Voda i zdravlje

Voda je tečnost najspečifičnijih hemijskih i fizičkih svojstava. Sve tečnosti se na hladnoći skupljaju, na toploti šire. Voda čini obrnuto, do -4oC ona se skuplja a potom širi. Zahvaljujući samo toj, jednoj, osobini, koja je u  odnosu na ostale elemente anomalija ( Mendeljejev sistem), moguć je život u okeanima. Jer, zahvaljujući upravo toj osobenosti  lede se gornji slojevi, a donji ostaju u nezamrznutom stanju.  To  je samo jedna od njenih čudovitih stanja i svojstava  koje su stari narodi, koji su bili u tešnjoj vezi sa prirodom, uočili i koristili. Svesni njenog značaja, često su joj pripisivali čudesne, pa čak i mistične karakteristike, koje je savremeni čovek omalovažavao mada je i sam bio svedok većine njenih osobina.  I kako reče jedan ruski naučnik koji se sistematski bavi njenim izučavanjem ( vidi priloženi video) tek kada se napravio veliki korak shvativši da čovek o vodi ne zna NIŠTA,  voda je ponovo postala predmet ozbiljnijih naučnih istraživanja.
 
Jedinstvenost strukture vode ~ voda pamti

                                                                                     H d+
                                                                            d- /
                                    H2O                 O ?                                 
                                                                            d- \
                                                                                     H d+       
    

Voda ima pravilnu kristalnu strukturu  i forma te strukture bitno određuje njene osnovne karakteristike. Najnovija istraživanja su dokazala da je  struktura vode  bitnija nego njen hemijski sastav, kako se mislilo pre. Šta je to što strukturu čini bitnijom od hemijskog sastava?
Struktura podrazumeva organizaciju molekula. Molekula vode je dipol - što znači da ima jedan pozitivan i jedan negativan pol i oni se međusobno privlače /vidi gornju šemu: elektronegativniji kisik jače privlači elektrone pa se oko njega stvara negativni naboj ( d- )a oko vodika pozitivni naboj (d+)/. Između dipolarnih molekula deluju elektrostatičke privlačne sile, što objašnjava zašto se molekule H2O nakupljaju u obliku tekuće vode i zašto se u ledu međusobno čvrsto vežu. Molekule povezane preko vodikovih mostova u lance molekula višeg reda formiraju makromolekule, koje se nazivaju klasterima.Postoji beskonačan broj kombinacija povezivanja, a svaka geometrijska struktura skriva u sebi određenu energijsku informaciju. Gde se unose i čuvaju informacije ?
Asocijacije molekula, klasteri, podsećaju na saće, a u svakoj od njih, nalazi se "mali kompjuter" u koji se sabiraju informacije. Šta predstavlja mali kompjuter ? Sve hemijske reakcije, dakle i molekularna jedinjenja, su elektrodinamički procesi. U svakoj ćeliji, koja pamti, nalazi se 440.000 informacionih vlakana i svako od tih vlakana ima svoj odnos ( uvid) u okolinu. Njihovim spajanjem u klastere nastaju takozvane elektrodinamičke rupe ( što strukturi i daje oblik saća) koje deluju kao neka vrsta zadržanih informativnih kalupa.  

ELEKTRODINAMIČKE RUPE

                                                          

Vek jednog klastera je kratak, ali kada se pojedinačni klaster uključi u strukturu asocijacije ( on se uključi i zatim napušta )  u strukturi asocijacija koje opstaju duže ostaju upravo ti informativni kalupi  koji iniciraju živu materiju sa kojom dođu u dodir da se ponaša kao da je prepoznala materiju koja je zauzimala mesto u toj rupi/ kalupu. Dakle i kada iz vode nestane neki sastojak ona ima učinak kao da je on još uvek tu. Po tom principu radi homeopatija. Molekule sa informacijom dolaze i odlaze puneći rupe /kalupe i informacije se na taj način skupljaju. Brisanje informacija je drugi proces.
Voda, dakle,  zapisuje sve što vidi, čuje i oseti. Svaka promena, upaljeno svetlo npr. menja " nervnu strukturu" vode. Prihvatajući neku informaciju voda stiče nova svojstva ( informatička )  bez da se njen hemijski sastav menja. Zahvaljujući takvoj strukturnoj organizaciji  moguće je pamćenje kao dugotrajnije stanje / proces vode.  Podatak da voda postoji u sasvim neočekivanom stanju, koje joj omogućava da prima na sebe informaciju, da je zapamti, da je reflektuje, je relativno nov.

 Pomenuti   jedinstveni biokompjuteri vodenih rupa su i deo našeg organizma. Poznato je da ljudski organizam sadrži 80% vode.  U njoj se, dakle,  odvijaju biohemijski procesi koji obezbeđuju život i funkciju svake ćelije, i sva svojstva vode  ( dakle i informacije koje ona sobom nosi) su bitna za funkcionisanje ljudskog organizma.

Kako je voda izvor slabog elektromagnetnog zračenja odnosno njene čestice, kvanti, to je ova osobina korisna za dijagnostiku. Pod uticajem spoljašnjih faktora (mikroorganizmi, toksini, razna zračenja...), informacione karakteristike vode ( o kojima je bilo reči ) se menjaju pa promene talasnih karakteristika vode služe u dijagnostici obolenja.  Izmene u strukturi  i funkciji ćelija (njenih delova), izmene u tkivu, organu i organizmu u celini, vidljive su iz informatičke poruke vode.
Ovom dijagnostikom i uopšte izučavanjem ćelija na ovom nivou, bavi se kvantna medicina. Ona registruje promene na biorezonantnom pregledu i koriguje ih uz pomoć BRT (biorezonantne terapije) . Kvantna medicina na taj način uspeva da prodre dublje od atoma i molekula i što je važnije u fazi dok se bolest još nije pojavila.

TEORIJA O FEROMONIMA

 Francuski naučnik Žak Benvenist je 1988. godine je prvi objavio kontraverznu tezu u časopisu Priroda, tvrdeći da voda poseduje „memoriju“ i da konstantno pokušava da se vrati tamo gde je bila.
Danas je to već prihvaćeno.
Ne tako davno je otkriveno da biljke, životinje, pa čak i izolovani mikrobi razgovaraju jedni sa drugima pomoću molekularnih signala (spoljašnji hormoni) – feromona. Danas znamo da postoje alarmni feromoni, feromoni hrane, seksualni feromoni i još mnoge druge vrste tih molekularnih signala koji utiču na život putem neke vrste šestog čula (najverovatnije povezanog sa čulima mirisa i ukusa). Veliki broj biljaka emituje feromone tuge i bola kada ih neko pase ili kida. Mravi obeležavaju svoje staze feromonima, a ogroman broj organizama pomoću feromona privlači partnere za parenje i to čak na udaljenosti od preko dva kilometra.
 Voda bi mogla da bude idealna feromonska signalna staza. Površinska zategnutost tečnosti zadržava pH sećanje na izvor feromona – dopuštajući vodi da uskladišti informacije (prikuplja koncentracija feromona) kao i svaki kompjuterski hard disk. Feromoni deluju ili kao jedan molekul, ili kao mešavina hemikalija koje funkcionišu kao izuzetan sistem mikro komunikacije. Najnovija istraživanja strukturalnih korelacija memorije vode potvrđuju da se voda čak „seća“ da li je skoro bila hladna ili topla.
.
 
VELIKA TAJNA VODE



Energoinformaciju voda čuva i prenosi u vidu elektromagnetne oscilacije (talasa).Ta informacija, kao što smo videli,  sadrži podatke o svim njenim supstancama a podatke zadržava i posle "hemijskog" čišćenja. Energoinformacije voda razmenjuje sa okolinom  (razgovara) delujući pozitivno ili negativno. Ova karakteristika vode objašnjava još jednu pojavu i kod naših ćelija, ne samo “pamćenje” već i  “komuniciranje”.  Limfociti, naše  odbrambene ćelije, nepogrešivo znaju na koje mesto treba da dođu, gde je problem. One komuniciraju i  na velikoj udaljenosti od problema sve zahvaljujući elektromagnetnim talasima, to jest komunikaciji.

Negativne  i pozitivne frekvencije

Frekvencije koje imaju negativan uticaj na nas, kao npr.: 1,8Hz (herca) odgovaraju vodi koja sadrži teške metale a koji su registrovani  kod malignih ćelija.
5,0 Hz izaziva kod mnogih ljudi apatiju i mučninu itd.
 Frekvencije koje deluju pozitivno na naš organizam, čak imaju i lekovita svojstva, su npr. : 1,2Hz; 2,5 Hz; 10,0Hz; 7,8Hz - tzv. Šumanovi talasi, koji su prisutni i u prirodi.

Voda koja emituje takve, pozitivne talase,  naziva se biološki aktivna voda.   Od toga koliko voda ima slobodnih elektrona zavisi njena pozitivnost, odnosno negativnost ( „struktuirana“ ili „nestruktuirana“ voda).  Bolesne ćelije organizma okružene su "nestruktuiranom“ vodom, a zdrave ćelije „struktuiranom“. U „nestruktuiranoj“vodi, nedostaje jedan elektron iz spoljne orbite, a u „struktuiranoj su svi elektroni na broju.

Vodovod   Umesto da se kreće po svojoj prirodnoj spirali, tokom prolaza kroz vodovodne cevi voda menja način kretanja i ide po koncentričnim krugovima. To dovodi do deformacije njene strukture i kao takva ugrađuje se u naše ćelije, što je već u startu  jedan od preduslova za nastajanje bolesti. Vodovodi postaju sve zagađeniji zbog industrije, poljoprivrednog otpada, olovnih cevi, te zbog natrijevog fluorida,  hlora i drugih hemijskih primesa koje se dodaju vodi . Najnovija istraživanja vode bave se i pitanjem načina pročišćenja vode njenim aktiviranjem. Idealna voda je samo ona koja izvire u prirodi, dakle voda sa izvora. Prirodna izvorska voda se sastoji od 18 različitih molekularnih jedinjenja i 15 raznovrsnih jona, što ukupno čini 33 komponente. Destilovana voda i "kišnica", za razliku od izvorske vode, ne sadrže te elemente. To bi značilo da je prirodna voda nešto mnogo više nego "H20" - tj. jedinjenje samo 2 atoma vodonika sa jednim atomom kiseonika. Jedino takva  u potpunosti  odgovara živim organizmima. Premda se voda ne može vratiti u prirodno stanje postoje metode kojima se ona može pročistiti. Jedan od tih načina je zamrzavanje, odnosno odmrzavanje.

 Odmrznuta voda

Odmrznuta voda se od obične razlikuje po svojoj strukturi i više odgovara strukturi protoplazme naših ćelija. U njoj, za razliku od obične vode iz vodovodniih cevi,  nema elemenata koji opterećuju ćelije i zahtevaju veliku energiju da bi ona normalno funkcionisala. Led, naime, sadrži molekule vode i molekule drugih primesa koje su rastvorene. Čestice štetnih supstanci se smeštaju u međuprostor i njima treba duže vreme i niža temperatura da se zalede u odnosu na obične, čiste kristale. Ove štetne materije praktično budu istisnute i pojavljuju se kao talog.

Odmrznuta voda, bez taloga,  lakše se kreće i stupa u reakciju s različitim supstancama u organizmu, štedeći energiju. Ona, dakle, nosi veći energetski potencijal i značajno stimuliše životne procese u organizmu. To je jedan od mogućih razloga dugovečnosti  naroda sa severa (Kavkaz, Jukutija).
Aktivnu vodu možemo da dobijemo i sami ako koristimo “tehnologiju” prirode. Vodu je potrebno sporo zalediti i odstraniti talog.

ŽIVA VODA  


"Na ovaj način, praktično, dobijamo aktivnu, “struktuiranu “ vodu u domaćim uslovima: nalijemo običnu vodu iz česme u poklopjenu posudu i stavimo u zamrzivač. Dolazi do laganog formiranja leda u centru, a na bočnim stranama i dnu odvaja se štetni talog kome treba više vremena da se zaledi. Taj tečni ostatak odlijemo, a u posudi nam ostaje led, čiste, struktuirane, žive vode. Ostavimo da se otopi spontano, bez zagrevanja.
O dmrznuta voda održava svoje lekovito dejstvo tokom 7-8 sati posle otapanja leda. Ne sme se zagrevati iznad 37 stepeni Celziusa i najbolje je ako joj je temperatura oko 10 stepeni. Treba je piti odmah posle odmrzavanja, pola sata pre jela sa malim zadržavanjem u ustima, više puta u toku dana.
Sveža odmrznuta voda utiče na energetski, informacioni, humoralni, metabolički nivo živog organizma. Dovodi do kvalitetnog, prirodnog "čišćenja" organizma. Po mišljenju naučnika ova voda vodi ka ozdravljenju organizma i podizanju imuniteta.
Pozitivno deluje na respiratorni, kardiovaskularni sistem, kvalitet krvi, na sve metaboličke procese u organizmu, jer izvodi soli iz tkiva, krvi i limfe. Od ranije je poznato korišćenje leda u kozmetologiji. Daje organizmu energiju, smanjuje umor." autor: Dr Tatjana Lalić


    Kada i kako piti vodu
Žeđ nije pouzdan signal da telo treba vodu. Žeđ ukazuje na to da je već došlo do dehidracije organizma.Također, žeđ prestaje već i pre nego što je organizam primio dovoljnu količinu vode.
Zbog toga je neophodno obratiti pozornost na dovoljnu konzumaciju vode svakog dana.
Razna pića koja sadrže šećere, alkohol i druge otopljene tvari, samo povećavaju potrebu za vodom umesto da je smanjuju, jer se prilikom njihove razgradnje troši voda.
Jedino je čista voda najbolji način zadovoljavanja potreba organizma.
Konzumiranjem dovoljne količine čiste pitke vode smanjuje se dehidracija ćelija  i upravo je takva , čista, prirodna voda najbitnija za organizam.
Međutim, voda ima veću površinsku napetost nego što je napetost vode u  ćeliji, pa voda sporo prodire u nju. To je osnovni razlog zbog kog ne smemo dopustiti žeđ. Stalnom konzumacijom određene količine vode omogućavamo vodi dovoljno vremena da prodre u stanicu.
 
Vodu je potrebno piti malim gutljajima, tokom cilog dana. Posebno je bitno popiti čašu čiste vode ujutro, odmah nakon ustajanja.

Smatra se da je minimalna dnevna potreba vode odraslog čoveka sa slabom fizičkom aktivnošću oko 20-25 g po kilogramu telesne težine, što znači da čovek od 75 kg treba minimalno dnevno popiti 1500-1875 g (1,5 - 1,9 litre) vode.
Kod veće fizičke aktivnosti te kod većih temperatura zraka potrebna za vodom je znatno veća.

_____________________________________________________________

 
Dodatak :     Miroslav Marković  ČUDA I MISTERIJE VODE scribd

Miroslav Marković: Čudo zvano voda ( pred kraj emisije ~ oplemenjivanje vode)