уторак, 18. децембар 2012.

Laž uzdignuta na visinu svetskog poretka ~autoritarizam



Kratka pretpraznička crtica

"Tužno razmišljanje… ono bi uzdiglo laž na visinu svetskog poretka."( die Lüge wird zur Weltordnung gemacht,)F.Kafka.

   Bliže se praznici, kupuju se pokloni, unose butiljke vina ali i gajbe piva. Na stolovima se pri jelu blistaju čaše u boji ćilibara,u pivnicama se pune sveže točenim. Nekada su ga spravljale žene,potom ga preuzeli kaluđeri, a onda je miris hmelja ušao i u istoriju.U Bibliji se, začudo, ne spominje, ali o njemu su kasnije pisali mnogi od Platona ('Mudrac je onaj koji je izmislio pivo'),do B.Franklina ("pivo je dokaz da nas Bog voli i želi da budemo sretni"). Za Shakespeara je "pinta piva kraljevska hrana“, najupečatljiviji opis pivnice daje Jaroslav Hašek u ''Dobrom vojniku Švejku'' -pivnica ''Kod kaleža'', u oksfordskoj pivnici ''Ptica i beba'' su se okupljali Clive S. Lewis i njegov prijatelj John R. R. Tolkien, pisci fantasy romana, i ko zna koliko su piva ispili oni koji su ispisali briljantne stranice književnosti.
    Kažu da je i Kafka voleo pivo.U jednom od svojih poslednjih pisama iz bolničkog kreveta napisao je roditeljima: “Uzgred, tokom napada visokih temperatura uvek se setim kako smo otac i ja redovno pili pivo kada me je vodio na gradski bazen.” U  jednoj praškoj pivnici Kafka je prvi put čitao svoju pripovetku “Preobražaj”. Čitao ju je naglas svojim prijateljima često prekidan burnim smehom i bukom sudaranja krigli prilikom nazdravljanja u čast velikog pisca i njegove pripovetke. I danas se po praškim pivnicama toči svetlo ili tamno pivo, miris hmelja se meša s mirisom zelja, vratine, kolenica, kobasica i knedli, i danas je pivnica scena kojom defiluju izgubljene kafkijanske duše obezličene destrukcijom društva, jedino se danas više ne bi mogao niko smejati. Preobraženje nije fantazija, nego činjenica koja govori o otuđenju, strahu, nemoći, strašnijem od kafkijanskog.
    Kafkina parabola Vor dem Gesetz (Pred Zakonom) taj višeznačni i zagonetni tekst,  po priči koju je Jozefu K. ispričao jedan sveštenik za vreme njegove posete katedrali: sažima bit kafkijanske i ovovremene duhovnosti: laž uzdignutu na visinu poretka. Običan smrtnik nema dopuštenje da pristupi Zakonu. Pred vratima Zakona je stražar, tek prvi od čuvara, a oni iza njega, drugi, koji se nalaze unutra, oni su još moćniji. Ali smrtni čovek se nada i čeka, poput Beketovih likova koji čekaju Godoa, da bi u trenutku smrti čuo ono što mu vratar na kraju šapne na uho: "Niko osim tebe nije ovde imao pravo ući, jer je taj ulaz napravljen samo za tebe, a sada zatvaram i odlazim."Svaki čovek ima jedinstveno mesto pod ovim suncem.

Kafka nije dovršio nijedan svoj roman, a spalio je gotovo 90% vlastitog opusa. Ono što nam Kafka nije ostavio, već je sadržano u ostavljenom, napisano je u ostavštini mnogih pre i posle njega. Ma koliko se ambijent u kom čovek živi menja, čovek i društvo ostaju isti, kao i metafizička kičma duhovnog - sukob mraka i svetla, dobra i zla, demona i Boga…danas oličena u laži uzdignutoj na visinu SVETSKOG  poretka.


______________________________________






Pjer Kastl, Društvo protiv države



Dragi brate, prema tebi osećam najdublje sažaljenje. Poslušaj moj savet i postani Hjuron. Naime, ja dobro vidim veliku razliku između tvog i mog položaja. Ja sam jedini gospodar svoje sudbine i svog života. Potpuno raspolažem sobom i slobodan sam da činim šta mi je volja. Ja sam prvi i poslednji među svojim ljudima. Ne plašim se nijednog čoveka i zavisim samo od Velikog Duha. Dok si ti, celim svojim telom i dušom, osuđen na večitu zavisnost od tvog velikog kapetana, a vaš Vicekralj može i sa tobom i sa njim da čini što mu je volja. Nisi slobodan da slediš svoje misli, živiš u stalnom strahu od pljačke, lažnih svedoka i ubica i uvek zavisiš od beskrajnog niza osoba koje se po položaju nižu iznad tebe. Kaži, da li je tako ili nije?

Poglavica Hjurona Tionnontate, zvani Kondiaronk ili Pacov, baronu De Lahontanu, glavnom zapovedniku francuske kolonije Placentia, Newfoundland, oko 1690. (New Voyages to North America, by Baron de Lahontan, 1703. Ruben Gold Twaites, Chicago 1905.)






            IZ ARHIVE 

22 коментара:

Анониман је рекао...

Ehe, sada već osećam prazničnu atmosferu.
Tema je škakljiva.Lakša je za ispijanje uz pivce,hehe..Ne mogu da razrešim Kafkin besmisao u korist kritike zakona! Smisleniji je i užasniji kao vapaj jednog naroda.Šta ti misliš?
Peđa

L2 је рекао...

Evo ti odgovor, kasnim kao i obično ovih dana.Danas je bre sveti Nikolas!
Naravno da je reč o birokratskoj vlasti,seukupnoj,koja melje pojedinca,preuzimajući ulogu Boga. Kafka se stavlja i nasuprot religijske institucije,on,dakle ima negativan odnos prema svakom obliku vlasti koja nameće svoje dogme.Jer sve dogme se uvode radi onih koji ih uvode, a ne radi Boga,ili u ime naroda.
Ovaj vapaj naroda ne razumem! Misliš na situaciju sa Židovima?
Sve se svodi na prvo,odnosno i to je moguće ukalkulisati, mada nisam sigurna.Nemam taj utisak,čini mi se da niko ne tumači Kafkuna taj način. Bar meni nije poznato. No, sve je moguće.

Анониман је рекао...

kafka, čini mi se, govori o uvezanosti čoveka u lance, čoveka koji nije slobodan. čovek zapravo i nije slobodan. može se samo do nekih granica oslobađati nekih lanaca. osloboditi se vezanosti za svoj život je skoro nemoguće. naše poimanje slobode je samo iluzija - maja. zbog toga ne bih Kafku tumačio kroz birokratiju bilo koje institucije, pa čak i religije. najjaču birokratiju ima sam čovek u sebi i teško se od toga oslobađa. mi stalno kalkulišemo sa sobom.

vlast će uvek morati da postoji. samo što ta hijerarhija nije postavljena na zdravim vrednostima. vrednosti današnjeg čoveka kao pojedinca i društva u celini su izvitoperene. i onih gore na vlasti i onih dole. bez vlasti bi vladala anarhija. vavailonska kula kad je dotakla nebo se raspala, jer je bila zasnovana na pogrešnim postulatima moći. kao i ova danas. uslovljenost institucionalnog sistema vlasti, čak i religijskih dogmi, možemo tumačiti kao uslovljenost, neminovnost. i genetika je vid uslovljenosti. istorija, prošlost, vreme u kome živimo...

zbog toga, Peđa, nisi daleko kada Kafku povezuješ sa vapajem jednog naroda. čini mi se, ti samo širiš priču od pojedinca na zajednicu. čovek je deo zajednice i kako god kritikovali zakone, mi smo svi u jednom loncu. zato Jozef K ne može da se izbori sa procesom. apsurd ili besmisao? Kafka nas opet vraća na pojedinca i nemogućnost da se izdvoji iz sistema.

"... Ma koliko se ambijent u kom čovek živi menja, čovek i društvo ostaju isti, kao i metafizička kičma duhovnog - sukob mraka i svetla, dobra i zla, demona i Boga… danas oličena u laži uzdignutoj na visinu SVETSKOG poretka..."

ta laž je naša sopstvena laž u kojoj živimo i na kojoj smo i zasnovali poredak stvari u ličnom životu... lanci predasuda, okovi nerealnih želja, nemogućnost prihvatanja stanja stvari...sve ostalo je samo projekcija laži koje vladaju svetom i naša projekcija na taj isti svet. čista iluzija - maja... zbog toga je kafka univerzalan i važiće za sva vremena...

pozdrav, 123

L2 је рекао...

" ..najjaču birokratiju ima sam čovek u sebi i teško se od toga oslobađa. mi stalno kalkulišemo sa sobom."

Iz mreže u koju smo upleteni moguće je izdvojiti pojedinačne veze, s tim da je pretpostavka bilo koje vrste razmišljanja o toj pojedinačnoj vezi, njena umreženost, neraskidiva povezanost sa mrežom.
Uvek se mora poći od pojedinca,on je centar ukoliko se govori o njemu.Birokratija je zbir pojedinaca, kao što je i društvo,političari su pojedinci itd.
Savršeno se slažem da je čovekova birokratija ( kao i zakoni)jaka. Uostalom čovek je ipak biološka mašina i na tu činjenicu ne smemo zaboraviti. Pijedine odluke su naprosto refleksije onog u nama,dakle običan klik sistem.

Ali, u razmišljanju o određenom, konkretnom odnosu( npr. događaju)postoji priroritet-šta je prvo, ili šta je jače!Ako neko potegne pištolji ubije ,čovek sa te strane nema apsolutno nikakvu šansu. Taj lanac,veza,kako god nazvali uzročno-posledični odnos,pojedincu kao prvo ne daje šansu, objektivno mu ne dozvoljava bilo kakvu akciju. U takvom kontekstu je iluzorno raspravljati o pojedincu sa te strane.
U takvim odnosima je Kafkin lik. Situacija u koju ga je Kafka postavio daje mogućnost. Ta mogućnost je odlazak, ne pristajanje na ponižavajući, podređen odnos.Ali, Kafka se odlučio upravo za osobu tog tipa, seljaka tog vremena koji nema hrabrosti da se odupre te težački podnosi torturu vlasti,u ovom slučaju oličenu u stražaru( jednom iza koga stoje sve moćniji). Ili, rečimajednog od brojnih analitičara Michael Löwy-a "seljak se ne usuđuje doneti vlastiti zakon,iznad kolektivnih tabua čijih je čuvar utelovljenje tiranije".

U svoj lik(kafkijanska gradnja lika )Kafka je, prema istom autoru,koji je meni lično blisak,(analize tekstova su samo subjektivna tumačenja) uneo i religijski momenat( ne religiju već instituciju-crkvu).mene je ovaj deo tumačenja i privukao ovom analitičaru.
Kafka je bio Židov ( bitno jedino zbog tumačenja).Jedan od najbližih Kafkinih prijatelja od 1912. godine,autor je u knjige Gnade und Freiheit (Milost i sloboda), iz 1920. godine.U njoj se slavi židovska religija kao "religija slobode",dakle ona religija koja posreduje( ili bolje rečeno mogla bi, ima za cilj)slobodnu volju u svetu. Navodno je Kafka, u jednom pismu F. Weltschu,pokazao veliko zanimanje za tu knjigu i, posebno, za njeno poslednje poglavlje naslovljeno "Schopferische Freiheit als religioses Prinzip"(Stvaralačka sloboda kao verski princip).
Autor ove analize već u startu odbacuje mogućnost bilo kakvog "uticaja", ne samo zato što je uticaj naprosto nedokaziv, već zbog nesvodljivosti jednog lika isključivo na nekim teološkim, ili filozofskim odrednicama.Ipak on dalje podnosi čitaocu svoje analize činjenice koje ubedljivo upućuju da je Kafka brižno analizirao pitanje ljudske slobode ali, izgleda, na prilično idealističan način,paganski( što ide u prilog delu Vašeg komentara koji se odnosi na idealizam).Lik sveštenika kod Kafke povod kritike institucionalne, crkvene vlasti, ipak i teološke ideje o "nužnosti" podređivanja.
sledi nastavak

L2 је рекао...

Da završim jednim meni interesantnim detaljem iz te analize ( koga dakako ne postavljam kao model tumačenja, već samo kao interesantan podatak)to je začuđujuća sličnost - koju je izneo jedan nemački istraživač - između kafkijanske legende i jedne priče iz Midraša, Pesihta Rabbati, o penjanju Mojsija na nebo, za vreme njegova boravka na brdu Sinaj. Kad je stigao do nebeskih vrata, Mojsije vidi da mu put preči jedan anđeo čuvar,Kemuel,i brani mu ulazak u prostor Najvišega. Bez oklevanja prorok ga umlati i nastavi svoj put prema nebu. Uskoro se sukobljava s drugim, zatim i s trećim anđelom čuvarom,obojicom puno jačim od prvoga: drugi je šest stotina puta veći od prvoga, ali se ne usuđuje približiti trećem, jer bi ga njegova vatra spalila. To podseća gotovo doslovno na čuvarevu tvrdnju u Kafkinom tekstu: "Treći je čuvar moćan, kao i ja sam, ne mogu podneti pogled na njega." U Midrašu, Mojsije napokon dolazi do Svemoćnog, koji mu pomaže pri prolazu pored anđela čuvara.Dakle, suprotno čoveku sa sela, židovski prorok nije obeshrabren čuvarem na pragu i, zahvaljujući smelom djelovanju, on sebi otvara put prema Zakonu.

U principu se slažem sa vašom lepom analizom, sa jednom malom primedbom ( ukoliko sam u pravu) a ona je zasnovana na mom utisku da po Vama apsolutno ne postoji slobodna volja, citiram "naše poimanje slobode je samo iluzija". Apsolutne slobode nema, ali mi se moramo odreći te forme razmišljanja u apsolutnim kategorijama, pa ipak ustvrditi da u slučajevima u kojima čovek ima šansu, realnu mogućnost da bira, neka vrsta slobode postoji. Ako pratimo Gurđijeva u njegovoj misli o čoveku kao biloškoj mašini, čak i on dozvoljava da izmenu te mašine pod određenim uslovima.
Dakle, ja lično mislim da izvesna sloboda postoji, kao i da slobodna volja u tome igra bitnu ulogu.

oprostite na dužini mog komentara,upravo se bavim analizom likova,
i hvala na Vašem lepom komentaru

Анониман је рекао...

Prepustiti se sudbini, ima li gore osude samoga sebe? Hrabrost u dnevnom protoku nije izuzetan čin, izuzetnih maloumno "hrabrih" je previše.Tu vrstu patoloških ličnosti izrodio je svetski poredak.Kafkin lik je primer potpunog odsustva akcije,rezignirane ličnosti, nemoćnog duha.
psenik u prolazu

Анониман је рекао...

123
ništa bez tebe,domaćica se ućutala.Tebi odgovara, mene je zanemarila.Tako ti je to sa ženama,neviđen bezobrazluk!

E neka si spomenuo i one dole.Narod se uporno vadi na one gore.Dosta bre!Masu problema imamo u međusobnim kontaktima. U ovdašnjem portalu "Popular" Srbi okrivljeni za smak sveta!Eto ti primera gluposti novinarčića koja će da se prelije na čitav mediokritetski sloj koji veruje medijima.Lanac o kom pričaš održava svetski i svaki drugi poredak.Obična glupost,neukost,primitivizam uz koji ide laž.

pozdravljam i ja tebe
Peđa

Анониман је рекао...

Meni kratko, 123 dva komentara, hehe...
Jevreji su čvrsta zajednica i jedan je od faktora koji je morao da utiče i na samog Kafku.Funkcija duhovnog može se tumačiti na više načina,pri čemu ni jedan ne isključuje uticaj.
Koliko je racionalno utiske o književnom delu naknadno analizirati kroz prizmu psihologije, filozofije, religije, je drugo pitanje.
kasni, kasni,al ne zakasni na najvažnije,hehe..
Peđa

Анониман је рекао...

aiii, ja se pojavim a vi se razigrate...
Peđa, ne znam šta da ti kažem. ove moje brojke kad ih sabereš daju šeticu, a to je đavoljska brojka. haha, svašta je moguće. a žene su oduvek jurile za đavolima. :) kad bi zmija ubedila adama da zagrize jabuku? nikad!

i gde je tu slobodna volja, ako su u vlasti đavola?! viša sila, jača sila. jača sila pobeđuje, pogotovu ako joj se suprostavite ili prepustite. adam se nije ni prepustio, ni suprostavio. samo je odigrao svoju ulogu inače bi izgubio svoju polovinu.

pesniče u prolazu, kafka je jednom izjavio da je zbog sumanutosti jakih energija svojih misli u glavi pozvao pluća u pomoć. da mu olakšaju. i objasnio svoju bolest, nemoć, rezigniranost, kako god hoćete. velika misao!

Mojsije je od boga dobio zemaljske zakone, zato i nije mogao da prođe kroz nebesku kapiju. iako je on prvi prepoznao hrista, on je još uvek bio samo zemaljska priroda. Hrist je prvi doneo božanske, nebeske zakone i pokazao da je njegov put za čoveka put istine i pročišćenja, preobraženja. a jevreji su razapeli Hrista i otvorili put samo zemaljskim zakonima. zato je Kafka rezigniran, zato položaj svog junaka čini apsurdnim.

L2, vi ste baš ubeđeni u slobodnu volju. nije to pitanje apsolutnih merila niti mog ubeđivanja da se treba držati takve kategorije. to bi bilo ravno ubeđivanju zaljubljenog čoveka da je njegova ljubav slepa i čista iluzija. treba ga pustiti da to shvati sam. iako taj prvi zasenjujući impuls ima šanse da se razvije u nešto više. isto tako je i sa slobodnom voljom. čuvajte se đavola!

123

Анониман је рекао...


123
Ovako je bilo sa Sfingom,novina prevagne, djavolja posla i ja kazem,heheee.Pedja je trzao na Sfingu, Li na tebe.Ja sam dosledan, hehe...
Ko ce sada da cita ovoliko teksta,auuuu. Tesko.Ja sam procitao zadnje.Od koga je,dovoljno je,hehe..
123
ja sam na osnovu tvog teksta zakljucio da sam zaljubljen. Nisam daleko od toga,nisi ni ti daleko od istine.Kad se muskom smrkne pred ocima,nema slobode,slobodne volje,kao ispred bika samo šlješti crvena marama,hehe..
Ja ovako,uz vince,a vi udrite po Kafki i filozofiranju.
pozdrav
Z.


Анониман је рекао...

Z, da imam slobodnu volju, ja ne bih ni silazio na zemlju već bih odozgo posmatrao ljude kako se trse slobodnom voljom, kidajući se od smeha. što bi sebi nabacivao probleme ako bih mogao da biram. ali đavo ne ore i ne kopa... uz vince, muziku i žene je zanimljivije, a toga na nebu nema. zato sam se i upecao, zaljubljen do ušiju u život. ah, malo filozofije nije zgoreg nabaciti. intelektualni mangupi uvek bolje prolaze. haha..

a sad ozbiljno, šalim se pomalo. kako drugačije da L2 objasnim da je slobodna volja teška rabota. po njenom ispade da sam neki paganski tip. daleko bilo skroz, svi smo po malo ili malo više. tako nam je majka priroda udesila.

pridružujem ti se i ja uz čašu jednog belog, fruškogorskog, i fantaziju belih ženskih nogu koje gaze po grožđu. haha. možda ulovimo i tu sfingu za Peđu.. Peđa, ne odustaj, ne pobeđuju lepi i pametni, nego uporni, valjda znaš!!!

pozdrav, 123 - uhvaćen u padu lucidnosti izgubljene mladosti. ono koji padnu,padu su skloni.. ko priznaje pola mu se prašta. hahahaaa

L2 ne trudite se da tumačite ove redove. to bi tek bila đavolja posla.

Анониман је рекао...

E pijanci moji,u koliko to sati počinjete da pijete. Grdo, grdo.Evo Vam jedan pijanski,pustimo Kafku.Kad li dođe da ima šta da čita.

Policija sprovodi akciju hvatanja pijanih vozača.Smeste se
pored prometne kafane i čekaju.Posle fajrontakrenu društvo kućama. Razlaz.Cajkani primete jednog koji pokušava da nađe auto. Otključava jedan,drugi,pada,tetura.Parking se u međuvremenu ispraznio,ostalo samo jedno auto,njegovo. seda i kreće kući.
Cajkani ga od početka kibicovali i odmah ga zaustave,gurnu alkotest,kad ono 0,0.
- Padaš po parkingu već više od pola sata,a ono 0,0?
Vozač odgovara:
- Jebi ga, večeras sam ja morao da budem mamac....
Hehe....
Još par sati na poslu,a vi ćete dotle biti mortus pijani.
Ajd u zdravlje.
Peđa

L2 је рекао...

OVO JE STRAŠNO!!!
imam goste,javljam se čim odu.
Ne mogu da verujem svojim očima.

Анониман је рекао...

PEDJA,
OPET SI TI UPRSKAO.Bez prostakluka,dogovorili smo se!!

123,
samo napred drug,kakva izgubljena mladost.Dok traje zivot nista nije zgubljeno.
Ona ti je dobra, bele nozice po grozdju.Uf, uf...
pozdrav
Z.

L2 је рекао...

Vince,nožice u gorožđu,vicevi,slatki ste,priznajem.Posle dve čaše,izuzetno lepe večeri prijali su mi Vaši komentari i raspoloženje.
123,
Rizikujem nove šale na moj račun,ipak ću Vam se obratiti. Vi ste poeta,ne znam da li paganski ili đavolski,niti kanim saznati.Od znanja se nema ništa.Bolje je uživati u rečima koje s vremena na vreme lepo upletete.To Vam je dokaz da ne vole žene samo intelektualne pisanije,pre,kako napisaste, jure za đavolima,ja bih rekla mami ih energija koja ne mora i najčešće nije đavolska,već naprosto privlačna.

Ne možete mi nikako objasniti da slobodna volja ne postoji, jer neću da Vas slušam ni poverujem u tako nešto.Poništili bi mi pola života i sadašnjost.Postoji bar jedan sekund,a kada se zbroje,mnogo ih je više,kada čovek iz gomile mogućnosti izabere jednu.Gurđijev bi me očas pobio,po njemu smo biološke mašine.OK.Ali u tu mašinu ponešto,od rođenja ubacujemo upravo MI.
Ja sam u svoju mašinu ubacila kosilicu i travu i vi ste za mene definitivno travka koja se njiše,haha...Z. je kora,Peđa je mahovina,pesnika ne smem da dirnem, čovek je u prolazu pa ne mogu da ga uhvatim ni za glavu ni za rep,XXX je tri puta nepoznata.
Jednu osobu nećemo spominjati iz poštovanja.

L2 је рекао...

Ne znam šta podvodite pod pojam izuzetnog čina.Ako je ono što ja mislim,ne bih rekla da "hrabrost u dnevnom protoku" nije izuzetan čin.Male "hrabrosti" znaju biti jako bolne i mogu voditi vrlo bitnim životnim odlukama koje bi mogli nazvati velikim ili izuzetnim činom.Ali tog izuzetnog čina nema bez malih koraka.
Maloumno hrabri su maloumni,pa prema tome nisu hrabri.Mada i ja mislim,iz svoje perspektive, da su hrabri.Granice u psihologiji(psihijatriji) su pomerene, ne samo antipsihijatrijom, već novim pravcima u okviru klasične,pa je teško odrediti patološku ličnost.

O Kafkinom liku bih samo dodala da mi se čini da nije u pitanju rezigniranost, više malodušnost. Podcrtavam, to je moj lični utisak.
hvala na komentaru

Анониман је рекао...

L2, hvala na razumevanju za naše muške kafanske priče. ni sam nisam siguran ko je juče izigravao mamca na parkingu. ali raspoloženje je bilo na nivou. može gurđijev da priča šta hoće, ali srpski duh gde god da se nađe od biološke mašine napravi čudo, iako to posle uništi, iz inata, muke, potrebe nasušne, ili čega god drugog... đavolske energije su neophodne jer bez njih ne bi bilo kreacije. šta ćete, evolucija mogućeg razvoja čovečanstva upravo počiva na tim principima. sve stvoreno mora da se uništi da bi se obezbedilo mesto za novo stvaranje, stvorenje, kreaciju....

pozdrav svima, 123

Анониман је рекао...

Gde sam bio dok se tečno grožđe pilo i niz grlo lilo, u duše se slilo.

večno u prolazu
pesnik
pozdravlja sve

"Poliću košulju vinom preko celih nedara
i zapevaću nešto otegnuto niz kuće.
Još sam toliko momak, još imam toliko para
da kupim usne sveta, mokre, crvene i vruće."

L2 је рекао...

Svi smo mi u prolazu, s tim što Vi ponekada kasnite.Ko zna zašto je to dobro!
pozdravljam

L2 је рекао...

otkuda iz usta "sveštenika" da izleti toliko đavola.
"sve stvoreno mora da se uništi da bi se obezbedilo mesto za novo stvaranje, stvorenje, kreaciju...."

fascinacija leži u činjenici da su atomi isti, oblici drugačiji.Zaista impresivno,čudesno i pomalo sablažnjivo.(uvek se na kraju stresem od te pomisli)
lep vikend


Анониман је рекао...

hiperbola, draga L2, je stilska figura. koristite je i vi, zar ne. meni dodaste i "sveštenika"... hehehe
pošto ste već čitali Gurđijeva, uspenskog, pretpostavljam, onda ste sigurno shvatili da je dobar deo ljudskog stvaralaštva potpomognut đavolskim silama. kao što znate, lucifer je Evu namamio da kuša voće sa drveta znanja. i tek tada su ljudi spoznali dobro i zlo. zahvaljujući luciferu. čovek je morao da padne da bi spoznao dobro i zlo, da bi ga razlikovao. otuda razvoj ljudske svesti dugujemo luciferu. on je zadužen za uzdizanje svesti. on je bio najlepši i najpamentniji božiji anđeo, koji je odlučio da se osamostali i stavi sebe nasuprot boga, jer... dobio je kao i sva stvorenja slobodnu volju. njegov kompanjon crni pali anđeo, ariman, ili popularno satana, spušta ljude, donosi zlo, uništava i razara, jer i njemu je data slobodna volja. lucifer izaziva gordost, a satana zavist, lucifer je zadužen za pronalazak nuklearne sile, a satana nuklearne bombe.... i da ne nabrajam. i to su dva suprostavljena principa u čoveku sa kojima se on bori. otuda umetnost, nauka, svo ljudsko znanje kontroliše lepi lucifer, koga mi zovemo đavolom. bez toga ne bi bilo ljudskog stvaralaštva. u čoveku oba principa rade, a opet i čovek je dobio slobodnu volju. kao da se izbori sa sobom da bi slobodnu volju mogao usmeriti na račun dobra u sebi i dobra prema drugima. e to, to mora da ide iz srca. srca koje je u preseku krsta i kroz koje je hrišćanstvo pokazalo čoveku put ka preobražaju ove dve energije. kod gurđijeva ćete pronaći i ovo: žena je nežna ali poseduje ogromne razorne moći u sebi. muškarac je grub, ali kroz njega se dobija milost... itd, itd...

a sad zamislite koliko je princip slobodne volje složen. i koliko čovek mora sebe da razvija da bi ga koristio kao slobodu. jer hrist nudi slobodu. a biti pravi hrišćanin je jako teško, jer samo se parabolično možemo približvati tome. približavati slobodnoj volji u pravom značenju "slobodnog". zbog toga je slobodna volja varljiva. istina, postoji, ali nikada nismo sigurni do koje mere nam je neka odluka produkt znanja (luciferijanskog) ili posledica onoga što izvorno dolazi iz srca, iz dobrote... ljudska priroda je veoma složena, i tek kroz impuls duhovnog, može da se preobražava. sile koje u njoj deluju su fascinantne, kao što kažete dok percipirate atome, čudesne, i veoma lepo rečno - pomalo sablažnjive. to dolazi od đavolskog u nama, principa koji ne možemo zanemariti i sa kojim se moramo naučiti nositi da bi uopšte mogli doći do srca.

sad ste me baš naterali da vam objasnim zašto se šalim na račun slobodne volje čoveka. ja, mali i nedostojni neba primerak ljudske vrste koji traga kao i vi, tek zagrebao po površini nekih slutnji, ne znanja, draga gospođo, već naslućenih prostora u sebi i sebe. otuda varka mog poetskog... onog što je i vama primečivo... a ne zmano ni vi, ni ja šta je to prijemčivo u čoveku što nas vuče... možda ipak đavolska opsena. ko zna...

malo šale razbije ozbiljnost da bi život lakše progutali. pomoć od iluzija tražimo da nam lepotom daju lakoću. ubeđenja koje smatramo svojm stavovima samo su deo toga. i ništa više. svest o tom saznanju još nemamo. svest da se setimo sebe moguće je u trenutku, a i on se tako brzo raspši, i mi nastavljamo da lebdimo uprkos tome što nam racio govori da čvrsto stojimo na zemlji.

neću da vam poništavam ono pola života koje ste stvorili, jer bih poništio i svoj, sa ono manje slobodne volje kojom se tešim. život jeste fascinacija, ali služba životu je služba običnom, jednostavnom... manje je uvek više.

srećni vam predstojeći praznici,
123

L2 је рекао...

Prelepo!!!Jednostavan stil,smiren ton, sveobuhvatno po sadržaju,naprosto smirujuće, sveštenski(i dalje u metaforičnom smislu).

Memojte mi uzeti za zlo iznošenje ličnih utisaka.Priznali ili ne,duhovnost je hrana ("I budite željni razumnoga i pravoga mleka, kao novorođena deca,...(1.Petrova 2:2))pa razmena misli deluje blagorodno ako su misli podudarne. Posebnu lepotu priređuje otkrivanju novih načina razmišljanja, čak i kada su novine samo za delić izmenjen ugao gledanja.
ja ću vaš komentar pročitati nekoliko puta,i ,nadam se da razumete, da ne želim da kvarim užitak suvislim razglabanjem. Vašem razmišljanju se nema šta dodati, ni oduzeti, u njemu se treba ogledati.
hvala
priredili ste mi lep ugođaj
PS.
hvala na lepim željama za novogodišnje i božićne praznike.Preostaje mi da i ja Vama poželim ugodnu prazničnu atmosferu,lepo raspoloženje,i dakako,uspešnu i srećnu nastupajuću godinu.

Постави коментар