Na pragu izbora u Holandiji.. snažan okret ka socijalizmu ili ..?

Zašto baš Holandija?

U Holandiji su izbori zakazani za 12 septembar i predizborna kampanja je već započela. Prema anketama socijalisti imaju veliku šansu da se dokopaju pobede. S obzirom da retko ko ima u glavi pravu sliku stanja socijalizma u Evropi, nije zgoreg podsetiti na par elementarnih činjenica kako bi se eventualnoj pobedi levice u Holandiji moglo dati pravo mesto na ukupnoj političkoj sceni EU.  


Vreme dramatičnih prevrata u jugoistočnoj Evropi, koja je iz socijalizma prelazila u demokratiju i na tržišnu privredu, je iza nas. Kada bi trebali da sumiramo rezultate teško bi se moglo precizirati koja je zemlja u dobitku a koja u gubitku. Neke od zemalja su, u međuvremenu (2004; 2007), pripojene Evropskoj uniji. Situacija u kojoj se nalazi čitav ovaj region ukupno se drastično promenila, posebno nakon 2009, kada se finansijska kriza iz Amerike prelila na ceo svet. Pad istočnog bloka, proširenje EU i uvođenje eura, sve je to bio povod preteranih očekivanja ne samo zemalja sa ovog područja, već i zemalja u dotadašnjem sastavu EU. Nakon kratkog vremena i suocavanja sa novom, ni malo poboljšanom ekonomskom situacijom, nastupilo je otrežnjenje. EU je sve očitije i više preuzimala normativno kormilo vršeći upliv u gotovo svim oblastima života. Najveći razlog frustracija postala je evidentna činjenica da Unija ne uspeva da stane na kraj nestabilnoj ekonomiji, naprotiv uz razbuktalu ekonomsku krizu, rasplamsala se stara borba oko političkih i ekonomskih elita. Zloupotrebe i korupcija su poprimile neviđene razmere.

Stanje u levom bloku

Treba imati na umu da su “ 2000. socijalisti ili socijaldemokrate bili na čelu 11 od tadašnjih 15 vlada u EU. Nakon krize ta se situacija promenila. 2009 su svega tri od 27 vlada u EU samostalno vodile partije levog centra, i to u Velikoj Britaniji, Španiji i Portugaliji; u Austriji je levi centar vodio vladajuću koaliciju, dok su holandska Laburistička partija i nemačka Socijaldemokratska partija bile mlađi partneri u vladama ovih zemalja.” izvor Premda je 2009 kapitalizam viđen kao uzrok nastale krize, a partije centra i desnice, koje su u to vreme vladale u većini zemalja EU, bile optužene kao glavni nosioci pogrešne politike, evropski socijalistički pokret nije uspeo da vrati pređašnju poziciju. Zašto socijalističke partije nisu dobile veću podršku radništva? Moguće je da je narod shvatio da se iza naziva socijalistički krije čista prevara.

Koji su mogući razlozi:

1.Kao prvi je svakako odustvo harizmatičnih vođa koje su, za razliku od ovih, imali konzervativci ( Sarkozi, Merkelova, Berluskoni,…)
2.Evropski socijalistički pokret, nadalje, nikada nije bio dovoljno homogen pa stoga ni aktivan. Unutar njega su postojale podele i različite struje. Veliko je pitanje šta se krije iza socijalističkog imena aktuelnih pokreta. Laburistička stranka Britanije se ne zalaže za bilo kakav oblik kontrole rada nad ekonomijom, socijal-demokratske partije u Nemačkoj i Švedskoj nisu u suštinskoj suprotnosti sa kapitalističkim ekonomskim sistemom, jednom rečju većina socijalističkih stranaka je prihvatila neoliberalni model ( i poslednje mere štednje). U tom hodu i nastaju najveće konfuzije. Npr.plan francuskih socijalista za oporezivanje od 75 posto na milion eura prihoda, imaće za rezultat bekstvo kapitala, te umesto da ( po tipičnom socijalističkom programu) kapital pređe u ruke francuskih radnih ljudi, on će samo da ode preko Kanala ili Atlantika.

3.Motivisane efektima globalne ekonomske krize, na levom bloku pojavile su se raznorazne ekstremne antiglobalističke i antikapitalističke EAKL  )stranke za zaštitu životne sredine ( Evropska partija zelenih ) i sl.koje su unele konfuziju u ionako nejasne ideološke programe.

4. PES je imao bezbroj inicijativa za izlazak iz krize, ali ni jedna nije bila izgledna niti je prihvaćena. Sa druge strane sve socijalističke stranke EU su prihvatile mere štednje.
(Partija evropskog socijalizma( PES) sarađuje, tj. pripada Socijalističkoj internacionali, ali se mora od nje razdvojiti. Socijalistička internacionala je formirana 1951 u Londonu .U nju su uključene socijaldemokratske i radničke partije. O istorijatu PES’a vidi u tekstu koji sledi.



 ______________________________________________


 

SOCIJALIZAM U EVROPSKOM PARLAMENTU


Partija evropskog socijalizma je evropska politička stranka formirana od trideset i dva člana i dodatnih političkih formacija država Evropske unije. PES je osnovan 1992. godine u Hagu ( Holandija) zauzevši mesto Saveza Socijalističkih partija Evropske zajednice. Saradnik je Socijalističke internacionale i njena omladinska organizacija je Ekosi(Ecosy).Sadašnji predsednik je bivši danski premijer Pol Nirup Rasmusen

1953. godine u Zajedničkoj Skupštini ČEKA (Evropska zajednica za ugalj i čelik preteča Evropske unije formirana je Socijalistička grupa, sastavljena od nemačkih socijaldemokrata, socijalista i socijaldemokrata Italije, Francuskih socijalista, socijalista u Belgiji, Holandiji i Luksemburška Socijalistička partija rada.

1973, socijalisti su formirali Konfederaciju evropskih socijalističkih partija Evropske zajednice sa dodatkom zatim britanskih i irskih laburista. 2004 , sa oko 200 članova,  Socijalistička grupa PES je druga najveća politička grupa u Evropskom parlamentu. Kao pripadnici stranke pridružili su se i italijanska Demokratska stranka, Demokratska stranka Kipra i Letonska stranka nacionalne harmonije. 2009 je formirana u Evropskom parlamentu Progresistička alijansa socijalista i demokrata sa 186 poslanika. Od 2012. nemački socijaldemokrata i dugogodišnji član PES-a Martin Šulc se nalazi na funkciji predsednika Evropskog parlamenta. Evropski konzervativcu i reformisti ( EKR) imaju trenutno 53 evropskih poslanika. ___________________________________________________


Kriza identiteta


Sudeći po navedenim podacima Evropa je već socijalistička. No kako to nije pitanje broja članova u Evropskom parlamentu, već njihovog programa i konkretnog delovanja postavlja se sve više pitanje šta levičari danas podrazumevaju pod socijalizmom ( na identičan način kao što se postavlja pitanje šta je kapitalizam ) i još važnije da li je postojeći sistem socijalistički ili ne ?  I tu se ponovo ubacujemo u nove konfuzije.  Diskurzivnom scenom dominiraju mišljenja da su  kapitalizam i socijalizam monolitni i zaokruženi sistemi,  manje dva principa društveno ekonomskog uređenja koji su u zemljama  zastupljeni u manjoj ili većoj meri. Ispada da su koncepti društava "idealno" zamišljeni i da ne funkcionišu.  Analize  takvog tipa, obično urađene u opozitu dva sistema ( kapitalizma spram socijalizma i obrnuto)  su subjektivne, opterećene preferencijama autora i samom društvenom scenom i završavaju konstatacijama tipa : „dosledni kapitalizam“, „realni kapitalizam“, „kriza kapitalizma“, „crveni socijalizam“,„ crni ili braon“, „ Socijalistička Evropa“,„ Socijalistička Amerika“,itd ..
Današnja društva su u manjoj ili većoj meri sinteza socijalizma i kapitalizma. Kao što je simpatično primetio Otto Rühle " ako dve očigledno suprostavljene klase favorizuju isti državni sistem, onda je očigledno da nešto nije u redu. Jedna ili druga klasa mora da greši."Imamo dve forme a sadržaje jako slične.


Evo jednog od primera opozicionog razmišljanja sa vidljivim tačaka razmimoilaženja.
 
Deo komentara članka u Njujort tajmsu, autora Stivena Erlangera “ Šta je socijalista “ (izvorni tekst ovde)


>"Posmatrajući francuske izbore, on ( Stiven Enlanger u pomenutom članku) pita „šta zaista znači ovih dana biti socijalista ili u bilo kom slučaju?” Njegov odgovor je: „Ne previše”. To je sasvim tačno, ako mi govorimo o „socijalistima” poput Olanda ili Zapatera. Ali Erlanger zaključuje da je „socijalizam uglavnom obavio posao” jer su čak i konzervativci prihvatili socijalističke ideje kao što su socijalna država i progresivno oporezivanje, te ograničenje emisije ugljen – dioksida. Dakle, „socijalizam izgleda ima sve manje i manje da kaže”. Poput većine drugih, Erlanger pogrešno poistovjećuje socijalizam sa socijalnom državom, progresivnim oporezivanjem i raznim vrstama regulacije privatne industrije. To nije suviše daleko od onoga što pokret Čajanka u SAD kaže da je predsednik Obama socijalista.”

Reči nas bune. Ne samo one. Postupci nas bune još više. Ne znamo ko je ko, šta je šta. Deo Evropske levice ne poriče da je neophodno žrtvovati državu blagostanja, tipičnu ideju desnice. Papandreu, predsednik Socijalističke internacionale platio je položajem premijera saglasnost sa ekstremnim merama štednje, ukidanjem radnih mesta, svim što je tražio konzervativni vrh. Levica je u mnogim drugim akcijama usaglašena sa konceptom desnice. I desnica pravi kompromise. U jeku krize konzervativci spašavaju banke, kažu po socijalističkom principu. Socijalna politika je kamen spoticanja i upravo na tom planu nastaju najveći problemi zbog čega se prave kompromisi. Kompromisi su, da se razumemo, sredstvo održanja na vlasti.

Ko je ko ?

Evo jednog (školskog) primera objašnjenja identiteta stranaka:
 Priručnik o identitetu i ideologijama političkih partija.

                                                                            iz arhive
* Eurofili, probudite se, neće ići tako lako                                             
* Izbori u Holandiji iz dva ugla
* Koji će put izabrati srećna zemlja Holandija* Politička kriza u Holandiji
* Politika i eutanazija, Holandija ubija stare
* Poljoprivreda u kraljevini Holandiji