четвртак, 03. мај 2018.

Dve Koreje - dve strane 38 paralele

                                                     dve strane 38. paralele


Početkom XX veka, nakon poraza Ruske Imperije u ratu sa Japanskom Imperijom (1904-1905 godine), Koreja je aneksirana od strane Japana. Podela nekada jedinstvene Koreje usledila je nakon poraza Japana, a sama podela na južni i severni deo izvršena je dogovorom između Sovjetskog Saveza i SAD-a, 1948. godine. 15. avgusta 1948 godine je proglašena Republika Koreja(Južna), a 9. septembra iste godine je proglašena Demokratska Narodna Republika Koreja (Severna). Plan je bio da demarkacione linije budu privremene i da se Koreja ujedini, ali je plan propao. Zbog toga što je svaka od strana smatrala celokupnu teritoriju Korejskog poluostrva svojom, 25 juna 1950 godine je izbio rat.

Današnje granice dve Koreja definisane su nakon završetka građanskog Korejskog rata (1950. – 1953.).
_________________________________________
   "U igri velikih sila korejski narod, tek izašao ispod jarma gotovo 
  poluvekovne japanske okupacije, imao je nesreću da je na jednoj, 
severnoj, strani bio tiranin Kim Il Sung, a na drugoj,
 južnoj, diktator najgoreg kova Singman Ri" 
_________________________________________

JUŽNA KOREJA

Političko uređenje
Južna Koreja je predsednička republika: na čelu izvršne vlasti je predsednik republike koji se bira na petogodišnji mandat, predlaže ministre koje potvrđuje Narodna skupština, zakonodavna vlast sastoji se od jednog doma Narodne skupštine, zastupnici se biraju na pet godina.

Površina
smeštena je u istočnoj Aziji, na južnom korejskom poluostrvu, ukupne površine 99.720 km2 , a po površini zauzima 109. mesto u svetu (malo je veća od Mađarske ili Portugala).

Stanovništvo
Sa 50.924.172 stanovnika, Južna Koreja se svrstava na 27. mesto u svetu ( drugi izvor i podaci ). Prosečna starost iznosi 40,2 godine, a očekivano trajanje života 79,8 godina. Populacija Južne Koreje rapidno stari, čak brže nego populacija Japana.

Najveći grad
1. Seul – 9.800.000 stanovnika


_________________________________________
AMERIKA 

"Južna Koreja je potrebna SAD da bi imale opravdanje 
zašto drže toliko vojnika u neposrednoj blizini Kine, kao
 i za protivraketni štit, tzv. THAAD, koji u Pekingu vide
 na isti način na koji Rusija posmatra protivraketni štit u
 Evropi - kao američku opasnost. Ni Kinezi, kao ni Rusi,
 ne veruju Vašingtonu da je štit napravljen da bi zaštitio 
Južnu Koreju od nuklearnog napada Severne Koreje, 
odnosno Evropu od napada Irana. Za SAD u predstojećem
 sukobu sa Kinom, po bilo kom osnovu, trgovinskom ili 
oružanom, Južna Koreja je fundamentalan saveznik zajedno 
sa Japanom i Tajvanom." 
_________________________________________


SEVERNA KOREJA

Političko uređenje
Demokratska Narodna Republika Koreja je republika sa jednostranačkim političkim sistemom. Na čelu izvršne vlasti je predsednik republike i bira se na 5 godina.Zakonodavnu vlast ima jednodomna Vrhovna narodna skupština koja ima 687 zastupnika, biranih neposredno, na opštim izborima, za mandat od 5 godina.

Površina
Severna Koreja je smeštena na severnom delu korejskog poluostrva. Površina države iznosi 120.540 km². Zenmljom dominiraju planine na severu i istoku zemlje. Najviši vrh je 2.750 m visoki ugašeni vulkan Paektu na granici sa Kinom. Nizije, koje su nastale spajanjem rečnih dolina, nalaze se pretežno uz zapadnu obalu, a u najvećoj je smešten i glavni grad Pjongjang.

Stanovništvo
Po broju od 25.115.311 stanovnika, Severna Koreja zauzima 5o mesto u svetu, ( drugi izvor i podaci ) Prosečna starost stanovništva iznosi 31 godinu, prosečna očekivana dužina života iznosi 71,3 godinu.

Najveći grad
1. Pjongjang
_________________________________________
                                                                          KINA 

"Zvanični Peking iz čisto pragmatičnih razloga trpi 
Kim Džong Una. Kao što je tolerisao njegovog dedu i oca,
 ne gajeći nikakav respekt prema njima, štaviše prezirući
 ih. Kinezima je potrebna dinastija Kim da bi koristeći nju, 
kao plašt, stali na put mogućem ujedinjenju ostrva jer ne žele 
da imaju kopnenu granicu sa zemljom koja je dobrovoljno 
predala komandu svojih vojnih snaga SAD, tim pre što u 
Mandžuriji i duž granice živi veoma brojna korejska zajednica 
koja bi mogla lako da se pretvori u neku vrstu pete kolone. Paralelno,
 Peking balansira politiku prema Seulu, jer je Južna Koreja u 
ekonomskom kontekstu veoma važan partneri u eventualnom sukobu 
sa Japanom potencijalni saveznik,po principu "neprijatelj mog 
neprijatelja je moj prijatelj".
_________________________________________





Tok Korejskog rata od 1950 do 1953 

Iako je potpisano primirje 27. jula 1953 rat se pravno nikada nije ni završio, a potpisivanje "Panmundžon deklaracije mira, prosperiteta i unifikacije Korejskog poluostrva" 27. aprila 2018 je prvi konkretan sporazum kojim se pokreću pregovori koji bi vodili trajnom miru. Po svim kriterijumima, rat je završen neodlučnim rezultatom. Severna, ali i Južna Koreja su doživele neuspeh u pokušaju ujedinjenja, a na obe strane je poginulo 3 miliona ljudi uz neopisiva razaranja.

_________________________________________
                                                                JAPAN 

Japan je zvanično, pod pritiskom SAD, saveznik Južne Koreje, 
ali nepoverenje između Tokija i Seula je recipročno, baš kao 
i mržnja između dva naroda, cementirana japanskom okupacijom
 iz prošlog veka. Japanu najviše odgovara postojeći status kvo,
 s obzirom na to da bi ujedinjena Koreja bila jači ekonomski 
konkurent, a u slučaju da uđe u kinesku sferu predstavljala bi
 i opasnost po bezbednost Zemlje izlazećeg sunca, jer bi se 
Koreja pretvorila u "veliku kinesku luku" u Japanskom moru.
Istovremeno, Japan s oprezom prati i promene u Vašingtonu,
 nije nimalo slučajno što je japanski premijer Šinzo Abe bio 
prvi strani zvaničnik kojeg je Donald Tramp sreo posle pobede 
na predsedničkim izborima u SAD. Dosada je pakt između Japana
 i SAD bio baziran na postulatu da Vašington garantuje bezbednost
 Tokiju a Japan se odriče svoje neoimperijalne politike i ambicije 
da postane nuklearna sila.
_________________________________________

RUSIJA 

Moskva je do kraha SSSR-a održavala u životu Severnu
 Koreju, trgovinska razmena između dve zemlje iznosila
 je preko dve milijarde dolara pre 26 godina. Danas, i pored
 napora Putinove Rusije da unapredi saradnju sa Pjongjangom, 
ne prelazi sto miliona dolara. Proklamovana politika Moskve 
"Povratak na istok" stavlja obe Koreje u gotovo istu ravan, 
Pjongjang malo više u geopolitičkom a Seul u ekonomskom
 kontekstu. Iz ruskog ugla najbolje rešenje je mirna koegzistencija 
i saradnja dveju Koreja, dok su za Kremlj jednako loša rešenja 
da čitavo poluostrvo uđe u sferu bilo kineske ili američke dominacije.

_________________________________________


 Sve je u ljudima...

Pogled na Južnu Koreju


Dovoljna je samo jedna vožnja podzemnom železnicom u Seulu da bi čoveku postalo očigledno zbog čega je Južna Koreja jedna od država sa najbržim prvirednim rastom na svetu. Ne radi se, dakle, samo o tome da supersonično dizajniran metro koji godišnje preveze jednu ipo milijardu ljudi funkcioniše bes-pre-kor-no. Nije toliko impresivna ni činjenica da se svaka sledeća stanica najavljuje na korejskom i engleskom, audio i vizuelno, niti to što za relaksaciju putnika u vagonima diskretno svira klasična muzika, dok je na monitorima u kupeima moguće pratiti vesti, reklame i muzičke spotove. Nije čak ni stvar u tehnološkim dostignućima, do sad masovno viđenim uglavnom u SF-filmovima, tipa ogledala koje se pred vašim očima pretvara u reklamu, odmaknete se a ono opet ogledalo, ili u pokretnim trakama na koje je dovoljno stati, i one će vas transportovati do mesta gde presedate na sledeću liniju metroa... ne, ne, na stranu sve to dragi Votsone, rešenje je u – ljudima.

Na peronu, pre svakog ulaza u voz, precizno su označena mesta na kojima treba da stoje i čekaju stariji građani, gde ostali putnici, a gde invalidi. Ljudi stoje i čekaju u redu, a u voz ulaze disciplinovano i bez guranja. Čak je i na običnim stepenicama obeležen pravac kretanja, pa se većina žitelja Seula levom stranom žustro penje, dok desnom trče nizbrdo. Kao po komandi, mlađi starijima ustupaju mesto, što je nasleđe konfučijanizma na kome je utemeljena savremena Koreja. Čini se kako su se tokom korišćenja metroa razvila i neka nova, nepisana pravila, pa je uobičajena pojava da putnici koji pročitaju novine iste lepo slože, stave na policu iznad sedišta da bi ih pokupio i pročitao u vozu neki sledeći putnik. Takođe je fascinantno to što su gotovo sve ulice četvrtog grada po broju stanovnika na svetu (10 miliona stanovnika), baš kao i podzemna železnica, za razbarušene balkanske standarde pedantno čisti, te da je većina podzemnih stajališta ukrašena cvećem, dok je ponegde postavljen i akvarijum.




TV i filmovi na mobilnom telefonu


Kako Južnokoreanci u svemu vide potencijal za biznis, pojedine ulice i većina metro stanica preko dana postaju prave male tržnice sa načičkanim legalnim i ilegalnim tezgama na kojima je moguće kupiti skoro sve – od lepeze koja je u Koreji, s obzirom na visoke temperature i nivo vlage u vazduhu, ne samo ukrasni već i upotrebni predmet, preko omiljene poslastice, sladoleda od zelenog čaja, do ukrasa za mobilne telefone. Ovaj artikal, najčešće u vidu narukvice ili priveska od šarenih traka i perlica koji još uvek nije dovoljno poznat u Evropi ili Severnoj Americi, toliko je popularan u Južnoj Koreji, da se njihovi mobilni telefoni već proizvode sa kukicom za ukras. Podatak da su Južnokoreanci toliko vezani za svoje mobilne telefone prestaje da čudi ako se ima u vidu da su neke od opcija koje nude lokalni provajderi plaćanje bankarskih i drugih računa, video-telefoniranje, te gledanje TV programa pa čak i određenog broja filmova... sve u sklopu mobilnog telefona. Dodajmo još i to da bez obzira na masovnu upotrebnu mobilnih telefona, jedva da se primećuje da Korejanaci telefoniraju, jer to čine uvek u pola glasa i sa obaveznom rukom preko usta.

Dodajmo odmah da je sva prilika da kad telefoniraju, Koreanci to najčešće čine – zbog posla. U poređenju sa Evropom, ovde se radi brže, duže i više. Obavezno radno vreme iznosi 8 časova dnevno 5 dana u nedelji plus 4 sata subotom, međutim svaki Korejanac koji je na iole odgovornijem položaju na poslu, ostaje bitno duže. Noćna šetnja pojedinim delovima Seula otkriva neprirodno mnogo svetla najviše usled brojnih neonskih reklama koje su često postavljene jedna na drugu, ali je izvesno i da deo svetla dolazi i iz velikih poslovnih zgrada u kojima ljudi rade često i iza ponoći.

Ali, baš kao i u većini SF-filmova, i ovde postoji – peripetija. Dovoljno je da se vratimo u podzemnu železnicu i primetićemo da je uz već opisano cveće, ribice i sladoled od zelenog čaja, obavezan dekor svakog perona staklena vitrina u kojoj su uredno poslagane gas-maske. Malo pažljiviji pogled otkriva još i protivpožarne aparate, šlemove kao i detaljno upustvo u slici i reči o tome koji su pravci evakuacije u slučaju bombardovanja.

Poslednjih pedesetak godina, stanovnici Južne Koreje žive u strahu od biološkog, hemijskog, a nešto duže od decenije i od potencijalnog nuklearnog napada od strane jedinog suseda – Severne Koreje. Upravo su u toku «Razgovori Šestorice», inicirani 2000. godine, u kojima učestvuju predstavnici obe Koreje, Kine, Japana, Rusije i SAD i čiji je cilj mirno nuklearno razoružanje Severne Koreje.


SAD ili Staljin?

Kao jedinstvena i suverena država Koreja je postojala stolećima. Prosperitet Koreje se posebno vezuje za Džoseon dinastiju koja je vladala poluostrvom od 1392. godine pa sve do savremenog doba. Tokom 1910. godine, Japan je anektirao čitavu teritoriju i ostao da vlada Korejom sve do poraza u Drugom svetskom ratu. U sklopu razoružavanja Japana, američke i ruske vojne snage su 1945. godine ušle u Koreju, Sjedinjene Države na južni, dok je Sovjetski Savez zauzeo severni deo poluostrva. Protivno želji naroda Koreje, i uprkos rezoluciji Ujedinjenih nacija od 14. septembra 1947, tokom 1949. godine osnovane su dve države Koreje, jedna sa društvenim uređenjem po ugledu na SAD, druga – prilično verna kopija Staljinove Rusije. Nakon što su se velike sile povukle, Severna Koreja je, pomognuta SSSR-om, napala južnog suseda. Nedugo potom, u tzv Korejski rat (1950-1953.) uključile su se SAD i trupe UN. Južnokrejski saveznici su stigli do Pjongjanga i kineske granice, i pre nego što će ujedinjenje biti proglašeno, u rat se uključila komunistička Kina, stavši na stranu Severne Koreje. Bio je to sukob dva bloka, rat između dve ideologije, dva oprečna pristupa životu, čija je posledica nasilno razdvajanje jednog naroda.

Bez obzira na to što je kolektivno sećanje na Japan kao kolonijalnu silu, te na Kinu kao glavnu prepreku ujedinjenju države, veoma jako, te što se uspomene na to čuva gotovo svaki istorijski spomenik, daleko najveći broj posetilaca Seula su upravo Japanci i Kinezi. Koliko turizam Južne Koreje zavisi od ova dva naroda, najbolje govori podatak da je na apsolutno svim turističkim destinacijama u Seulu, sve ispisano na tri jezika: kineskom, japanskom i engleskom.

Dok je Južna Koreja, koja je 60-tih godina po ekonomskom razvoju bila bliska Gani i sličnim zemljama Afrike, danas jedanaesta država po ukupnom nacionalnom dohotku, ispred Švajcarske, Austrije ili Belgije, te se može podičiti da je država koja ima najveći broj internet priključaka po broju domaćinstava na svetu, njen severni sused beleži negativan ekonomski rast.

Ideologija Severne Koreje se temelji na kolektivizmu, trijumfu radničke klase i slepoj predanosti «ocu nacije». Okosnicu njene «sunčane politike» (zvaničan naziv) čini uverenje o samodovoljnosti Severne Koreje, zabrani bilo kakvih spoljnih uticaja, te genijalnosti doživotnog «voljenog vođe» Kim Džon-ila, koji je sudeći prema zvaničnim biografima, u dve godine, u pauzi između važnih državnih poslova, stigao da komponuje 6 opera i projektuje jednu od najviših građevina u Pjongjangu. Iako je među Korejancima tradicionalno najviše budista i hrišćana, u Severnoj Koreji je zakonom zabranjeno ispovedanje bilo koje religije. Isto važi i za slušanje inostranih radio-stanica, nošenje odeće od teksasa, dok su ženama zabranjene kratke suknje.

Krajem 90-tih, a posebno nakon neuspele privredne reforme 2002. godine, mali broj humanitarnih radnika kojima je bio dozvoljen ulazak u Severnu Koreju vratio se kući sa alarmantnim vestima. Prema zvaničnim južnokorejskim procenama do sada je oko 2 miliona žitelja Severne Koreje preminulo od gladi.

Sever pravi tunele, a jug novac

Jedina tačka susreta dve Koreje je «demilitarizovana zona», popularno skraćena u DMZ - 4 kilometara široka granica razdvajanja dve države. Kraj ove, u suštini ničije zemlje, sa južnokorejske strane već decenijama patroliraju snage Ujedinjenih nacija, pri čemu su najbrojniji vojnici američkog kontingenta. Poslednjih meseci ih zamenjuju pripadnici oružanih snaga Južne Koreje, a ako je za verovati seulskim turističkim vodičima, razlog je to što je većina jedinica SAD-a hitno premeštena u Irak. Na svakom koraku je sve očiglednije da je davno prošlo vreme kad bi nemir na DMZ ugrožavao svetski mir, ideja koja je 2002. godine ekranizovana u serijalu o Džems Bondu. Svojevremeno mesto odmeravanja snaga dva bloka, upkos bodljikavoj žici i prisustvu oklopnih vozila i oružanih snaga, DMZ danas više podseća na zabavni park. Dok ulazimo u vozić koji vodi u jedan od četiri otkrivena tunela koje su Severnokoreanci tokom ranijih decenija iskopali sa idejom da tajno pređu ispod DMZ-a i osvoje Južnu Koreju, naš vodič i nehoteći sažima logiku na kojoj počiva funkcionisanje Južne Koreje: «Severna Koreja je pravila tunele, a mi sad na tim tunelim pravimo novac».

Dok hodamo DMZ-om, vodič nam skreće pažnju na to da sa desne strane možemo da vidimo zastavu Severne Koreje koja je dugačka 32 metra, a široka 28, te teška 25 kilograma. Očekujući još jednu priču o naprednim tehnologijama, možda o optičkoj napravi koja meri težinu na daljinu ili već nešto slično, pitam vodiča otkud to da su mu poznate precizne dimenzije. «Pa kako da ne znam», odgovara mi Čarli, Južnokorejanac srednjih godina koji se ni ne trudi da strance nauči da pravilno izgovaraju njegovo korejsko ime, «čim su podigli zastavu njihov radio je samo o tome izveštavao! Javljali su da su radnici Koreje napravili najveću zastavu na svetu!» Čarli dodaje kako je za posao vodiča veoma važno da je u toku, i da zbog toga on redovno sluša radio-program Severne Koreje. Prošle nedelje je, kaže, glavna vest bila da su naučnici Severne Koreje izmislili piće nalik koka-koli, samo bolje. Nazvali su ga, kaže, «Kok».

Pozitivni primeri saradnje

Pre svega zahvaljujući biznismenima kao što je Chung Ju Jung, osnivač «Hyundai» koorporacije, inače rodom iz severnog dela poluostrva, od 2000. godine su intenzivirani kontakti dve Koreje. Od tada, Južna Koreja obezbeđuje severnom susedu pomoć u hrani i struji, u zamenu za obustavljanje nuklearnog programa. Prošle godine je saradnja dobila i konkretni oblik kad su na teritoriji Severne Koreje Južnokoreanci izgradili «Kaesong» fabrički kompleks. Danas kompleks zapošljava žitelje Severne Koreje, koji proizvode artikle za Južnu Koreju i inostranstvo. Poseban kuriozitet predstavlja i podatak da je pre mesec dana Kim Džon-Il lično primio predstavnika «Hyundai» korporacije, te dao pristanak za organizovanje turističkih poseta nekolicini lokaliteta u Severnoj Koreji, među kojima i Pjongjangu.

Pitanjem međukorejskih odnosa se u Južnoj Koreji bavi ministarstvo za ujedinjenje i ono trenutno ima pune ruke posla. Prema zvaničnim procenama, naime, još uvek je oko 10 miliona Korejanaca odvojeno od svojih rođaka. Tokom 2000. godine je upriličen i prvi susret oko 6 000 srodnika. Za sredinu avgusta ove godine planira se video konferencija rođaka s obe strane granice, i u tu svrhu je Južna Koreja već postavila optički kabl preko granice. Šezdeset godina nakon što su Sovjeti presekli telefonske žice izmedju dve Koreje, rođaci rastavljeni bodljikavom žicom će bar moći da pričaju telefonom.

Povodom mogućnosti ujedinjenja dve države, Južnokoreanci su zvanično prilično uzdržani, a istraživanja javnog mnjenja pokazuju da više od 30 odsto mladih nema nikakvog sentimenta prema sunarodnicima s druge strane granice. Dva najčešća argumenta su bojazan da južnokorejska ekonomija još uvek nije dovoljno jaka da bi bez finansijskih posledica podnela ujedinjenje, te strah da bi Severkorejanci loše uticali na južnokorejsku demokratiju. Sa druge strane granice, pak, raste broj onih koji reskiraju život ne bi li pobegli od gladi, bede i autoritarnog partijskog režima. Južna Koreja prihvata prebegle iz Severne Koreje i uključuje ih u programe rehabilitacije. Svakom obezbeđuje i oko 800 američkih dolara kako bi počeli život iz početka, svota koju većina iskoristi da bi platila krijumčare da preko granice prošvercuju i iz komunističkog raja izvuku bar još jednu osobu.

01. 08.2005

Marija Šajkaš

Autor je novinar i postdiplomac Međunarodnih odnosa na Novoj Školi u Njujorku


Image result for Severna i Južna Koreja podela zemlje
Koreje noću 


KOREJE 

Pjongjang se bori sa egzistencijalnom krizom a Seul
 sa krizom identiteta, što čini korejski teatar još zapaljivijim, 
ne samo zbog fizičkog dodirivanja interesa velikih svetskih 
i regionalnih igrača, već i zbog dvostrukih, pa čak i trostrukih
 partija koje igraju sve strane. U geopolitičkom kvadratu SAD
-Kina-Japan-Rusija svi pokušavaju da obezbede taktičku prednost
 koristeći direktno ili indirektno Pjongjang i Seul. U toj čorbi 
su dobro plivali, do sada, "dinastija Kim" na severu i par tajkuna 
koji drže, defakto, vlast na jugu

UMETNUTI TEKSTOVI  ISPISANO KURZIVOM 
su autrostvo Đeljka Pantelica, a izvor
Nedeljnik u kom možete proćitati ceo tekst autora. 

ATORWITHME

12 коментара:

  1. Анониман04. мај 2018. 01:18

    Truli mir i sveti rat!
    pedja

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман04. мај 2018. 14:34

    Mir pod uslovom da Sever krene stopama Juga. Ludost je verovati Americi. Sledi borba sa Kinom koja u okviru trilaterale godinama pregovara sa Jugom i Japanom - dva na jednog, ali jakog. Lukavi Kinezi. Mene ipak interesuje ko je povukao glavni potez? Mali, debeli je pritisnut ili mukom ili velikom lovom.
    XXX

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман06. мај 2018. 13:58

    Vasington i Seul moraju zajedno sa Kinom da uvere Pjongang da moze zastititi svoju zemlju bez nuklearnog oruzja i poslednja predstava je verovatno rezultat tih pregovora diplomatskim kanalima. U principu to je dogovor dvostruke suspenzije, Sever ce obustaviti nuklearni program, Amerika i Jug vojne vezbe i dalje razmestanje raketnog sistema.
    Ne verujem u veliku promenu dosadasnjih finansijskih kanala. Sever ce sada biti u poziciji da sredstva za nuklearni program usmeri na ekonomiju.
    Z.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Анониман06. мај 2018. 15:35

      Zašto baš sada? Odabir trenutka je moguće je dešifrovati sa njim mogući epilog. Trampovi tvitovi obično ne znače ono što je njima rečeno, a i lako ih se odriče, Kimove izjave su na granici iracionalnog tako da to nije pouzdani put za formiranje predviđanja. Ovo jeste znak da je i ovo mogućei da se rešenje postigne dijalogom, mada dvojica nepredvidivih lidera uvek mogu da „pomrse“ najracionalniju opciju. Ni Kinane otkriva jasno svoje karte. Jasno je da je Severna Koreja SAD-u samo izgovor za geopolitičku prevlast u tom regionu tako da je moguce da je u pitanju obicna trgovina, jos jedan ekonomski potez Amera, obuzdavanje, ucenjivanje Kine, obuzdajte Severnu Koreju i mi zaustavljamo ekonomske pritiske. Debeli je prvu posetu ipak obavio u Kini, a potom se “ dijalog” ( Kine i SAD preko S.K) nastavio sa obavestajcem. Ima u tvojoj tvrdnji logike, mogao bi ovo biti signal da je u razgovoru postignut neki dogovor i na ovu temu.
      XXX

      Избриши
    2. Анониман06. мај 2018. 19:58

      Zasto sada? Agata Kristi, Herkul Poaro i Le Kare ne bi mogli da razrese „novicok “ farsu a baba Vanga da predvidi sta je sledece! Igraju se. Primecujes li iste podzemne mehanizme i pojave. Sve se to uklapa u globalne trendove horizontalizacije svega i raspada starih hijerarhija. Dokle ce to dovesti ne znam ali sve je otvoreno, ni osnovni politicki poredak nije siguran.
      Z.

      Избриши
    3. Анониман07. мај 2018. 01:26

      Od pamtiveka postoje samo tri scenarija optimstički,pesimistički i realan.Poslednji je izvestan i do zadnjeg ga niko ne zna heeeee... Kakve Vange i Herkuli.
      pedja

      Избриши
    4. Анониман08. мај 2018. 18:30

      Rodila mama mudricu!
      Z.

      Избриши
  4. Da vidimo ko je u pravu, odnosno koja je opcija optimistična, koja pesimistična a koja realna.

    Nema najpesimističnije, nuklearke ne dolaze u obzir. Amerika pokušava da maksimalno ušićari u nastaloj situaciji, Kina i dalje razumno posreduje. Rezultat /realna situacija je hm..Amerika se i dalje sili.

    - Kim je ponovo bio u poseti Kini?! Povod- žalio se na Ameriku? Mediji pišu " Kim smatra da nema potrebu da poseduje nuklearno oružje ukoliko "relevantna strana" odustane od "neprijateljske politike i bezbednosnih pretnji" misleći pritom na SAD.

    - Tramp je juče razgovarao sa Si Đinpingom, o trgovini i SK. Opet neke ucene, od njih ništa dobro.

    - Tramp ( opet ) ne namerava da smanji vojni angažman u Južnoj Koreji. Dakle ništa od ustupaka sa obe strane. Si ukazuje na potrebu garancije SAD tražeči od Trampa da "uzme u obzir zabrinutost" Severne Koreje za svoju bezbednost koju je kineski predsednik ocenio kao "razumnu"( kineski mediji)

    Da podsetimo : Severna Koreja traži povlačenje američkih snaga iz Južne Koreje kao i ukidanje američke nuklearne zaštite u toj zemlji.

    Tramp je u istoj izjavi o SK objavio da SAD napuštaju međunrodni sporazum sa Iranom iz 2015. godine o zaustavljanju njegovih nulearnih aktivnosti u zamenu za postepeno ukidanje sankcija. Evo ga novi ratni poklič. Pa gde će sada da ukine Južnu Koreju. Ni slučajno. Severnu je " sredio" i ide dalje na Iran.
    Pompeo je na putu za Severnu Koreju. Pripreme za susret su naravno sa novim pretnjama.
    Sve skupa je kao što napisah Amerika je i dalje agresivna, ipak ostaje prvi svetski policajac ( onaj žutokosi laže kao ovaj AV ).



    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Анониман09. мај 2018. 00:12

      Trgovinska razmena je, zamisli, porasla, Kina ostvaruje ponovo trgovinski suficit. Kakvi su Trampu bili ekonomski savetnici takvi su i rezultati. Iza ovog fijaska sledi krvaviji obracun. Do sada je suficit iznosio preko 500 milijardi $ godisnje. Carina na Kinesku robu je protivnq pravilima STO, ali Tramp se na to ne obazire, Amerika je to, za njih ne vrede nikakva pravila. Isto je i sa Korejom, sada sa Iranom, pa gde je nuklearni arsenal Izraela, da ga jednom vidimo. Ili svi ili niko.

      Kina treba da pusti u promet ugovore o naftnim fjučerima izraženim u juanima, a koje je moguće pretvoriti u zlato ( ove godine, juni, juli ,nisam siguran ). Ovo bi omogućilo Rusiji i Iranu da zaobiđu sankcije Sjedinjenih Država tako što će – trgovati u juanima.
      Na Šangajskoj berzi zlata se još od aprila 2016. trguje fjučerima zlata denominovanim u juan. Dolar je meko ooružje. Gusto, ima da nam bude leto toplo, pretoplo.
      Pedja

      Избриши
    2. Анониман10. мај 2018. 13:23

      U poslednjih 30 godina Amerika je na 13 ratova potrošila 14,2 biliona dolara, mogla je jer je globalizacijom na tehnologijama i intelektualnom vlasništvu - ostale poslove je prepustila Meksikancima i Kinezima- zaradile milione i milione dolara. A Si je, na nekom tamo Kongresu,predstavio program do 2050, za tri decenije unapred. Sutrašnji Rotšildov Ekonomista je osvauo sa konstatacijom da je Si najmoćniji čovek na svetu i najopasniji.Zamislite, Si hoće da Kinu ojača! Plan 30 godina sadrži detaljne reforme, hej 30 godina. Uz to ide i politička moć. Putin je tek sada izjavio kako su bili naivni verujući u poštenu svetsku trgovinu. E sada će kao Si voditi računa o ekonomskom suverenitetu. Koreje su pioni na šahovskoj tabli. Ako Kina i Rusija obore dolar, biće to istorijski događaj i prevrat u odnosu snaga.
      XXX

      Избриши
    3. Kina je fenomen koji najvise utice na prekomponovanja globalnog sveta. Dokle? Sumnjam da bi odgovor mogli dati ekonomski eksperti, bar ne oni koji nisu uspeli da naslute veliku ekonomsku krizu 2008. Koliko je uopste moguce imati kompletan uvid u kineski sistem, jer on se ne moze sagledati samo iz ekonomske perspektive, vec i civilizacijske. Da je pre izvesnog vremena neko predvideo ovakav bum kineskih ( katastrofalnih ) proizvoda, smejali bi se, a doziveli smo da u vrlo solidnim evropskim kucama kupimo proizvode sa markicom, made in China. Ta roba nije istog znacaja kao americki brendovi koji su doprineli bumu njihovih vrednosti, ali su tu, sta god znacili. Kina sigurno ne bi stigla do ive pozicije da je narod bio rasipan, sto je meni, takodje, poseban nonsens, jer ekonomski napredak zahteva potrosnju. Kina je, koliko se meni cini, u svemu takva, sa jedne strane tradicionalisticka, radna, stedljiva,posvecena napredovanju, samousavrsavanju, sto je uostalom i karakteristika evropskog protestantskog vaspitanja, a sa druge je jos uvek pod stegom komunistickih ostataka, centralizma, planske privrede, i u sve to je ukomponovana trzisna logika te je “ komunisticka” Kina po broju milijardera odavno pretekla Ameriku. Najveci broj ovih steklo je bogatstvo u IT sektoru sto recito govori o izuzetnom intelektualnom resursu Kine. Vise od pola moje porodice radi u tom ITC u i nekoliko za Kineze. Ne vole njihov mentalitet, sto je u ovoj prici nebitno, ili je bitno jer se nepodudaranja javljaju upravo na planu radnog mentaliteta, neshvatljive discipline i to one starog, komunistickog tipa. Licno me cudi kako do sada nije doslo do vecih polarizacija unutar Kine, kako je moguce pomiriti privatno i drzavno i sl. Navodno Partija je ta koja mora da odobri sve veće poslovne odluke, ili daje svoje mišljenje i sugestije o planovima, ko ce ga znati. Po nasoj, zapadnjackoj logici ovakav sistem je nemoguc, trebao se davno urusiti, a nije, naprotiv Kina napreduje. Ruski bogataski sloj ni u snu ne bi pristao na tako sto, pa zato ih je mnogo napustilo Rusiju.

      Избриши
    4. Анониман11. мај 2018. 15:58

      Uskoro prvi u ITC sektoru. Prošle godine, u Torontu, skup ITC stručnjaka je izgledao kao skup Kineza. A samo pet godina pre bilo ih je šaka jada. Nekada su bili poznati po jeftinoći, danas se bave najperspektivnijim inovacijama. Alibaba, primera radi, radi na projektima pametni gradovi. Tramp je odlučio da zaustavi njihov prodor na američko tržište, Evropa ne reaguje. Posebno Nemačka. Kineske kompanije, to znači i one iz Hong Konga, prošle su godine kupile blizo 60 visokotehnoloških nemačkih firmi. Ko zna koliko su ih pokupovali po celom svetu.
      Mali, žuti, dolaze. Nisam preterano sretan.
      XXX

      Избриши