уторак, 07. октобар 2014.

Istraživanja V. J. Evans - Venca - tibetanski budizam IV




Jedan od onih koji su istraživali tibetanski budizam i bili za njega životno zainteresovani je i V. J. Evans - Venc, koji je 1917. otišao u Indiju. On nije bio objektivan i hladnokrvan naučnik, nego je učestvovao i u obredima koji su mu bili ponuđeni. Tako je 1918. otišao da poseti Šivinu pećinu Amar Nat; živeo je u prašumama gornjeg Ganga kao pustinjak. Upoznaje lamu sa Tibeta, Kazi Davu Samdupa, i postaje njegov učenik, sve do 1922. kada je lama umro. Plod druženja je knjiga "Tibetanska joga i tajna učenja". Venc je verovao da će ova drevna znanja pomoći evropskom čoveku u potrazi za "neugasivim Svetlom Istoka". Pored ovoga, EvansVenc je priredio "Tibetansku knjigu mrtvih" i knjigu o joginu Milarepi.
Tibetanski budizam se razvio iz stava mahajanabudizma da se svi putevi mogu upotrebiti da bi se došlo do cilja: postajanja Budom i pomoći ostalim bićima u dostizanju budastva. Učitelj je onaj koji predstavlja Budu, i on se mora slepo slušati, da bi učeniku zauzvrat dao pravi put ka budastvu. Svako religijsko verovanje i metod mogu se upotrebiti na toj stazi - to je razlog zbog koga je prihvaćena i tantra.
Obred koji EvansVenc opisuje podrazumeva sečenje i komadanje sebe da bi se demoni nahranili i tako im se dala šansa da se oslobode ovog sveta i krenu ka budističkoj nirvani. Suština obreda je u rasparavanju svog stomaka, davanju krvi zlodusima, i zatim zašivanju rane magijskim silama. To je tzv. "kraći put" ka dostizanju nirvane.
Ritual čoda je praćen magijskim plesom, sviranjem u trubu kangling kojom se prizivaju duhovi i udaranjem u bubanj damaru, pravljen od ljudskih lobanja i prevučen ljudskom kožom. Evans - Venc kaže da je sa ovim obredom nekad bilo povezano jedenje ljudskog mesa i pijenje krvi žrtve, ali je to ukinuto kad je došao budizam. Pa ipak, jedna od invokacija Čoda glasi ovako: "O, vi gosti, dođite na veliku gozbu. Bubanj od lobanje, najbolji i najređi od bubnjeva, ima jasan zvuk; stolnjak od ljudske kože (na koju je gozba postavljena) je divan za posmatranje; truba od ljudske kosti ispušta melodičan zvuk".
Tibetanski budizam je zauvek prožet uticajima šamanističkog bon verovanja, o čemu govori i Idris Šah u svojoj "Orijentalnoj magiji". Bonistički obred podrazumeva kađenje demonima, duvanje u rog od kosti, posle čega svi žreci prizivaju zloduha Jamanataku sa njegovim društvom, da uzme meso, vunu i kožu govečeta jak. Njihov "bog" ima glavu bika, očnjake i rogove. Nogama gazi ljudska tela. Ukrašen je lobanjama i kostima, a oko njega gori plamen.
Tibetanski budizam postao je popularan na Zapadu preko teozofije Jelene Blavacke, preko Ane Bezant, Jelene i Nikolaja Reriha do savremenog Nju Ejdža sve više ljudi se zanimalo za "mahatme" koji sa Himalaja upravljaju spiritualnom evolucijom čovečanstva. Šambala je duhovni centar i štab iz koga će doći mesija čovečanstva - Majtreja.[15]
 
Nikolaj Rerih je tvrdio da se Šambala nalazi u podzemlju, i da iz nje "vladar sveta" izlazi u obilazak lamaističkih manastira.
Ferdinand Osendovski, rusifikovani Poljak koji je bio ministar fšansija u Kolčakovoj vladi, posle poraza belih našao se u Mongoliji, a zatim i na Tibetu. 1922. izdao je knjigu "I zveri, i ljudi, i bogovi", u kojoj je pisao o podzemnom svetu Šambale i njenom gospodaru, o kome su mu pričali lamaisti. Jelena Blavacka tog gospodara opisuje sa četiri ruke, od kojih su dve na grudima, jedna drži lotos a jedna zmiju. Ima brojanice oko vrata i treće oko Šive. Nazivaju ga "pokroviteljem Tibeta" i "spasiteljem čovečanstva". Tibetanci ga zovu Žigten Gonpo. Car sveta, smatra se, zna pomisli svih vladara, i pomoću magije upravlja postupcima njihovim.[16]
 
Očito je da ovakav "gospodar sveta" svojim poklonicima nameće religioznost koja ne može proći bez ljudskih žrtava. Možda se neko pita otkud trube od ljudskih kostiju i stolnjaci za čod obred od ljudske kože. Budističko objašnjenje veli da to označava preziranje materijalne egzistencije. Kosti od kojih se prave bubnjevi i svirale mogu se, doduše, uzeti od mrtvih. Ali nije baš uvek tako.
Kod severnih budista ljudske žrtve su postojale sve do XX veka. Jedan od onih koji su ih upražnjavali bio je i Tušegunlama (ili Džalama), koji je sebe smatrao inkarnacijom Mahakale, velikog crnog boga smrti, vladao je stepom skoro pola veka. U avgustu 1912. kada su Mongoli osvojili kinesku tvrđavu Kobdo, bilo je uhvaćeno 35 kineskih trgovaca. Trebalo je da oni posluže kao materijal za obred velikog "osvećenja zastava". Sabirajući narod, lame su svirale u trube i udarale u bubnjeve. Kineski trgovci su bili skinuti do gola, ruke i noge su im vezali na leđa. Dok su lame pevali i nosili posudice sa krvlju za demone, Džalama je predvodio povorku. Spustio se na kolena pred prvim Kinezom, izgovorio obredne formule, a zatim mu u grudi zario srpoliko sečivo. Izvadio mu je srce živom i stavio ga u pehar napravljen od srebrom okovanog gornjeg dela ljudske lobanje. Mongoli su krvlju koja je tekla iz grudi petorice Kineza koje je lama žrtvovao ispisivali znamenja na svojim zastavama, dok je masa urlala u zanosu.
 
Činovnik lokalnog kneza došao je do mesta pokolja i pokušao da spreči dalje ludilo, jer "žuta vera" ne dozvoljava ljudske žrtve. Međutim, rekli su mu: "DžaBogdolama vrši tantražrtvoprinošenja po starodrevnom običaju, kako predaju neglasna, tajna predanja. Za nas je njegova naredba - glavna! Tako Mahakala kaže da treba postupati sa neprijateljima religije.[17]
 
Ruski religiolog Lomakina kaže a Dži lama kao budistički "svetac", nije ni pio, ni pušio. Kao inkarnacija Mahakale, on je, u stvari, bio smatran inkarnaciojm Šive, velikog razoritelja kosmosa. Lameslikari, Mahakalu predstavljaju sa mačem ili nožem, spremnim da prožderu neprijatelje žute vere. On oseća blaženstvo kad vidi kako se muče "nosioci zla".[18] Smatra se da žrtvovanje koje je vršio DžaLama ne može da vrši svako, nego samo visoko posvećeni tantrista, koji je dostigao dubinu mudrosti. U tantrizmu se misli da oni koji su dostigli savršenstvo ubijajući ljude, istima pomažu da se njihove grešne duše očiste za bolja rađanja (setimo se kako je ubijao Padma Sambava!). Osendovski kaže daje DžaLama bio blizak prijatelj samog Dalaj Lame; on je za sebe govorio da je jedini koji je video "cara sveta", gospodara Šambale.
 
U časopisu "Plamenovi Sibira", 1927. godine A. Burdukov je objavio istraživanje "Ljudske žrtve kod savremenih Mongola". U jednoj bici 1913 godine, Mongoli su po naređenju DžaLame, zdrali kožu sa ranjenog Kirgiza, kome je budistički žrec prethodno izvadio srce, pošto je Kirgiz bio veliki junak. Oderana koža je bila posoljena i visila je kao"tulum" u DžaLaminom šatoru. Ruski odred je "Mahakalu" uhapsio u martu 1914, noseći ovu kožu kao dokazni materijal o surovosti crnog maga. Lama je uspeo da pobegne u Mongoliju kad je počela boljševička revolucija.
Zašto je bila potrebna koža čoveka? Ona simvolizuje kožu Mangusa koji je inkarnacija zla. Kada se pravi novi manastir, ljudska koža se koristi za neka od velikih molepstvija, tzv. hurala. Burdukov kaže da lame nisu volele svog kolegu, ali su ga priznavale kao učenog i posvećenog u tajne. Tulumi od ljudske kože su kod većine budističkih žreca zamenjivani belim latnom, ali su u glavnim hramovima Lase, tamo gde je bivao Dalaj lama, za molitve strašnim bogovima korišćene upravo ljudske kože.
 
Godine 1921, kada je izbio boljševički ustanak Mongola, odred komandanta Maksaržova upao je u borbu protiv belog garnizona atamana Kazanceva. Mongoli su odneli pobedu. Čedžinlama, koji je pratio revolucionare tražio je da esaul Vandanov, Burjatbudista bude ubijen a njegovo srce prineto na žrtvu. "Božanstvo" koje je bilo u njemu, zahtevalo je ovakav postupak. Vandanova su streljali; njegovo toplo srce prožderao je lama.[19]
 
Izvršitelji ovog dela su Burdukovu pričali da su esaulovo salo i meso podelili radi spravljanja lekova, što je praksa tibetanske medicine. Ista stvar se desila sa podoficirom Filimonovim: Čedžinlama je njegovo srce prineo na žrtvu crvenoj komunističkoj zastavi Mongolarevolucionara, a zatim ga pojeo. Ne treba zaboraviti da je komandant boljševika Maksaržov bio svojevremeno saborac Džalame.
Ovo, dakako, nije slučajnost, nego tradicija. Ugledni gradovi imaju zaštitnika. Antička Atina je imala kao pokrovitelja Paladu Atinu, boginju mudrosti; hrišćanski Solun do dana današnjeg štiti Sveti velikomučenik Dimitrije... Zaštitnica svetog grada Tibeta, Lase, je boginja Lamo. Ona se predstavlja kako skače po moru krvi na muli, pokrivenoj tulumom od kože njenog sina, koji je izdao "žutu veru".
U intervjuu koji je dao Dž. Avedonu, objavljenom u ruskom časopisu "Put ka sebi" br. 3/95, sadašnji Dalaj Lama govori o naročitoj vezanosti inkarnacija Bude saosećanja sa Mahakalom, bogom smrti. Kaže: "Pošto sam se rodio, na krovu naše kuće naselio se par gavranova. To je naročito zanimljivo, jer se isto desilo i posle rođenja prvog, sedmog, osmog i dvanaestog Dalaj Lame. Kasnije, kada je Dalaj Lama Prvi porastao i dostigao visinu u svojoj duhovnoj praksi, za vreme svoje meditacije uspostavio je neposredni dodir sa božanstvom - zaštitnikom Mahakalom. I tada mu je Mahakala rekao:
"Onaj ko, poput tebe, utvrđuje učenje budizma, ima potrebu za zaštitnžom kakav sam ja". Nosilac Nobelove nagrade za mir u svojim meditacijama komunicira i sa zlim božanstvima sa kojima je Padma Sambava postigao dogovor o zaštiti tibetanske ortodoksije. U razgovoru sa Avedonom on veli:
"Da bi se mogao imati posao sa takozvanim gnevnim zaštitnicima, mi sami moramo dostići određeni nivo unutrašnjeg razvoja. Kad čovek dostigne neke rezultate, ili stabilnost u svojoj joga - praksi, naročito u jogi božanstava, i kod sebe razvije gordost tog božanstva, on stiče mogućnost da koristi razne zaštitnike i božanstva. To je upravo ispravan put... Ja sam izvodio inicijacija Kalačakre. Pri tom sam uvek duhovno sebi predstavljao razne zaštitnike tibetskog naroda, tibetskog društva... Ta božanstva mogu da utiču na događaje koji se u svetu zbivaju".
 
Tantrizam je, prodirući u budizam, Tibetance vezao sa kultovima Šive i Šakti, koji su sve samo ne normalni. U svojoj knjizi "Posvećenje i posvećenici Tibeta" Aleksandra DavidNil navodi jedan ovakav tantrabudistički ritual: "Kada se period zatvoreništva završio, i bili obavljene sve neophodne inicijacije muža i žene, Marba se zatvorio skupa sa svojom ženom Danmedma u svojoj molionici. Lama je zauzeo ritualno mesto sa svojom suprugomdakini, a Ngog Čojdor i njegova žena su zagrljeni sedeli kraj njegovih nogu. Marba je izlio svoju spermu u čašu od ljudske lobanje i, pomešavši je sa raznim sastojcima, koji tobož imaju magijska svojstva, dao učeniku i njegovoj ženi da smesu popiju. Taj neobični ritual poznat je malom broju lama. Prema svedočanstvima koja sam ja skupila, izvodi se vrlo retko. Govore da samo oni koji su bili inicirani u najskrivenije tajne ezoteričkog učenja imaju pravo da ga vrše. Bilo ko drugi, ako se usudi da to učini, rodiće se (u narednom životu, nap. aut.) kao demon" .[20]
 
Osendovski je jednog dana došao kod Dalaj Lame koji mu je rekao da je to veliki dai, kad se praznuje pobeda budizma nad ostalim religijama. Predanje vezano za ovaj praznik kaže da je veliki Kublaj Kan na svoj dvor pozvao žrece raznih bogova, i tražio da mu svaki iznese svoju veru. Jedan lama se podrugljivo osmehivao, ćuteći. Na kraju, rekao je: "Veliki care! Naredi svakom od nas da pokaže moć svojih bogova, učinivši čudo, i zatim sudi čija je vera bolja". Svi žreci su ćutali, a budista je učinio tako da posuda slatkog napitka sa stola sama doleti do usta Kublajkana. Otpivši iz nje u čudu, car je rekao: " Tvoj bog postaće moj bog; njemu će se moliti moji podanici. Ali reci kakve si vere? Ko si i otkuda si?" Ovaj je rekao: "Učenje najmudrijeg Bude - moja je vera. Sam ja sam panditalama, Turžo Gamba, iz dalekog i slavnog manastira Sakia na Tibetu, gde u ljudskom telu obitava vaploćeni duh velikog Bude, njegova mudrost i sila. Znaj, care, narodi koji su primili budizam proširiće svoju vlast na zemlje Zapada, i tačno kroz osam stoleća i jedanaest godina naša vera će pobediti sve ostale vere". Kublajkan je vladao od 1250. do 1260. godine. 811 godina od tada - pada u drugu polovinu XXI veka. Ali već početkom XX stoleća ruski teozof Nikolaj Rerih smatrao je da je doba lamaizma nastupilo - tako su mu govorili tibetski posvećenici...
 
Osendovski piše da se služba u kojoj Dalaj Lama služi završava time što Dalaj Lama blagosilja prisutne, okrećući se na sve četiri strane sveta. Na kraju pruža ruke prema severozapadu, to jest prema Evropi, gde po proročanstvu treba da se širi učenje najmudrijeg Bude...
Na Zapadu, smatra se, ima oko 500000 ljudi hrišćanskog nasleđa obraćenih u budizam. Šoko Asahara, kome je Dalaj Lama dao blagoslov za rad i koji je 1995. potrovao putnike u tokijskom metrou, najviše sledbenika imao je u Rusiji - oko 30000. Tamo je sarađivao sa sekretarom Jeljcinovog Saveta bezbednosti, Olegom Lobovim. Njegov poklič je bio: "Pretvorimo Rusiju u Šambalu! ".[21]
 
Ruski filosof Solovjov je, videći širenje teozofije, preteče današnjeg Nju Ejdža, tvrdio da je to nešto što se ne zbiva bez znanja i blagoslova tibetskog budističkog vrha. Bratstvo kelana, kome je slušao katolički misionar na Tibetu Gike u XIX veku, imalo je za cilj osvajanje vlasti u domovini a zatim u Kini, posle čega bi bilo osvojeno Rusko carstvo i ostatak sveta, što bi prethodilo pobedi žute vere i dolasku Bude - Majtreje. Za kelane se pričalo da imaju velike okultne moći.
Rusija i svet su puni ljudi koji čvrsto veruju da je Dalaj Lama predvodnik religije koja je najmiroljubivija na svetu. DalajLama predlaže ukidanje vojske i stavljanje sveta pod komandu Ujedinjenih nacija. Za to vreme, Mahakala se raduje u svom podzemnom carstvu, Šambali. Njegovi učitelji, kakav je lama Ješej, u svom "Uvodu u tantru", preporučuju čovečanstvu: "Neophodno je u sebi razviti osećaj božanske gordosti. Božanska gordost se sastoji u tome da osećate kako ste vi potpuno prosvetljeno telo emanacije bude, i da je vaš um apsolutno slobodan od svih predrasuda i ograničenja" ...[22]
Međutim, makar "žuta vera" privremeno trijumfovala, nakraju će pobediti Onaj Koji je rekao: "Blaženi ništi duhom, jer je takvih Carstvo Nebesko"... Njemu, Bogočoveku Hristu, po rečima Vladike Nikolaja, nisu potrebne brze, nego trajne pobede.
 
-----------------
15. Dalaj Lama uopšte ne sumnja u postojanje Šambale i njen duhovni upliv. Međutim, on kaže: "... Šambala postoji, ali ne u bilo kom konvencionalnom smislu" (kao geografski prostor, nap. prir.) Verovatno je Dalaj Lama poznaje kao oblast duhova, "mahatmi" o kojima su govorili teozofi, tzv. "Veliko Belo Bratstvo" koje upravlja duhovnim razvojem čovečanstva.
 
16. Svetom Andreji Jurodivom jedan demon je, na pitanje kako on "predviđa budućnost", jer je ne zna po predznanju, odgovorio: "Naš najmudriji otac satana boraveći u paklu, gata o svemu pomoću mađija i nama predaje". Odatle znanje "gospodara Šambale"!
 
17. Lamaisti žele uništenje svojih neprijatelja. A hrišćani? Evo šta Vladika Nikolaj u svom "Ohridskom Prologu" piše u žitiju Svetog Apostola Karpa (25 maj): "Grešniku ne treba želeti smrt no pokajanje. Ništa tako ne žalosti Gospoda, Koji je na Krstu za grešnike postradao, nego kada ga mi molimo, da smrću umori nekog grešnika, i tako ukloni nam ga sa puta. Desilo se jedanput da je Apostol Karp izašao iz strpljenja i počeo se moliti Bogu da pošlje smrt na dva čoveka grešnika: jednog neznabošca i jednog odstupnika od vere. Tada mu se javi Sam Gospod Hristos i reče mu: "Bij Mene - evo gotov sam za spasenje ljudi da se opet raspnem". Ovaj događaj saopštio je Sveti Karp Svetom Dionisiju Areopagitu, a ovaj ga je zapisao i ostavio Crkvi na pouku svima, da se za grešnike treba moliti da se spasu, a ne da poginu, jer Gospod neće da ko pogine, nego da svi dođu u pokajanje." (2 Petr. 3:9)
 
18. Pravoslavni sveti podvižnik naših dana, svetogorski Starac Siluan, o ljubavi prema neprijateljima govori ovako: "Duša ne može imati mira, ako se ne moli za neprijatelje. Duša koja je blagodaću Božijom naučena da se moli, voli i žali svaku tvar, a najviše čoveka, za koga je Gospod stradao na Krstu i koji je za svakog od nas toliko propatio... Ako se budeš molio za svoje neprijatelje, mir će se useliti u tebe. A kada budeš zavoleo neprijatelje, znaj da će još veća blagodat Božja živeti u tebi. Još neću reći da je savršena, ali je dovoljna za spasenje. Ako napadaš svoje neprijatelje, znači da zli duh živi u tebi, i ubacuje ti u srce zli misli, jer, kao što je rekao Gospod, iz srca izlaze i dobre i rđave misli". Očito je da se odnos prema neprijateljima u hrišćanstvu i budizmu veoma razlikuje...
 
19. U Drugom svetskom ratu zabeleženi su slučajevi ustaških zločinaca koji su, poput Ljuba Miloša, pili krv svojih pravoslavnih srbskih žrtava. Takođe, bilo je i slučajeva ustaškog kanibalizma. Očito je da đavo, koji neizmerno mrzi ljudsko telo, u koje se Gospod ovaplotio radi spasenja čitave tvari, preko svojih slugu pokušava da to telo na svaki način ponizi i oskrnavi, a poslednji stadijum demonijaštva je - kanibalizam.
 
20. Što se tantrizma tiče, Mirča Elijade veruje da je reč o duhovnom protivnapadu kulta majke boginje koji su upražnjavali indijski domoroci Dravidi pre no što su stigli ratnički orjentisani predstavnici bele rase, Arijevci, koji su upražnjavali solarne kultove i progonili domorodačku religioznost...
Osnovni tantristički stav je, kao i kod ostalih pagana, da je stvarnost jedna i jedinstvena, a da je dualitet lila, igra božanske svesti. Za razliku od tradicionalnog induizma, tantrizam smatra da velovi maje, materijalne obmane, mogu biti korišćeni na putu ka prosvetljenju. Koristeći sile maje, tantrista nadilazi i samu iluziju, i vraća se prvobitnoj jednoti, koja je "Bog". Ova prvobitna jednota, okean čiste potencije, bez oblika i projava, postojala je sve dok nešto nije uznemirilo ravnotežu, posle čega se božanstvo deli na muški i ženski pol. Uznemirenje "Boga jednote" u tantrizmu se smatra nekom vrstom "božanskog ludila", koje je postalo osnova za nastanak tvorevine... Što je vreme više prolazilo, od satjuge (zlatno doba) do kalijuge (doba propasti), tvorevina se sve više degenerisala, i u kalijugi velovi maje postali su gotovo neprozirni. Jedini način da se sve uredi je uništenje tvorevine. Zato je pokrovitelj većine tantrista Šiva, bog uništenja, i njegova žena Kali, boginja smrti. Neke od tantričkih sekti, kakve su "thug" i "pindaris", zbog ovakvog "religijskog stava", uvele su prinošenje ljudskih žrtava kao deo svojih obreda. Šiva je, uz to, bog ekstaze, božanskog ludila. On personifikuje lilu tj. božansko ludilo.
Tantristi ga obožavaju da bi "poludeli" skupa s njim, i tako prodrli sa one strane postojanja. (Sličan je bio kult Dionisa, boga vina i razudanosti. U kultu DionisaZagreja, koga su ubili i raskomadali Titani, upražljavan je ritual omofaga. Prinošena je ljudska žrtva, njeno telo je komadano, a učesnici su, jedući meeo, učesovali u "božanskoj" prirodi DionisaZagreja. Ovaj obred je u Rimu, u trećem veku posle Hrista, zbog sgravičnih zločina, bio zabranjen. Komentarišući zabranu Dionisovog Bahusovog kulta, Plinije veli da se u bahanalijama, ubijati čoveka smaralo "najuznošenijim religioznim činom, a pojesti njegovo telo najpohvalnijim").
Tantra ima za cilj buđenje kundalinienergije koja, sklupčana na dnu kičme, počiva u vidu zmije. Ona se probija kroz sedam energetskih čakri, da bi se sjedinila sa Šivinom čakrom ("treće oko") na čelu. Bruks Aleksander o tome piše: "Kada se bog i bogilja sjedine u seksualnom zagrljaju, nastupa prosvetljenje, iščezava iluzija, i sve je samo Jedno". Cilj tantrizma je veoma praktičan: prozivodlja određenog stanja svesti. Pošgo i telo i duša korespondiraju sa polaritetom kosmosa, i samo telo treba koristiti u obredima za buđenje nadsvesti.
Tantrici koriste mantre (magijsko pevanje), jantre (magijske crteže i simvole, poput mandale), kao i jogu, najpre hatajogu, jer je ona fizička. Hatajoga podrazumeva vežbanje asana (položaja tela), mudre (ritualnih gestova) i pranajame (kontrola disanja). Neophodan je i guru, koji tumači tajna značenja tantričkih spisa i predaje dinamizam tantričke tradicije. Guru prilikom inicijacije učeniku nalaže da mu se pokloni i obožava ga, predaje mu seme "moći" mantru, sa uputstvom za korišćenje; daje mu savete za vežbe vizualizacije i božanstvo kome inicirani naročito treba da se obraća. Učenik dobija i novo ime...
Seksualni odnos u tantrizmu se zove "maithuna";. Cilj vežbe je postazanje "trostruke nepokretnosti" semena, disanja i svesti. U toku polnog odnosa, pred njegov vrhunac, tantrista ima zadatak da zaustavi disanje i spreči ejakulaciju, što, tobož, donosi "prosvetlenje" (mada može biti uzročnik smrti.) Tantristi se dele na tantriste leve ruke i desne ruke; levi su crni ili crveni, a desni beli. Levorukaši polni čin opisan u knjigama shvataju bukvalno, a desnorukaši figurativno. Duhovni centar tantre leve ruke je Šambala, a desne ruke Agarta. (Prema tome, tibetski budizam se jasno opredelio za tantru leve ruke.)
Jezik tantričkih spisa je namerno nerazumljiv i višesmislen, da bi se tajna čuvala od neposvećenih. Samo guru i inicirani znaju šta to u stvari znači. Učenici sataniste Alistera Kroulija veoma se često služe ovim tantričkim trikom: kad on, na primer, opisuje žrtvovanje deteta u nekom obredu, kroulijevci kažu da se misli na polni odos, i da dečak koga treba žrtvovati znači falus. Ovaj tzv. "intencionalži jezik" ("sandhabhasa") ima za cilj dovođenje učenika u "paradoksalnu situaciju". Prema Elijadeu, razbijanje jezika vodi "uništenju" profanog univerzuma i zameni tog unnverzuma nekim drugim, "prosvetljenim". Elijade kaže: "Bilo koji erotski fenomen može da označava u tom "intencionalnom jeziku" jednu hatha jogističku vežbu ili jednu etapu meditacije, kao što se bilo kome simbolu, bilo kome "svetom stanju", može pridodati 'erotski' smisao"... A polni čin? Elijade kaže: "Seksualno sjedinjavanje se pretvara u ritual u kome ljudski par postaje božanski". Tantristički moral podrazumeva dvojnost: ono što je za neke propast, za druge je spasenje, makar to bio i zločin. Evo šta kaže Elijade: " Tantristički tekstovi često ponavljaju izreku: " Istim onim aktom zbog koga neki ljudi bivaju u vatri pakla tokom miliona godina, jogin dobija svoj večni blagoslov". To je, kao što znamo, osnova same joge koju izlaže Krišna u "Bagavad giti":" Onaj koga egoizam ne odvede na krivi put i čija je svest ostala nepomućena, ubio nekog ili ne, neće time biti (karmičkim lancem) svezan" (XVIII, 17). Već se u Brhadarnjaka upanišadi (V, 14,8) tvrdilo: "Onaj koji to zna, kakav god greh da na izgled učeni, sve podnese i ostaje pročšpćen i neuprljan, ne stari i ostaje besmrtan". Kao naslednik ove tradicije, Šoko Asahara je čvrsto verovao da je iznad karme: trujući putnike u tokijskom metrou, on, po svom uverenju, nije činio greh, nego nešto za njihovo dobro. Za tantristu orgija, kanibalizam i svako zlo mogu biti "religijski činovi".
Uostalom, veruje se da je sam Buda seksom savladao demona Maru. To se zvalo "vežbe na kineski način". U jednoj tantri, Vašista, sin Brahmana, odlazi da pita Višnua u obliku Bude kako može steći naklonost boginje Tare. Kad je stigao u Kinu, ugleda Budu kako uživa sa hiljadu žena, u erotskoj ekstazi. Zapanjen, on uzvikuje da je to suprotno Vedama, ali mu neki glas kaže da se naklonost Tare može steći samo korišćenjem "kineske tehnike". "Mudri" Buda mu poručuje: "Žene su bogovi, žene su život, žene su dragulji. Treba uvek u mislima biti među ženama". Kad je umrla žena Jen Čua, koja je celog života svoje telo davala mladićima, otkrilo se da je ona to radila kao "prosvetljeni Bodisatva"... Elijade kaže da se u višnuitskom krišnaizmu za ideal ljubavi uzima "ilegalna". "antisocijalna", ljubav Krišne i Radhe, koja označava potpuni raskid sa normama društva koji zahteva autentično religiozno verovanje. On smatra da Indusima hrišćanska mistika, u kojoj je Hristos čedni Ženih, a duša nevesta, nije dovoljno "jaka", zato što "nedovoljno ističe napuštanje svih socijalnih i moralnih vrednosti koje nalaže mistička ljubav". Iz svega što smo o tantrizmu napisali jasno je da upražnjavanje tibetanskog budizma nije nimalo bezazleno, i da izjave Dalaj Lame o "miru i ljubavi" ne treba shvatati uvek najbukvalnije. Tibetanci pod mirom i ljubavlju mogu podrazumevati sasvim drugačije stvari od onih koje na umu imaju Hrišćani.
 
21. Dalaj Lama u Holivudu: Najveće Holivudske zvezde pojavile su se na večeri organizovanoj u čast Dalaj Lame u jednom hotelu hotelu na Beverli Hilsu. Cena ovakve zabave je između 300 i 1000$ po osobi. Za glavnim stolom našli su se organizatori Ričard Gir, Harison Ford i njegova supruga, Melisa Metison Ford, Stiven Segal, Šeron Stoun, Meg Rajan i Denis Kvejd. Među ostalim zvezdama koje su se trudile da skrenu pažnju Njegove Svetosti bili su Oliver Stoun, Širli Melejn, Stiven Dorf, Lionard Nimoj, i Majkl Stajp. Posle večere, Dalaj Lama se obraća skupu, prvo preko prevodioca a zatim na svom, kako sam priznaje, lošem engleskom, koristeći neformalan način obraćanja koji deluje prilagođeno holivudskoj publici. Oni, doduše izgledaju srećnije za vreme prve polovine njegovog, čitav sat dugog govora. Dalaj Lama, prognani lider tibetanskih budista odjednom je postao popularniji od Bila Klintona među holivudskom elitom. Štaviše, dok je Klinton dobijao samo donacije za kampanju, Dalaj Lama je doživeo najveće moguće priznanje: trenutno se snimaju dva rivalska filma o njegovom izuzetnom životu, "Seven years in Tibet" Žana Žaka Anoa, sa Bredom Pitom u glavnoj ulozi, i "Kundun" Martina Skorcezea. Ali ova dva možda predstavljaju samo početak žanra: otkupljena su i prava za roman francuskog avanturiste Mišela Peisela "La Tibetiane" a Segal priprema akcioni film čija radnja se dešava u Tibetu 60gih godina. Čak i lik u njegovom poslednjem filmu "The Glimmer man" između karate udaraca propoveda nenasilje. Objekat ovolike pažnje, Tenzin Giatso postao je 14. Dalaj Lama kada je serija čudesnih znakova pokazala da je baš on reinkarnacija tibetanskog duhovnog vođe. Preuzeo je vođstvo u pokorenom Tibetu kada je imao 15 godina, a Kina otpočela brutalnu okupaciju zemlje. Dalaj Lama i oko 100 000 njegovih sledbenika prebeglo je u Indiju, gde su 1959. formirali izbegličku vladu. Posle toga, Kina je, uvodeći komunistički režim, počela da naseljava Kineze, zabranjuje religiju, muči i ubija disidente.
Ipak, Dalaj Lamina senzacionalna popularnost u Holivudu ne može se sasvim objasniti činjenicom da su ljudska prava slaba tačka poslanika industrije zabave. Svako ko ga je sreo zna da on ima harizmu. Njegovo ponašanje je tako prirodno i jednostavno da se, uz svo dužno poštovanje prema njegovoj mudrosti i položaju može reći da je sladak. On je veseo, srdačan momak i nije čudo što oni koji su ga upoznali imaju običaj da kažu "moj prijatelj, Dalaj Lama". "Budimo iskreni, Dalaj Lama je sjajan tip za druženje. Topao je, srdačan. Uostalom od druge godine je učio kako da postane sjajan tip, i to od najboljih učitelja. On je naučio da u svakome vidi Budu", kaže njegov sledbenik poznati. Novinar Bil Higins. Dr Pratapaditja Pal, ekspert za tibetansku umetnost tvrdi da je Dalaj Lama genije za odnose sa javnošću. Jedan od njegovih monaha se rukuje sa Šeron Stoun, i sa njom pozira fotografu. "Ovo je neverovatno. Tibetanski monah ne sme ni da dotakne ženu!", zapanjen je Pal. Ali, DalajLama je shvatio koliko su ovakva poznanstva korisna i zamolio je Ričarda Gira da mu ih omogući. Gir je, navodno, daleko dogurao u mističnoj hijerarhiji, i stigao do nekih "tajnih" znanja. Mada se ne zna tačno o kakvim se to znanjima radi, pominju se levitacija, telepatija, kontrola telesne temperature, čak i mogućnost da se prolazi kroz zidove. Ipak, rivalitet između dva velika projekta inspirisana Tibetom nije baš u skladu sa budističkom učenjem. Svodi se na borbu na život i smrt oko termina i ko na šta ima pravo. "Kundun" studija Dizni je Dalaj Lamina biografija, napisala je Melisa Metison Ford, i trenutno se snima u Maroku. Ekipa filma "Seven years in Tibet" je sumnjivo otsutna sa ovog okupljanja. "Nismo došli zato što je organizator Melisa Metison. Ali Dalaj Lama nas je blagoslovio", kaže jedan od producenata.
Cifra od 650.000$ prikupljena samo za jedno veče dokazuje da je Dalaj Lama sposoban koliko i simpatičan".
Ovako piše dnevnik "Demokratija" od 13.02.1997. Krajem septembra 1996, iz TVprograma koji nudi " Politika ekspres", saznajemo da je jedan od najpoznatijih savremenih glumaca, Ričard Gir, koji je od protestantametodiste postao budista, promenio veru zato što u hrišćanstvu nije našao zadovoljavajuće odgovore. Smatra da se preko mantre, koju svakodnevvo ponavlja, oslobađa svog egoa. Sa Dalaj Lamom je obilazio Evropu i izlagao svoje fotose o Tibetu. Osnovao je Gir fondaciju" za pomoć tibetanskim izbeglicama, a oko vrata "nosi ogrlice koje mu je poklonio Dalaj Lama i koje ga štite od besa, ljubomore i svih negativnih emocija". U dnevniku "Blic" od 7. novembra 1996. tvrdi se da su od 600.000 evropskih budista polovina Francuzi. To su uglavnom sredovečni ljudi, visoke stručne spreme, sami ili u vanbračnoj vezi. Godine 1994. na pitanje "Figaroa" koja im se religija dopada, dva miliona Francuza je reklo: budizam. Tridesettrogodišnji informatičar Noel, na pitanje zašto voli budizam i zašto ga upražnjava, kaže: " Budizam me je "pomirio" sa religijom: počiva na iskustvu, trpi kritiku razuma, ne poziva ni na šta izvan nas samih (podvlačenje naše, nap. aut.) Nema svemogućeg Boga, nema nametnutih moralnih dogmi od spolja". U isto vreme, omogućava rad na sebi i predlaže strog moral, ali primenljiv na svaki pojedinačan slučaj. Za Fransoa, zenbudizam znači opuštenost, nema stresa... On je pažljiviji i uživa u sadašnjem trenutku. Zapad je, zaista, sve všpe budistički. Kao da se ispunjavaju snovi šambalista...
Tantra i tantrički budizam bili su povezani sa svim većim okultnim pokretima XX veka. Gurđijev, Krouli i njegov OTO, Habardova sajentologija... Hipirevolucija šezdesetih u tantri leve ruke imala i svog saveznika; naime, i tantristi su koristili droge, naročito marihuanu, radi izmene stanja svesti, Gurui narko revolucije, Timoti Liri, Ričard Olport i Ralf Mecaer, svoja "psihodelična iskustva" sa LSDijem objavili su 1964. kao komentar "Tibetanske knjige mrtvih". Skoro sve što se u hipieri govorilo o seksu, drogama i prosvetljenju imalo je tantrički prizvuk. Čuveva Morisonova pesma "Light My Fire" je svojevrsni poziv jogina da u rokjogiju probudv kundalini...
Kada su Kinezi osvojili Tibet, mnogo tibetskih budista, među kojima su bili i veliki magovi mudraci, stigli na Zapad. Tarthang Tulku je osnovao na Berkliju meditacioni centar još 1969. godine, a Čogjam Trungpa je to učinio u Vermontu i Koloradu. V. Anderson u svojoj knjizi "Otkrivene tajne: zapadni vodič za tibetanski budizam" ističe da je ova vrsta budizma veoma mnogo uticala na Ameriku, i da mnogi savremeni intelektualni i socijalni pravci, kao i humanistička psihologija, imaju veze sa lamaizmom: pokret ljudskog potencijala, zapadna fenomenologija, jungovska psihologija, teorijska fizika, pokret zelenih... Godine 1984, po ceni bioskopske ulaznice milioni Amerikanaca i ostalih zainteresovanih mogli su da se, makar na prvi pogled, upoznaju sa tantrizmom: "Indijana Džons i hram prokletstva" opisao je borbu Indijane Džonsa za vraćanje "šiva lingama" (u filmu nazvanog "kamen šankara") grupi desnih tantrista, pošto su ovaj kamen moći (simbol falusa) uzeli levi tantristi... Knjige o tantra sekti sa naslovima kakvi su "Seks i joga", "Alhemija ekstaze", i slično, mogu se naći u svim knjižarama...
Ningma institut koji je osnovao lama Tarthang Tulku je od početka sedamdesetih do početka osamdesetih SADu dao 15 hiljada ljudi koji su diplomirali tantričku meditaciju, umetnost i psihologiju. Njihova izdavačka kuća, "Dharma press" izdala je u 120 tomova tibetske spise, kao i 40 tekstova o tantričkom budizmu... Sedamdesetpet severnoameričkih univerziteta se, prema podacima iz 1983, bavilo izučavanjem budističkih spisa... Trungpa Tulkuov Naropa univerzitet, otvoren za studente raznih fakulteta preko leta, privlačio je mnoge značajne ličnosti, od Alena Grinberga do Normana Majlera. Samo 1985. za vreme ferija ga je pohodilo 600 studenata, koji su pored čitanja i slušanja predavanja meditirali... Trungpa Tulku je organizovao, sa nekim katoličkim i protestantskim sveštenicima, kurseve "hrišćanskobudističke meditacije", a Tarthang Tulku je napravio svojevrsnu "Ningma terapiju", kao specijalni seminar za psihologe i psihijatre. Mada Dalaj lama tvrdi da nema nameru da preobraća zapad, njegove lame misle ovako: "Ako budizam (na zapadu, nap.aut.) postane crkva, to će biti neuspeh: ako je duhovna praksa, imaće veliki uticaj u svim oblastima: umetnosti, muzici, psihologiji." Lamaisti nude pomoć u programima "prirodnog lečenja", "umetnosti umiranja" (za stare). Lama Anagarika Govinda tvrdi da je Hristos prosvetljeni budista... Jednom rečju, Zapad polako nestaje u talasima "žute vere".
 
22. Za tibetanskog budistu gordost je "božanska osobina", a za pravoslavnog Hrišćašna ključna osobina satane. Sveti starac Siluan je govorio: "Sva naša borba je da bismo se smirili. Zli dusi su pali zbog gordosti i njome hoće da nas odvuku u propast. Ali, bratijo, smirimo se, pa ćemo još ovde na zemlji videti slavu Gospodnju (Mt. 16, 28); (Mk. 9,1). Jer, Gospod smirenima daje da Ga Duhom Svetim poznaju (...) Nema ništa bolje nego živeti u smirenju i ljubavi. Ako budemo voleli svoje neprijatelje, u nama neće biti mesta za gordost, jer Hristova ljubav ne zna za oholost. Gordost kao oganj spaljuje svako dobro, a smirenje Hristovo je neizrecivo slatko. Kada bi ljudi to znali, sva bi se zemlja učila toj nauci". Na žalost, savremeni čovek, umislivši da je bog, odavno je zaboravio nauku smirenja. i traži puteve magijskog, satanskog obogotvorenja. Ali istina o smirenju kao putu Božjem ostaje. Svima nama, i celom rodu ljudskom, Ljubavlju će suditi Onaj Koji je rekao: "Naučite se od Mene, jer sam Ja krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama vašim". Njegov poziv važi i dalje...






2 коментара:

  1. Evo jedne knjige koju je vredno bar jednom pročitati. Najbolje je kad bi se mogla čitati na izvornom (kineskom) ali dok ga ne naučimo :) najbolji prevodi su na engleskom: http://www.falundafa.org/book/eng/pdf/zfl_new.pdf
    nemačkom: http://www.falundafa.de/downloads/books/ZhuanFalun_U2_A5.pdf
    a, evo i srpske verzije: http://files.falundafasrbija.org/19941201_zhuan_falun_sr.pdf

    Mada ćete kada pogledate sadržaj naići na interesantna poglavlja MOLIM vas PRVO je PROČITAJTE OD POČETKA DO KRAJA (velika slova ali ne vičem, već naglašavam, čitaj zamoljavam) jer se poglavlja nadovezuju jedan na drugi, ako se pak čitaju nasumično dolazi se do iskrivljenih, pogrešnih spoznaja. Postoje i naknadna predavanja održavana često i u novije vreme samo godišnje jer je gore navedena knjiga glavno štivo. Ostale inf. se mogu naći na samim veb srtanicama - falundafa.org
    O knjizi:
    Knjiga otkriva drevne tajne o strukturi univerzuma, istoriji čovečanstva, uzročne veze društvene evolucije i principe samo-kultivacije za ljude.
    U ovoj knjizi su otkrivene vrednosti koje su milenijumima formirale moralnu meru i vrline čovečanstva. Pritom u velikoj meri prelazi granice kulturnih nivoa, kreirane od raznih rasa, zemalja, nacionalnosti i religija.
    "Džuan Falun" ce biti odličan vodič za svakoga ko generalno želi da sveopšte ustanjene stvari razmotri na novi način, kako bi poboljšao svoj unutrašnji svet, balansira i harmonizuje sebe u vrtlogu svakodnevnice.
    Prevedena je na 40 jezika. Zauzela je značajno mesto u srcima više od sto miliona ljudi.

    ОдговориИзбриши