Pojedinac -društvo

Šindler  „Poznavao sam ljude koji su radili za mene... Kada poznajete ljude, morate se ponašati prema njima kao prema ljudskim bićima".  Za vreme Drugog svetskog rata,Treći rajh je veštom propagandom i monopolom prikazivao kako svi Nemci podržavaju Hitlera i nacističku ideologiju. Posle rata, razrađenim šablonom „kolektivne krivice” nije se mnogo toga promenilo. Ipak, postojali su pojedinci koji su se hrabro oduprli masovnom ludilu.



Albert Gering ( rođeni brat Hermana Geringa,zapovednika nemačkog Luftvafea, osnivača Gestapoa i jednog od najvećih nacističkih zločinaca);


Johan Elser ( 1939. godine pokušao da ubije Adolfa Hitlera, a spremao je atentate i na Gebelsa i Geringa.   Proveo ceo rat u logoru u Dahau.Samo nekoliko dana pre oslobađanja, Hitler je naredio da se Johan Elser ubije. Streljan je 9. aprila 1945. godine, samo nekoliko dana pre kara Drugog svetsko rata;


Karl Plag (osnovao radni kamp u Litvaniji gde je komandovao inženjerskom jedinicom. Tu je sklonište našlo oko 1.300 Jevreja, ne samo muškaraca, već i žena i dece koje je izvlačio iz drugih logora pod izgovorom da mu je potrebna radna snaga);

Oskar Šindler ( Šindler je zaslužan za spasavanje Jervera tokom Drugog svetskog rata. On i njegova žena Emili svoju fabriku su pretvorili u paravan za spašavanje Jevreja od odvođenja u logore.
Ipak, na početku nije sve bilo tako. Šindler je bio cenjeni privrednik i ratni profiter. Dobio je fabriku u okupiranoj Poljskoj gde su većina radnika bili Jevreji. Tek nakon što je lično svedočio ubijanju Jevreja počeo je da ih sklanja u svoju fabriku.);

Oto i Elisa Hampel ( štampali letke kojima su ukazivali na opasnosti nacističke ideologije. Njih su delili po Berlinu i ostavljali ih na javnim mestima.Uhvaćeni su, uhapšeni i odvedeni u logor gde sui m odsečene glave 8. aprila 1943. godine.)izvor

 

Dietrich Bonhoeffer
mladi teolog protivnik nacizma

O GLUPOSTI

"Bili smo svedoci zlodela, prani smo mnogim vodama, naučili smo umeće pretvaranja i mnogoznačnog govora, preko iskustva postali smo nepoverljivi prema ljudima i često smo im morali ostati dužni istinu i slobodnu reč, u neizdrživim sukobima postali smo mekušci ili možda čak i cinici. Jesmo li dakle još potrebni?

Nećemo trebati ni genije ni cinike, ni preziratelje ljudi, ni rafinirane takmičare, nego priproste, jednostavne, prave ljude. Hoće li naša nutarnja otpornost biti dovoljno jaka protiv onoga što nam je nametnuto i naša iskrenost prema samima sebi dovoljno bespoštedna da bismo opet našli put do jednostavnosti i čestitosti?"

Otpor i predanje

 

___________________________

 

„Je li ikada u istoriji bilo ljudi koji su u svojoj sadašnjosti tako malo tla pod nogama imali kao mi – kojima su se sve alternative sadašnjosti, koje se nalaze na području mogućega, činile jednako neizdržive, protivne životu, besmislene – koji su izvan svih tih prisutnih alternativa tražili izvor svoje snage sasvim u prošlosti i u budućnosti – a koji su ipak, premda nisu postali fantasti, mogli s poverenjem i mirno očekivati svoje stvari kao mi? Ili još više: da li su odgovorni mislioci nekog pokoljenja pred nekim velikim istorijskim obratom nekad drugačije osećali nego li mi danas upravo zato što je nastajalo nešto novo što se nije pojavljivalo u alternativama sadašnjosti?“

 

iz pisma Bez tla pod nogama

 

__________________________

 

iz pisma Građanska odvažnost

 

 „Nemcu nedostaje još jedna veoma važna temeljna spoznaja: spoznaja nužnosti slobodnoga, odgovornog dela, pa i protiv zvanja i zadatka“.