"Snoudenov let"~ tamna strana tehnologije

"Ovo nije svet u kom želim da živim"
Snouden

I uspeo je! Ne samo da ode iz Hongkonga, nego da ujedini čitav blok zemalja protiv Američke samovolje. Dobra strana multipolarnih odnosa je ponovo pokazala svoju dobru stranu. Zahvaljujući vlasti u Moskvi i Pekingu Snouden je ostao na slobodi.Zahvaljujući istima je brzo i efektno izvedeno njegovo prebacivanje iz Honkonga do Moskve.

Detalji

Snouden se prevezao  avionom Aeroflota ( Let broj SU213) iz Hongkonga  u Moskvu (aerodrom Šeremetjevo). Prema pisanju Vikiliksa, koji mu pružaju pravnu pomoć koju je zatražio radi sopstvene bezbednosti, Snoudena su u letu pratili " diplomate", pravni savetnik Vikiliksa, saradnica Sarah Harrison koja treba da mu pomogne da bezbedno dođe na krajnje odredište i uputi zahtev za politički azil. U izjavi se navelo da je Snouden na putu ka jednoj (neimenovanoj )"demokratskoj državi".

 Nagađa se da je konačno odredište Snoudena Venecuela, Ekvador ili Island. Naime, ministar vanjskih poslova Ekvadora Rikardo Patinjo, napisao je naTviteru da je Snouden zatražio politički azil od Ekvadora.
Istovremeno je procurila informacija da je u subotu američki pasoš Snoudena poništen i da su vlasti SAD o tome upozorile Hongkong i Rusiju.
Vlasti u Hongkongu saopštile su da zahtev SAD za zadržavanjem Snoudena nije bio "pravno" kompletan, što im je onemogućilo da spreče njegov odlazak (Hong Kong i Sjedinjene Države su potpisale sporazum o ekstradiciji 1998 ).

Igra nerava

 najskrivenije je ono što je pred očima. 

Najava da će Snouden leteti za Havanu, odjeknula je celim svetom. Aeroflotov avion, kojim je "planirano" da Edvard Snouden otputuje na Kubu, trebao je proći kroz zonu odgovornosti dispečera iz Njujorka. Kod Njufandlenda i Istočne obale SAD avion prolazi na samo nekoliko kilometara od Njujorka. Mediji su odmah izneli sumnju u američki pokušaj zaustavljanja akcije. Nije isključeno da bi američki dispečeri mogli doneti neku nekonvencionalnu odluku zbog činjenice da vlasti SAD traže načine da Snoudena vrate u zemlju, gde je u toku krivični postupak protiv njega. 

 Sledeća vest nikoga nije trebala da iznenadi. Snouden je nestao, sedište je ostalo prazno, avion je odleteo. Informacija je trajala sve do kasnih popodnevnih sati. A onda je advokat Džulijana Asanža u SAD-u, Majkl Retner u videoporuci koja je postavljena na sajt Democracynow.org., objavio da je  Snouden bezbedan. Sledila je i  izjavaAsanža.

" Administracija predsednika SAD Baraka Obame nije dobila mandat da "špijunira ceo svet, krši Ustav SAD i zakone ostalih država. Američka vlada okomila se na mladu generaciju ljudi koji smatraju kako je masovno kršenje privatnosti i drugih prava neprihvatljivo. Napadom na ovu generaciju Obama može samo izgubiti. Progon Snowdena i Bradleya Manninga nije način na koji će se popraviti zakoni i procesi u SAD-u. Politike se moraju popraviti i mora se prestati sa špijuniranjem svijeta. Osuđivanje Snowdena nije pitanje pravde. Ovo je pokušaj zastrašivanja svake zemlje koja se usudi ustati za svoja prava i istinu", poručio je Assange.

 

Šokirana brzinom delovanja osovine Peking-Moskva Amerika se odlučila na protuudarac. Vlasti SAD su intezivirale kontakte sa šefovima nekoliko zemalja Latinske Amerike i pokušale da ih ubede da isporuče Snoudena ukoliko dođe tamo.
Vašington je i od Moskve zatražio da isporuči špijuna što je ona odbila.  "Progonićemo ga do kraja sveta, a Rusi će snositi posledice ako ga budu pomagali"-izjavio je američki senator Graham.
Šta drugo očekivati od agresivnih američkih političara naviklih na pokornost celog sveta.

Zašto bi SAD očekivao suzdržanost ili razumevanje Rusije?"- upitao je Aleksej Puškin, šef veća za vanjske poslove pri donjem domu ruskog Parlamenta. Bili su to prvi komentari sa ruske strane.

Sumnje Amerikanaca da je Snouden još uvek u Moskvi potvrdio je sam Vladimir Putin. " Snouden je najverovatnije u tranzitnoj zoni moskovskog aerodroma . Kao tranzitni putnik, može da leti gde hoće, ne prelazeći granicu. Njemu viza nije ni potrebna. Dolazak Snoudena u Moskvu bio je neočekivan." izjavio je predsednik Rusije
On je naglasio da ruske specijalne službe ne rade sa Snoudenom i nikada nisu ni radile. Sve optužbe protiv Rusije za slučaj Snoudena nazvao je ''besmislicama i glupostima''.  Rusija neće izdati Snoudena jer ne postoji odgovarajući ugovor sa SAD.

 U pitanju je i panika zbog preostalih podataka.

"Ovo je jako ozbiljno pitanje za sve nas i za sve naše odnose", izjava je John Kerry-a. I iz ove izjave ( za sve nas ) se vidi u kojoj je meri Amerika zabrinuta.
 Prema prvoj dostupnoj informaciji  Snouden  sa sobom  nosi četiri laptopa sa obiljem dokumenata NSA koji mogu da budu kompromitujući za SAD, možda još u većoj meri nego što je to bilo objavljivanje arhiva Pentagona i Stejt departmenta koje je presnimio vojnik Bredli Mening i dostavio „Vikiliksu”.

Novinar Glenn Greenwald - preko koga je Edward Snowden objavio prve tajne dokumente u listu The Guardian - otkrio je u razgovoru za The Daily Beast kako je Snowden napravio kopije tajnih dokumenata te ih podelio pojedinim osobama širom sveta. Naime, dokumenti se nalaze pod zaštitom i mogu se otvoriti samo uz pomoć lozinke. Ukoliko se bilo što desi Snowdenu, ovi dokumenti će"procuriti" u javnost bez obzira na njegovu sudbinu.

Sudbina novinara

Šta će se desiti s novinarem Glennom Greenwaldom koji je bio glavna asistencija u objavljivanju tajnih NSA dokumenata u javnost? Pojedini američki političari i mediji već pozivaju da se Greenwalda optuži za puštanje tajnih NSA dokumenata u javnost. Sam Greenwald je rekao u razgovoru za The Daily Beast kako veruje da "Washington prati svaki njegov korak".

Bio bih šokiran da američka vlada ne pokušava da dođe do informacija na mom kompjuteru. Svoje kompjutere nosim sa sobom gde god idem", rekao je.(?????????)  U razgovoru je također otkrio kako je umalo došlo do velikih problema u procesu objave podataka.
"Kada sam bio u Hong Kongu, razgovarao sam s partnerom iz Rija putem Skype-a te sam mu rekao kako ću mu poslati elektronski zaštićenu kopiju dokumenata. Na kraju mu ipak nisam poslao. Dva dana kasnije laptop mu je ukraden iz kuće i ništa drugo nije uzeto. Ništa slično se ranije nije dogodilo. Ne tvrdim kako je ta krađa povezana s ovim slučajem, ali očita mogućnost postoji", rekao je Greenwald. 
Za Amerikance je situacija frustrirajuća ( Kerry) za slobodouman svet je vest ohrabrujuća. To je, za sada, najvredniji efekat ove afere. Informacije, koje je Snouden obelodanio, jesu senzacionalne ali su, u suštini,  potvrdile odavno postojeće sumnje i dodale još po koji pikantan detalj.  Od pojave interneta do danas bili smo preplavljeni informacija o hakeraju, krađama podataka, identiteta, neverovatnim razmerama industrijske  i državne špijunaže svega i svakoga. Pitanje koje nameće neverovatan odjek afere Snouden je zašto se javnost tek sada toliko iznenadila. Drugo, ozbiljnije pitanje je da li je sve baš tako kako izgleda.

Privatnost je lična odgovornost

 Svaki klik mišem ostavlja trag o našem životu. Jednom ukucan podatak, zauvek ostaje u mreži pošto se jednom postavljen internet sadržaj kopira na stotine servera širom sveta, pa ako se i otkloni na jednom, ponovo iskrsava na drugom mestu.Svaki pokušaj da se obrišu tragovi potpuno je besmislen.
Na osnovu ove proste činjenice svakom je bilo moguće zaključiti da je internet javna banka podataka. Ko će te podatke koristiti i kako, stvar je van naše kontrole. Kontrola ulaza informacija pruža jedinu garanciju: ukoliko sami ne pošaljete informaciju o sebi, u javnosti je neće ni biti. Činjenica da su društvene mreže toliko popularne govori mnogo o svesti populacije i njenoj sopstvenoj nebrizi o samima sebi. Ljudi unose lične podatke, fotografije, krajnje neobazrivo i time pokazuju koliko su neodgovorni. To naravno ne opravdava nekontrolisano korišćenje istih od  bilo koga. 

Umrežavanje je ultima ratio društvenog organizovanja. I ne treba nam mnogo imaginacije da sebi predstavimo mrežu odnosa u globalnom sistemu. “Incident” sa Edvardom Snuoden-om nas je podsetio da živimo u vremenu međudruštvene povezanosti intenzivnije nego ikad, i to upravo kroz mnogobrojne veze i odnose koji globalno povezuju različite društvene podsisteme.  Ta vrsta umreženosti svakog sa svakim i svačim društvo čini logičnom celinom, i jedino se tako procesi u dinamičkim mrežama mogu adekvatno analizirati. Konkretno, onog momenta kada je internet izbačen na tržište informacija je postala proizvod kao i svaki drugi, sa zainteresovanim potrošačima, kupcima i cenom.

Mi više nemamo statične države, nacije kao aktere koje špijuniraju već čitavu mrežu koja započinje već pojedincem.
Prisluškuju se građani međusovno, firme, korporacije, udruženja, prisluškuju državni organi, prisluškuju svi sve. Savremena infromaciono-komunkacijska tehnologija je obogatila i usložila sistem odnosa ( mreža) koji je postojao oduvek.
Ako informacije o vojnim planovima mogu biti javno objavljene, odnosno napadnute, to može da parališe čitavu infrastrukturu odbrane jedne zemlje.Po toj osnovi je dobijena podrška i doneti zakoni, uz utešno obrazloženje da ovako prikupljene informacije ne ugrožavaju privatnost građana jer se njihovi sadržaji ne objavljuju javno, već se koriste samo one koje prolaze kroz odgovarajuću cenzuru i tek ukoliko imaju elemente kojima se ugrožava bezbednost države,bivaju analizirane i date na dalje korišćenje.
Naravno da to nije istina, niti je namera autora ideje ovakvih zakona mogla da garantuje neprikosnovenu slobodu svakog pojedinca. Naprotiv. Danas se, potencijalni neprijatelj svake države nalazi iza doslovno  svakog zaštitnog zida (firewall-a).Svako od nas je doveden u poziciju mogućeg neprijatelja zbog opasnosti same tehnologije.
 Mogućnost špijuniranja svakog od nas, sa zakonima koji to legalizuju, vlast je svesno pristala na kršenje elementarnih sloboda u zalog za sigurnost države
Sajber spijunaža je najveća katastrofa još od gubitka nuklearnih tajni u kasnim četrdesetim godinama - smatraju sami obaveštajci.

Mislim da su u celoj aferi upravo podaci o zakonima na osnovu kojih se špijuniranje odvija izoštrili sliku do maksimuma. Tajni agenti više ne moraju da primenjuju strategije iz prošlosti, da se kriju. Umesto da preturaju po dosijeima, srazmerno je jednostavnije presresti satelitski protok informacija, ući u banke podataka i upotrebiti moderne naprave za prisluškivanje telefona, kompjutera i faks mašina.

Let Snoudenovih informacija

Da ponovim : informacije koje je priskrbio Snouden su vrh ledenog brega. Podaci koje ima u kompjuterima su verovatno  mnogo važnije informacije ( možda imena agenata u određenim državama, šta prate,  njihove username/password ,IP addresse, telefone, organizational chart).

 Špijuniranje je deo svakodnevnog života, borbe na tržištu, politici, pa eto čak se prenelo i na najjednostavnije ljudske veze. Zabrinuti ste zbog neverstva bračnog druga, šta deca zaista rade u Vašem odsustvu,sve je više i više tehnoloških mogućnosti pa zašto je ne iskoristiti i saznati. A industrija ove opreme cvate i ta činjenica nikoga posebno ne uzrujava. Uostalom čoveku je fizički nemoguće ispratiti svu silu problema koje je donela nova tehnologija, zapravo novo doba.

Kad država prisluškuje sve je sofisticiranije.Vrhunske obaveštajne službe imaju specijalizovane laboratorije za sopstveni razvoj i proizvodnju prislušne opreme.U rad je uključen ogroman broj naučnika.Biomedicinski inženjeri su, npr.kreirali sisteme koji mogu da prepoznaju govor bolje od čoveka.Ova oprema nije javno dostupna,sa njom je upoznat vrlo mali broj ljudi, čak ni svi zaposleni u službama.

Država je nekada vršila prvenstveno taktičko i strateško prisluškivanje(prikupljanja podataka o vojnim i diplomatskim inicijativama), agenture su uspostavljale veze prema potrebi.Složeniji sistem odnosa je uslovio preziznije veze i u ovom domenu. Država uspostavlja stalne a ne samo privremene veze sa pojedincima( hakerima) firmama, korporacijama koje otvaraju za te vrste poslova.

MREŽA

Hakeri više nisu tvorci virusa koji uništavaju kompjuterske programe iz zabave. Oni se udružuju u kriminalne grupe, kradu lozinke i druge podatke. Svoje usluge prodaju kompanijama i državi.

Velike korporacije imaju sopstvene poslovne obaveštajne službe (bussines inteligence service, BIS ) na čijem čelu stoje obično vrhunski profesionalci, uglavnom bivši obaveštajci, specijalizovani za industrijski razvoj. Porast industrijske špijunaže dogodio se krajem hladnog rata. Nakon pada komunizma obaveštajne službe su se usredsredila  na trgovinu narkoticima, borbu protiv terorizma, ekonomske informacije i razvoj osetljive tehnologije. Mnogi pripadnici istočnih obaveštajnih službi  uključeni su u službu moćnih stranih investitora ili domaćih tajkuna.

SAD, to jest ministarstvo odbrane, kao što vidimo iz  slučaja sa Snoudenom, koristi privatne kompanije za potrebe (zakonskog)prisluškivanja.Kompanija „Buz Alen Hamilton“ otpustila je Snoudena zbog kršenja etičkog kodeksa i poslovne politike firme. Štaviše „Buz Alen Hamilton“ je saopštio da će sarađivati sa američkim vlastima u istrazi o narušavanju bezbednosti u NSA, gde je Snouden radio protekla tri meseca.Indikativno je da je sam Snouden nekada radio kao tehnički asistent u CIA.

Na isti način se premeštaju kadrovi iz državnih u privatne “vojne” firme koje država redovno angažuje. To je svojevrstan produžetak državnog sistema,produžena ruka. Sve ove firme angažuje Pentagon i američke tajne policije, za nezgodne, prljave poslove.

.1995. su takve firme obučavale vojne snage pojedinih republika ex Jugoslavije. MPRI je jedna od njih, a osnovao je general Karl Vuono načelnik generalštaba Vojske SAD u Zalivskom ratu.

“Nezavisni istraživači smatraju da je otprilike 1,271 državnih preduzeća i 1,931 privatnih preduzeća uključeno u projekte državne bezbednosti, borbe protiv terorizma i prikupljanja obaveštajnih podataka. Ona imaju objekte u oko 10,000 mesta u SAD i zapošljavaju 854,000 ljudi, koji raspolažu sa službenim legitimacijama američke tajne policije.

Novinari koji se bave istraživačkim radom upozoravaju da iza ovih kompanija stoje najmoćnije korporacije poput BAE Systems, United Defence Industries, Lockheed Martin, sponzori Lazard Frères, Goldman Sachs, Deutsche Bank, kao i karteli British Petroleum i Shell Oil. Dakle, kao i obično na početku lanca je NOVAC.

 

U trci za novcem, moći i prestižu, motri svako na svakoga. Najžešći rat se vodi između Amerike i Kine, između Amerike i Irana, Izraela i Amerike, Irana, SAD i EU se međusobno takođe uveliko špijuniraju, informacije cure na sve strane.

Dvostruka merila

PRAVNE SANKCIJE država za špijunažu imaju dvostruka merila. Država se pokrila zakonom i radi "u interesu naroda" čak i kada krši njegova elementarna prava i slobode.  Ostali slučajevi spadaju u kriminal koji za sobom povlači  visoke kazne.

 Zakon o industrijskoj špijunaži predviđa kaznu  od 15 godina robije i globu do milion dolara za pojedince (10 miliona za korporacije), u zavisnosti od težine učinjenog dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala. Za pojedince kazne mogu biti  i doživotne.
Da apsurd bude veći nije tajna da svaka zemlja ima agresivan program industrijske špijunaže, godinama usavršavan.

______________________________________________

                                                             ARHIVA  -  ITC

                                                                    

 

 

• Vidi tekstove sličnog sadržaja
• Nadzor građana - simptom bolesnog (američkog) društva
• Utah data centar

• Od cyber raja do cyber rata
• Kako je cyber prostor postao sredstvo specijalnog rata
• Tamna strana interneta - špijunski virus Dugy i njegova braća

• Privatnost na internetu-brisanje Googl veb istorije