( update: najnoviji snimak Čeljabinsk meteorit "oborio projektil koji mu je došao" s leđa "? )
Meteor koji je 15. ovog meseca preleteo ruskim nebom ( u 21.30 po ruskom, po srednjoevropskom vremenu u 16.30) eksplodirao je iznad Urala jačinom ekvivalentnom eksploziji 500 000 tona TNT, trinitrotoluena. To je eksplozija približno 30 puta jača od eksplozije atomske bombe u Hirošimi ali samo 5 posto oslobođene energije u eksploziji tunguskog meteora 1908
Zbog zvučne eksplozije, nastale prilikom prodorom meteora u atmosferu i razdvajanjem u nekoliko fragmenata popucao je ogroman broj prozora i povređeno je preko 1.000 ljudi. Mada su meteori ove veličine retki, na području Rusije ih je do sada bilo najviše. Interesantno je spomenuti da je, isto u februaru, 12.-tog 1947 godine, oko pola devet ujutro, pao meteor u planinskom masivu, 400 kilometara od Vladivostoka . Pojedini delovi ovog meteora su napravili kratere, njih oko 120, od kojih je najveći bio 26 metara širok a dubok 6 metara. Sitniji delovi su se raspršili po okolnom drveću. Meteorit je dobio naziv po ovom planinskom vencu. ( Sikhote-Alin meteorit)
Sikhote-Alin meteorite
Istorija Rusije beleži još pokoji sličan događaj. Tunguska enigma: Početkom prošlog veka, 30. juna 1908-me sa neba se sručio objekat prečnika više desetina metara, možda čitavih 190 i eksplodirao nekoliko kilimetara iznad tla tunguske oblasti u Sibiru. Snaga eksplozije bila je toliko jaka da je na preko 2.500 kvadratnih kilometara oborila, spalila ili iščupala iz zemlje preko 80 miliona stabala tunguskih šuma.Pretpostavlja se da je tunguski meteor bio približno veličine asteroida 2012 DA14.
Ipak i pored tako snažnog udara prve informacije o ovom događaju pojavile su se u lokalnim novinama Sibira sa zakašnjenjem od nekoliko dana. U velike ruske gradove one su stigle je još kasnije i to u vidu kratkih beleški. Prošlo je čitavih 19 godina dok prva ekspedicije nije posetila mesto udara
Popigaikrater na severu Rusije nedaleko od jezera Laptev, je širok 100 kilometara. Krater je otkrila je grupa sovjetskih geologa u Sibiru u 1970.godine. Uskoro, geolozi su također otkrili da se u dubinama kratera skriva spektakularni dijamantni polog.Tu informaciju Rusi su čuvali kao tajnu sve do prošle godine kada su je objavili kao senzacionalnu vest. 
Popigai dijamanti
'
Radi se o hiljadama milijardi karata . Za poređenje, dosadašnje rezerve Jakutije procenjuju se na milijardu karata', izjavio je Nikolaj Pohilenko, direktor Sibirskog Instituta za geologiju i mineralogiju. U Jakutiji se,dakle isto u Rusiji, nalaze se neki od najvećih rudnika dijamanata na planeti.
Ruski naučnici tvrde da su dijamanti nađeni u Popigaju posebno visoke kvalitete - takozvani impaktiti koji su stvoreni udarom meteorita. Navodno su dva do tri puta tvrđi od drugih prirodnih dijamanata te onih koji se dobijaju sintetičkom proizvodnjom pa su stoga primjenjiviji u industriji. Rezerve o kojima priča struka veće su od ukupnih dosad poznatih zaliha na Zemlji .
O aj krater je inače sedmi po veličini među najvećim svetskim kraterima a nastao je pre 35, negde piše i 40 miliona godina. Najveći svetski krater je u Africi Vredefort, koji je nastao, pretpostavlja se, pre dve milijarde godina od udara asteroida. Ovaj krater je veličine 300 kilometara i u njegovom središtu se danas nalazi istoimeni gradić.
Ovaj snimak meteora u Čeljabinsku načinjen je sa satelita Eumetsat 15. februara ove godine.
Poslednji meteor, od pre par dana, težak je otprilike 10 tona, ušao je u Zemljinu atmosferu supersoničnom brzinom od najmanje 54.000 km na sat i raspao se na delove oko 30–50 km iznad tla, navela je u saopštenju Ruska Akademija nauka. Brzina meteora Sikhote-Alin meteorite je bila, primera radi, 14 km/s, a razbio se u komade na visini od 5-6 km iznad tla. Još je nejasno u koliko se komada meteor raspao. Pretpostavlja se da su delovi pali i u Kazahstan. Prema ruskim izvorima, krater, koji se prvobitno pojavio na slikama širom sveta, nije nastao usled udara meteorita. Traganje za delovima se nastavlja. Meteor je oslobodio nekoliko kilotona energije iznad regiona Čeljabinsk, a prema navodima gradskih vlasti Čeljabinska, udarni talas je lomio staklo na prostoru od oko 100.000 metara kvadratnih.
Čeljabinski (čebarkulj) meteorit
Većina evropskih naučnika ovih dana upozorava da je nemoguće držati na oku ceo prostor oko Zemlje. Ovaj meteorit bio je suviše mali da bi ga otkrili pre nego se njegov rep pojavio na nebu iznad ruskog grada Čeliabinsk. Astronomi širom sveta koriste teleskope sa Zemlje koji mogu uhvatiti samo objekte koji su dovoljno veliki da se sa njih reflektuje dovoljno svetlosti na osnovu koje ih detektuju. Teleskop sa La Sagra opservatorije na jugu Španije otkrio je DA14 22. februara 2012. zato što se asteroid kreatao blizu Zemlje na svojoj orbiti od 366 dana. Astronomi nisu bili iste sreće i sa ruskim objektom ne samo zato što je bio manji već i što nam se približavao iz pravca ka Suncu, pa je sunčeva svetlost eliminisala svaku šansu da ga detektujemo teleskopom unapred.
Jedini način da se Zemlja zaštiti od meteora jeste lansiranje u Svemir manjeg teleskopa, izjavio je u intervjuu za'' Glas Rusije'' vodeći naučnik Instituta za astronomiju Ruske akademije nauka Aleksandar Bagrov.
Prema njegovim rečima, trenutno se razmatra nekoliko projektovanih sistema za svemirsko prostranstvo, koji su usmereni na istraživanje prostranstva oko Zemlje. '' U slučaju da dođe do njihove realizacije bićemo u stanju ne samo da otkrijemo približavanje ovakvih opasnih nebeskih tela na razdaljini od milion kilometara, nego i izračunati njihovu orbitu i na taj način u mogućnosti da smislimo način odbrane'', – smatra ovaj naučnik.
Press služba države Colorado je objavila informaciju za javnost po kojoj je velika sreća što su sateliti ( koji su bili u tom momentu iznad tog područja) proleteli iznad izvanredne zone dešavanja, samo trenutak nakon događaja. Na nekoliko snimaka satelita vidi se zadimljeni trag koji je ostavila jučerašnja vatrena lopta.
Ovi snimci će biti od velike pomoći u objašnjenju detalja događaja, koje je teško utvrditi samo na temelju praćenja sa Zemlje.
IME METEORITA
Ruski naučnici su predložili da se meteorit nazove „Čebarkulj“, i da on pod tim imenom uđe u Međunarodni katalog meteorita. S takvom izjavom istupio je član odbora Ruske akademije nauka za područje meteorita, službenik Uralskog federalnog univerziteta Viktor Grohovski.
„Najbliža naseljena tačka je Čebarkulj, a pravila glase da se svaki meteorit treba nazvati prema najbližoj naseljenoj tački“, - rekao je Grohovski.
Grad Čebarkulj nalazi se približno 80 kilometara od Čeljabinska, a nazvan je prema jezeru na obali na kojoj je smešten. Naziv potiče iz turskog jezika, a znači „lepo jezero“.
Potraga za fragmentima palog meteorita, urodila je plodom. Specijalisti su već uspeli da provedu istraživanje delova te su ustanovili njihovu vanzemaljsku prirodu. Saopšteno je da kameni fragmenti meteorita sadrže 10% gvožđa.
ZVUČNI SNIMAK
Udarni val koji je prouzrokovala eksplozija meteora kroz atmosferu je poslao podzvučne valove koji su se mogli detektovati na gotovo polovini Zemljine kugle.17 od 45 stanica u 35 zemalja sveta je uhvatilo signal eksplozije. Snimak je obrađen i ubrzan da bi ljudsko uho moglo da ga čuje.
Udar je poslao infrazvuk ili niskofrekventne zvučne valove kroz atmosferu. Infrazvučni valovi (od 20 do 0,01 Hz) imaju veliku dužinu i prolazeći atmosferom mogu preći velike udaljenosti, a njihovu frekvenciju ljudsko uho nije u stanju da registruje. Slonovi, kitovi i golubovi, prema tvrdnjama naučnika, koriste infrazvuk u komunikaciji i navigaciji. CTBTO prema infrazvucima utvrđuju mesto i veličinu atmosferske eksplozije. Eksplozije koje prouzrokuje čovek ( npr.eksplozija bombe) proizvode različit uzorak infrazvuka od onih koje su prirodne, poput eksplozije koja nastaje raspadom meteora.
Mreža stanica za monitoring Organizacije ugovora o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba je fiksirala infrazvučne vibracije leta Čeljabinskog meteorita.
IMENA NEBESKIH TELA
Нема коментара:
Постави коментар