уторак, 24. јул 2012.

Misterija reči

 
tumblr_m55wu7osaP1qz71rio1_400 


D ođe tako vreme kada čovek pomisli da treba prestati verovati ne samo ljudima već i rečima. Ne zato što reči nisu savršene, kao što nismo ni mi koji ih koristimo, pa se redovno spotičemo o višestruka značenja. Reči su oduvek bile takve, tek prividno jednoznačne, no ipak dovoljno jasne ako smo voljni da se razumemo. Dođe, dakle vreme kada se rečima prestaje verovati iz drugog razloga. Uložili smo toliko truda da ih izmislimo da bi se razumeli da bi, potom, uložili sva svoja umeća da bi se njima obmanjivali. Reči su potpuno izgubile svoja značenja. Deo je to globalnog kulturnog projekta koji se temelji na legitimnoj obmani i laži . Reči demokratija, humanitarna pomoć, ljudska prava, ...pa sve do reči koje međusobno razmenjujemo u dnevnim komunikacijama ne znače više ništa. Niti znače, niti obavezuju. To je za mene prilično problematično jer ne volim tu vrstu žongliranja.

N e usuđujem se reći da je obmana novitet ovog doba, jer nije. Erozija vrednosti je istorijski fakat. Ne postoji ni jedan jedini period koji ne beleži izmenu „ starih vrednosti“ . Ljudsko društvo je zajednica koja ruši i gradi. Menjaju se samo scena i dekor. Naša je nesreća što uvek krećemo od početka : kao da ništa nije bilo pre nas. Iskustva prijašnjih kultura, ili pojedinaca ne znače ništa. One su mrtvo iskustvo. Tek lično proživljeno ima autentičnu vrednost. Čitava se istorija može posmatrati kroz tu prizmu, kroz ponavljanje istih problema. Progresa u kulturi nema. On je primenjiv u domenu tehnologije mada je i u tom segmentu problematična njegova primena u odnosu na dobrobit čoveka i čovečanstva uopšte.
Šta je donela,npr. globalizacija? Svetsko tržište, slobodnu razmenu dobara i usluga. Jedni su iskoristili ove prednosti, uznapredovali su materijalno i finansijski, pojedine zemlje nekadašnjeg trećeg sveta zabeležile su i kulturni napredak. Drugima je globalizacija donela siromaštvo, uništenu okolinu, drastičnu promenu nacionalne kulture i pozitivnih tradicionalnih vrednosti. Gde je tu progres? Globalizacija je repriza svih epohalnih istorijskih prelaza u kojima jedni na račun drugih profitiraju.

A reči....one se sve manje repriziraju. Da li će generacije iza nas uopšte znati šta znači humanitarna pomoć??? Da li će uopšte znati šta je humanost, progres? Uostalom sudeći po svemu do sada civilizacija vodi uništenju. Nisu li tako skončale znane i neznane stare civilizacije.  Šta se god uzdigne, mora pasti, a šta god padne, ponovno će se uzdići u ovom, ili onom obliku. To je priroda sveta.
Koliko nas uništava oružje, podjednako nas vode sigurnom kraju kulturne promene. Kažu, jednom beše reč ...Sa njom smo počeli, sa njom ćemo skončati.
 
         ___________________________________________



B io jednom jedan veoma učen i školovan mladić koji je većinu vremena provodio čitajući razne knjige i gomilajući različite vrste znanja.Na jednom od svojih putovanja  unajmio je  lađara da bi ga ovaj prevezao preko reke. Dok su plovili , da bi mu vreme brže prošlo, mladić je  pričao o svojim znanjima, knjigama koje je pročitao, školama koje je završio.  Sve to ostavilo je veoma impresivan utisak na lađara. U jednom trenutku lađar mu reče: “Nema sumnje gospodine, naučili ste izuzetno mnogo, ali da li ste naučili plivati?”
“Ne, ne, nisam”, odgovori mu mladić.
“Bojim se da je vaše znanje u tom slučaju beskorisno”, reče mu lađar, “ jer naš čamac tone.”

26 коментара:

Анониман је рекао...

Ko je shvatio pravila igre u kojoj
svi sudelujemo, taj u životu više ne može naći zadovoljstvo i istinsku sreću. I šta na kraju čoveku preostaje?! Preostaje mu da zatvori oči, zaboravi, da ne traži istinu i da živi samo da bi živio. Je li to najbolji izbor – jedini izbor?!
Može li čovek takvo nešto prihvatiti bez ikakve borbe, bez ikakvog pokušaja da obrani pravo na vlastiti život i spasi samoga sebe? Hoće li se svaki onaj čovek koji se hrabro uputi na put prema istini na kraju i slomiti pred tom istinom? Pitanja, pitanja.
pozdrav
Peđa

Анониман је рекао...

Smanjimo pitanja,ne kreirajmo iluzije,zivimo stvarnost onakvu kakve jeste i eto resenja za sve igre.
pozdrav
Z.

L2 је рекао...

pozdrav obojici

Анониман је рекао...

Današnja istina već sutra može biti obmana.Šta nas sprečava da imamo svoje istine i da ih se držimo.Ionako je sve privid.
XXX

L2 је рекао...

XXX

Slavni Orvel je napisao da je "najgore što čovek može da uradi sa rečima da im se preda.
Najgore što čovek može da uradi je da se on preda, da dozvoli da bude izmanipulisan, da izgubi svoj identitet, sebe.Reči smo mi,naša verovanja,vrednosti ili mane.Reči nas stoga otkrivaju čak i kada se iza njih pokušamo sakriti.

Nije problem u "našim istinama". Njih svako od nas ima. Reči su stvar konvencije i problem nastaje tokom komunikacije.
I fluidnost, o kojoj sam pisala (gubljenje starih značenja) zna biti dogovorna, dakle opet konvencija. Kada bi bili dovoljni sami sebi ne bi imali te probleme.
Ono što nam se dešava ipak nije privid, zar ne?
Hvala na posetama i komentarima.

Анониман је рекао...

Naše istine su naš smisao postojanja, ne bilo koji već onaj koji odgovara našoj prirodi.Zar to nije najvažnije?
XXX

L2 је рекао...

Mislim da nije!! Zar ne prijaju,bar meni, bar ponekada, mojoj prirodi strane tuđe prirode.Lepo je prožimanje drugačijih priroda : dok je lepo,dok ne potiru jedna drugu već se upotpunjuju, dok su igra u kojoj se uživa upravo u razlikama, otkrivanju svetova drugih priroda i njihovih lepota. Čim sve to prestane, a prestaje zbog loših karakternih osobina, npr. zbog sebičluka, egoizma, insistiranja na svojoj prirodi, zatvaramo se u sebe, bežimo u osamu kao oazu u kojoj smo sa onim poznatim što odgovara našoj prirodi ( sami sa sobom).
Osama je nesposobnost uspešne komunikacije. Za igru su sposobni samo određeni, da ne kažem, veliki ljudi. Da bi bila lepa igra mora teči po pravilima, ali ne onim nametnutim od jednog , već izniklim iz obostrane ljubavi i poštovanja drugog.
Šta će mi "postojanje" sa mojim istinama, po meni odgovarajućoj sopstvenoj prirodi u osami? Zar ne?

Анониман је рекао...

Istina moze zadovoljiti razum, uz nju je snosljivije ziveti, ali ona nije smisao ljudskog zivota.
Pozdrav
Z.

Анониман је рекао...

Nesporazumi ne potiču samo spolja nego i zbog sopstvenih stavova. Svi smo grešni,đavo je u svakome od nas. Ljubav jeste rešenje, ako nije kakva je obično jednostrana, nesrazmerna. Mnogo je žrtava takve ljubavi. Može i bez nje, hehe...
Peđa

SFINGA је рекао...

Eh!!! Nesporazumi potiču iz nesposobnosti da se onaj drugi prihvati sa manama (sebičluk, egoizam, gordost...), zato što baš takve mane i mi sami posedujemo, a ne prihvatamo ih. Uvek je tako bez obzira što to ne priznajemo. A povlačimo se da bi zadržali ideju da smo u pravu. Kakvog li egoizma neprihavtati egoizam drugih?! Kad sami osetimo da smo prihvaćeni, onda osetimo ogromno olakšanje, a ne znamo zbog čega je. Peđa je u pravu: Ljubav jeste rešenje, ali ne brkajte je sa emocijama. To spada u poštovanje sudbine drugih, njihovih muka da bi se oslobodili tih mana. Jer nikom nije lako. Svako ima pravo da dostojno nosi svoju sudbinu sa svim anđelima i đavolima (dok je ne promeni i ne usmeri u drugom pravcu). Sudbina je ono što ne želimo promeniti. I ne treba se u to mešati, ni osudom, ni pomoći (izuzev ako je zatražena). Oni koji ponavljaju kao papagaji da nesebično vole, su sebični. Otud te žrtve "ljubavi", što kaže Peđa. Zapravo svi su u toj igrici žrtve. I svi mi igramo te igrice više ili manje.

Igra uz neka nametnuta moralna pravila i nije neka velika igra, a još manje da je ekskluzivno pravo velikih. Veliki nemaju potrebu da se igraju. Oni jednostavno komuniciraju uz razumevanje, jer se prepoznaju, pa i da se šale, i izigravaju decu. Može im se jer znaju šta rade. Tu nema pravila, ima znanja.

Istina se pronalazi u rečima koja imaju značenja. Nisu reči nastale dogovorom, već funkcionalno. S obzirom da živimo u vreme tehnoloških dostignuća, takve reči nesvesno usvajamo. I vremenu velikog haosa, pa nije čudno što su nam i reči haotične. Iz takvih reči se stvara i naš sopstveni haos. Svako ko hoće malo dublje da shvati sebe i druge, ko želi da uspostavi bližu komunikaciju, red i poredak u svom životu, taj će morati da se sretne ili izvuče iz svog izvora, korena, reči koje njemu prijaju i pripadaju. I koje ga na kraju i određuju. Ako nije razumljiv većini, ne brinite. Već će u nekom trenutku sresti one koji ga razumeju. I tada nastupa ta velika igra. Ne možemo očekivati da nas svi razumeju.

Svi imamo slične prirode, samo su nam kulture i tradicije različite. I svako ko želi sebe da proširi kad tad će početi da razume razlike u kulturama i tradicijama, koje sve imaju jedan zajednički činilac - da čovek upozna čoveka.

XXX, kakav privid? Lepo ta reč govori šta je istina. Ne vidimo baš kako treba, priviđa nam se, i zato je privid. Brojgel je to davno znao i još nam naslikao: Slepac vodi slepca, pa se ovaj pridržava sa gluvog, a ovaj za sakatog, i tako redom bez reda, pa gde stignu. Veliko je pitanje? Istina, kažu da je život na zemlji privid (hologramska paradigma), ali to zbog toga što ne osećamo svoju dušu , čak je i ne poznajemo, ne "vidimo" i shvatimo da je zarobljena u ovom telu i čulima, jer želi da se razvija i raste, da nešto nauči, da se proširi. Samo odgovorni žele da porastu, ali da pritom sačuvaju dete u sebi. U tome leži misterija reči.

Pozdrav svima!

Анониман је рекао...

Sfinga,
privid nastaje zbog psiho-fizičkih ograničenja ali nas to ne ometa jer se sasvim dobro snalazimo u okviru "dostupnog" i shvatljivog. Za filozofiranje i bilo koju vrstu mentalne vežbe razmišljanja o prividima mohu biti interesantna. Za dnevni život je korisnije odrediti sebi elementarne parametre,cilj, načine na koji ga dosegnuti.
Ne treba se previše osvrtati na druge,na reči ("već će u nekom trenutku sresti one koji ga razumeju").Polako i strpljivo.
XXX

Анониман је рекао...

Prijatno iznenadjenje !!! Pozdrav Sfingi.
Z.

Анониман је рекао...

Stara ekipa,bravo. Sfinga, mi nemamo problema sa rečima.Kako to objašnjavaš?
Godišnji još traju, tek ćemo se uigrati na jesen.
pozdrav
Peđa

SFINGA је рекао...

Nemam ni ja, Peđa, osim kad ih povremeno prospem u velikim količinama. hehehe. Pa ko se snađe. Ako neko ima problem sa mojim rečima neka viče... hehehe. Šta da radim, takva mi priroda. Razigrana.

Ja sam se preselila na Savu. Uživancija! Vozikam se čamcem, kupam i odmaram. Malo radim, malo uživam. U stvari napravila sam dobar ritam. I trudiću se da ga održim. Uigrala sam se. To i vama želim. Bolji odmor nisam ni zamišljala. Tek u septembru planiram putovanje, kad prođu vrućine.

Pozrdav svima, da sad ne nabrajam članove stare i nove ekipe.

Анониман је рекао...

Greška u koracima.U mi (stara ekipa)spadaš i ti!!!!!Što će reći "MI" nemamo problema sa komunikacijom. Kada prospeš reči u količinama nešto od toga preskočim,heheeee...
Peđa

Анониман је рекао...

Sfinga
“Nema sumnje gospođo/gospođice, naučili ste izuzetno mnogo, ali da li vrsno plivate?” Možda u Savi, ali u drugim vodama?
XXX

Анониман је рекао...

@Sfinga
"Nesporazumi potiču iz nesposobnosti da se onaj drugi prihvati sa manama"..
A sto bi prihvatali nekoga sa manama kada mozemo da pronademo nekoga bez? Za mene je to obicna fraza.Brak i prijateljstvo su ozbiljna stvar. Ko je neodgovoran prema sebi i drugom neka se ne upusta u takve veze. Udate se za alkoholicara i u neko doba pocne da Vam smeta!Drugujete sa levim tipovima i iznenade Vas njihovi idiotluci!
Vredi i za nas,da me ne shvatite pogresno.

XXX
Upadnes li u vir ni Bog te ne spasava.
pozdrav
Z.

SFINGA је рекао...

Peđa, ti svakako preskačeš što višak reči, što nas sve po redu, bez izuzetka. A sad da pojasnim reč Preskočiti, da ne bi bilo zabune, na primeru: "Al sam ga ispreskako...", ovaj original bolje zvuči nego preskočio, ali tu je negde izvorno značenje. hehehe. Vickasti Peđa. Naravno izvorni jezik; gde ćeš da nađeš reč koja zatreba za pojedine prilike, nego u narodu.

A sad malo o plivanju: Ploviti, plivati, uploviti, isploviti, rasplinuti, plutati, plesati... kakva razlivena stanja. A svako razliveno stanje ima želju da se proširi, da l' fizički, emotivno, mentalno, duhovno, sad je pitanje nivoa. Gravitaciona sila mu se opire, a mi se bunimo, hoćemo da se razlijemo. Je l', kakva divota? Dragi troduplo nepoznati X (a možda i misteriozni XXX???), Vi ste pored mentalnog razlivanja malo uplovili u neke druge vode... Tako ste uverljiviji u udvaranju, priznajem. Zagazite malo u Savu pa da se oprobamo. Morate samo znati da je ribama voda izvorno staniše... hehehe. XXX, pozdravljam Vas.

Naravno, i svima ostalima koji odmaraju želim sve najbolje.

SFINGA је рекао...

Dragi Z, baš me iznenađuješ. Kako brate mili dopireš čak do bozona, a ovo shvataš površno! hehehe. Nemoj vređati sopstvenu inteligenciju. Ko kaže da moraš voleti idijjjote i družiti se sa njima? Znaš ono: slično se sličnom raduje. E baš u takvim situacijama ispadaju nesporazumi. A kad malo pročačkaš vidiš gomile đavola i u tebi i u drugom, onom koga voliš, koji su zauzeli niski start... Pitaj malo Peđu. On se humorom rve sa njima, zna znanje čovek! Čak i kad đavo dobije svoje priznanje i bude prihvaćen, on se smiri. Nije to nikakva filozofija, samo smo mi uspavane lepotice i princeze na zrnu graška. Pa smo se malo zaboravili... A to što se mi žene udajemo za alkoholičare, to nije nikakva novost, može čak i da se predvidi: takve nikada svog tatu alkoholičara nisu prihvatile, pa im ovaj dasa koji kasnije potone u alkoholu dođe kao trenažer, test znanja. Lepo ja kažem, ponavljamo lekcije sve dok ne naučimo ono što je potrebno za prelazak u viši razred. Tako nekako.

I ne provociraj XXX. Potonuće sigurno! hehehe

Pozdrav.

L2 је рекао...

Ja sam još u fazi aklimatizacije.Da nije komentara Z.ostala bih uspavana.
Dragi moj prijatelju,da te nisam upoznala ( ne mogu napisati da te znam)ko zna kako bih protumačila tvoje reči. Ovako mi se čine izrazom čiste muške licemernosti.Biti odgovoran za brak je po tipovima poput tebe racionalan odabir žene kao sigurnost u sadašnjosti i budućnosti, neko za zle dane. Ono "usput" se ne broji.Pazi,ja bih pod odreženim uslovima i sa alkoholičarem na kraj sveta.

A plivanje!!!Slažem se da ni sva znanja ovog sveta, ni (sve vrste)inteligencija ne garantuju uspešan život( plivanje)."Dobri plivači" su ljudi koji poseduju životnu (duhovnu) snalažljivost.Oni nemaju uobičajene probleme sa emocijama, moralom, etikom, oslobođeni su onih stvari koje u životu znaju da prilično ometu.Da li je dobar plivač srećan, pitanje je drugog reda.

Nisam sigurna!!! Osećaj ispunjenosti (po meni najznačajniji osećaj) je kao celina, veći je od zbira pojedinačnih osećanja i doživljaja koji nas čine srećnim. Ma kako bili srećni jednim povodom, u jednom trenutku, u sledećem se već možemo osećati nesrećnim ili ispraznim. Zbog toga smo u neprekidnoj trci, za zabavom, kupovinom... Možemo dosegnuti materijalno finanijsko blagostanje, možemo imati sve a da opet ostanemo prazni.

Ko se drži klasične logike smatraće smešnim misao da je celina veća od delova. Ko nije iskusio osećaj ispunjenosti neće znati o čemu pišem, ko jeste znaće o čemu govorim, o vezama sa alkoholičarima, idiotima.Bolje par trenutaka ispunjen, nego ceo život "odgovorno" prazan.
"Dobri plivači" pokušavajau da imaju i jedno i drug.Bojim se da takvi ostaju ceo život prazni.Važno je da su "odgovorni".

Анониман је рекао...

Li
Hehe..ala si me nasmejala.Z.nema ni jedno efikasno sredstvo protiv tebe. Baš mi ga je žao,hehe..
Plivanje zahteva više od snalažljivosti.Priznam da ni ja ne mogu da se setim bolje reči.
Sfinga
Ja sam mislio ozbiljno, a ti opet skrenula. Ne persiram sebi!!!
Z.
Drugar, ne brini ja sam te shvatio.Mrtav sam ozbiljan.Žene to ne mogu da shvate.One su zaokupljene srećom.Li shvata ali voli da te pecka.
Peđa

L2 је рекао...

Peđa,
Zaista te shvatam, ne brini!!!"Mrtva sam ozbiljna", haha...
U jednom si u pravu, ko nema, ne može dati.Bliskim dušama je dovoljna jedna reč da bi se razumeli. Nekima ni sa hiljadu reči ne možeš objasniti najjednostavniju stvar.Ne razumeju= nemaju.
Usput, sreća se ne traži, nju ne donosi ništa i niko izvana. Kako usrećiti pesimistu? Optimista je i u nesreći sretniji od njega. O, Peđo moj,kako je život jednostavan, prost. Zar se nismo složili da su dva i dva četiri. Treba samo naučiti tu prvu tablicu i ne zaboraviti je ceo život. Ništa više.

Анониман је рекао...

Dva i dva su :1945., Hirosima,temperatura u epicentru 6.000 stepeni, 85.000 sprzenih stanovnika, xy nestalih, xy pomrlo od radioaktivnog zracenja ; Nagasaki, i sve sto je sledilo iza.Politicki recnik svetskih lidera je patologija,a ne obmana. Amerika nije raj,vec leglo svetskog zla.
Kao sto kaze Li nas zivot je prost,obmane smesne i trebali bi da cutimo.
pozdrav
Z

SFINGA је рекао...

Dok plivamo život ima smisla. Sve u svemu važno je da ne potonemo. Pa kako ko ume i može. A i da bira gde će i sa kime će, ako se seti da može i to. Neki su se snašli pa kupili i lađu... Reči su često varljive, jer smo više vizuelci. Volimo više imaginarne slike, pa čak i kad smo svesni da su zbilja imaginarne. A zapravo reči su jače kad se uopšte ne izgovaraju.

Pozdravljam vas i želim prijatno leto...

L2 је рекао...

Crno, da ne može biti crnje. Budimo se svako jutro sa poraznim ciframa /činjenicama, ne baš identičnim, ali ukupno gledajući tu smo negde. Šta su pojedinačne patnje spram kolektivnih,trebali bi reći? ne zaboravimo da je svakom čoveku njegova najveća.
Moram da ispišem jedan citat(Ž.Saramago)

... u unutrašnjosti tela vlada mrkli mrak, a ipak krv stiže do srca, mozak je slep, a može da vidi, gluv je a čuje, nema ruke a hvata, čovek je, očigledno, svoj vlastiti lavirint... gotovo uvek je tako, čovek se muči, strepi od najgoreg, ubeđen da će mu svet tražiti da položi račune i dokaze, a svet već ide dalje, zaokupljen drugim dešavanjima...

Анониман је рекао...

Drage moje dame,
nadam se da nisam preterao. Realizam mi je mana pa ispadnem surov.Ni Li nije daleko od mene, a draga Sfinga malo leprsa pa me ponuka da je vratim na zemlju da je ne bi oduvao vetar.
Sfinga i tebi prijatno leto.
Ostalima pozdrav

Z.

Постави коментар