уторак, 17. септембар 2013.

Kreatori naše realnosti




Laura Knight-Jadczyk

....mada su u manjini (6%?), oni su ti koji od davnina kreiraju  realnost u kojoj živimo...


Dozvolite prvo da se podsetimo na ono što je Justin Raimondo napisao još u 2004.g.:
Ron Suskind, bivši reporter žurnala Wall Street i autor knjige The Price of Loyalty: George W. Bush, the White House, and the Education of Paul O'Neill, predstavio je jednom prilikom u magazinu New York Times nešto što bi se moglo nazvati portretom "predsedništva zasnovanog na veri", zajedno s njegovim religio-kulturalnim idiosinkrazijama i slabostima. Međutim, ne radi se samo o tome, Suskind je uz pomoć jedne serije anegdota uspeo da predstavi političku psihopatologiju koja motiviše američku administraciju i oblikuje njenu percepciju. Sledi citat iz njegovog članka:

U leto, 2002. godine, nakon što sam pročitao jedan članak u magazinu Esquire o tome šta Bela Kuća nije volela u vezi sa Karen Hughes, bivšim Bušovim šefom za komunikacije, imao sam sastanak s jednim višim savetnikom predsednika Buša. On mi je izrazio nezadovoljstvo Bele Kuće, a onda mi je saopštio nešto što u to vreme nisam uspeo potpuno shvatiti – što ide do same suštine Bušovog predsednikovanja.

"Taj savetnik mi je rekao da ljudi kao što sam ja pripadaju nečemu što mi nazivamo ‘zajednicom koja je bazirana na realnosti’, koju je on definisao kao ljude koji veruju da se rešenja pojavljuju us pomoć jednog razumnog proučavanja onog što je vidljivo u realnosti.’ Ja sam na to klimnuo glavom i promrmljao nešto u vezi s principima prosvetljenja i empirizma. On me je prekinuo.


"To nije više ono kako sviet sada funkcioniše", nastavio je. "Mi smo sada jedna imperija, i kad mi dejstvujemo, mi stvaramo našu vlastitu realnost. A, dok vi proučavate tu realnost – pomno i razumno, - mi ćemo dejstvovati opet, stvarajući druge nove realnosti, koje vi možete takođe proučavati, i to je ono kako će se stvari rešavati. Mi smo igrači istorije… a vi, svi vi, vama će preostati samo da proučavate ono što mi činimo.'
 
Raimondo je u pravu. Ovde se radi o psihopatologiji.

"Uobraženost, kako sam pre naglasio, oduvek je bila karakteristika imperijalističkih ličnosti, međutim, ova vrsta oholosti koja je gore predstavljena -
Mi smo sada jedna imperija, i kad mi dejstvujemo, mi stvaramo našu vlastitu realnost." –
ide izvan bilo čega što je svet do sada video. I najluđi rimski imperatori su se trudili da umilostive bogove, čak i kada su sebi pridavali božanski status. Ali niko od njih se nije usuđivao da uspostavlja mit o sebi kao stvoritelju. To nije samo neka nova vrsta Amerikanaca, kao što je profesor Ryn govorio, nego nova vrsta ludaka."

Međutim, ovde se ne radi o jednoj "novoj vrsti ludaka," nego o istom onom starom problemu s kojim se čovečanstvo stalno suočava, radi se o – psihopatama. Amos M. Gunsberg, psihoterapeut i profesor psihoterapije u New York City, piše:
Mi smo ih nekad nazivali psihopatama - ta stvorenja koja se fizički pojavljuju na našoj planeti u ljudskom obliku, međutim, oni nisu ljudska bića.
  • Primetili smo da oni nemaju morala. To nam je trebalo biti svojevrsno upozorenje.
  • Primetili smo da oni ne OSEĆAJU osećanja. To nam je trebala biti pouka.
  • Primetili smo da oni nemaju srca. To nam je trebao biti znak za uzbunu.
Tim stvorenjima nedostaju elementi koji odlikuju normalna ljudska bića. Oni ne pokazuju nikakvu vezu sa onim što mi podrazumevamo pod moralom, poštenjem, iskrenošću, fer-plejom itd. Njima nedostaje sposobnost koju mi nazivamo empatijom. Njima nedostaje sposobnost koju mi nazivamo introspekcijom.
Čovečanstvo vekovima pokušava racionalizovati ova stvorenja kao neki oblik ljudskih stvorenja. Ali sve je to bilo uzalud. Ne samo uzalud, nego uz jednu ogromnu cenu po našu civilizaciju koju plaćamo i dan danas. Ta stvorenja nisu ljudska bića koja su zastranila. Oni su druga vrsta … posvećena ubijanju ljudskih vrednosti … što je uvertira za ubijanje ljudskih bića … a to je strategija koju koriste nacisti, prošli i sadašnji.

Oni nam se smeju. Kažu: "Niko nas ne razume. Čovek se ne može staviti u kožu ljudi koji deluju bez savesti. Ljudi pokušavaju da nas razumeju ali ne mogu".

Ta stvorenja ne RAZMIŠLJAJU kao ljudi. Oni ne GOVORE kao ljudi. Oni ne znaju šta to uopšte znači BITI normalan čovek. Mi ih možemo klasificirati kao "humanoide." Da, oni imaju ljudski oblik. Ukoliko nam pođe za rukom da se odupremo njihovom razaračkom dejstvu dovoljno dugo, na kraju ćemo uspeti da razvijemo tehničke uređaje za skeniranje koji će biti u stanju da odrede koliko se oni razlikuju od normalnih ljudskih bića, bez obzira na njihovu sličnost u izgledu.
U međuvremenu, kvalitet naših života … kao i sami naši životi … zavisiće od našeg prepoznavanja ovih stvorenja, onoga što oni stvarno jesu i poduzimanju koraka za neutralizaciju njihovih pokušaja da nas unište.
 
 
 
ZNAKOVI HUMANOIDNOG PONAŠANJA
 
Oni daju izjave bez argumenata. Za njih te njihove izjave predstavljaju ono što oni smatraju pod realnošću ... izjava za izjavom. Njihova trenutna izjava može da bude u kontradioktornosti s onim što su izjavili u prošlom momentu. Međutim, to za njih ništa ne znači. Oni ni ne pokušavaju da objašnjavaju te kontradiktornosti.
Oni pokazuju jednu potpunu nesposobnost razumevanja onoga što mi podrazumevamo pod "činjenicama". Oni u svojim referatima i govorima ne koriste tu reč. Nama, ljudskim bićima je tako nešto teško za poverovati. Korištenje činjenica je jedna od osnovnih stvari u našim životima. Mi na njima zasnivamo naše zaključke, odluke i postupke. Mi nadalje nastavljamo da proveravamo stvari i dolazimo do više činjenica. Prilikom diskusija, mi prezentiramo činjenice i pokazujemo kako na osnovu njih dolazimo do naših opservacija i stavova. Bez činjenica, ono što nam ostaje, to je samo tzv. "fantazija."
S obzirom da ta stvorenja izgledaju kao ljudi, mi pretpostavljamo da i oni moraju razmišljati isto kao i mi . . . da su svesni onoga čega smo mi svesni. Mi mislimo da oni MORAJU znati šta su činjenice. Kad ne navode činjenice, mi kažemo da oni igraju neku igru. Mi mislimo da oni znaju šta su činjenice, ali ne žele to da priznaju.

Nije tako! Oni NE znaju šta je to činjenica. Kad mi govorimo o činjenicama i tražimo od njih da navode činjenice, oni mogu samo da nas gledaju svojim praznim očima. Njima nije poznato o čemu mi to uopšte pričamo.

Oni nas pomno proučavaju jer se njihova strategija sastoji u tome da se provlače kao ljudska bića. Oni nas čuju kad mi koristimo reči kao što su – činjenice, dokazi, argumenti. Međutim, njima nedostaje sposobnost razumevanja značenja tih pojmova. Ono što oni rade, oni ignorišu naše upućivanje na činjenice i ignorišu naše zahteve da nam prezentiraju činjenice. [...]
Za njih je stvarno samo ono što oni "proglase" stvarnim. Ono što MI nazivamo realnošću, za njih nije realnost. ONI "proglašavaju" ono što se treba uzeti kao stvarno ili istinito. …

Zamolio sam jednu pacijentkinju koja je bila na psihoterapiji da pogleda stolicu koja je stajala blizu zida na otprilike dva metra od nas. Onda sam je zamolio da mi opiše tu stolicu. Ona je opisala stolicu do najsitnijih detalja, osim što nije pomenula da ta stolica ima noge. STOLICA KOJU JE ONA OPISALA NIJE IMALA NOGE (na kojima je stajala)!

Ukazao sam joj na to a onda je upitao kako stolica može da lebdi u zraku bez nogu na kojima treba da stoji. Ona mi je odgovorila:
      "Ja sam je tamo stavila."
Onda sam je pitao:
     "Ukoliko pogledaš na drugu stranu, da li će ona pasti na pod?"
      "Neće", odgovorila je ona – "ako pogledamo na drugu stranu, stolica neće više biti tamo."
       Upitao sam je,
       "šta će se desiti ukoliko se okrenemo na drugu stranu a stolica još uvek bude tamo"?
Ona je ignorisala ovo pitanje.

Evo još jedan primjer. Prilikom jedne diskusije neko od učesnika je izjavio sledeće:
"Ukoliko dovoljno ljudi veruje da je nešto istina, onda to što oni veruju JESTE stvarno."
Onda je postavljeno sledeće pitanje:
"Koliko znamo, ljudi su jedno vreme verovali da se sunce okretalo oko zemlje. Da li hoćete da kažete da se tada sunce stvarno jeste okretalo oko zemlje  kao rezultat njegove poslušnosti u odnosu na verovanje ljudi, a onda se zemlja počela okretati oko sunca kad je došlo do promene u verovanju ljudi?"
Ovo pitanje je bilo ignorisano.

Vi možete pomisliti da odbijanje odgovaranja na neko pitanje podrazumeva priznanje,priznanje da je ono što su oni rekli bilo skroz pogrešno. Iskustvo nam je pokazalo da nećete biti u pravu ako mislite tako. U praksi se događa to da će oni neprestano ponavaljati iste tvrdnje čak iako im se predoče dokazi koji upućuju na suprotno.
Vidite li sada koliko su ta stvorenja drugačija? Vidite li koliko je njihovo razmišljanje i ponašanje daleko od razmišljanja i ponašanja normalnih ljudi? Ništa od onoga što MI smatramo istinitim ili stvarnim, za njih nije STVARNO.
 
Kad normalno ljudsko stvorenje pomene stolicu, onda se to odnosi na neku stolicu koja stoji negde na svojim vlastitim nogama. Ona je tu bez obzira da li je iko gleda ili ne, da li je neko pominje ili ne, da li joj neko "dozvoljava" da bude tu ili ne, ili "proglašava" da ona postoji ili ne. Ona je tu SAMA PO SEBI.
Jedan od osnovnih elementata mentalnog profila humanoida je njihova nesposobnost razumevanja da sve postoji samo po sebi, a ne zavisno od toga - kako oni kažu. Oni to ne VIDE. Jedini predmeti koje humanoidi vide su oni koje oni "deklarišu", oni koje oni zamisle.

Mi koristimo frazu "moja percepcija" u smislu jednog vida procenjivanja ili odmeravanja nečega što je odvojeno od nas. Mi to ne proglašavamo "činjenicom". Mi smo otvoreni ka uzimanju u obzir mišljenje ili poglede i drugih ljudi.

Humanoidi samo naprazno koriste frazu "moja percepcija". Oni ono što zamisle nazivaju svojom percepcijom koja u njihovoj svesti onda OBRAZUJE realnost. Ono što mi nazivamo "činjenicama", za njih ne postoji. To je i razlog zašto se uvek žale da ih neko napada kad god se od njih traže argumenti za ono što tvrde.

Humanoidi smatraju da su njihove tvrdnje ispravne samim tim što su ih oni izrekli!!! Oni to objašnjavaju ovako: "Ja poštujem integritet u vezi s tim. Kao egoista, ja tvrdim neke stvari koje su za mene ispravne. Ispravnost mene samog je na prvom mestu. Ja dozvoljavam drugim ljudima da na isti način tvrde stvari koje oni smatraju ispravnim."
 
Među ljudskim bićima, da bi se nešto smatralo ispravnim ili istinitim, to mora da bude zasnovano na nekim činjenicama. Ništa nije ispravno samim tim što neko tako kaže.
Kad upitamo humanoide kako to oni određuju da je nešto što je neko rekao stvarno tako, a ne da se radi o nekoj izmišljotini, oni će ignorisati naše pitanje.


Obratite pažnju na čudno korištenje reči "integritet". Normalni ljudi definišu taj pojam kao ispravnost karaktera; čestitost; poštenje. To se odnosi na pridržavanje činjenicama, pridržavanje istini, a ne na prodavanje. Humanoidi pod pojmom "integritet" podrazumevaju insistiranje da se ono što su oni zamislili uzima kao istinito. Bez analize. Bez procene.

Ukoliko neko od njih zatraži da se njihove izjave provere, oni će takvu osobu odmah optužiti da ona nema integriteta. U ono što ONI zamisle - ne sme se sumnjati.
Humanoidi se odnose prema svetu kao prema svom vlastitom holodeku. Oni su ti koji određuju šta postoji i šta će da postoji, a šta ne. Sve je za njih jedan hologram. Oni programiraju holograme a onda učestvuju u njima onako kako to njima odgovara. Oni ih potpuno kontrolišu. Kad odluče da ga ponište, onda on nestane.
Hologram nema sposobnost da sam razmišlja za samog sebe. On ne može da procenjuje, odmerava, sudi itd. Ono što je najvažnije, hologram ne može da se otrgne iz svog hologramskog stanja, pa da počne da kritikuje svog gospodara.

Ukoliko se to desi, oni će prvo pokušati da ga kazne i tako ga vrate u njegovo prijašnje stanje. Ukoliko to ne bude uspešno, onda će ga oni "išćeznuti". Ukoliko ni to ne bude funkcionisalo, oni će onda pobeći u zaklon napuštajući taj program, nakon čega će proglasiti neki drugi.
Iskustvo nam pokazuje da bez obzira na to šta kažemo, bez obzira na to na šta da ukazujemo, bez obzira na to koliko dokaza da imamo, to nema nikakvog značenja za ta stvorenja. Oni imaju samo jedan zadatak: da nas zavaraju tako da ih mi klasifikujemo kao humana ljudska bića, tako da se oni mogu koncentrisati na zatiranje ljudske humanosti. Nakon što ubiju ljudske humane vrednosti, njihov idući korak je ubijanje ljudskih bića.[...]
 
DODATNE STVARI KOJE TREBAMO UZETI U OBZIR

Humanoidi ne razumeju kako normalni ljudi razlikuju dobro i zlo. Kada nam nanesu neko zlo, oni ne razumeju zašto ih nazivamo zlim ljudima. Oni ne razumeju zašto imamo zakone protiv ubistava. Oni se diče svojim postupcima prema njihovim žrtvama, i opravdavaju ih nekim svojim verzijama morala (paramoralizam).

S obzirom da ne razumeju razloge za takve zakone, oni smatraju da ne moraju da odgovaraju za svoje postupke.

Međutim, bez obzira na to što se ponašaju tako kao da se zakoni ne odnose na njih, njima je poznato to da su zakoni uvedeni za sve. Nadalje, ukoliko pokušaju da se brane tvdnjom kako im neki zakon nije bio poznat, mi im uzvraćamo sa čvrsto ukorenjenim principom da: "Nepoznavanje zakona ne predstavlja nikakvo opravdanje."

Kad se koriste takvim opravdanjima, oni nam jasno daju na znanje da će nastaviti i dalje da se ponašaju u skladu sa svojom strukturom, ili – suštinom. Ukoliko pokušavamo kod njih da pronađemo neke znakove pokajanja, sigurno ih nećemo naći. Oni ne smatraju da su oni ti koji šire zlo. Oni jednostavno rade ono što je u njihovoj suštini. Zmija zvečarka ne smatra da čini zlo time što grize njene žrtve i truje ih svojim otrovom. Ona se jednostavno ponaša onako kakva joj je suština.

Iskustvo nam pokazuje da se humanoidi stalno ponašaju na način njihove vrste  ubijajući ljudske vrednosti što im služi kao uvertira za ubijanje ljudskih bića. Nacisti su nam dali jedan lep primer.

Pitanje da li trebamo da ih smatramo "odgovornim" u humanom smislu te reči, treba da bude podeljeno na dva dela. Mi njih ne smatramo odgovornim za to što su ono što jesu, međutim, mi ih smatramo odgovornim za zlodela koje oni POČINJAVAJU.

Kad se pas zarazi besnilom, mi njemu ne možemo zameriti na tome što se on razboleo. Međutim, mi ćemo ga morati neutralisati PRE nego što nas ugrize, tj. PRE nego što nas inficira.

Mi ne smatramo zmiju otrovnicu odgovornom za to što ona IMA otrov u svojim čeljustima. Međutim, u slučaju njenog napada, mi ćemo je morati ubiti zbog svoje lične zastite, PRE nego što ona nas ubije.

Tako, u slučaju sa humanidima, mi bi morali poduzeti zaštitne mere kod prvih znakova njihovog ubijanja ljudskih vrednosti.

 Raimondo ( novinar New York Times-a) je napisao:

"Ova epistemologija modernog imperijalizma daje nam određenu sliku o stanju umova koji su zahvaćeni ovim novim oblikom mentalne bolesti, što je uveliko pospešila ne samo koncentracija centralizovane vlasti u američkom metropolisu, nego i napredak u tehnologiji i vojnim veštinama. Divljačka bitanga koja veruje da može kontrolisati svet uz pomoć svoje toljage – arhetip kojeg je Ayn Rand nazvala Atila Hunski – sada je zamenjen tehnokratom obučenim u Gucci odelo, koji veruje da pritiskom na dugme ili uz pomoć svojih naredbi, - može krojiti realnost. Uz pomoć izdavanja komandi lovačkim avionima da bobarduju njihove neprijatelje do totalnog uništenja, moderni Atila veruje da kroji jednu novu realnost, realnost u kojoj će se njegove bubice, njegova predubeđenja i njegove nacifrane deluzije, pretvarati u jednu silu prirodnih zakona.

Ukratko, ovi neokonzervativci su jednostavno ludi, mada na jedan istorijski poseban način. To mnogo objašnjava. To objašnjava i njihovu čudnu tvrdoglavost u odbijanju da priznaju da su naparavili grešku napadom na Irak, bez obzira na to što je u toj državi došlo do implozije. To objašnjava i indiferentnost naših lidera kada ih se uhvati u njihovim lažima, kao što su npr. one njihove tvrdnje o postojanju oružja masovnog uništavanja, Sadamove "veze" sa napadom na STC 11 septembra, itd…

Oni ne lažu – oni samo stvaraju "nove realnosti."

Militantno bezumlje te vrste mentalnog sklopa takođe objašnjava svirepost prilikom uvođenja neokonzervativne vizije američke imperije. To objašnjava i one zločine u bagdadskom zatvoru Abu Ghraib, ne kao neku aberaciju nego kao jedan novi oblik ponašanja. Sasvim je u redu da se bombarduju gradovi puni civila, da se zatvaraju i muče svi oni koji vam stanu na put, dok galamite na sav glas kako ste vi "oslobodilac". Uvek ćete povređivati one koje volite – ukoliko ste sadista, naravno.

A sve psihopate to jesu.

Pre ili kasnije, realnost za koju ove psihopate misle da je stvaraju, okrenuće se i početi da ih grize. U stvari, to se već počinje da dešava. A do toga dolazi usled još jedne osobine psihopata: njihove nesposobnosti da se sete prošlosti, odnosno, da zamisle budućnost zajedno sa konsekvencama koje proističu iz njihovih postupaka.

Navođene od strane svog karatera, psihopate su stalno žedne globalne vlasti i moći. Na kraju, ta njihova neutaživa žeđ osuđuje ih na smrt, zajedno sa milionima - ili milijardama – drugih. Psihopate nemaju sposobnost za razumevanje katastrofa koje neprestano izazivaju za sebe i ovaj svet. Isto kao što bakterije nisu svesne da će žive izgoreti ili biti zakopane duboko u zemlju zajedno s ljudskim telom, tako ni psihopata ne razume da je realnost koju on stvara, ujedno i realnost njegovog ličnog uništenja.

 

4 коментара:

  1. "Mi smo igrači istorije… a vi, svi vi, vama će preostati samo da proučavate ono što mi činimo.".
    Zahvaljujući napretku tehnologije nama preostaje da budemo svedoci spektakularnijih destrukcija sa većim brojkama žrtava. Prva američka atomska bomba „Mališan“ proizvela je u epicentru temperaturu od 6.000 stepeni.U ovoj demonstraciji svemoći "humanoida" 85.000 stanovnika je sprženo, 14.000 nestalo, naknadno pomrlo 20.000 od radioaktivnog zračenja.
    Nije im bilo dovoljno.Ostali su gladni.Ponovili su zločin. Rezultat „Debeljka“,druge atomske, je poginulih 36.000, ranjenih 40.000.
    XXX

    ОдговориИзбриши
  2. "Veoma je opasno navoditi ljude da misle da su oni izuzetni, bez obzira na motivaciju. Postoje velike i male zemlje, bogate i siromašne, sa dubokim demokratskim tradicijama i one koje još traže svoj put ka demokratiji. I njihova politika se takođe razlikuje. Svi smo različiti, ali kada tražimo blagoslov od Gospoda, ne smemo zaboraviti da nas je Bog stvorio jednakima." - Putin (New York Times)


    Ameri su komentarima potvrdili da su "izuzetni".Imamo na delu isfiltriran fašizam nacije odgojene u tom duhu.U tome joj je pomogao ceo svet.Primer je odgovor na pitanje kako je bio moguć uspon Hitlera.

    pesnik u prolazu

    pesnik u prolazu

    ОдговориИзбриши

  3. Енергију масе у време Хитлера пресумерила је пропаганда. Данашњи медији су их превазишли. Историја новинарства записаће ово време као најсрамније. Најпозитивније достигнуће у свету комуникација претворило се у средство режима над људима и знањима. Ако желимо праве одговоре манипулацију информацијама морамо третирати као злочин.Она једнако доприноси репресивности светских владара која постаје све монструознија.
    Ј.Б.

    ОдговориИзбриши
  4. NEKI SU prosto su zalutali među nas i uzeli čovekolika obličja.

    ОдговориИзбриши