Rajske poreske zone deo tržišne utakmice

TRI PORESKA RAJA U EU

Holandija je svetski privlačna poreska zona. Prošle godine je obelodanjeno da  Apple preko kancelarija u Holandiji i Irskoj zapravo obavlja posao na trećem mestu, rajskim poreskim zonama.. Godinu ipo pre ove objave saznalo se da i Googl i Microsoft koriste tzv. "Dutch Sandwich" i de "Double Irish"  transakcije. Sa ove dve priče otkrivene su ove duple rute, i mnoge druge firme i pojedinci, muzičke grupe itd. Reč je o tome da su ove zemlje samo PROLAZ u kom se ne radi faktički NIŠTA. Holandski sendvič je poreska ruta koja se obavlja preko Amsterdama na jednu od poreskih lokacija. Googl je koristio Bernudska ostrva. Dupli Irski, kao što kaže sama reč, ide istim principom preko Irske i dalje na neku od ustaljenih rajskih zona. To je stvarni razlog zbog kog američki ITC sektor otvara svoje centre u ove dve zemlje. Pored Irske i Holandije u EU su poreski pogodni još Luxemburg i britanska Devičanska ostrva.

Pored niskih plata u Kini u produkciji  iPhon i iPads ovom poreskom rutom Applu uspeva da uštedi ogromna finansijska sredstva. U svom ofisu u Reno-u u Nevadi, Apple ne plaća takoreći ništa. Reno je takođe najpovoljnije mesto u pogledu poreskih davanja. U Kaliforniji, Cupertino, plaća oko 9 procenata . Jedan bivši službenik američkog Ministarstva financija izračunao je da godišnje Apple uštedi oko 2,4 milijarde dolara. Oko 70 % posto dobiti se administrativno obračuna izvan Sjedinjenih Američkih Država.
Predstavnici Apple su u izjavi za New York Times izjavili da "sve svoje poslovanje obavljaju u skladu s najvišim etičkim vrednostima, u skladu sa važećim zakonima i računovodstvenim pravilima. Mi smo neverovatno ponosni na sve čemu Apple doprinosi."

ZAŠTO ITC sektor ?

Tokom recesije 80-ih godina XX veka u Sjedinjenim Američkim Državama, privatni investicioni fondovi su upotrebom značajnih suma pozajmljenog novca (kroz obveznice ili kredite) kupili veliki broj američkih kompanija, pa je većina firmi, zbog prezaduženosti, bila prinuđena da smanji troškove. Autsorsing IT funkcije se nametnuo kao očigledno rešenje.

Imenovane poreske rute najčešće koriste ITC kompanije jer digitalni produkti mogu biti prikazani kao prihodi na ime intelektualnog vlasništva, izrade softvera i sl. Oni se prodaju preko zaposlenih u zemljama sa višim porezima u ime kancelarija iz zemalja sa nižim poreskim stopama. Apple je koristio obe rute Nederlands-Ierse, nakon čega su ga sledile stotine drugih američkih firmi.

Polemika oko Apple je izbacila niz podataka. Podaci su veoma korisni jer se iz njih jasno vide finansijske konstrukcije po kojima posluju firme, običnom svetu često nejasne . U globalizovanom tržištu , proizvodni i distributivni procesi su postali složeniji i zahtevaju drugačije oblike sorsinga. Globalni sorsing podrazumeva snabdevanje preduzeća iz izvora koji se nalaze u različitim zemljama, u cilju proizvodnje proizvoda, pružanja usluga ili obavljanja poslovnih aktivnosti.Izvori mogu biti interni (u kući) ili eksterni (spoljni dobavljači). Ovakvu praksu, a potom i strategiju firmi,   uslovila je tržišna borba u ostvarenju konkurentske prednosti .


TRŽIŠNE ZAKONITOSTI

OUTSOURCING (autsorsing )

"Industrijski kompleks koji je početkom XX veka stvorio Henri Ford (Henry Ford ) u gradiću Hajlend Park (Highland Park ) u blizini Detroita (Detroit ), u američkoj državi Mičigen (Michigan), je zauzimao površinu od preko pet kvadratnih kilometara i bio je čudo svog vremena. Sa jedne strane, u proizvodnju su ulazili materijali, popu tčelika, uglja i gume, a sadruge strane, iz fabrike je izlazio tada izuzetno popularni automobil, Model T (Ford ModelT ). Fordov cilj je bio da u potpunosti bude nezavisan od dobavljača. Celokupni proizvodni lanac, od plantaža kaučuka u tropskim šumama Amazonije, preko rudnika uglja, čeličana i fabrika stakla, pa sve do fabrike u Hajlend Parku, je bio u vlasništvu i pod kontrolom Forda. Preduzeće je, na taj način, osećalo pozitivne efekte ekonomije obima. Novi, izuzetno efikasni, metod proizvodnje, u kojem je korišćena pokretna traka, je, 1914. godine, omogućio sklapanje jednog automobila za svega 93 minuta.

Gledano iz današnje perspektive, Henri Ford je imao lak posao. Model T je imao svega oko700 delova, što je manje od broja delova u današnjem radio uređaju. Ford nije pripremao ogromne finansijske izveštaje. Nije imao komplikovan informacioni sistem. Nije znao šta je centar za podršku korisnicima. Poslovanje je vremenom postajalo sve složenije. A onda se neko setio - zašto ne podeliti posao? Zaštočelik za naše automobile ne bi proizvodili u najboljoj čeličani na svetu? Zašto gume ne bi nabavljali od najboljeg proizvođača na tržištu ?Sigurno je da Ju Es Stil (US Steel) efikasnije proizvodi čelik od nas. Guđer (Goodyear )sigurno proizvodi kvalitetnije gume od naših. Škotski ekonomista, Adam Smit (Adam Smith), kog mnogi istoričari ekonomske misli smatraju ocem savremene ekonomske nauke, je još davne 1776. godine napisao: “Geslo svakog mudrog domaćina je da nikada ne pravi sam, onošto može kupiti jeftinije.” Na ovaj način, mi bi mogli da se koncentrišemo na ono što najbolje radimo - proizvodimo automobile. Tako je nastao autsorsing.
Autsorsing predstavlja dugoročnu vezu između dva preduzeća, kojom se jedno preduzeće(spoljni dobavljač) obavezuje da će obavljati aktivnosti koje je drugo preduzeće do sada samo obavljalo unutar svojih korporativnih okvira (“u kući”). Autsorsing se događa kada preduzeće premesti pojedinačni posao, deo poslovnog procesa,čitav poslovni proces ili čitavu poslovnu funkciju izvan korporativnih granica (“van kuće”). On podrazumeva odluku preduzeća o kupovini proizvoda ili usluge od izvora koji se nalazi izvan preduzeća, a obično se odnosi na proizvod ili uslugu koji su tradicionalno obavljani u kući, a sada se kupuju od spoljnih dobavljača. Autsorsing se takođe može definisati kao prenos ili podela kontrole upravljanja i/ili odlučivanja nad poslovnim procesom spoljnom dobavljaču, koji uključuje određen stepen razmene informacija u oba smera, koordinaciju i poverenje između dobavljača autsorsing usluge i njegovog klijenta. Ovakva povezanost ekonomskih subjekata je kvalitativno drugačija od tradicionalnog odnosa između kupca i dobavljača usluge, s aspekta što su subjekti koji su uključeni u autsorsing aranžman dinamično integrisani i dele kontrolu upravljanja nad poslovnom aktivnosti, umesto da budu povezani klasičnim ugovornim odnosom u kojem su obe strane nezavisne u procesu obavljanja posla. "
Danas, ni jedan proizvođač automobila ne može sam da se izbori sa svakodnevnim promenama koje se dešavaju u procesima i materijalima koji se koriste u delovima za automobile -čelik, aluminijum, razne vrste legura, staklo, kočnice, gume,vazdušni jastuci, boja, muzički uređaj, elektronika... Kao posledica svega, broj zaposlenih u tradicionalnim proizvođačima automobila se drastično smanjio. Najveći proizvođač automobila na svetu, Dženeral Motors (General Motors), je, 1979. godine, zapošljavao oko 91.000 ljudi na svakih milion automobila koje bi proizveo. Danas ta brojka iznosi svega 24.000! Od 67.000 radnih mesta koja su eliminisana, 40.000 je “izgubljeno” zbog poboljšanja u produktivnosti. Oko 19.000 radnih mesta je povereno američkim dobavljačima, kao što su ErvinMeritor (ArvinMeritor ), Džonson Kontrols (Johnson Controls)i Lir Sigler (Lear Siegler ), a dodatnih 8.000 mesta je povereno dobavljačima u inostranstvu.

Godina 1492. - “Tražeći Indiju, Kristifor Kolumbo otkrivaAmeriku i odlučuje da se pretvara da su Amerikanci u stvari Indijci.”Godina 2004. - “Tražeći što jeftiniju radnu snagu, američke korporacijeotkrivaju Indiju i zahtijevaju od Indijaca da se pretvaraju da su Amerikanci.”
OFFSHORE SOURCING (ofšor sorsing)

Za oblik poslovanja u kojem se poslovna aktivnost obavlja u sopstvenoj podružnici ili filijali u stranoj državi, koristi se izraz “ofšor sorsing” (offshore sourcing), kako bi se istakla činjenica da se aktivnost još uvek odvija “u kući”, ali i u inostranstvu. Formiranje podružnica je karakteristično za multinacionalne kompanije koje žele da premeste ili prošire deo svojih operacija u druge države. Među pionirima u upotrebi ovog koncepta je bila npr. Amerikan Ekspres (American Express), izvor

ODNOSI U NOVIM OKOLNOSTIMA

Kasnih 70-ih godina indijska vlada je postavila zahtev da sve filijale stranih firmi u ovoj zemlji moraju biti u većinskom vlasništvu indijske države. Plašeći se nacionalizacije, veliki broj firmi  je napustio Indiju i ostavio državi da upravlja postojećom tehnološkom infrastrukturom.
Ovo jedan od primera koji jasno ukazuje na značaj političkog ambijenta države u kojoj firme žele da prebace deo svog poslovanja.
To je osnovni razlog zbog kog se veliki broj firmi  odlučio za takozvana rajska ostrva. Porezi u matičnim državama su neodgovarajući, to jest previsoki su.

 

                            

U ČEMU JE PROBLEM

Zašto je do sada aktivnost offshore zona bila legalna, a sada nije. Evo delova jednog intervjua sa holandskim pravnikom Jan van Koningsveld-om (62 ) koji je 25 godina radio u Obaveštajno- istražnoj službi u okviru poreskog odelenja (de Fiscale inlichtingen- en opsporingsdienst Fiod).Pre dve godine  je prestao da radi u Fiod-u i prešao je u centar u kom se izučava finansijski i ekonomski kriminal.

Van Koningsveld se specijalizovao na području finansijskog kriminala izvan Holandije ( u inostranstvu). Neplaćanje poreza, poreske prevare, korupcija, pranje novca i sl. su područje u kojima je stekao praktično iskustvo učestvujući u nizu poznatih istražnih postupaka protiv firmi i pojedinaca u offshore zonama.

U offshore zone se upumpava ogromna masa novaca- kaže ovaj pravnik . Najčešće se to čini da bi se zaobišle visoke stope poreza u matičnim državama. Niko nema pravi uvid i zato sve izmiče pravoj kontroli.

Da bi se povela pravedna istraga potrebno je izvrsno poznavanje tržišta. U tom su pogledu poreski autoritetu daleko iza. Oni naprosto ne poznaju Offshore svet.

Tokom promotivnog istraživanja Van Koningsveld je izdvojio 40 zemalja  u kojima su izuzetno povoljni aranžmani za off-shore firme, takozvane pisma~firme koje su samo registrovane a nisu dalje aktivne. Procenjuje se da je širom sveta,momentalno,registrovano oko 4.000.000 offshore firmi.

Na Devičanskim ostrvima ima oko 30.000 stanovnika , a registrovano je oko 1.000.000 firmi. Svaske godine se cifra povećava za pedeset hiljada novih tvrtki.

Ne sme se odmah zaključiti da su sve firme kriminalne, ali se često dešava da su te firme zloupotrebljene za kriminalne poslove.

Van Koningsveld nije iznenađen novom aferom i činjenicom da se na spisku nalaze dve najveće holandske banke. Ove banke su u poslovnom kontaktu sa tim firmama i automatski su veze u lancu. Ali, ako je istina da su članovi tih banaka, personal, zaposleni, direktori, sami u lancu i u vezi sa takvim firmama, to je već nešto drugo. Ovakve konstrukcije bi značile da su se pravi vlasnici sakrili iza tih imena.
Napomena:  banke su već dale odgovor da su prodale svoje aktive i da su potom uništile svu dokumentaciju (?????)
Procedure su savršeno legalne kako za firme tako i pojedince koji  dobit sostavljaju u zonu pod uslovom da  uredno popunjavaju poreske podatke. Nažalost to uvek nije slučaj.
 Za vreme dok sam radio za poresko fascinirao me slučaj Klaas Bruinsma, (narko kriminalac koji je 1991 ubijen ispred hotela Hiltonu u Amsterdamu). U tom slučaju je bilo reči o  In die zaak was er offshore-firmi u Hong Kongu, u koju se slevao novac od droge. Tada sam video kako jejednostavno otvoriti takvu jednu firmu a kako je poreskoj službi teško prst pomaknuti u istražnom postupku.
Brine pre svega nepažnja vlasti oko zloupotreba u ovim zonama. 
Mnogo se mora učiniti na planu obrazovanja stručnjaka i to sistemski, dugoročno.

Afera offshore Leaks je povod koji će mnogi iskoristiti u sopstvene političke svrhe.
U Holandiji se već javila levica tražeći da se preispita sistem unutar zemlje koji pogoduje ovakvom statusu Holandije. Desnica je odmah žustro reagovala upozoravajući na opasnost ovakvih diskusija koje mogu imati teške posledice za holandsku privredu. Poverenje u povoljan finansijski ambijent je teško steći, a lako izgubiti.
Manipulacijama je teško stati na kraj. Njih će biti uvek. Pitanje visokih poreza je aktuelan sistemski problem koji se mora rešavati i van procurelih podataka.

intervju dat u  Trouw

UPDATE: 12.APRIL

Ministri finansija šest najvećih ekonomija EU odlučili su da se zajedno bore protiv izbegavanja poreza. Prema ocenama evropskih činovnika EU godišnje izgubi oko trilion dolara poreza u offshore zonama.

Ministri Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Poljske, Italije i Španije održali su zajedničku konferenciju za medije koju su mnogi protumačili kao pokušaj da se Austrija uveri da promeni svoju politiku.

Austrija je poslednja zemlja Evropske unije koja ne želi da podeli informacije kojima raspolažu njeni poreski organi.

______________________________________

 

 

ARHIVA

EKONOMIJA

Offshore Leaks~ Svetska afera oko utaje poreza 1