Put konoplje, mafia I politika

Konoplja (cannabis sativa), je sastavni deo nekoliko desetina hiljada raznoraznih proizvoda. Od nje se prave vrlo kvalitetna vlakna, gorivo, papir i lekovi. Ako bi se konoplja gajila isključivo za proizvodnju papira, moglo bi da se u potpunosti eliminiše seća šuma. Od konoplje se proizvode više vrste ulja koje se smatra izuzetno lekovitim. Ako bi se svi plastični proizvodi, umesto od naftnih derivata, izradili iz ovog ulja, prirodno bi se razgrađivali. Trebalo bi ih samo nakon upotrebe smrviti.

Dugo vremena u Sjedinjenim Državama konopljino ulje je bio glavni izvor goriva za lampe i slične naprave a poljoprivrednici su je gajili. O tome zašto je zabranjena postoji niz izvora.

Najnovija istraživanja su pokazala da konoplja sadrži supstance antibakterijskog karaktera, tako da bi ona možda bila idealna zamena sintetičkim antibakterijskim lekovima, čija sintetička svojstva i ne deluju najpovoljnije na organizam. Naučnici širom sveta već godinama imaju saznanja o antibakterijskoj supstanci koju sadrži ova biljka kao i njenoj sposobnosti u suzbijanju nekih vrsta bakterijskih infekcija koja mogu biti i smrtonosne. Poslednja istraživanja u Italiji i Britaniji pokazala su da pet supstanci deluje na bakterije koje su otporne na delovanje drugih lekova. To potvrđuje da je antibakterijsko svojstvo konoplje bolje u odnosu na neke konvencionalne lekove a da dve supstance od njih pet nemaju nikakvo dejstvo na promenu raspoloženja. Istraživači pretpostavljaju da proizvedeni lekovi ne bi imali nuspojave koje izaziva njeno pušenje. Ovo istraživanje pruža potpuno novi koncept u borbi protiv nekih vrsta bakterijskih infekcija ali i samoj konoplji.

                                    Ekstrakt Canabisa sative indice iz početka XX veka.

I prema nekim starijim izvorima ( nepotvrđenim !!!),konoplja je vrlo efikasna protiv hroničnih bolova, glaukoma, osećanja mučnine pri radijacijskoj terapiji, polisklerozi, epilepsiji i mnogim drugim bolestima, šećernoj bolesti. Ove informacije još uvek treba primiti vrlo oprezno. Sa druge strane se takođe zna da preterana upotreba marihuane, na dugi rok utiče negativno na organizam. Kako god konoplja ( marihuana) spada u drogu i jedan je od najprofitabilnijih biznisa današnjice

NARKODEMOKRATIJA

 Većina medija izveštava da Afganistanom i delom zemalja Latinske Amerike zapravo vladaju narkokarteli, koji krvavo ratuju međusobno, ali i protiv kojih vlasti vode ratove, no prilično neuspešno zbog sprege između različitih gerilskih formacija i delova državnih struktura. Šta sve stoji iza puta droge ? Ova svima znana priča nema kraja. Ona je samo jedan od puteva sticanja enormnih profita.

MEXIKO


Reka Rio Grande odvaja teksaški grad El Paso od meksičkog Huareza. Oko reke vri kao u kotlu jer je zona na putu da postane najmilitarizovanija granica na svetu. Meksičke trupe gomilaju su na desnoj obali, a američke na levoj. Svako se drži svoje strana, ali imaju zajedničkog neprijatelja –narkodilere. Prošle nedelje guverner Teksasa tražio je od Vašingtona da pošalje još hiljadu uniformisanih lica da bi zaštitili američku stranu granice. Predsednik Meksika, Felipe Kalderon naredio je da se 5.000 vojnika pridruži grupi od 2.000 koji se već nalaze u gradu Huarez, gradu koji je proglašen „prestonicom smrti“ jer je u sukobima povezanim s kriminalom, pre svega trgovinom ilegalnim drogama, tokom prošle godine poginulo više od 1.600 osoba. Najveći broj žrtava bio je iz redova kriminalaca, koji se bore za prevlast na tržištu narkotika, ali veliki broj policajaca, vojnika i civila takođe su pale kao žrtve nečega što već podseća na građanski rat.
Ovo je jedan tipičan izveštaj o stanju na granici. Da li je sve baš tako?

Procenjuje se da meksički narko-karteli svake godine u SAD prebace droge u vrednosti do 40 milijardi dolara. Mekisičke vlasti, tvrde da je nezajažljivo američko tržište drogom krivo za nasilje bandi u mestima na američko-meksičkoj granici i širom te centralnoameričke države. U cilju suzbijanja narko-trafikinga i pranja novca donešena je "Merida" inicijativa, bezbednosni sporazum između Meksika i Sjedinjenih Država ali i drugih zemalja centralne Amerike. Plan Merida predstavlja plan troškova koji je administracija SAD za vreme vlasti Buša Mlađeg pripremila za Meksiko u cilju jačanja borbe protiv narko-trafikinga. Vašington je iz tih sredstava donirao 1,4 miliajrde dolara.
Potražnja za kokainom i marihuanom u Americi i dalje raste a problemi Meksika su sve veći i veći.

Vojni faktor u prvom planu

Po nekim autorima rat protiv narkodilera je glavni put militarizacije Latinske Amerike

, političke i finansijske kontrole ovih zemalja. Sve češće se govori o imperijalnoj okupaciji Meksika kao o gotovom činu, pri čemu se nameće direktna analogija sa okupacijom Iraka ili Avganistana,istina bez bombardovanja i raketnih udara. Zemlju je Amerikancima na mala vrata predao Kalderon pod izgovorom „potpuno izvesne ekspanzije narko-kartela i pretnje da će oni zauzeti vlast u Meksiku". U Meksiku (faktički) postoje paralelne strukture vlasti, na čijem su čelu američke diplomate. U tim strukturama postoje i hiljade nevladinih organizacija, dobrovoljci „Korpusa mira", službenici koji rade na ugovor o delu, strukture „pete kolone" itd.

     Na Bulevaru Reforma, broj 225, smešten je štab „Plana Merida" koji usmerava borbu sa narko-trafikingom i organizovanim zločinačkim grupacijama. Šefovi Štaba su predstavnici tajnih službi SAD - DEA, CIA, FBI, Departmana za borbu sa krijumčarenjem alkohola, duvana, vatrenog oružja i eksplozivnih materija (ATF), Imigracione službe i carinske kontrole i drugih. Amerikanci svoje meksičke partnere prvo podvrgavaju specijalnim proverama, kako se ne bi dozvolilo da se u centar planiranja zajedničkih operacija uvuku pomagači meksičkih narkokartela i kriminalnih struktura.

         Naravno, Amerikanci svojim meksičkim kolegama ne saopštavaju sve svoje operacije. Tako je jedna od njih izvršena po liniji „ATF", sa američke teritorije. Kontrolisana isporuka Meksiku 2.000 cevi AK-47 i snajperskih puški za otkrivanje kanala snabdevanja narkokartela oružjem nije uspela. Veliki deo isporuke operativci su izgubili. Posmatrači konstatuju da se oružje različitim kontrolisanim i nekontrolisanim kanalima prebacuje u Meksiko bez neke specijalne provere američkih graničara i tajnih službi. Svakodnevno meksički klijenti dobijaju po 1.500-2.000 cevi. Ako se pojavi neka isporuka manje, pa i to nečim treba se plati.

        Politikolog Pedro Ečeverija ambasadu SAD naziva operativnim centrom: „smeštena je u najvažnijem geografskom, ekonomskom i finansijskom delu prestonice, zauzima kompleks zgrada koji po veličini izaziva divljenje, u kvartu Čapultepek, na Bulevaru Reforma, br. 305. Osim toga, u različitim državama Meksika postoje i američki konzulati, ali važnije od svega je to da se iz ambasade vrši koordinacija rada desetina hiljada agenata CIA, FBI, Departmana za borbu sa drogom (DEA) i drugih koji su uspeli da uđu u najbitnije institucije vlasti". Telefonski adresar Ambasade pokazuje sveobuhvatnost delatnosti te vrste - od kurirske, snabdevačko-poljoprivredne do vojno-obaveštajne. Kad bi sva vojska koja opslužuje ambasadu SAD u Meksiku obukla uniforme i izašla na bulevar ispred Ambasade, asocijacija bi ispala očigledna: ovde funkcioniše filijala Pentagona. U drugim velikim meksičkim gradovima, pogotovo u lukama, ilegalna aktivnost američke vojske predstavlja uobičajenu stvar. Counterpunch
Vašington čini sve što može kako bi produžio okupacioni režim.


       Borba protiv droge je izgleda ipak varka koja skriva stvarne motive. Dobit treba da završi u pravim džepovima. Još veća dobit može proisteći iz političkog uticaja. Krajem 2000. godine, SAD je započeo s primenom Plana Kolumbija, teškog oko 1,8 milijardi dolara pomoći u borbi protiv droge, a koja se uglavnom svela na zaprašivanje polja koke i zatim prestala. Zloslutni primeri sve veće važnosti vojske u latinskoameričkoj politici uključuje i primenu Inicijative Merida u ostalim zemljama Centralne Amerike, ponovno osnivanje Četvrte flote američke mornarice i sve veća važnost Južne vojne komande u američkoj spoljnoj politici u regionu.

Kako funkcioniše vlast protiv mafije uz toliku vojnu i ostalu mašineriju

Gradonačelnik Huareza po funkciji postavlja i smenjuje šefa policije, ali su prošle nedelje to uradili narkodileri. Naime, poslali su poruku šefu policijskih snaga, penzionisanom majoru vojske Robertu Ordunji Krusu da podnese ostavku jer će u protivnom svakih 48 sati biti ubijen po jedan, ili više policajaca. Ubistva su odmah krenula likvidacijom pomoćnika šefa i još nekoliko policajaca. Ordunja je podneo ostavku. Što se gradonačelnika ovog industrijskog grada od 1.600.000 stanovnika tiče, Hoseu Rejesu Ferizu takođe je poslata poruka da podnese ostavku. Mafija mu je zapretila da će i njemu i njegovoj porodici da odrube glave. Gradonačelnik Rejes, kao i mnogi i pograničnoj zoni, živi na obe strane granice. Porodica mu živi u jednoj kući u El Pasu, na američkoj strani. Problem je taj što narkodileri zaista odrubljuju glave onima kojima priprete i taj što je preteća poruka dostavljena baš na američkoj strani. Gradonačelnik do sada nije poslušao zahteve narkodilera, a meksičke vlasti su preuzele „neobjavljene mere“ zaštite za gradonačelnika i njegovu porodicu u El Pasu.

Mexican Security Forces

Tipičan vikend prošloga meseca u Meksiku odvijao se na sličan način: od petka uveče, pa do sumraka u nedelju, 43 osobe nasilno je izgubilo živote širom zemlje, a sva se ova ubistva povezuju sa ratom protiv ilegalnih narkotika. Tog je vikenda među ubijenima bilo je i šestoro dece. Grupa naoružanih narkodilera upala je u kuću policajca Karlosa Rejesa Lopesa, člana specijalnih jedinica za borbu protiv organizovanog kriminala, a osim njega usmrtila još 11 osoba. Među mrtvima bili su žena policajca, njegova majka, još dve ženske osobe, jedan mladić i šestoro dece. Najmlađi ubijen dečak imao je dve godine. Istrčavajući iz kuće ubili su i uličnog prodavca zaleđenih jagoda. To se dogodilo u državi Tabasko, na jugoistoku zemlje. Niko još nije osumljićen za ovo zlodelo. Drugi veći masakr dogodio se u nedelju ujutru, na drugom kraju Meksika, u državi Koauila. U jednom baru u mestu Toreon izrešetani su šestorica muškaraca i dve žene. Počinioci su još nepoznati.

Takođe se ne zna ko je ubio foto-reportera Ibara Lopesa, i sa tri metka ranio njegovu koleginicu, u gradu Igvala, u državi Gerero, na jugu zemlje. Meksiko je jedna od najopasnijih zemalja za novinare. Tokom prošle godine ubijeno je pet članova sedme sile. U subotu su pronađena dva ženska tela odrubljenih glava u glavnom gradu Meksiko Sitiju. Tokom prošlog januara pronađeno je 20 obezlavljenih tela, ali je ovo prvi slučaj koji se dogodio u prestonici. Na severu zemlje, u državi Čihuahua, izvršena su još 20 ubistava za koje policija tvrdi da su povezana s trgovinom drogama. Policija takođe smatra da je bilo još ubistava, ali da leševi do sada nisu otkriveni.
Predsednik Meksika, Felipe Kalderon, pohvalio je tog vikenda napore sigurnosnih snaga u borbi protiv narkodilera, istakavši da su vojska i policija u predhodnih nekoliko dana uspeli da zaplene skoro sedam tona ilegalnog narkotika. Inače, u jednoj zajedničkoj operaciji u kojoj je učestvovali i meksički, ali u većem broju američki agenti, poslednjeg vikenda februara meseca lišeno je slobode 750 trgovaca drogama.

Svetske novinske agencije nas informišu da se ovih dana nasilje povezano sa ilegalnom drogom u Meksiku izmaklo svakoj kontroli. Meksička vlada drži 40.000 vojnika i policajaca u prvim linijama sukoba sa narkodilerima, ali mnogi analitičari insistiraju da je za sada jedini merljivi podatak broj poginulih.

       Od kako je meksički predsednik Felipe Kalderon lansirao rat protiv švercera droga, poslavši policiju i vojsku u nekoliko meksičkih država, stupanjem na vlast decembra meseca 2006. godine, puškaranja, podmetanja bombi i granatiranje, svakodnevna su pojava u zemlji. (Slično se desilo i sa Avganistanom u kom se  razgranala sadnja i trgovina drogom  zahvaljujući američkom marionetskom režimu pod vodstvom Hamida Karzaija, čiji je brat Ahmed jedan od glavnih 'gospodara rata', duboko upetljan u narko poslove iako to poriče.


Od decembra te 2006 godine rat se razbuktao od severne granice sa Sjedinjenim Državama, pa do južne sa Gvatemalom. Od turističkog centra na istoku zemlje, Kankuna, pa do turističke meke na zapadu, Akapulka. ….Uprkos ogromnim pritiscima sigurnosnih snaga američkih, sa severa, i meksičkih, sa juga, trgovina opojnim narkoticima samo se pojačala. .. Deo prihoda od ilegalne prodaje marihuane koristi se za finansiranje krijumčarskih operacija kokaina i opijuma. Duž granice Sjedinjenih Država i Meksika marihuana se prebacuje preko žičane ograde, švercuje u kamionima, dovlači podzemnim tunelima. Šverceri su počeli da primenjuju i nove metode: marihuana se gaji na američkoj strani, po skrivenim proplancima, po nekad i u nacionalnim parkovima. Na taj način izbegava se prenošenje preko granice. Takođe se uzgaja nova i jača sorta marihuane, koja se gaji ispod krova u «vodenim baštama». Ovu metodu već duže vreme koriste azijski uzgajivači u Kaliforniji, u svojim malim operacijama. Inače, ilegalna trgovina odvija se u oba smera jer sa severa u Meksiko narkodilerima stiže automatsko oružje. Sjedinjene Države su više navrata obećale da će zaustaviti promet ovog oružja, ali u praksi se to još nije dogodilo. Jedna je stvar prepucavati se sa mafijom, druga je kada te zaspe rafalom iz kalašnjikova“ – objašnjava jedan meksički agent specijalnih policijskih snaga.

Rat nije počeo juče

Niko sa sigurnošću ne može da utvrdi kada je zvanično počeo rat Sjedinjenih Država protiv narkotika. Mnogi prihvataju objavu rata predsednika Ričarda Niksona iz 1971. godine kao početak ozbiljnih sukoba. Stariji su uvereni da je rat protiv ilegalnih droga započeo Lindon Džonson. Ronald Regan je objavio svoju verziju rata 1982. godine, a Džordž Buš 1989. Bilo kako bilo, rat se približava značajnom jubileju – 50 godina surovih borbi. To je najduži rat u američkoj istoriji, košta milijarde dolara, uzrokovao je na hiljade poginulih i upropastio je milione života.

Prvi američki zakon protiv droga potiče iz 1875. godine. U San Francisku je bilo zabranjeno pušenje opijuma u takozvanim kineskim «opijumskim jazbinama». Zakon je izglasan zbog strepnje da bi kineski muškarci mogli da privuku bele žene u svoje «jazbine». U suštini, taj zakon nije branio upotrebu opijuma, već samo njegovo uživanje u opijumskim sobama. Kokain je zabranjen početkom 20. veka zbog straha od «crnačkog supermena». Novine su početkom prošlog veka bile prepune članaka o «kokainskim crnčugama», termin koji je korišćen, koji su pod uticajem kokaina bili naklonjeni da krenu u seksualni pohod na belkinje. U isto vreme, policija je zamenila svoje pištolje kalibra 0,32 za druge kalibra 0,38, jer se verovalo da «kokainski đavo», drugi termin koji je korišćen u štampi, ne može da se ubije manjim kalibrom.

Konoplja je zabranjena 1937. godine.


     Zakon je prevashodno bio usmeren protiv meksičkih sezonskih radnika koji su tokom ekonomske krize bili u potrazi za poslom u Sjedinjenim Državama. Razlog koji je naveden za zabranu marihuane je navodno nasilje koje je posledica uticaja ove droge na «degenerisane rase». Američko lekarsko udruženje je bilo protiv zabrane marihuane, ali su zakonodavci lagali o stavu lekara i zakon je izglasan. Aktualni predsednik Obama, koji u svojoj autobiografskoj knjizi priznaje da je u mladosti probao marihuanu i kokain, a za razliku od Bila Klintona on je i uvukao dim iz cigarete maruhuane, najavio je u predizbornoj kampanji da će «olabaviti» zakone o upotrebi marihuane u medicinske svrhe. Međutim, kako u Americi one koji su za legalizaciju nekih narkotika gledaju na retku zver, sumnja se da će Obama moći išta da uradi. izvor