TRI PORESKA RAJA U EU
Holandija je svetski privlačna poreska zona. Prošle godine je obelodanjeno da Apple preko kancelarija u Holandiji i Irskoj zapravo obavlja posao na trećem mestu, rajskim poreskim zonama.. Godinu ipo pre ove objave saznalo se da i Googl i Microsoft koriste tzv. "Dutch Sandwich" i de "Double Irish" transakcije. Sa ove dve priče otkrivene su ove duple rute, i mnoge druge firme i pojedinci, muzičke grupe itd. Reč je o tome da su ove zemlje samo PROLAZ u kom se ne radi faktički NIŠTA. Holandski sendvič je poreska ruta koja se obavlja preko Amsterdama na jednu od poreskih lokacija. Googl je koristio Bernudska ostrva. Dupli Irski, kao što kaže sama reč, ide istim principom preko Irske i dalje na neku od ustaljenih rajskih zona. To je stvarni razlog zbog kog američki ITC sektor otvara svoje centre u ove dve zemlje. Pored Irske i Holandije u EU su poreski pogodni još Luxemburg i britanska Devičanska ostrva.
Pored niskih plata u Kini u produkciji iPhon i iPads ovom poreskom rutom Applu uspeva da uštedi ogromna finansijska sredstva. U svom ofisu u Reno-u u Nevadi, Apple ne plaća takoreći ništa. Reno je takođe najpovoljnije mesto u pogledu poreskih davanja. U Kaliforniji, Cupertino, plaća oko 9 procenata . Jedan bivši službenik američkog Ministarstva financija izračunao je da godišnje Apple uštedi oko 2,4 milijarde dolara. Oko 70 % posto dobiti se administrativno obračuna izvan Sjedinjenih Američkih Država.
Predstavnici Apple su u izjavi za New York Times izjavili da "sve svoje poslovanje obavljaju u skladu s najvišim etičkim vrednostima, u skladu sa važećim zakonima i računovodstvenim pravilima. Mi smo neverovatno ponosni na sve čemu Apple doprinosi."
ZAŠTO ITC sektor ?
Tokom recesije 80-ih godina XX veka u Sjedinjenim Američkim Državama, privatni investicioni fondovi su upotrebom značajnih suma pozajmljenog novca (kroz obveznice ili kredite) kupili veliki broj američkih kompanija, pa je većina firmi, zbog prezaduženosti, bila prinuđena da smanji troškove. Autsorsing IT funkcije se nametnuo kao očigledno rešenje.
Imenovane poreske rute najčešće koriste ITC kompanije jer digitalni produkti mogu biti prikazani kao prihodi na ime intelektualnog vlasništva, izrade softvera i sl. Oni se prodaju preko zaposlenih u zemljama sa višim porezima u ime kancelarija iz zemalja sa nižim poreskim stopama. Apple je koristio obe rute Nederlands-Ierse, nakon čega su ga sledile stotine drugih američkih firmi.
Polemika oko Apple je izbacila niz podataka. Podaci su veoma korisni jer se iz njih jasno vide finansijske konstrukcije po kojima posluju firme, običnom svetu često nejasne . U globalizovanom tržištu , proizvodni i distributivni procesi su postali složeniji i zahtevaju drugačije oblike sorsinga. Globalni sorsing podrazumeva snabdevanje preduzeća iz izvora koji se nalaze u različitim zemljama, u cilju proizvodnje proizvoda, pružanja usluga ili obavljanja poslovnih aktivnosti.Izvori mogu biti interni (u kući) ili eksterni (spoljni dobavljači). Ovakvu praksu, a potom i strategiju firmi, uslovila je tržišna borba u ostvarenju konkurentske prednosti .
TRŽIŠNE ZAKONITOSTI
OUTSOURCING (autsorsing )
"Industrijski kompleks koji je početkom XX veka stvorio Henri Ford (Henry Ford ) u gradiću Hajlend Park (Highland Park ) u blizini Detroita (Detroit ), u američkoj državi Mičigen (Michigan), je zauzimao površinu od preko pet kvadratnih kilometara i bio je čudo svog vremena. Sa jedne strane, u proizvodnju su ulazili materijali, popu tčelika, uglja i gume, a sadruge strane, iz fabrike je izlazio tada izuzetno popularni automobil, Model T (Ford ModelT ). Fordov cilj je bio da u potpunosti bude nezavisan od dobavljača. Celokupni proizvodni lanac, od plantaža kaučuka u tropskim šumama Amazonije, preko rudnika uglja, čeličana i fabrika stakla, pa sve do fabrike u Hajlend Parku, je bio u vlasništvu i pod kontrolom Forda. Preduzeće je, na taj način, osećalo pozitivne efekte ekonomije obima. Novi, izuzetno efikasni, metod proizvodnje, u kojem je korišćena pokretna traka, je, 1914. godine, omogućio sklapanje jednog automobila za svega 93 minuta.
Van Koningsveld nije iznenađen novom aferom i činjenicom da se na spisku nalaze dve najveće holandske banke. Ove banke su u poslovnom kontaktu sa tim firmama i automatski su veze u lancu. Ali, ako je istina da su članovi tih banaka, personal, zaposleni, direktori, sami u lancu i u vezi sa takvim firmama, to je već nešto drugo. Ovakve konstrukcije bi značile da su se pravi vlasnici sakrili iza tih imena.
Napomena: banke su već dale odgovor da su prodale svoje aktive i da su potom uništile svu dokumentaciju (?????)
Procedure su savršeno legalne kako za firme tako i pojedince koji dobit sostavljaju u zonu pod uslovom da uredno popunjavaju poreske podatke. Nažalost to uvek nije slučaj.
Za vreme dok sam radio za poresko fascinirao me slučaj Klaas Bruinsma, (narko kriminalac koji je 1991 ubijen ispred hotela Hiltonu u Amsterdamu). U tom slučaju je bilo reči o In die zaak was er offshore-firmi u Hong Kongu, u koju se slevao novac od droge. Tada sam video kako jejednostavno otvoriti takvu jednu firmu a kako je poreskoj službi teško prst pomaknuti u istražnom postupku.
Brine pre svega nepažnja vlasti oko zloupotreba u ovim zonama.
Mnogo se mora učiniti na planu obrazovanja stručnjaka i to sistemski, dugoročno.
Afera offshore Leaks je povod koji će mnogi iskoristiti u sopstvene političke svrhe.
U Holandiji se već javila levica tražeći da se preispita sistem unutar zemlje koji pogoduje ovakvom statusu Holandije. Desnica je odmah žustro reagovala upozoravajući na opasnost ovakvih diskusija koje mogu imati teške posledice za holandsku privredu. Poverenje u povoljan finansijski ambijent je teško steći, a lako izgubiti.
Manipulacijama je teško stati na kraj. Njih će biti uvek. Pitanje visokih poreza je aktuelan sistemski problem koji se mora rešavati i van procurelih podataka.
intervju dat u Trouw
UPDATE: 12.APRIL
Ministri finansija šest najvećih ekonomija EU odlučili su da se zajedno bore protiv izbegavanja poreza. Prema ocenama evropskih činovnika EU godišnje izgubi oko trilion dolara poreza u offshore zonama.
Ministri Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Poljske, Italije i Španije održali su zajedničku konferenciju za medije koju su mnogi protumačili kao pokušaj da se Austrija uveri da promeni svoju politiku.
Austrija je poslednja zemlja Evropske unije koja ne želi da podeli informacije kojima raspolažu njeni poreski organi.
______________________________________
Нема коментара:
Постави коментар