четвртак, 07. јануар 2016.

Bečka Filharmonija~ u vreme nacizma





Kuda god idemo u toj današnjoj Austriji, ulazimo u laž, kuda god gledamo u toj današnjoj Austriji, gledamo u licemerno, s kim god Vi u današnjoj Austriji razgovarate, razgovarate s lašcem, pomislih sada nad otvorenom grobnicom. Ta smešna zemlja, ta smešna država nije u osnovi vredna spomena, pomislih sada, a svaka pomisao na to ipak nije ništa drugo do traćenje vremena. Ali jao onome ko nije slep u toj zemlji i ko nije gluh i pri zdravoj je pameti”, zapisao je sin Murau pri kraju romana."


Thomas Bernhard
 

Bečka filharmonija je, kao i mnogi u Austriji, dugo želela da stvori sliku o sebi kao "žrtvi" pripojenja Austrije nacističkoj Nemačkoj. Ali čak i Novogodišnji koncert iz Beča je - izum nacista!

"Detaljno proučavam odnose u pozorištima u novinama u Austriji, posebno svet muzike u Beču. Katastrofalan bilans! Gotovo sami Židovi i židovsko društvo..." To je zapisao Joseph Goebbels u svoj dnevnik, pet dana nakon pripojenja Austrije Nemačkoj u martu1938.


Istoričaru Oliver Rathkolb-u  i drugim saradnicima trebalo je dosta vremena da otkriju mračne tajne
 
 
Ovu misao  o "katastrofi" citira i istoričar Oliver Rathkolb o nimalo slavnim danima Bečke filharmonije. Jer u tom, već tada poznatom orkestru, bilo je dovoljno nacista da "očiste" nepoželjne. Četvrtina muzičara Bečke filharmonije bili su članovi nacističke stranke NSDAP i pre 1938. - dok je ta stranka u Austriji zapravo bila zabranjena!

1942. je već bilo sasvim jasno, ko svira u Bečkoj filharmoniji: od 123 aktivna člana  njih 60 nosilo je stranačku značku s kukastim krstom na reveru svog fraka. Poređenja radi: i u sedištu "Reicha", u Berlinskoj filharmoniji je od 110 muzičara samo njih 20 bilo član nacističke stranke.


Doslovce "leševi u podrumu"

Nakon poraza u Drugom svetskom ratu, mnogi u Austriji su rado tvrdili kako je ta zemlja bila "prva žrtva" nacističke Nemačke i kako nisu imali nikakve veze sa zločinima. Tako se i Bečka filharmonija dugo vremena rado predstavljala kao zaseban svet muzike i svojim Novogodišnjim koncertima je stekla svetsku slavu i izvan kruga ljubitelja klasične muzike. Isto tako, orkestar je I švajcarskom  istoričaru Fritzu Trümpiju dugi niz godina negirao da ima ikakvih "leševa u podrumu" iz nacističkog perioda.


 
Ispod  zgrade Opere su bili pohranjeni - barem podaci o žrtvama. Bečka filharmonija nije državna institucija, pa zato nije bila ni prisiljena da objavi sve detalje iz svoje prošlosti.

 
Ali zahvaljujući informaciji koju je dobio od jednoga muzičara iz Bečke Filharmonije, Trümpi je otkrio kako bečka zgrada Opere doslovno ima "leševe u podrumu". U katakombama pod zemljom je smeštena i kartoteka svih zaposlenih  i muzičara Filharmonije, pa tako i beleške o muzičarima koji su dobili trenutni otkaz nakon "pripojenja" - zato jer su bili Židovi.
Trümpi i istoričarka Bernadette Mayrhofer su otkrili imena 13 muzičara koji su bili "nečiste krvi" - ili su bili u braku sa Židovima. Mnogi od njih su nestali u koncentracionim logorima, neki su morali pobeći u inostranstvo - poput violiniste Arnolda Roséa, šogora Gustava Mahlera.

Zanimljive priče - i o nacistima

Još su zanimljivije primedbe u kartoteci  o pripadnosti muzičara u nacističkoj stranci i drugi dokumenti o nagradama i priznanjima koja su dobili kao verni sledbenici. Gotovo je apsurdno kako je za vreme nacističkog režima na čelu Bečke filharmonije bio Wilhelm Jerger, kontrabasista i član elitnih SS-jedinica koji je verno provodio naredbe o "rasnoj čistoći" muzičara i muzike koju će orkestar svirati.

Ali čak ni on nije bio toliko okoreli nacist kao trubač Helmut Wobisch. I on je bio član SS-jedinica i štaviše, čini se kako je i lično učestvovao u jurišu na kancelariju austrijskog kancelara Engelberta Dollfußa - i likvidaciji demokratski izabranog predsednika vlade, do tada nezavisne Austrije.
Za vreme rata muzičari Bečke filharmonije uživali su u svim privilegijama, a bili su pošteđeni i od slanja na ratište. S druge strane, Bečka filharmonija je nalazila načina da se ulizuje nacističkim vlastodršcima pa je tako "počasni prsten" Bečke filharmonije dobio i guverner Beča, Baldur von Schirach koji je lično odgovoran za deportaciju hiljade židova iz toga grada.

Obračun s nacistima na "austrijski način"

Nakon rata, makar je gotovo polovina članova Filharmonije bila u nacističkoj stranci došlo je do čistke - naravno, na "austrijski način". Šestoro je poslano u penziju, a četvorica su dobili otkaz. Ali od tih četvoro ih se dvoje - vratilo u Bečku filharmoniju, a jedan od njih je bio trubač i SS-ovac, Helmut Wobisch.
Gotovo je neverovatno kako je Wobisch već 1953. dobio uverenje kako je bio tek zaluđeni sledbenik nacista i ubrzo potom je izabran čak za direktora Bečkih filharmoničara! Zapravo, svi su znali njegovu prošlost pa je čak i američki dirigent  Leonard Bernstein cenio Wobischa koji je "znao sve i svakoga" i zvao ga "moj najdraži nacista".
Wobisch je zaista "znao sve i svakoga" - i nije zaboravio ni stare prijatelje, kao ratnog zločinca i guvernera Beča, von Schiracha koji je u Nürnbergu osuđen na 20 godina zatvora. Izašao je 1960. i kako tvrdi njegov sin, neki nepoznati predstavnik  Bečkih filharmoničara mu je doneo poklon: kopiju "počasnog prstena" tog orkestra čiji je original izgubio u vrtlogu poratnih godina. Sumnja se da je prsten dao napraviti - direktor Filharmoničara Wobisch.




Neslavna, ali ipak prošlost Bečkih filharmoničara

I kada je reč o Novogodišnjim koncertima, Bečki filharmoničari su nakon rata tek nastavili tradiciju koju su počeli 1939. kako bi, po želji nacista, uveseljavali vojnike sa ratišta. Donekle je bio problem što je glavni kompozitor te priredbe i "kralj valcera", Johan Štraus četvrtinom "svoje krvi" - bio Židov. Ali i to se rešilo na tradicionalan, nacistički način: nalaz o "čistom" poreklu Štrausa je bio iza čeličnih vrata sefa Hitlerovog ministra za propagandu, Goebbelsa.

 Koliko god da su se Bečki filharmoničari godinama trudili da "počiste pod tepih" vreme nacizma,  danas aktivno učestvuju i pomažu u otkrivanju mračnog dela svoje istorije.

Kerry Skyring



 

7 коментара:

  1. Skoro da se nisam iznenadio, pomisli.
    pedja

    ОдговориИзбриши
  2. Peđa dragi,mene svaki zločin sablazni I podseti koliko je tanka nit između čoveka i zveri, mada je život zveri daleko jednostavniji od ljudskog. Na svest se više ne obazirem, nikakve koristi od nje u otsutnim, trenucima u kojima sve odlučuje o tvom sopstvemom životu. Sa druge strane ideje ponesu i najpametnije, te me ni stanje njihove svesti više ne čudi. To što se nepočinstva odigraše u kući culture,i to ne znači ništa. Ovo i jeste upečatljiv primer zla koji poput vode brzo i lako pronađe sebi mesto.

    ОдговориИзбриши
  3. Tomas je genijalan pisac.On otvara pitanje svrhe civilizacije,napretka koji to nije.Prikaz austrijskog drustva, posebno okostale elite,izvanredan je. Odavno nisam tako uzivao u kritici snobizma.
    Pedja je postavio stvar na noge, koga moze da iznenadi nacizam u Austriji.
    Z.

    ОдговориИзбриши
  4. U svakom žitu ima kukolja, tako i među umetnicima i intelektualcima ima svakojakih. Ne treba generalizovati.
    pesnik u prolazu.
    Srećna Nova!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. To i jeste središnji raison d’etre. Ako ciljaš na " nacistički ambijent Austrije, što ovde nije ustvrdio niko,ali je moguće doći i do takve pomisli,umesto imena Austrije moglo bi se staviti ime bilo koje države, po istom principu, nacizma ima svugde, svega ima svugde, kod svih i sl. Još jedna važna napomena.
      Slažem se sa tobom da generalizacije nisu dobre, šta vise pogubne su kada postaju politički stav te se protegnu na pojedinačnu i državnu politiku. Prilepiti čitavom nerodu etiketu zaista je neprimereno. U svakodnevnici je to čest slučaj, koji je ponekada bezazlen ( lenji Crnogorci, radni Slovenci, disciplinovani Nemci i sl.)Što bi narod rekao, gde ima dima ima i vatre. U kom smislu? U smislu culture nekog područja ( namerno sam stavila područje), naroda, etničke, verske grupe i sl. Neki zahtevi su unešeni u kulture i tradicije ( na to su uticale-doslovno-karakteristike područja)i njih većina poštuje.

      "Jahve reče Mojsiju i Aronu..a svinja, premda ima papke razdvojene, ne preživa: neka je za vas nečista. Njezina mesa nemojte jesti niti se njezina strva doticati.."

      Zašto je unešena zabrana, to je već duža priča, kao što je duža priča zašto se hrišćani ne pridržavaju ovog zahteva.

      Избриши
    2. Hteo sam reci da zlo čuči u svakom coveku od obicnog do genija. Takni osetljivo mesto i eto ga u nekom od beskonačnih oblika.
      pesnik u prolazu

      Избриши
    3. E, pa sad,i o tome bi mogli da diskutujemo. Istorija je zabeležila primere ludog stradanja u ime borbe protiv zla, a još ih je više koji nisu zabeleženi. Grešni smo, nije da nije,ma gresi nisu uvek zlo po drugog, a ne smemo smetnuti sa uma skalu dobrog i zla.Pa recimo, kada smo već kod muzike,lako je uporediti istrebljivače Jevreja i muzičare koji su "samo svirali" kao i brojni slični širom Evrope.To im je profesija, a, kad smo kod nje, zamisli koja je tek razlika između profesije tog muzičara i čoveka koji otvara plin u konc.logoru, čuvara u istom i sl.
      Moja površna razglabanja su nedovoljna da bi se prikazala sva slojevitost života,i samo retkima uspeva da opišu te " beskonačne oblike", kako ih ti nazivaš.

      Избриши