недеља, 27. новембар 2011.

Vode li nas ovi putevi u rat i ekonomski kolaps



Šta se sve dešavalo ovih dana što bitno određuje našu skoru budućnost?
1. izveštaj o debati u republikanskoj predsedničkoj kampanji.
2.  izjava ruskog predsednika o odgovoru njegove zemlje na raketne baze koje je Vašington postavio oko Rusije.
3. neuspešna aukcija nemačkih državnih obveznica.
Evo kako na sve to gledaju pojedini svetski teoretičari .

Dr. Pol Krejg Roberts, . je bio pomoćnik sekretara Trezora SAD u Reganovoj administraciji, saradnik urednik Volstrit žurnala, viši naučni saradnik u Huverovom institutu Univerziteta Stenford, predavao političku ekonomiju na Centru za strateške i međunarodne studije na DŽordžtaun univerzitetu. Autor je ili koautor devet knjiga, svedočio trideset puta pred kongresnim odborima.

REPUBLIKANCI
Sa izuzetkom Rona Pola, jedinog kandidata na bilo kojoj od strana koji je kvalifikovan da bude predsednik SAD, ostali republikanski kandidati su još gori od Obame, predsednika koga je zemlja zdušno podržavala, a koji je prodao američki narod posebnim interesima.
Nijedan novoizabrani predsednik kog se sećamo, ni DŽon F. Kenedi, ni Ronald Regan, nije uživao tako izvanrednu reakciju na svoj izbor kao Barak Obama. Rekordan broj ljudi prkoseći hladnoći prisustvovao je njegovom svečanom polaganju zakletve. Prilaz Kapitolu bio je krcat kilometrima Amerikancima koji su ceremoniju mogli da vide samo na ogromnim ekranima.
Obama je uveravao biračko telo da će okončati ratove, zaustaviti kršenje zakona od strane američke vlade, dokrajčiti režim ilegalnih mučenja, zatvoriti zatvor za mučenje Gvantanamo, i voditi računa o stvarnim potrebama američkog naroda a ne o tome kako da novcem poreskih obveznika napuni džepove vojno-bezbednosnog kompleksa.
Avaj, čim je kročio u kancelariju, Obama je obnovio i proširio Buševe/Čejnijeve/neokonzervativne ratove.

Ozakonio je napad Bušovog režima na američki Ustav. Vol Stritu je prepustio da vodi ekonomsku politiku SAD. Time je abolirao Bušov režim za počinjene zločine, a na američki narod svalio troškove očuvanja ekonomskog blagostanja mega-bogatih.
Čovek bi pomislio da bi tako promašenog predsednika bilo lako pobediti. S obzirom na istorijsku priliku, Republikanska partija je pred biračko telo izvela najneverovatnije glupu i podlu zbirku kandidata, sa izuzetkom Rona Pola koji ni nema podršku stranke, ikada viđenu u Americi
U predsedničkoj "debati" održanoj 22. novembra, kandidati – sa izuzetkom Rona Pola – predstavili su se kao skup neznalica i ratnih huškača koji podržavaju policijsku državu. Gingrič i Kejn su izjavili da muslimani "žele da nas sve pobiju" i da "ćemo svi biti u opasnosti do kraja naših života".
Bakman je rekao da je američka marionetska država, Pakistan, "više nego egzistencijalna pretnja". Bakman nema pojma šta je to "više od egzistencijalne pretnje". Svejedno, zvuči dovoljno ozbiljno i intelektualno, nešto što može da izgovori samo kandidat koji je davno počivši Sovjetski Savez nazvao prisutnom pretnjom za SAD.
Nažalost po Amerikance i svet, američko biračko telo nema inteligenciju niti svest o tome da živi u policijskoj državi i da treba da izabere Rona Pola, koji je poslednji branitelj Ustava SAD zajedno sa Demokratom Denisom Kučinićem. Pa ipak, postoji svetla strana u mogućnosti da neki republikanski moron bude izabran za predsednika "svetske supersile". Čim ostatak sveta shvati da neki ratom-sluđeni idiot ili idiotkinja drži prst na nuklearnom dugmetu, organizovaće se i staviti katanac na vašingtonski užas pre nego što ovaj sravni sve živo na zemlji.
Svaki svestan Amerikanac koji je gledao ili čitao o republikanskoj predsedničkoj debati nužno se morao zapitati na čemu treba da budemo zahvalni uoči nacionalnog praznika.

RUSI

Ruska vlada, koja više voli da svoje resurse koristi za ekonomiju nego za vojsku, odlučila je da je preuzela previše rizika u ime mira. Dan uoči Dana zahvalnosti, ruski predsednik Dmitrij Medvedev je u televizijskom obraćanju ruskom narodu izjavio da će, ukoliko Vašington nastavi sa svojim planom da Rusiju opkoli raketnim bazama, zemlja odgovoriti sopstvenim novim nuklearnim raketama, koje će ciljati američke baze i evropske prestonice.



Dmitrij Medvedev
Predsednik Rusije je rekao da je ruska vlada zatražila od Vašingtona pravno obavezujuću garanciju da svrha američkih raketnih baza nije da budu pretnja Rusiji, ali je Vašington odbio da pruži takve garancije.
Medvedevljeva izjava zbunjuje. Šta mu znači ono "ukoliko Vašington nastavi?" Američke raketne i radarske baze su već u funkciji. Rusija je već opkoljena. Je l' to Medvedev tek sada shvatio šta se sprema?
Spori odgovor Rusije i Kine na agresiju Vašingtona može se razumeti samo u kontekstu komunističkog iskustva dve zemlje. Patnje Rusa i Kineza u komunizmu bile su ekstremne, a misleći deo tih naroda na Ameriku je gledao kao na ideal političkog života. Ova samoobmanjivanje i dalje vlada mentalitetom progresivnih mislilaca u Rusiji i Kini. Za Rusiju i Kinu se može ispostaviti katastrofalnim to što imaju građane koji se rukovode SAD.
Sudeći po Medvedevljevoj izjavi, to poverenje u pouzdanost Vašingtona prožima čak i rusku vladu, koja bi bila razuverena "pravno obavezujućom garancijom" Vašingtona. Posle svih krupnih vašingtonskih laži lansiranih u 21. veku – o "oružju za masovno uništenje", "povezanosti sa Al Kaidom", "iranskom nuklearnom oružju" - zašto bi neko imao ikakvo poverenje u "pravno obavezujuće garancije" Vašingtona? Takve garancija ne bi ništa značila. Kako bi bila sprovedena? Jednostavno, takva garancija bi bila još jedna prevara u žudnji Vašingtona za svetskom hegemonijom.
EVROPSKA UNIJA

Ekonomska kriza je dobro prodrmala naša standardnI POGLED NA SVET. Možda je bolje reći da nas kriza polako izbacuje  iz ugodnih cipela  teorija, duboko ukorenjenih u vremenima koja su iza nas.Zašto još mislimo  u okvirima nepostojećih odnosa? Zato jer nam je prijala pokroviteljska uloga države. Kome ne prija pozicija u kojoj je odgovornost potisnuta na marginu. Ako na ovakav način misle obični  ljudi,  posebno mi iz tranzicijskih zemalja,  zašto se mišljenja onih čija su uporišta isključivo u struci,dakle stručnjaka   tako drastično različita.
Centar pažnje ekonomske krize usmeren je na krizu kapitalizma.  Za krivca krize u Evropskoj  Uniji , uz posledice te iste (američke)  krize  optužuje se socijalizam  koji se odavno uvukao u sisteme većine Evropskih zemalja. Varijacija na ovu temu je bezbroj. Postoji treća struja koja političko -ekonomski odnos Amerike i Evrope  postavlja u nešto drugačije okvire.




“ U pozadini svetske ekonomske krize nastavlja se tihi valutni rat dolara i eura. Iako rat nije službeno objavljen, čini se da je bitka za uništenje eurozone i eura nemilosrdna. Ulozi su ogromni i ako euro opstane, preživi ovaj veliki test, dolar bi mogao polako sići s pijedestala vodeće svetske rezervne valute mogao bi izgubiti ekskluzivitet koji već dugo ima i postati samo jedna od važnijih valuta.”
Ovako započinje svoje razlaganje problema Nebojša Katić, ekonomista i poslovni konsultant, London, Velika Britanija.
 Njegovo obrazloženje je sledeće.
"Stvaranje evra je kao svoj krajnji cilj imalo nepovratnu integraciju EU, postupno harmoniziranje fiskalnih politika, ali i obranu od poremećaja koji su prečesto dolazili sa dolarske strane. Okončanjem hladnog rata započeo je i razdoblje postupne emancipacije Zapadne Evrope, koja je bila već umorna od svoje inferiorne pozicije u odnosu na SAD. Stvaranje zajedničke valute je jedan od moćnih signala tog procesa. Unatoč svim evidentnim slabostima i kontroverzama, evrozonaje imala  sve uslove da dolaru bude takmac.
Od trenutka kada je novac izgubio svoju zlatnu podlogu, a pogotovo od kada se prešlo na sistem plivajućih tečajeva, svetski monetarni sistem lebdi u prostoru između materijalnog sveta i sveta ezoterije.
Slabosti evra proistekle iz materijalnog sveta (vezane za krizu proračuna perifernih država) pojačane su snažnim i upornim potkopavanjem evra koje dolazi iz ezoterične sfere. S te strane se neprekidno dovodi u pitanje realnost opstanka eurozone, insistira se na koncepcijskoj promašenosti i stimulira sveukupna skepsa prema održivosti zone. Američke rejting agencije su tu da daju "naučnu" podlogu opštem skepticizmu. Ovo stanje financijskog duha potkopava evro bar isto toliko koliko tome pridonose i loše, opipljive buđetske cifre.
Evropa za sada pokazuje zbunjujuću neodlučnost, povremeno i amaterizam u borbi sa krizom. Ta borba se ne odvija samo u materijalnom svetu, gde se evropske države pogađaju oko veličine fonda za stabilizaciju. Ona se odvija i u ezoteričnom prostoru u kome Evropa, oklevajući ili šaljući kontradiktorne poruke, iz dana u dan gubi medijsku bitku.
Ono što Evropa može izgubiti ne staje u knjigovodstveni račun. Njoj preti da bude razbijena, marginalizirana i oduvani sa setske scene. Raspad evrozone posledično će dovesti do postupnog urušavanja EU. Ako bi se to dogodilo, to bi bilo drugo veliko državno samoubistvo u Evropi. (Prvo je bilo samoubojstvo SSSR-a. Jugoslovensko se ne računa.) "



 
Neuspeh aukcije nemačkih državnih obveznica, što je događaj bez premca. objašnjava i Dr Pol Krejg Roberts ..
Zašto Nemačka, jedini finansijski ispravan član EU, nije mogla da proda 35% svoje ponude 10-godišnjih obveznica? Nemačka nema problem sa dugovima, a od njene ekonomije EU i američke vlasti očekuju da ponese lavovski deo spasavanja zemalja članica EU koje su finansijski ugrožene.
Naslućujem da je razlog neuspeha aukcije obveznica nemačke vlade to što je isti orkestriran od strane SAD, vlasti EU, a posebno Evropske centralne banke (ECB), kao i privatnih banaka, kako bi kaznili Nemačku što nije dozvolila da ECB otkupi suverene dugove zemalja članica Evropske unije.



Angela Merkel
Nemačka vlada pokušava da odbrani uslove pod kojima je Nemačka odustala od kontrole nad sopstvenom valutom i ​​pristupila EU. Insistiranjem na zakonitosti ugovora, Nemačka je onemogućila da ECB postupi po uzoru na američke Federalne rezerve i monetizuje dugove vlada članica.
Od svog samog početka Evropska unija je bila zavera protiv Nemačke. Ako ostane u EU, Nemačka će biti uništena. Izgubiće svoj politički i ekonomski suverenitet, a ekonomiju će joj iscediti fiskalno neodgovorne članice EU.
Ako Grci neće da podnose tiraniju, zašto bi Nemci?"

Kontinentalna tranzicija se nastavlja. Kako će završiti? Ne treba biti nestrpljiv. Doživećemo,nadam se i preživeti.  

2 коментара:

  1. Ne upozorava li Obama Evropski top!!!Cemu ako je Americi stalo da Evropa propadne. Ili je njegov nastup politicko tutorstvo,ili neka treca rabota.
    Odnos Evrope sa Amerikom nije toliko bitan. Evropa nije sazrela za integraciju.Treba li da verujemo tezi da je to bio plan Amerike,da je ujedini pa unisti.
    Da etnicke strasti nisu buknule,nacija postala moderan pojam koga se liberalizam ne odrice, Unija se mogla integrisati u modernu tvorevinu. Ovako su je skrsile sve nepogodnosti.

    O ekonomiji u svetskim razmerama nemamo jasnu predstavu,mada nasluújemo. U nedostatku proverenih cinjenica javnost se oslanja na kojekakve teorije zavere,poluinformacije.Ako procitas tekst poput ovog neces biti siguran da je njegova tvrdnja tacna.Jer niko vise nije imun od lazi.Ne tvrdim da je njegov tekst laz vec da zbog obilja lazi ne verujemo nikome.Tako ispada da je sve moguce.
    pozdrav
    Z.

    ОдговориИзбриши
  2. odgovoriću ti na brzinu. Ne znam zašto verujem o razmišljanja Katića. Ne zbog titula,to je izvesno i to znaš. Zbog logike koja mi je bliska.Staviću još jedan link da ne bih ovde prepričavala.
    http://www.standard.rs/nebojsa-katic-rat-dolara-i-evra-2-%E2%80%93-moze-li-evro-da-se-odupre-dolaru.html
    Nije naodmet razmisliti i na ovaj način.Ako se već bavimo razmišljanjem na tu temu.Za realnost je nebitan uzrok već šta nam je u ovakvim okolnostima činiti.

    ОдговориИзбриши