Laž uzdignuta na visinu svetskog poretka ~autoritarizam

Kratka pretpraznička crtica

"Tužno razmišljanje… ono bi uzdiglo laž na visinu svetskog poretka."( die Lüge wird zur Weltordnung gemacht,)F.Kafka.

   Bliže se praznici, kupuju se pokloni, unose butiljke vina ali i gajbe piva. Na stolovima se pri jelu blistaju čaše u boji ćilibara,u pivnicama se pune sveže točenim. Nekada su ga spravljale žene,potom ga preuzeli kaluđeri, a onda je miris hmelja ušao i u istoriju.U Bibliji se, začudo, ne spominje, ali o njemu su kasnije pisali mnogi od Platona ('Mudrac je onaj koji je izmislio pivo'),do B.Franklina ("pivo je dokaz da nas Bog voli i želi da budemo sretni"). Za Shakespeara je "pinta piva kraljevska hrana“, najupečatljiviji opis pivnice daje Jaroslav Hašek u ''Dobrom vojniku Švejku'' -pivnica ''Kod kaleža'', u oksfordskoj pivnici ''Ptica i beba'' su se okupljali Clive S. Lewis i njegov prijatelj John R. R. Tolkien, pisci fantasy romana, i ko zna koliko su piva ispili oni koji su ispisali briljantne stranice književnosti.
    Kažu da je i Kafka voleo pivo.U jednom od svojih poslednjih pisama iz bolničkog kreveta napisao je roditeljima: “Uzgred, tokom napada visokih temperatura uvek se setim kako smo otac i ja redovno pili pivo kada me je vodio na gradski bazen.” U  jednoj praškoj pivnici Kafka je prvi put čitao svoju pripovetku “Preobražaj”. Čitao ju je naglas svojim prijateljima često prekidan burnim smehom i bukom sudaranja krigli prilikom nazdravljanja u čast velikog pisca i njegove pripovetke. I danas se po praškim pivnicama toči svetlo ili tamno pivo, miris hmelja se meša s mirisom zelja, vratine, kolenica, kobasica i knedli, i danas je pivnica scena kojom defiluju izgubljene kafkijanske duše obezličene destrukcijom društva, jedino se danas više ne bi mogao niko smejati. Preobraženje nije fantazija, nego činjenica koja govori o otuđenju, strahu, nemoći, strašnijem od kafkijanskog.

    Kafkina parabola Vor dem Gesetz (Pred Zakonom) taj višeznačni i zagonetni tekst,  po priči koju je Jozefu K. ispričao jedan sveštenik za vreme njegove posete katedrali: sažima bit kafkijanske i ovovremene duhovnosti: laž uzdignutu na visinu poretka. Običan smrtnik nema dopuštenje da pristupi Zakonu. Pred vratima Zakona je stražar, tek prvi od čuvara, a oni iza njega, drugi, koji se nalaze unutra, oni su još moćniji. Ali smrtni čovek se nada i čeka, poput Beketovih likova koji čekaju Godoa, da bi u trenutku smrti čuo ono što mu vratar na kraju šapne na uho: "Niko osim tebe nije ovde imao pravo ući, jer je taj ulaz napravljen samo za tebe, a sada zatvaram i odlazim."Svaki čovek ima jedinstveno mesto pod ovim suncem.

Kafka nije dovršio nijedan svoj roman, a spalio je gotovo 90% vlastitog opusa. Ono što nam Kafka nije ostavio, već je sadržano u ostavljenom, napisano je u ostavštini mnogih pre i posle njega. Ma koliko se ambijent u kom čovek živi menja, čovek i društvo ostaju isti, kao i metafizička kičma duhovnog - sukob mraka i svetla, dobra i zla, demona i Boga…danas oličena u laži uzdignutoj na visinu SVETSKOG  poretka.

______________________________________

Pjer Kastl, Društvo protiv države



Dragi brate, prema tebi osećam najdublje sažaljenje. Poslušaj moj savet i postani Hjuron. Naime, ja dobro vidim veliku razliku između tvog i mog položaja. Ja sam jedini gospodar svoje sudbine i svog života. Potpuno raspolažem sobom i slobodan sam da činim šta mi je volja. Ja sam prvi i poslednji među svojim ljudima. Ne plašim se nijednog čoveka i zavisim samo od Velikog Duha. Dok si ti, celim svojim telom i dušom, osuđen na večitu zavisnost od tvog velikog kapetana, a vaš Vicekralj može i sa tobom i sa njim da čini što mu je volja. Nisi slobodan da slediš svoje misli, živiš u stalnom strahu od pljačke, lažnih svedoka i ubica i uvek zavisiš od beskrajnog niza osoba koje se po položaju nižu iznad tebe. Kaži, da li je tako ili nije?“

Poglavica Hjurona Tionnontate, zvani Kondiaronk ili Pacov, baronu De Lahontanu, glavnom zapovedniku francuske kolonije Placentia, Newfoundland, oko 1690. (New Voyages to North America, by Baron de Lahontan, 1703. Ruben Gold Twaites, Chicago 1905.)

            IZ ARHIVE