Individualizam vs kolektivizam

Jedno od najčešćih pitanja koja sebi postavljaju teoretičari, ništa manje obični ljudi, je pitanje šta najviše određuje društvena kretanja u određenom istorijskom  periodu. U vreme sve zahuktalijih geopolitičkih previranja, nezaustavljive ekonomske krize i sa njom političke upitnosti optimalne strukture društvenog sistema, ovo pitanje postaje jedno od dominantnijih.

Ne postoje niti je za očekivati istorijske studije  koje bi dale sveobuhvatni prikaz vremenski bliskog perioda. Istorija nije neutralno zapisivanje prošlih događaja, stoga je njena neobjektivnost veća ukoliko je vreme bliže. Istoričar je taj koji bira činjenice, on je taj koji vrši procenu šta je važno a šta ne.Onog trenutka kada se i kako se događaj svrsta na stranice istorije, događaj postaje istorijska činejnica.   

Ipak je i bez takve vrste literature moguće  dati odgovor na postavljeno pitanje, to jest razdvojiti pravce i pojedince koji su odredili ovaj period. Kada je u pitanju američka političko ekonomska misao i praksa, koja je kako ynamo ključna u svetskim razmerama u XX veku, jasno se izdvajaju tri američka autora : Ajn Rend - Ayn Rand (rođena kao Alisa Zinovjevna Rozenbaum /Алиса Зиновьевна Розенбаум/) rusko-američki filozof (?), romansijerka, dramaturg i scenaristkinja, te dva filozofa Džon Rols -John Rawls  i Robert Nozik-, Robert Nozick  

 

Politički uticaj Ajn Rend je ostvarila romanima The Fountainhead (u prevodu Veličanstveni izvor) iz 1943. i Atlas Shrugged (u prevodu Ravnodušni Atlas) iz 1957.  U Sjedinjene Države Ajn se doselila 1926. godine. ali je tek nakon izdatih romana postala uticajna javna ličnost. Ajn je bila neka vrsta gurua  umetničkim, filozofskim ( ne akademskim) i financijskim krugovima. Da li je bila, kako mnogi misle, Ruskinja koja je htela postati veća Amerikanka od Amerikanaca sasvim je nebitno. Sa aspekta uticaja, takođe je nebitna upitnost njenih filozofskih stavova i književne vrednosti njenih romana.Ajn Rand je jedna od tri najuticajnije žene ne samo za moderni američki libertarijanizam, već i  slobodarski pokret XX veka. ( Rose Wilder i Isabel Paterson).Jedan od osnivača Libertarijanske stranke, David Nolan, izjavio je da bez Ayn Rand ne bi postojao slobodarski pokret.   

Šta je to što je do današnjih dana  pribavilo Ajn tako značajno mesto u politici Amerike? Premda znamo da književno delo određenim moralnim porukama, idejama i vrednostima može ostvariti izvanredan odjek, onom ko je pročitao dela Ajn Rend, a nije upoznat sa ukupnom američkom scenom tog vremena, uticaj ove spisateljice će ipak ostati nejasan.  
„Nisam zagovornica kapitalizma, već egoizma; ipak, ne zagovaram ni egoizam, već zdrav razum. Ako neko prepozna moć zdravog razuma i prihvati ga i sledi, sve ostalo dolazi samo po sebi.“
Trag opusa Ajn otišao je dalje od jednostavne filozofije zdravog razuma. Njeno delo u celini, bila je oda individualizmu, koji je kao ideja, zahvaljujći krugovima u kojima se širio, vrlo brzo prerastao u filozofiju objektivizma jako podesnu libertarijanskoj ideji u narastanju. Filozofski akademski krugovi  je nisu nikada prihvatili. Za njih je ona bila pop kulturni fenomen, a ne predmet za ozbiljne studije.


vidi post : Život iz perspektive Ayn Rand

Druga uticajna  ličnost bio je Džon Rols  sa svojim mag­num opusom Teo­rija pravde, delom poli­tičke filo­zo­fije i filo­zo­fije morala. Kako napominje Nozik “ ništa ni nalik ovom delu nije se poja­vilo još od spisa Džona Stju­arta Mila “ pa ne čudi da je delo imalo neverovatan odjek i da je potaklo čitavu generaciju  mislilaca poslednjih decenija XX veka u njihovim kritičkim razmišljanjima o pravdi pravičnosti, slobodi i jednakosti.Evo šta kaže o ovom delu  Džošua Koen, profesorom političkih nauka sa Stenforda.
” Teorija pravde zasniva se na dva principa pravde. Prvi princip je izraz onoga što u SAD obično nazivamo liberalnim idejama o slobodi. Zamisao je da svako ima prava na jednake fundamentalne slobode uključujući i političku slobodu, slobodu da se učestvuje u političkom procesu, religijsku slobodu, slobodu govora i okupljanja, kao i slobode povezane sa vladavinom prava – uključujući i zaštitu telesnog integriteta. Rols kaže da ovaj princip ima prioritet. To je prvi princip ove teorije. Nazovimo ga principom slobode.
Drugi princip ima dva dela, i pošto ima dva dela, on je malo komplikovaniji nego prvi. Prvi deo obezbeđuje način na koji se misli o jednakim mogućnostima. Glavna zamisao je da to gde ćete završiti ne treba da zavisi od toga odakle počinjete, da društveni položaj koji ste stekli rođenjem ne treba da određuje vašu sudbinu. Malo preciznije, on kaže da ako uzmete dvoje jednako motivisanih i jednako sposobnih ljudi, njihovi životni izgledi ne treba da se razlikuju na osnovu njihovog društvenog porekla. Vaši životni izgledi ne treba da zavise od vašeg klasnog porekla, porodičnog porekla, komšiluka u kojem ste odrasli; oni bi trebalo da zavise samo od onoga šta ste u stanju da učinite i šta ste motivisani da učinite. Stoga, ako ste jednako sposobni i jednako motivisani, imate jednake izglede. Ovo je pravična jednakost mogućnosti."

 

Treća ličnost je Robert Nozik.  “Kada je Bob Nozik 1959. prešao sa fakulteta Kolumbija na fakultet u Prinstonu, pripadao je, u političkom smislu reči, vrsti mekih socijaldemokrata. Tako započinje svoja sećanja na Boba Nozika Ralph Raico. . " ...Nozik je počeo da radikalno preispituje svoja socijaldemokratska ubeđenja....jedne večeri, mora da su bile rane šezdesete, Brus (Goldberg ) je doveo Boba na sastanak Bastija kružoka u Rotbardov stan u Zapadnoj 88. ulici. Ispostavilo se da je to bio istorijski trenutak. Ako Nozik nije pre toga bio impresioniran rotbardijanskom sintezom, na tom sastanku je morao biti. To je bio zametak njegove slavne knjige Anarhija, država i utopija koja je predstavljala trajan doprinos ovom vremenu.

 70 godine

70. godine su očito, bile presudne za američku intelektualnu sredinu . Evo kako presudnost literature slikovito opisuje Poznati konzervativni filozof današnjice Roger Scruton. U svom eseju Why I Became a Conservative ovaj autor se priseća svojih iskustava u 70-im godinama u Britaniji kada su se konzervativnom filozofijom bavili tek pojedini osamljenici; "biblioteke  fakulteta su bile pune Marxa, Lenjina i Maoa, ali ne i Straussa, Voegelina, Hayeka ili Friedmana." Scruton hvali tadašnje američke univerzitete na kojima su poticali čitanje Montesquieua, Burkea, Tocquevillea i ostala dela. Njegova sećanja počinju sa  Burkeom. "Službeni, humanistički stav  bio je kako Francusku revoluciju treba retrospektivno posmatrati kao trudove novog poretka, koji će dovesti do modela narodnog suvereniteta. Zato sam pretpostavio kako su Burkeove rane sumnje – setimo se, izražene kada je Revolucija tek počinjala, i Kralj još nije bio pogubljen i Teror nije započeo – jednostavno reakcija na pogrešno shvaćen događaj. Burkeova razmišljanja bila su pozitivna politička filozofija, koja se razlikovala od levičarske literature koja je tada bila à la mode. Burke nije pisao o socijalizmu, nego o revoluciji, ali ipak me uverio kako  utopijska obećanja socijalizma idu ruku pod ruku sa potpuno apstraktnom vizijom ljudskog uma."

 

Koncept ličnosti Ajn Randove, potvrđen u izuzetnom delu Džon Rolsa Teoriji pravde, postao je predmet oštrih intelektualnih polemika o individualizmu  vs kolektivizmu. Polemike na ovu temu nisu nove. Kako navodi Hajek “ Istinski individualizam …započinje svoj moderni razvoj s Johnom Lockeom, posebno sa Bernardom Mandevilleom i Davidom Humeom, a punu zrelost postiže prvi put u delu Josiaha Tuckera, Adama Fergusona i Adama Smitha, te u onom njihova velikog savremenika, Edmunda Burkea – čoveka koga je Smith opisivao kao jedinu osobu za koju je ikad znao da je o ekonomskim temama razmišljala upravo kao on, a da među njima nije bilo nikakve prethodne komunikacije.”  Istaknuti predstavnici enciklopedista, Rousseau i fiziokrati,  takođe su se bavili individualizmom ali, po Hajeku, ovaj racionalistički individualizam je uvek tendirao                 razvijanju u nešto suprotno individualizmu, to jest u socijalizam ili kolektivizam.

 

DVE STRANE  INDIVIDUALIZMA  

 

Da bi se shvatile političko ekonomske implikacije odnosa spram ovog pitanja neophodno je isčitati par bazičnih tekstova stoga ću u nekoliko postova priložiti neke od njih.

Za početak, u ovom postu, da bi se izbegle konfuzije oko značenja pojma individualizma, navodim misli  o individualizmu dvojice istaknutih mislilaca De Tocquevillea i lorda Actona:

  “Demokratija i socijalizam”, pisao je Tocqueville, “nemaju ničega zajedničkog osim jedne reči, jednakost. Ali uočite razliku: dok demokratija traži jednakost u slobodi, socijalizam traži jednakost u sputavanju i ropstvu”.

I Acton mu se pridružuje u uverenju da je “najdublji razlog koji je Francusku revoluciju učinio tako kobnom za slobodu bila njezina teorija jednakosti,” te da je “najlepša prilika koja je ikada pružena svetu, odbačena zato što je strast za jednakošću učinila ispraznom nadanje slobodi.”

 Filozofija Individualne Slobode

Video o filozofiji individualne slobode, autor Ken Schoolland, profesor na Havajskom Pacifičkom Univerzitetu.

 

                                                               

                                                                  ARHIVA
                                                          
                                        *    EKONOMIJA
                                        *   Život iz perspektive Ayn Rand