Putovanja Aleksandre Nil - tibetanski budizam III

Aleksandra David Nil došla je na Tibet sa namerom da izuči severni budizam; sa evropejskom mešavinom skepse i infantilnog zanosa prišla je tamošnjoj religiji. U samom predgovoru, ističe da su Tibetanci, iako sebe smatraju budistima, prihvatili mnoga učenja drevne religije bon, tako da se ova mešavina razlikuje od izvornog budizma. Jedan od glavnih, "krivaca" je bio otac tibetske duhovnosti - Padma Sambava vrač - čarobnjak. Nilova smatra da je tibetsku duhovnost ispravnije zvati lamaizmom nego budizmom.

Za tibetski budizam karakteristično je veliko poverenje u magiju. Jedna domaća izreka kaže: "Onome ko je vešt, biće udobno čak i u paklu". Karma se može poboljšati magijskim dejstvom.

Vera u reinkarnaciju može dovesti do veoma neobičnih moralnih činova. Evo primera. Priča kaže da je na Tibetu živeo lama koji se smatrao inkarnacijom uglednog prethodnika. Imao je veliku biblioteku i najbolje učitelje, ali nije mario za znanje - bio je polupismen i uživao u lenčarenju. Taj lama je neprosvetljen umro. U to vreme tibetskim pustinjama lutao je Dugpa Kingles, "čudotvorac i filozof strogog držanja". Naišao je na jedan izvor, na kome je neka devojka zahvatala vodu. "Filozof strogog držanja" je nasrnuo na nju sa namerom da je obeščasti. Ona se otela, pobegla kući i sve ispričala majci. Pošto joj je opisala napasnika, majka je shvatila da je to čuveni dubtub (mudrac - čarobnjak) Dugpa, a dubtubi ne mogu biti tek tako skloni nasilju .[9] Na osnovu lamaističke dogmatike, majka je kćeri dala ovakav etički savet: "Kćeri, čovek koga si srela je veliki Dugpa Kingles. Sve ono što on čini dobro je. Vrati se na potok, prostri se pred njim i pristani na sve što on bude želeo". Kći je poslušala majku, i srela Kinglesa kako razmišlja na jednoj steni. Ponudila mu je svoje telo. Međutim bilo je "kasno".

Dubtub joj je rekao: "Dete moje, žene ne pobuđuju nikakvu želju u meni. Al čuj: veliki lama iz susednog manastira umro je kao neznalica i vodio je nedostojan život pošto je zanemario sve prilike koje su mu bile pružene da se obrazuje. Video sam njegov duh kako luta kroz Bardo (oblast u kojoj duše obitavaju u pauzi između dva tela, nap. aut.) privučen nedostojnim novim rođenjem i želeo sam da mu iz sažaljenja omogućim novo ljudsko telo. Ali snaga njegovih loših dela mi to nije dozvolila. Ti si pobegla i dok si bila u selu onaj magarac i ona magarica koju vidiš tamo na livadi su se spojili. Uskoro će se veliki lama roditi u vidu magarenceta."

Tibet i Himalaji su prožeti magijom: loptice a brojanicama se često prave od kostiju ljudskih lobanja; čudotvorci mogu da ubijaju ljude na daljinu i lete kroz vazduh... Samoj Nilovoj se činilo da joj nekakvi demoni prete da neće obaviti svoju misiju i dostignuti tajne zbog kojih je došla. Dok je razgovarala sa Maharadža lamom i opatom iz Podanga, pokušavala je da ih ubedi da je nemoguće znati ko je Padma Sambava bio kao istorijska ličnost. Tada je začula jedan glas, koji je dolazi od nekog nevidivog: "Ništa od onoga što pokušavate neće uspeti... Ljudi ove zemlje meni pripadaju...Jači sam od vas". Nilova je zaboravila svoje hrišćansko nasleđe, makar i zapadno: nije mogla da pretpostavi čiji glas to govori. Kasnije je od nekih pustinjaka dobila amajliju, koja joj je, prema tumačenju lama - stručnjaka za magiju, "osiguravala prisustvo demona koji će joj uklanjati opasnosti s puta i koji će joj služiti."

Nije se šaliti sa lamama! Lama iz Čorten Njima bio je ženjeni ngapa čarobnjak koji je imao sebi potčinjene seljake. Kad je došlo vreme žetve lama je naredio seljacima da mu požanju njivu, na šta su se neki seljaci uzjogunili, plašeći se grada. Otišli su da prvo požanju svoj ječam. Lama je, da bi ih kazni, prizvao svoje "bogove zaštitnike"[10]i oživeo torme, kolače kupastog oblika koji služe za magijske operacije. Torme su letele, uletele u kuće neposlušnih seljaka i napravile lom; poslušni seljaci su bili pošteđeni kazne.

Magijska sila [11] tibetskog budizma zasnivala se na veri u ono što bi Jung nazvao "aktivna imaginacija". Godine 1912. Dalaj Lama je Aleksandri Nil o tome rekao sledeće: "Bodisatva je baza iz koje mogu da se stvore bezbrojni magični oblici. Snaga koju ona stvara iz savršene koncentracije misli omogućava joj da istovremeno stvori fantom koji je njoj sličan među hiljadama miliona ljudi. Ona može da stvara ne samo ljudske oblike, nego i mnoge druge, čak i neživa bića kao što su kuće, ograde, šume, putevi, mostovi. Može da izaziva atmosferske pojave, kao i napitke za besmrtnost koji utoljuju svaku žeđ". Pričalo se da je Tračilama, pobegavši iz Šigatcea, na svom mestu ostavio utvaru koja se ponašala kao i on, i sve zavaravala.

Aleksandra Nil nedvosmisleno kaže: "Tibet je zemlja demona. Kada bismo se oslonili na legende i narodna verovanja, došli bismo do toga da je broj demona mnogo veći od broja stanovnika. Poprimajući hiljade različitih oblika, ova zla bića borave na drveću, na stenama, u dolinama, jezerima, izvorima. [12] Oni progone ljude i životinje da bi im oduzeli "životni dah" i da bi se njima nahranili. Oni po svojoj volji lutaju stepama i šumama i svaki putnik može da se nađe licem u lice sa jednim od njih na svakoj krivini puta. Iz takvog stanja proizilazi da se Tibetanci veoma mnogo druže sa zlim duhovima. Zvanični lamaizam je preuzeo na sebe da ih ukroti, da ih preobrazi, da od njih načini sebi podređene sluge i da ih zbog neposlušnosti onemoguće da nanose zlo ili da ih potamane".

Tibetanski mistici se, duhovno vežbajući, druže sa demonima da bi ih izazivali ili da bi im dali milostinju. I to učitelji savetuju učenicima: lama iz Amdoa je svog mladog učenika prinudio da ode u jednu pećinu, sam sebe veže za stenu i cele noći prkosi zlodusima, i to onima koji su predstavljeni na slikama kako sišu ljudski mozak. Pustinjak Kušog Vanšen je Aleksandri Nil objasnio da iznenadne smrti prilikom dozivanja demona posledica straha, jer ako neko ne veruje u demone, neće mu biti ništa. To je slično kao sa decom koja su naša, pa nam izmaknu kontroli - misli se objektivizuju, postaju demoni i ubijaju strašljivce.[13]

Obred gčoda podrazumeva mističko razdeljivanje sebe demonima. Često monasi (trape) po sedam dana jedu i piju pored leša, čitajući molitve za pokojnika. Zatim se njegovo telo ostavlja kao milostinja lešinarima. Za Nilovu je obred u kome je jedan trapa pao u trans autohipnoze, ipak bio previše. On je urlao: "Dođite izgladneli demoni. Na ovoj gozbi moje će se meso pretvoriti u bilo koji predmet vaših želja." Pokušala je da ga izvede iz transa, ali on je u za nju pomislio da je demon, pa joj je ponudio svoje meso i krv.

Jedan od posebnih tantričkih obreda podrazumeva i ljudožderstvo. Na Tibetu se priča o velikom lami Gogstsangu, koji je noću, sa svojim slugom, došao do jedne reke. U reci su našli leš. Lama je rekao slugi: "Izvuci nož, iseci komad mesa i jedi". Ovaj to nije mogao, ali je lama jeo, rekavši da ima prijatelja u Indiji koji mu svake godine na taj dan šalje obed. Kad su se vraćali u manastir lama je kazao slugi: "Želeo sam da sa tobom podelim blagonaklonost i izvanredne plodove ovog mističnog obroka, ali ti ga nisi dostojan."

Kako ritualno ljudožderstvo tumače predstavnici lamaizma?
Ovako: "Postoje bića koja su, pošto su dostigla veoma visok stupanj duhovnog savršenstva, pretvorila supstanciju svog tela u neku tananiju prirodu, koja ima svojstva različna od običnog mesa. Međutim, većina nas nije sposobna da razlikuje tu promenu.
Pojesti zalogaj tog promenjenog mesa znači doći u ekstazu i doseći nadnaravna znanja i moći (podvlačenje naše, nap. aut.)[14] U okviru obreda ovog budizma postoji i obred oživljavanja mrtvaca magijskom formulom, posle čega se čupa mrtvačev jezik koji se suši i služi kao moćno magijsko oružje. Od magijskih veština upražnjava se i lebdenje, a ženske boginje, dakini, koje daju tantričke inicijacije su starice sa zelenim ili crvenim očima...

_______________________________

 

1. Reinkarnacionistička etika savremenog Nju Ejdža opravdava sve mogućnosti izopačenosti i zločine: homoseksualizam (dve duše, koje su u prošlim životima bile u telima muža i žene, sad mogu biti u dva muška ili dva ženska tela); abortus (duša koja je ubijala bira da se telesno začne u utrobi žene koje je rešila da pobaci i tako sebe kažnjava za greh iz "prethodnog života), itd. O ovome piše Randal Baer u svojoj knjizi "U Nju Ejdž košmaru".
2. U žitiju svetog Julijana (13. juli po Pravoslavnom kalendaru) navodi se da je Svetitelj vaskrsao sina paganskog velmože Jovinijana. Kada je mladić ustao iz mrtvi, uzviknuo je veliki Bog hrišćanski koga propoveda Njegov sluga Julijan!" A ocu svome je rekao: "Zaista sve do sada bili smo u zabludi ne znajući Boga istinitoga, jer bogovi koje poštujemo stvarno su đavoli; jer ja ih vidim u paklu i gledah kako oni nemaju pokoja i neprestano se muče u ljutim mukama". Tu je tajna tibetskih božanstava.
3. Crnomagijske moći zlih volšebnika poznate su i Pravoslavnoj Crkvi.Pre nego što se obratio Hristu i primio Krštenje, Sveti Kiprijan (2. oktobar) bio je crni mag. Na gori Olimpu, gde se smatralo da obitavaju jelinski bogovi, od magova je naučio da izaziva promene u vazduhu, pušta gromove i kišu, da pravi štete voćnjacima, baštama i poljima, da na ljude navodi nevolje i bolesti. Tibetski čudotvorci, koji su se sasvim predali satani, mogu da čine slične stvari.
4. Demoni imaju "protejske" moći: mogu se javljati u obličjima angela, svetaca, Bogorodice, pa čak i Hrista: mogu se javljati u obličjima lepih žena i muškaraca, kada navode na blud; radi zastrašivanja, mogu se javiti u obličjima zveri; mogu se javiti i kao "vanzemaljci", mali zeleni".. Očito je da su se paganima javljali kao njihovi bogovi.
5. I ovo je jedna od zabluda tibetskog budizma: demoni, mada uplivišu na ljudske misli, uopšte nisu tvorevina misli nego realna duhovna stvorenja koja mrze Boga i žele da naude čoveku. Veliki optinski Starac Varsanufije imao je dobrog prijatelja, muzičara Pashalova. Pashalov nije išao u crkvu, ali je rešio da se ispovedi i pričesti, što dugo nije činio. Međutim, izvršenje svoje odluke je odugovlačio. Evo šta starac Varsanufije kaže o njegovoj sudbini: "Jednom je u poznu večer došao k meni i zapovedio mojoj služavki da izađe na ulicu i isplati kočijaša. Kada je ova izašla, i videla na mestu kočijaša neko užasno čudovište, uplašila se veoma i pala onesvešćena na ulicu. Kuda je nečastivi vozio Pashalova, ostala je tajna, samo je on sledećeg dana iznenadno skončao, a njegova se duša izgubila zauvek. Žalim za njim celim svojim bićem. Nečastivi svuda razapinje svoje mreže. On želi da uništi čoveka i nedovoljno pažljivi se, na svoju pogibao, hvataju u njegove zamke".
6. Gilbert Česterton, poznati engleski romansijer i hrišćanski apologeta (ovo je relativan pojam, jer on nije pripadao istinskom Hrišćanstvu - Pravoslavlju - primedba uredništva Odgovora) smatra da kanibalizam među paganima nije prisutan kod onih najprimitivnijih, nego, naprotiv, kod onih civilizovanih, koji se svesno opredeljuju da služe demonu. Oni ne postupaju kao neznalice, nego kao oni koji žele da svom gospodaru, knezu tame, ugode najvećom žrtvom: "Oni to ne rade zato što ne znaju da je to loše, nego upravo zato što znaju da je loše, oni se ponašaju kao pariski dekadent u toku crne mise," kaže Česterton.

Izvor