Vaseljenski dijalozi ( Informacija - komunikacija )

Povod ovom pisaniju  je pitanje koje me pre neki dan zagolicalo: da li je, kada, i na koji način prenos informacije komunikacija, kako ovom Vaseljenom struji informacija, ko sa kim i kako komunicira? 
Jesu li ovakva pitanja  smislena obzirom da je doseg našeg uma ograničen? Naravno da jesu. Šta su tek mislili naši preci pa ipak nisu posustali. Zahvaljujući sposobnosti proniknuća plejade raskošnih umova iz prošlosti rešene su mnoge zagonetke i utvrđene zakonitosti. Zahvaljujući njima danas znamo da su one istovetne na Zemlji  i u Vaseljeni a mi deo te celine.   

NAUKA

Društvo je, kao po nekom pravilu, uvek kasnilo za naučnim spoznajama. Bilo je potrebno prilično vremena da bi stara verovanja odumrla a nova zauzela njihovo mesto.
U počecima  nauka je morala da krči put, odagna neizvesnost i strah koji su neminovno pratili svaku novost. Tome je dugo vremena doprinosio nizak nivo opšte kulture, neprosvećenost. Neobrazovana, neinformisana, zadojena tradicionalnim mitovima i sujeverjem masa je bila duhovno zapuštena.Crkva je uspostavila nepomirljiv stav prema zaostalim paganskim verovanjima i običajima pogromaški ih istrebljujući, ali istovremeno i prema svemu naprednom, pa i nauci,  što je imalo iste posledice.

Naučni obrti
 

"...gde bi se mogao nalaziti Božiji presto? ... Kako čovek da pronađe Boga ili Bog čoveka u jednom beskonačnom svemiru?"( Tomas Kun).

Saznanje da zemlja nije centar Univerzuma, već  jedno nebesko telo među beskrajnim brojem drugih, temeljno je potreslo ondašnju javnost. Vest je pretila da uruši dugo uvreženi geocentrizam i antropocentrizam, koji su  bili glavno uporište religije. 
Giordano Bruno je živ spaljen na lomači rimske Inkvizicije. Kopernik je prošao bolje. Crkva je stavila njegovo delo na Index librorum prohibitorum / Spisak zabranjenih knjiga.

Koliko je izmena slike univerzuma bila kobna po religijsku svest, svedoče poznate reči jednog od retkih koji su tada stvarno shvatili suštinu promene, Blez Paskala, : „Kad razmislim o kratkom veku mog života, progutanog u večnosti... taj mali prostor koji zauzimam, koji čak vidim, okružen u beskonačnoj ogromnosti prostora o kojima ništa ne znam, i koji me ne poznaju, uplašen sam, i ja sam zapanjen zato što sam ovde a ne tamo; jer nema razloga zašto ovde a ne tamo, zbog čega sada a ne onda. Ko me je ovde postavio? Čijom su naredbom i uputstvom ovo malo mesto i vreme meni dodeljeni?“
Današnja nauka deluje u sasvim drugačijem okruženju. Naučnici su priznati i uvaženi. Problem koji se  u zadnje vreme ispostavlja kao gorući je sasvim druge prirode. U obilju dosadašnjih podataka I sve bržem gomilanju novih, treba znati odabrati pravu informaciju ( ako je reč " prava informacija" uopšte dobra), odbaciti milione beskorisnih i suvišnih.

Informacija- komunikacija

Čitav fond dosadašnjih ljudskih iskustava ( svih vrsta) predstavlja svojevrsnu INFORMATIVNU BIBLIOTEKU. Svaki i najmanji podatak je informacija. Ona je prenošena parajezički, ne-glasovno, tj. optički,  dakle, gestikulacijom i mimikom, potom pisanim simbolima, glasovno, to jest jezikom. Razmenu informacija među ljudima ali i "signalima" među životinjama smatramo vidom komunikacije, to jest opštenjem.

Postoji druga vrsta informacija kod živih organizama i neživog sveta.Ona daleko više zaokuplja pažnju istraživača jer je temalj svekolikog postojanja. To je informacija, kako je definiše Steven Pinker :"bez boje, mirisa, okusa i težine, a ipak ima fizikalne posledice." Tu informaciju nosi materija / energija, i ona uzrokuje promene u obrascima drugih delića materije/ energije. Kosmička evolucija je priča o toj informaciji.

Danas, kada znamo da smo neraskidiv deo celine,logično je da se pitamo o vrsti te neraskidivosti. Postoje brojne nedoumice s kojima se nauka susreće a koji narušavaju njena dosadašnja iskustva.
Neke pojave se ne mogu tumačiti logično i racionalno, po elemntarnim principima dosadašnje nauke.  Šta više tradicionalna " logika i racionalnost postaju kočnice. To ne znači da ljudski um nije sposoban da prodre u suštinu odnosa, već da je potrebno promeniti ugao gledanja, način sagledavanja konceptualizacije stvarnosti i tumačenje. Evo nekoliko svežih i poznatih primera.



Protok - Procesuiranje

BIOLOGIJA- OGLEDALNI NEURONI
 (Đakomo Ricolati) 

simulacija, imitacija, poprimanje

Neuroni za motorne komande, (u prednjem delu mozga), aktiviraju određenu radnju ( npr. uzimanje jabuke). "Ono što je Ricolati otkrio jeste da će se podskup ovih neurona, možda otprilike njih 20 procenata, takođe aktivirati kada gledamo nekog drugog kako izvodi istu radnju"....Izgleda kao da ovaj neuron usvaja tačku gledišta druge osobe. To je skoro kao da u virtuelnoj stvarnosti izvodi simulaciju radnje druge osobe....Jedno je sigurno, oni moraju biti uključeni u postupke poput imitiranja i „poprimanja“. 

Stvar je jasnija kod ogledalnih neurona za dodir. Oni imaju svoju ulogu  u empatiji." Pitanje se sada postavlja: ako ja prosto gledam drugu osobu koja biva dodirnuta, kako ne postanem zbunjen i bukvalno osetim taj oset dodira samo gledanjem drugog koji biva dodirnut? Hoću reći, ja saosećam sa osobom ali ne osećam bukvalno dodir. Pa, to je stoga što imamo receptore u našoj koži, receptore za dodir i bol, koji se vraćaju u mozak i govore, „Ne brini, nisi zaista dodirnut."

Međutim, ako uklonite ruku ili prosto anestezirate  ruku inekcijom anestetika, anestezirate brahijalni pleksus, tako da se ruka umrtvi i tako da joj ne pristižu nikakvi oseti, ako sada ja vas gledam dok vas dodiruju, bukvalno ću osetiti to u mojoj ruci.
Drugim rečima, uklonili ste barijeru između vas i drugih ljudskih bića. Tako da ih ja zovem Gandi -neuroni, ili saosećajni neuroni( vidi).

Kao i svi neuroni tako i ogledalni funkcionišu po principima bio-informacije. Objašnjavajući sam proces klasična biologija koristi izraze prenos informacije,transkribcija informacije, komunikacija ćelija,komunikacijski_tip ćelija itd. Sam proces-protok informacija je hemijski proces.

Replikacija DNA

prenos informacije - svestan process  

Noviji pravci, biologije "na rubu nauke",polaze od toga da mehanizam života ne može da se objasni samo kao hemijski process bez aspekta "svesnosti" svake pojedine ćelije o njenom okolišu.
Uvođenje svesti na nivou ćelije je revolucionaran potez.Njim se nauka približila tradicionalnim duhovnim mudrostima. Kako piše Bruce H.Lipton : "Kada pređemo crtu i istinski shvatimo novu biologiju..doživećemo paradigmatsku promenu čovečanstva jednaku onoj kada smo saznali da Zemlja nije ravna nego okrugla.

Koje su posledice ove teorije? Šta se podrazumeva pod svesnošću ćelije.

Pomenuti autor,npr. konstatuje da je svesnost pojedine ćelije "više refleksna",za razliku od komplikovanije svesnosti ljudskog mozga. Neki idu u svojim tvrdnjama dalje. Ćelije po njima poseduju rudimentarni ( ipak komplikovaniji) sistem razmišljanja,međusobno se raspoznaju i organizuju, tačno znaju zašto nešto rade i šta im je cilj, "donose odluke".
Nemački biolog Vilhem Fefer obavio je još 1883. jedno posmatranje. On je u tubus stavio bakterije. Na jedan kraj tubusa smestio je privlačnu materiju,na drugi kraj odbojnu otrov). Bakterije su nepogrešivo plivale prema privlačnoj materiji, iako to nije uvek bila hrana. Čak i kada bi im otrov stavljao "pod nos" ili njime prosto ganjao bakterije, one su nepogrešivo išle na stranu materije koja je za njih bila privlačna. Tako se počelo sa razmišljanjem da je na neki način ćeliji ingredient poznat iz neke pređašnje senzacije, pa ju je bakterija nasledila kao informaciju i samo aktivirala.Tako se stiglo do pamćenja, odnosno čuvanja informacija-memorije.
Broj istraživanja iz "nove biologije" je impresivan. Suština priče koju bi trebalo ispričati o svesnosti u protoku informacija tek počinje. To je jedan od najsloženijih procesa u prirodi. Zahvaljujući njemu  stvoren je svet ovakakv kakav jeste, od Velikog praska do danas, od zdezdanih maglina, zvezda do najmanjeg atoma. 
Informacija je nosilac stvaranja, ključ života , kako se ona prenosi ( protok) pitanje je prvoga reda.

 

FIZIKA-FOTONI

Eksperiment iz kvantne fizike sa dvostrukim prorezom spada u najlepše eksperimente."Na neki čudan način jedan foton istovremeno prolazi kroz oba proreza. Na osnovu ovog eksperimenta otkrivena je priroda svetlosti, odnosno elektromagnetnog zračenja: čestična i talasna. U čemu je razlika?Osnovne karakteristike talasa su frekvencija i talasna dužina, a osobine čestica energija, masa i impuls .

 

Ovim eksperimentom  dokazano je da izbor obrazca, koji će foton da iskoristi u svom kretanju, zavisi od posmatrača. Svetlost dakle ima dve mogućnosti kretanja,( val ili čestica), u zavisnosti od posmatrača ( okoline) ona bira kojim će se načinom " kretati."
Eksperiment otvara pitanje ko se računa  kao posmatrač, ali pre svega na koji su način minijaturne čestice SVESNE okoline i kakve su konsekvence te pojave na našu sliku stvarnosti?

"Još se uvek nalazimo u čudnoj situaciji da ako verujete u kvantnu fiziku , onda smo svi na neki način kvantno povezani, a u to je teško verovati. Ali također je i teško verovati da kvantna fizika u jednom trenutku završava. Zbog toga grupe (naučnika) poput nas pokušavaju povećati kompleksnost (naših molekula) kako bismo videli postoji li prag."

Dileme fizike, i sve većeg broja nauka, možda najbolje definišu Paul Davies i John Gribova u ...(The Matter Myt, ).
"Verujemo da je realnost koju izražava moderna fizika u osnovi strana ljudskom umu, i prkosi svim mogućnostima direktne vizualizacije".
 

DUHOVNA KULTURA
mitovi-religije
Zanimljivo je koliko su naučne teorije podudarne sa starim duhovnim spisima. Imajmo u vidu da u njihovo vreme nisu postojale pojedinačne specijalizovane oblasti saznanja, dakle ni nauka.
Savremenom čoveku je trebalo dugo vremena da shvati da je sve jedna celina,starima je to bilo prirodno, podrazumevajuće. Izvori iz tog perioda sadrže objašnjenja temeljena na neraskidivoj povezanosti.Sve zemaljske događaje čovek starih vremena spontano je sagledavao u međusobnoj zavisnosti i u vezi sa kosmosom.

U želji da stekne što precizniji uvid u svet oko sebe savremeni čovek je stvari razdvojio do nasitnijih delova, gubeći celinu, a principe i zakone koji vladaju u prirodi nastojao da proveri, to jest dokaže. Argumentacija je postala glavni uslov i ujedno adut nauke Mada je reč o dva različita pogleda,dve metodologije, dva načina opisivanja, dve terminologije, itd. često se došlo do "istih " zaključaka.Da bi se te istosti prikazale savremenom čoveku stare izvore je nužno " prevesti" na njemu blizak jezik. Broj komparativnih studija te vrste danas je ogroman, i shodno primedbi o hiperprodukciji, treba biti pažljiv u odabiru.
Hoking je jednom prilikom napisao da teorija o nastanku sveta iz ničega, odnosno slučaj po kome se Kosmos neprekidno širi do stanja termodinačke ravnoteže, a nastao je u prošlosti u Velikom Prasku, odgovara hrišćanskom pogledu na svet. Poznatu biblijsku  "U početku beše Reč " danas vise nikome nije potrebno "prevsti ". ...Reč je naravno zvuk , on je talasna frekvencija i dalje slede  : kvantna oscilacija = stvaranje- princip funkcionisanja.

 

FILOZOFIJA -UMETNOST

Platonovi dijalozi

  

Pre nešto više od tri godine objavljen je tekst dr. Jaya Kennedyja sa univerziteta u Manchesteru o muzičkoj strukturi Platonovih dijaloga. Tekst je javnosti predstavljen kao otkriće tajnog koda Platonovih spisa.

(Tekst  2010. objavio je i časopis Apeiron, i tu ga možete pročitati (Plato’s Forms, Pythagorean Mathematics, and Stichometry ).
Kakve su veze između Platonovih dijaloga  i informacije kao temelja svega?  ovo je jedan od primera da se i kroz filozofiju i umetnost starih uočavala Celina Svemira.

 Dr. Jay Kennedy je otkrio da je primenjujući matematički obrazac pitagorejske škole Platon  sakrio pojedine misli.PRIKRIVANJE u to vreme nije bili neuobičajena pojava. Prikrivalo se mitovima, tajnim izražavanjem kao vrstom zagonetki ( kosmološki pesnici). I praksa brojanja slogova ili redova u pesmi( stihometrija) koristila se, između ostalog, radi skrivanja nekog sadržaja. Zbog svega toga Platonovo prikrivanje nije nikakva senzacionalna novost tim pre što su transkripcijom poruka otkrivene po ničemu "posebne"poruke. Daleko je interesantnije otkriće prikrivenih muzičkih poruka.

 

Dijalog sa (kosmosom)- celinom  

Naime,  Dr. Kennedy je primetio da na svakih 12 linija postoji pasus koji raspravlja o muzici. Taj pasus sadrži muzičku poruku. Po Kennedyju Platon je namerno ubacio diskusije o muzici na svakih 12 linija da bi njome poslao tajnu, muzičku poruku kroz prostor i vreme. .

 

 

Kao i različiti muzički instrumenti, različite vrste zvezda proizvode različite vrste zvučnih talasa. Male zvezde proizvode zvuk sa većim pikovima nego veće zvezde, baš kao što “pikolo” stvara viši zvuk nego violončelo. (Copyright: ESA 2001. Illustration by Medialab)

 

Na jedan iznenađujući manir Kennedy ubacuje puzlu o Platonu Pitagorejcu koji, poput njega, večnim i nepromenjivim brojčanim ( harmonijske) odnosima ( za razliku od promenjive materije) upućuje poruke, to jest komunicira sa svemirom.  Akcenat je zapravo na Pitagori, izuzetnoj figure, filozofu  koji je u svojoj misli obuhvatio  intuitivno, metafizično i empirijski smisleno.

To je onaj isti način razmišljanja kojim se probijaju veštački postavljene granice spoznaje zbog kojih se povremeno zastaje pred " nepojmljivim i neizrecivim". Ljudski  um obavlja milione složenih procesa u organizmu pri čemu se, da uprostimo, ne koristi samo razumom, već. na primer i intuicijom. Kao takav, ljudski organizam savršeno funkcioniše. Zašto bi onda svet oko sebe, koji funkcioniše po istom principu,  čovek posmatrao isključivo razumski ?
 
 "Od Pitagore- rečima Rasela-  potiče celokupna zamisao o jednom večitom svetu... Temelj tog večitog sveta je vaseljenski dijalog,  informacija - koja se prenosi, razmenjuje kao uputstvo  po kom se odvija postojanje.  U kojoj meri  odlučuju broj i harmonija je pitanje na koje skoro da ne bi trebalo davati poseban odgovor.  Platonov Sokrat iz Države se saglasio da su znanja iz astronomije i harmonije (muzike) međusobno srodna. Ali, napomenuo je, u njihovim istraživačkim postupcima ima nečeg  nesavršenog, pa čak i smešnog, jer pitagorejci više cene uši nego um. ( Tesla je cenio nos ). Oni, naime previše poverenja pridaju varljivim percepcijama čula vida,..... (Država, Sedma knjiga, 524d-531d) .
A ko ili ŠTA određuje  nesavršenst, smešno, ŠTA je istinitije, razum ili intuicija, funkcionišu li čula bez ili uz "pomoć" mozga. Konačno nije li sve to jedna CELINA i pitanje  MERE svega u njoj , a MERA  pitanje broja  i harmonije, vibracijske (brojčane )  usaglašenosti !