N ikada nisam umela da uđem u patološku psihu makar se trudila iz petnih žila slažući uredno kockice iz pročitanih tekstova psihologija ličnosti. Iskreno govoreći ne bih prepoznala takvu osobu na ulici, ni u užem društvu, jer ne znam teorijske premise pretočiti u stvarnost. Uostalom ne tvrde li ti isti izvori da su pihopate ljudi normalnog izgleda i ponašanja. Samo im je, kako pročitah, poremećena dioptrija za ljudska osećanja i društvene moralne vrednosti. Pitam se, pitam, gde mogu pronaći spisak današnjih moralnih vrednosti i šta je danas uopšte vredno, moralno i normalno. Nismo li dotakli krajnosti, da ne kažem dno. Ova mi je fraza izraz dramatizacije premda bi u svemu što se oko nas dešava lako mogli uočiti sve činove drame posrnule civilizacije. No, ta je posrnulost privid. Civilizacija beleži slične padove, ali i Feliksova uskrsnuća. Civilizacija se može podići iz pepela čovek teško. Sagorela duša umire za svagda. Ona se ne može podmladiti.
Z ato se pitam, danas bez da dramim, u jedan sat nakon pucnjeva u Belgiji, da li je grešnik bio psihopata ili potpuno normalan čovek, ili postoji neka druga tipizacija današnjeg čoveka, iznijansirana, nikako crno bela. Kako da uđemo u nijanse kada smo dnevno bombardovani suvim podatcima.
Čemu analize, objašnjenja. To nam se dešava. To je stvarnost. Kada se desi vrede li nam analize. Da, kao…rekli bi neki društveno osvešćeni, moralno ispravni, optimistično dezorjentisani u vremenu i prostoru : za ubuduće, za budućnost...za pokoljenja..za mlade generacije. Grohotom bi se nasmejala da mogu, a nešto mi se samoj i ne smeje. Za ubuduće, za budućnost..kako to zvuči otrcano. Mučno mi je posle ovakvih egzibicija sopstvenog mozga. Za koje buduće. Ono isto od pre nekoliko minuta koje je pre tih minuta bilo buduće.Sve je jednom bilo buduće a sve je isto. Kao da stojimo na mrtvoj tačci a oko nas se okreće jedan te isti vrtuljak sa zlom koji nam se plazi, i dobrom koji za njim izleti pa sve tako jedno za drugim dok nam se ne smuti i od jednog i od drugog. Ni dobro više nije tako lepo pored onog zla. Pomešalo se, sve se pomešalo.
A ja bih da pijem vodu iz izvora studenca, negde visoko u planini, gde nema ni malih ptica pevačica a kamoli čoveka, gde je mrtva tišina. Možda da se ipak tiho šunja povetarac međ' drvećem, zaliva me daškom pa odleti, sakrije se, a ja kao ne primećujem ga, neću ni da ga pogledom uhvatim. A neću jer ne mogu. Ali ga osećam ..Nije li to lepše od znanja, analiza. Ne i od razuma. Da nije njega ne bi shvatili suštinu osećanja. Onog istog osećanja kog psihopata i mnogi "normalni" ljudi, ne raspoznaju, ne uspevaju razlikovati boju od boje. Sve je to čisti DALTONIZAM. Verujte mi.
21 коментар:
Svi smo postali daltonisti.Hocemo punocu zivota.Moze.Nikako pored cistog izvora Li. Jedino uz zaprljan duh,bez dvoumljenja.Ko ce da izdrzi ceo zivot po pravilima i pod stegom.On nas tera da se isprljamo da bismo ga proziveli.
Z.
Moj muž je daltonista, uvek sam se pitala kako li on vidi boju mojih očiju?
Kad mi ih je opisao, shvatila sam da ih doživljava na svoj način. Rekao je:''šarene su, oči su ti šarene'' heh, šarene. A meni su zelene. Dobro je , u šarenoj ima i malo zelene.
Tačno draga LIV, sve se pomešalo, ali ne od danas, čini mi se da je tako oduvek. Danas sve brže teče, bombardovani smo informacijama, malo se toga menja na bolje, ništa nikada i nije bilo crno- belo, oduvek je šareno. Summa summarum- šareno. Danas se to šarenilo približilo svojevrsnom apsurdu, ne zna se tačno ko je ko, koje je boje, stvarnost kao kiselina polako izjeda sve što vredi, naša civilizacija se slila u jednu mrlju na platnu univerzuma. Baš se trudimo da tu mrlju izbrišemo, sami sebe potiremo kao vrsta, kao da ćemo imati novu šansu, ne cenimo više ništa, ni boju, ni miris, ni ukus, ni zvuk dovoljno, ništa ne delimo, boje su da se dele, same za sebe ne vredene puno, čak i šarenilo polako nestaje, sve postaje nekako bezbojno. Ne cenimo jedni druge, otuđeni smo i bešćutni, sebični do besvesti. Doživljavamo sebe kao besmrtnike koji će sa nekim novim bojama i novim platnom kreirati ponovo sami sebi bolji, pravedniji Svet. Nećemo mi biti ti, uzalud se zavaravamo, devalivirali smo na svim mogućim poljima ljudskosti, nestaćemo kao i sve ranije civilizacije. Čini mi se da nam nema nazad, napred idemo ovakvi bezbojni, bezukusni, bezmirisni, u stvari stojimo u mestu i propadamo dok pričamo o budućnosti.
Civilizaciji je odzvonilo, samo pojedinci koji pamte kako izgledaju boje će sačuvati mrvice ljudskosti u sebi: boja neba je plava, zemlje zelena, krvi crvena, boje su u nama. Opet, nema života ako te boje ne izmešamo na svojoj sopstvenoj paleti života, pa kako se kome zalomi.
Dalje će sigurno biti ali bez nas. Posle nas dolaze neke druge civilizacije koje će ukoliko žele da opstanu učiti na našim greškama, da li će to uopšte biti ljudi?
Žao mi je što ovo ovako ''zvonim'' kao Kvazimodo, ali šta da se radi. :)
Pozzzz
Divlja,
pa otkud ti.E gde si bila na prošlom postu da mi popraviš prosek.
Nemam vremena odgovoriću kad budem imala.Jurcam približavaju se praznici.Obožavam ovu gužvu, čudo jedno.I moram da završim najmanje još jedno veliko platno, a gde je ostalo..Znaš sve.
Pozdrav
Pa ova Divlja bi mogla da navrati češće.A mi bi je lagano pripitomili. I ne zvuči divlje,ja bih rekao čak pametno.
Na zapadu ništa novo,u pravu je.Praktično čovek nikada nije imao delotvornu alternativu tehničkom napretku. Tehnika nam godi,uživamo u svim njenim blagodetima ali nas udaljava od prirodnog.Zbog nje smo sve manje prirodni, psihički manje otporni, manje volimo sve oko sebe,teško se mirimo sa teretom tehničkog doba u celini.Otuda konfuzije.
Pedja
U umetnosti su svi prelazi obeleženi nekom vrstom duhovnog prevrata.Pada mi na pamet futurizam koji je prihvatio sve popratne pojave tehnološkog napretka. Bez ustezanja je zagovarao agresivnost,ne libeći se da u svoj idejni koncept uvrsti i sam rat.Marineti ga je glorifikovao i promovisao kao jedinu higijenu sveta. Nije li to zastrašujuće. Zagovarao je militarizam, destruktivno delovanje anarhista, prezir prema ženama, uništavanje muzeja, biblioteka, akademija. Futurizam je objavio rat moralu i kada se prisetim tog manifesta, pa i samog Marinetija koji se pridružio fašizmu, ne znam stvarno čemu se čuditi.Brzina koju je futurizam primetio kao glavni točak promene nije ni blizo one koje smo mi svedoci.A,kao što reče Z.u suštini smo ostali isti, ljudi željni normalnog ritma i lepote života.
Z.objasni mi smisao misli " treba da se isprljamo da bi živeli".
Misliš li da bi trebali kršiti norme za radi lepote življenja. Je li to neki tvoj manifest haha...Nije to problem. Problem je što nemamo vremena ni sa normama ni bez njih. Mi smo u bezizlaznoj situaciji.Ili ćemo pristati na sve da bi osigurali pristojan život ili ćemo preživljavati u bedi. Mada u principu i jedni i drugi preživljavaju.Preživljavamo, bolje rečeno.
Kako smo udarili po pesimizmu. Sada ću ponovo da se rastužim.
Dodacu kratko.
Prezivljavati,odrzavati zivot. Nikako.Seti se Zaratustre.Coveka treba prevladati.Treba prezreti sve te sitne duse,izbeci njihovo gospodarenje i norme.Norme su u tebi.Zivi po njima.Ako se uprljas pre drugima bolje i da si takva prljava, nego po njihovim merilima cista.
pozdrav
Z.
Z, malo ste se posvađali sa rečima, pri tom utrpali i Ničea... Koliko god Niče bio genijalan, tražio je boga, a na kraju je našao đavola. Bio je dobar skener ljudskih duša, ali nije sebe izvukao iz tog vrtloga. Treba ga oprezno čitati.
Ne treba prezirati uopšte, pa čak ni sitne duše. Svako prolazi svoj razvojni put. Prezir je opasan greh, ili opasna skrivena emocija, kako god. Prezir izaziva gordost i čoveka prlja. Poriv za nadmoćima, pa makar i kroz prezir. Neće nam pomoći da se uzdignemo sedeći uz prljav duh. Niče bi na ovo imao brilijantan stav. To je bila njegova sfera: igra moćima - volja za moć.
Mala dobronamerna sugestija: Razmislite pre nego što nešto napišete. Možete se saplesti o sopstvene reči. Prljavo i čisto treba najpre sagledati kroz filter sopstvene duše.
Lepota je nešto drugo. Ona ne trpi moć, a još manje prezir. Mada je umetnost, nekadašnja dama izražavanja lepote (čini li nam se da je ta dama danas pomalo ofucana???), kao i sve ostalo u debeloj krizi. Pa čak i filozofija. Život je upao u lavirint besmisla, i biće potrebna dobra revizija vrednosti, pre svega kroz dela. Zato, pažljivo s rečima.
I Niče bi rekao: ne gledajte očima drugih, već svojim. Njihovo mišljenje je samo njihovo, i to nema nikakve veze sa nama. Bez obzira koliko god svako od nas bio prljav ili čist. Savest deluje kad se najmanje nadamo, bez obzira na norme u nama. Postoji nešto izvan i iznad nas, što je teško dosegnuti. Pošteno je kad priznamo sebi svoje granice.
Malo sam ušao u diskusiju. Ne zamerite.
Pozzz
Luka
Luka,
volim razmenu misljenja, a zbog opterecenosti poslom imam retku priliku. Izuzimam struku. Nje je previse.Zato Luka samo napred.
Nisam filozof,ali se ne ustrucavam izreci sudove o njihovim mislima jer bi me to ogranicilo u diskusiji.Sa stanovista filozofa verovatno pravim kardinalne greske.Oprosticete mi ako ste filozof.Ni(Vi)oni nisu jedinstveni u ocenama. I(Vi)oni razmisljaju ne mareci kako ce ih ljudi shvatiti i tumaciti.A trebali bi jer je njihovo misljenje uticajno.Moje nije.
Objasnicu svoj stav.
Mislio sam na lazni moral kao nacin zivota koga drustvo namece u ime visih ciljeva. Te norme sputavaju taj ionako obesmisljen zivot.Da li je Nice hteo da prokaze validnost visih ciljeva ili ne?Ja sam ga tako shvatio.I nevezano za njega cini mi se da u sustini mislimo isto.I ja sam pobornik sopstvenog videnja i sopstvenih moralnih principa.Dakako pozitivnih. To je idealizam, svestan sam.
Postujem svakog coveka ukoliko imam rasta. Prezirem sve sto je za preziranje .A priznacete da ima ljudskih osobina i postupaka koji su za preziranje.Ne namecem nikome svoje stavove, pogotovo ne nacin zivota.Zivim svoj zivot i ne petljam se u tude. Li je prosvecena, slobodoumna zena.Njoj je tek nemoguce nametnuti svoje misljenje. Polazim od toga i moram dodati da se dovoljno poznamo. Na kraju ovo je jedina virtuelna stranica koju posecujem.Nisam preterano socijalan.A ovde svracam jer cenim licnost autora bloga.
pozdrav
Z.
Dotakli ste mi najtanje žice,raznežili i sada će ženska duša da poleti u oblake i ostavi vas da gmižete pod teretom zemaljskih problema morala,dobra, zla. A ja ću iz oblaka da Vas zapljusnem kišom mojih konfuznih misli. A Vi ih složite, presložite, činite sa njima šta vam je drago. Ali ja znam da će te ih staviti na jedno mesto. Ono koje pripada meni, onaj prirodni (ženski) deo bez kog ne funkcionišete. I mi imamo Vaš deo.Razmilili ste se po celom našem duhu i telu i bilo bi predivno imati vas sve oko sebe.Kako su ovo nemoralne misli...čista bigamija.Šta bi o meni mislio Nice, i šta će te vi pomisliti.Nemam pojma.A ja ovog momenta tako mislim, a što mislim kažem. Iskrenost mi je oduvek bila najveća mana.
Počinjem da verujem da smo napravljene od Adamovog rebra.Zato smo večite lutalice, u potrazi za svojim delom. Kako se Bog čarobno igrao.Obožavam ga.Da nije ja se ne bih sada osećala ovako blaženo ispunjenja..
Nastavite dalje da pričate kao da me nema.. Uključiću se kada sletim i napravim ručak..haha..
Z,
Ne brinite mnogo. Ni ja nisam filozof. U slobodnom vremenu sam čitač, ali ne kao onaj Šlinkov, već čitam samom sebi. Doduše i Šlinkov Čitač bi se mogao protumačiti slično, ako dotičnu damu ne pesonalizujemo već je protumačimo kao njegov ženski alter-ego. Čitati je zanimljivo jer su tumačenja bezgranična i u toj sferi se približava igri misli. Naša uvažena dama bi me sigurno razumela, jer je igra njen fah. I pored kuvanja, razume se. A mi muškarci volimo kad raznežimo žensko srce. Ako uključimo maštu, možemo čuti kako peva u kuhinji. haha. Divno je to.
Složiću se sa vašim komentarom, ali nikako u jednoj premisi. PREZIRATI nije dobro, ponavljam!!! To je ono oko čega se sporimo. Prezir je generalno veliki teretna duši, i veoma opasna stvar za zdravlje. Ne treba prezirati ni hulje, ni lopove, ni ubice. Ni one daleko ispod nas, koji zaslužuju ukor. Ali nikako prezir, pa čak ni ljudskih osobina. Jednostavno, jer slične svi posedujemo, a na prvom mestu slabost koja nam pravi te osobenosti. To je ono što nas prlja, naša loša misao, pa čak i pomisao. Ako se malo udubite shvatićete i sami. Ne sumnjam u vaš intelektualni kapacitet.
Niče nije davao validan sud viših moći, već je pokušao da objasni trnovit put čoveka u uzdizanju, razvoju u vertikalnom pravcu. A moć je kamen spoticanja. Baš iz razloga čovekove slabosti on teži moćima, i volja mu je u tom segmentu najjača. Jednostavno objašnjeno, i on je tragao za bogom, ali je mislio da su ljudi ubili boga. A evo i moje omiljene, za svakog važeće:
"Zaista, niste mogli naći bolje maske, vi sadašnji ljudi, od svoga rođenoga lika. Ko bi vas – prepoznao!" Tako je govorio Zaratustra
Šta mislite, da li je svako do nas uspeo da sebe prepozna? Nisam baš siguran ni za samog sebe u potpunosti, priznaću! To je proces koji traje ceo život.
Drago mi je da ovde mogu sresti ljude koji su spremni za razmenu mišljenja. Naša domaćica bloga se u tome, koliko vidim lepo nosi. Ne zamera ništa, već leti, veselo mašući grančicom celera. Ne smeta joj u tome prosvećenost, dapače. Predivan prizor! Nadam se da ćete se složiti sa mnom kako je malo potrebno za lepotu. Podsticaj, motiv, lepa reč...
šaljem vam jedan virtuelni pozdrav
Luka
Luka,
Dobro došao.Pogodio si.Z. i ja smo netipični sagovornici. Obuzeti smo strukom i jedino nas je Li uspela odvojiti.Da nam je neko rekao da ćemo se nas dvojica dopisivati preko bloga nasmejali bi se. Drugar Ogi nam se smeje,a obožava Li.Divno si je opisao,ona sada maše celerom,hehe...pa malo slika, pa piše roman, pa kucka po tastaturi, pa svira..i fantastično kuva,mnjam,mnjam.
Imali smo još jednu damu.Opet ću da zabrljam. Oj Sfingo gde si. Prestala je da se druži sa nama. Nešto je pogrešno shvatila.
Ona je bila divan sagovornik i uživali smo dok je trajalo.Možda nam se vrati.
Slažem se sa tobom Luka. Preziranjem štetimo sebi.Mržnja,zloba..sve je to isto.Nisam znao da Z.prezire. Nije daleko od pameti.On je vrstan stručnjak, bez premca,ulaže u struku,u sebe i druge.Ja sam mnogo opušteniji i tolerantniji.
E sad,ako živiš sa visokim kriterijima teško je i tebi i drugima oko tebe.
Meni lično ne smetaju ljudi tog kova. Možda se Z. ovde odmara hehe..he.Ne mora da pazi na kriterije. Neće se on ljutiti. Ja ga redovno zadirkujem.
E baš mi je drago što smo dobili još jednog pametnog sagovornika. I jednostavnog.
Pozdrav svima
Pedja
Peđa,
Evo meeeeeeee...
Otkrila sam jedan fenomenalan vinski podrum, pa sam se razlila po okolini. Svuda me ima. Teško me je prikupiti i u čašu vratiti. Ne brini, ne možeš zabrljati, jer moje osetljivosti su na drugim frekfencijama. Vibriraju kao vinove liščice na vetriću, naslućujući miris tamjanike. Dionis se poigrava. Mi smo samo male svemirske čigrice koje ponakad zaboravljaju da nas duh okreće i mimo naše volje i ljubavlju leči uvređenost. Samo treba oslušnuti njegove zvuke vrtloga. Ništa ja nisam pogrešno shvatila, ne brini. Muški deo ekipe me uvek inspiriše. Pogotovu kad imaju želju za pripitomljavanjem divljih. Vidim da imate novog člana koji je oslobodio maštu i ne štedi na rečima. A voli i miris celera. Možda ti mirisi konačno otkoče one koji su sebi postavili visoke kriterijume, pa im je teško da pomiluju svoju dušu i puste koji glasić za dobrodošlicu. Ko razume, RAZUM-MEĆE i izvan sfera predrasuda koje u ukupnosti svemira ništa ne znače. Malo se nadovezujem na Lukinu opservaciju prezira. Luka - pun pogodak između lucidnih razmišljanja Zaratustre.
Eto, ja protutnjah u prolazu, sve zajedno sa vetrom i upetljanim trakama magličastih maštarija...
...
..............
.......................
..
Hvala na posetama i lepim rečima koje ste mi uputili. Lepo je imati oko sebe džentlmene i visprene sagovornike koji su,kako spomenu Luka, raspoloženi za čašicu prijatnog razgovora.
Izvinjavam se što se nisam pre javila.
Dotakli ste mnogo tema i o svakoj bi imala reći ponešto.Vuče mi se po mislima Lukino spominjanje lepote. Danas sam na kratko bila u kontaktu sa skulpturama naših vrsnih srpskih vajara,braće Cpajak.Još uvek je u meni oduševljenje izvajanim kamenom.Razmenjujući par reči o savremenoj skulpturi sa njihovim dobrim drugarom vajarom( da ne spominjemo imena) upravo smo konstatovali upečatljiv izraz besmisla. Da li se besmisao može izraziti klasičnom lepotom? Upotrebljavam neprecizno reči da bih izbegla stručnu terminologiju. Umetnost nije uvek ni "lepa", ni "dopadljiva".
Ni lepota oko nas nije jedinstvena.Možda pitanje lepog i ružnog možemo osmotriti sa pozicije postavljenog pitanja šta je normalno, a šta bolesno.
Šta mislite da li je smisleno ubiti lepotu u umetnosti zaradi te iste umetnosti i lepote? Da li je čin besmislen pa makar mu smisao bio upravo to.
Ovo je već filozofiranje.Ali je ideja pojedinih umetnika. Kada svedemo stvari na subjektivitet granice se odjednom proširuju do te mere da se zakonitostima lagano brišu obrisi.Jer šta treba da bude zakon, norma.Ako nije pojedinac, manjina,onda je većina. Da ubacimo politiku. Ima li pravo većina da vlada manjinom? Ko ima pravo da vlada. Zamrsiću stvar i doći do anarhije,haha.. Nije li lepše da ja letim u oblacima nego da filozofiram i mrsim ionako zamršeno.
I Luka je shvatio da volim da se igram.To je ta subjektivnost.Pravila određujem ja.Pošto smo tolerantni Vi će te se igrati na svoj način i svima će biti lepo posmatrajući igru drugoga.
Znao sam, znao
Sfinga ima često čulo. A i ja sam neodoljiv,a ne neki tamo sa kriterijumima hehe.
Možda sam lud,
što volim da si opet tu
Ovo su samo reči pesme u znak pozdrava.Kako će me produvati ova pesma i vetar što protutnja sa Sfingom.
pozdrav
Pedja
Daltonizam? Bogami, ja ovde vidim toliko boja, da mi igra pred očima. Moram priznati da vam je društvo zanimljivo i raznobojno. Sfinga baš ume da začini svojim neodoljivim začinima lucidnosti. Umešna kulinarka, nema šta!!! haha. Peđa, držite se, da vas ne oduvaju ovi poetični vetrovi.
LI je postala L2, malo ozbiljnija varijacija, ili mi se čini. Malo je LI, malo L2, pa je ne mogu uhvatiti za one repove "magličastih maštarija" (citiram Sfingu) sa celerom. Iz nje progovara filozof. Tipujem ipak na LI - toplija je. Divlja odzvonila svoje i zbrisala. Z je možda na pecanju u stručnim vodama i čeka povoljan momenat za opuštanje.
Protutnjaše ovi vetrovi, pa ni ja samog sebe ne prepoznajem. Podetinjio sam skroz. Dođoh ovde na ozbiljnu diskusiju. I vidite šta učiniste od mene, ozbiljnog čoveka! hahaha
Ne zamerite na šali. Za sve je kriva ova misteriozna Sfinga. Peđa, potpuno vas razumem. Ženske igrice nepostojanosti više privlače mušku pažnju.
Da se ne udaljavam od teme. Uprkos pojavi psihopatologije današnjice, optimizam je videti da ima ljudi koji umeju da u svemu ovom pronađu lepšu stranu. Ne bih rekao da smo daltonisti, već da svako vidi boje na svoj način. Toplijim nijansama dajem prednost. To nam svima treba, složićete se, siguran sam. Samo pod uslovom prevladavanja tamnih nijansi iz Zaratustrinih govora.
Hvala vam na prijatnom druženju.
Luka
Mogu li da raspakujem torbu..hehe.Luka ne ribarim, ako tu i tamo izuzmemo pokoju sirenu.
Draga moja Sfinga,da ti pozelim dobrodoslicu nema smisla.To sam uradio davno.Drago mi je da te naneo vetar.Videcemo koliko ces istrajati pod ovako "teskim kriterijima".
Da oko nas nema toliko zla poveo bih se za idejom igre ne prestajuci se cuditi nad zivotom.
Zivot nas prisiljava na oprez,proste zakljucke i jednostavne odluke koje nam garantuju put bez velikih padova.
Rec "preziranje" je ostra. Sa njom aludirate na oholost, nadmenost, nipodostavanje drugih.Meni rec ne smeta jer sam se pomirio sa realnoscu u kojoj svi mi u sebi nosimo mnogo gorih osobina. Prezirem mnogo toga negativnog i zaobilazim ljude takvig kova. Nista vise.To je moje pravo kojim ne uzurpiram nicije.Jasan stav smanjuje broj problema.
Nas narod aze cist racun,duga ljubav.Umesto takvih,cistih odnosa mi gajimo iluzije a kada se rasprse..Eto i preziranja,zlobe.
A sada idem da raspakujem torbu.
pozdrav
Z.
Ja ću samo da prozujim ovuda, zzzzzzzzzzz, eto...
Razumem zašto je izmišljena reč prezir, shvatam kako je ponekada potrebno na brzinu podići most koji vodi u kulu, ako pred kulom ugledaš razularenu gomilu hulja, dvoličnjaka, licemera, arogantnih gadova spremnih na sve, kad im čuješ urlik kojim predskazuju propast svetu, tad diži svoj mali mostić , diži ga i prezri sve te što smrde nečoveštvom, spasi svoju kulu, imaš svako pravo na prezir jer drugog oružja protiv njih i nemaš, preziri ih, nego šta drugo?
Svetina se izvitoperila, traži sve na eks, hoće odmah i hoće sve cakum- pakum, neće da čeka ništa i nikoga. I u tom svom bolesnom stanju ruši svaki most na koji naiđe, širi mržnju, kune se u boga koga apsurdno ubija svaki dan na nekoliko načina: Svojom ohološću, svojim dvostrukim standardima, svojom mimikrijom, višestrukim bezbojnim ali opasnim licima u drami života. Kako da se boriš protiv svih mogućih bolesnika, svih mogućih izvitoperenih umova današnjice čiji su uzori izvitopereni opevani moćnici sa požutelih stranica istorije, kako stati nasuprot njih, pokazati im da ne misliš kao oni, da ne želiš biti kao oni, da nećeš pristupiti toj gomili koja samo vreba novu vešticu, oštri kolac, podiže nove krstače na Golgoti života, umalo nisam napisala GOOGLEoti hhahha, google je svet za sebe, da svega ima na ovom ludom svetu, kako protiv njih svih sem prezirom? Jer, njima se ne prašta, ko im priđe, zaražen je besnilom ideologija stada koje bleji po ceo dan jedno te isto, ako hoćeš da sačuvaš dušu, svoj identitet, preziri gomile, ma šta vikale, pogotovo ako viču nešto što ti se iz prve čini poznato, znači resavci, od njih beži što dalje. Gomili glumaca pred tvojim mostom odbrane ne trebaju ličnosti, trebaju im pajaci, marionete, isti likovi kao i oni što su, da idu po svetu i mrače, mrče i merače one koji nisu spremni da ih prezru najjačim mogućim prezirom nad prezirima. Prezir, nego šta drugo.
Ponekada sam i sama sebi mrska, heh, grrrrrr, idem sada da pojedem jednu sarmu, ohladila se, nju ne mogu prezirati, kad tako miriše, kakve ruže, miris sarme je zakon!
Heh, šta sam ono htela reći, ma ništa bitno.
Pozdrav svima, slobodno prezirite one koji su to zaslužili, i oni će vas ako zaslužite, nego kako nego tako. Ako, bolje sve na čistac izvesti, nego muljati ispod žita i razboleti dušu.
Oda preziru? hhahhah
Zujalica peva odu preziru!!!
A da prizovemo nekog od prijatelja specijalista za dušu? Imali bi šta da čujemo.Popa nećemo. Pomolićemo se za ove koji su malo skrenuli. Imaju još vremena da se pokaju.
Divlja, zato ti se ohladila sarma. Kazna, kazna,nego šta,hehe...
Pedja
Kazna jer prezirem one koji me žele pretvoriti u broj, zato mi se sarma ohladila?
hhehheh kad bih verovala u tamo nekog levog boga koji kažnjava svakoga ko se usprotivi jednoumlju i blejačima iz stada prepodobnih, možda bih to shvatila kao kaznu, ali mu ne verujem, zato mi je i hladna sarma sasvim dobra.
Ne verujem lažnim bogovima.
Bog ne kažnjava već pokušava da nas shvati, ne mrzi na nas već prezire greh u koji upadamo. Dakle pravi bog isto prezire greh, ne grešnika. Ugledam se samo na orginale i to dve sekunde gledam k' orginalu da vidim to njegovo, cenim original, onda dalje idem sama po svome, zujim slobodno, pa dokle dozujim.
Zzzzzzzz pozdravčić Peđa. Sarma mi se ohladila jer sam poželela da je jedem hladnu. Heh svašta ponekada želim.
L2 sigurno trči po supermarketima, sad su ovi praznici, pa kad gomila krene da kupuje, ajme , bože, kupi me, prodaj me, kupoholičari, ima se može se, tu ubijamo vreme, lečimo se od svega i svačega, pogotovo mi žene, kupovinom ponekada moćeš izlečiti depresiju, samo kupiš recimo dobre cipele i sve pet, ništa te ne boli, problemi nestaju bar do sutra ujutro.
Jesmo li svi bolesni od te bolesti novca? Imaš, treba ti još više, nemaš, daj bar nešto, potrošačka groznica. Boja novca-osnovna boja.
http://youtu.be/rkRIbUT6u7Q
L2, pa di si mi ti?
Fališ mi. Šmrc.
A kakve su to hladne sarme molim te.Na kojoj smo mi to temi.Psihopatologija sarmi. Nije mi to palo na pamet. A da znaš da bih mogla da napišem nešto na tu temu.Nisu ni one više normalne.Pa što bi ih izuzeli. Treba udariti po svemu, ništa više nije sveto.Dakako, udariti i po sarmama, pivcu, suvom mesu.Sve to treba raskrinkati. Prijavićemo ih Wikileaksu, neka on vidi šta tu smrdi i kad smrdi a kad miriši.
Divlja definitivno sam shvatila da se treba glupirati. Nema me jedan dan na blogu, sasvim dovoljno da nastane opšte rasulo.Čistaanarhija, anarhija draga moja.Eto to ti je ona sloboda o kojoj smo pričale i još pričamo.Svako po svom. Misli da može, i može mu se.Pa udri.Još kada je anonimus. Ma nigde mu kraja.I mi se onda pitamo zašto je potrebna cenzura. Hoćemo slobodu.
Za koga.
Za narod.
Za koji narod.
Za potlaćeni narod.
Ma za stado, ovce.
Odoh ja na prizemlje.Ma kakvo prizemlje u podrum.Ma pre je u pitanju podzemlje.
Pozdrav.
Tačno tako- raskrinkajmo sve i svakoga, hheh, anarhija hhah, pa da, moje drugo ime. Ako si u podrumu, ima i dublje, u podzemlje a u podzemlju krugovi. Neću sad da se pravim pametna i pominjem Dantea. Samo ću da se glupiram, ama to je rešenje. Blago onima koji se glupiraju, njihovo je carstvo.....? E ne znam baš koje, ali carstvo je carstvo, nemojmo sitničariti.
Sloboda narodu koji je stado hheh, da, ovčice moje, ajmo da blejimo u mikrofon, da snimimo ''materijal'' i budemo podobni. Sve je za čoveka, čak i to da bude u stadu, to mu je najbliže, tu se oseća sigurnim. Pa neka bleji onda kada voli da bleji.
Ajme,
Pozzzzz zzzzzz zzzz :)
Постави коментар