odlučuje većina. Koji su izbori osigurali glasačku većinu? Narod lenj, neće da glasa. Hajde da pretpostavimo da je većina glasala. Šta dobijamo? Dobijamo pravila ali koja ? Onih koji pobede, Vučića. U svetu preovladava država blagostanja. Ona polaže računa na socijalnu pravdu. To je ideja da se zajednica dizajnira na pravedan način, a to znači , da država odlučuje koliko i šta sve neko treba da ima pa dolazimo do novog konflikta između birokratije i slobode. Ludo, ali istinito, hoćemo pravdu ( I slobodu ) a dobijamo potpuno ukidanja lične slobode. Država ti određuje sve, određivače još više. Orvel.
    Čitaj. Ovo je ideal levice, nekakva pravda, jednakost za sve ( tvoje bratstvo i jedinstvo ) planska ekonomija, kašikica za svakog onoliko kolko mu država odredi. Sloboda ? Ma slobodan si ko ptica, šta ti fali. Imaš osnovno, šta će ti sloboda. Pasoš? Ko je u istočnom bloku mogao da putuje. Ne može. Još bi I to.
    U kapitalizmu ( ne ovom što ga kobajagi imamo ) je osnov svega ekonomija, tržište. Nema pravde, nema morala ( lažnog ) itd.
    Ovo je uputstvo za osnovnu školu, ne mogu dalje.
    Nema onog tvog a,b,c, kakvo prosvećivanje masa. Ništa od toga. Mase su krdo, čovek je odmakao malo dalje od životinje. Vidiš li ti šta se radi po svetu, jesi li čitao istoriju, rat do rata. Budi pametan misli na sebe, prosvećuj sebe, uzdiži se, radi šta hoćeš, čitaj ovog gore i ostale njemu slične, šta li su mistici i pusti se ideala o zajednici i prosvećivanju ljudi. Imam bolji predlog, umesto Sanče, pronađi neku Sančozu. Ma milina. Samo pazi kad se budeš udruživao i donosio pravila. Nikakva demokratija, uveravam te nije dobra. Misli na slobodu unapred, nemoj posle da se kaješ.

    XXX

    ОдговориИзбриши
  13. Анониман10. мај 2016. 23:44

    Auuuu,kakvu sam zbrku napravio unapred se izvinjavam svima i to samo zato sto se ne potpisujem na kraju komentara...e pa bas sam tupav!,moracu to pod hitno da promenim pa cu se potpisat na kraju kao LUX.Od sve ove zbrke smejem se sada kao "lud na brasno" ne mogu da se zaustavim.Realnost je ta da ja komentarisem ovaj clanak od samog pocetka pa gde god stoji Anonimni bez potpisa to je u stvari LUX.Hahaha niko me do sada nije u zivotu poistovecivao sa kojekakvim marxistima,levicarima(koji su mi mrski),a desilo se to na ovome mestu...haha...kakva zabuna imam da je pamtim doveka..haha.Slazem se da je demokratija sr...e i da sebe treba da prosvecujem sto i radim(koliko sam u tome uspesan potpuno je druga tema?!).Izvinjavam se posto mogu da naslutim iz komentara da ste blago receno "veoma" ljuti. LUX

    ОдговориИзбриши
  14. Анониман11. мај 2016. 14:47

    Ljut? Šta je tebi,zašto bih bio ljut?
    Samo napred, ne uznemiravaj se previše.
    u zdravlje
    XXX

    ОдговориИзбриши
  15. Haha....šta se ovde izdešavalo?
    Nasmejala sam se slatko. Pozdrav svima.

    ОдговориИзбриши
  16. Анониман11. мај 2016. 23:19

    Ma ja sam sve zivo zabrljao,na kraju ispadoh nekakav marxista(Boze me sacuvaj i sakloni!)samo mi je jos crvena marama falila pa da budem u kompletu...hahaha,ali se jos moze reci da smo bili na ivici 3 svetskog rata,pominjalo se nekakvo cepanje atoma..hmhm?!. LUX

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hahaaa. LUX, ovo je staro zafrkantsko društvo, treba malo vremena da se neko nov navikne.Imaj na umu da niko nije zlonameran, a koliko vidim, pročitala sam komentare, ni ovog puta nije bilo drugačije.
      Prema tome, ništa ti nisi zabrljao, samo ste se upetljali u tešku temu. Što se tiće trećeg svetskog rata, haha i cepanja atoma,za informaciju imamo jednog nuklearnog fizičara i jednog genetičara koji se sale i ko to ne zna, eto pomisli i na treći svetski.
      Staviću ja još koji tekst iz oblasti koja te interesuje, a verujem da si sam već mnogo toga pronašao. Tema je interesantna, i istina je da nemam mnogo tekstova iz te oblasti. Prosto, ne idem po nekom redu,ubacim šta mi zapadne za oko u prelistavanju.
      Još nešto, za utehu, ni ja se dugo nisam mogla snaći u problematici kapitalizma. Trebalo mi je par godina intezivnog bavljenja da uhvatim nit, mada još uvek ne mogu reći da sam dovoljno ekonomski obrazovana. Spominjem ovo zbog objašnjenja XXX.
      U svakom slučaju hvala na komentarima i posetama blogu.
      uz pozdrav

      Избриши