Vladanje ljudima -moć medija

"Vladu će ubuduće birati elite... vlada koju biraju obični ljudi je moguća, ali vrlo malo
verovatna."

1963. - DZ. Vilijam Fulbrajt,

Jedan od najstarijih, najpraktičnijih i najefektnijih načina vladanja ljudima je manipulisanje informacijama. Današnji informativni prostor neverovatnom brzinom umnožava iskrivljene i netačne informacije i sve je teže prepoznati istinu od laži, izvor kome se može a kome ne može verovati.  Mi smo naprosto zarobljenici savremenog informativnog rata, svih protiv svakog.

ETIKA IZVEŠTAVANJA- PISANJA

Informisanje, kao i svaka javna delatnost podleže zakonskim odredbama.  Zakonom se uređuje pravo na javno informisanje kao pravo na slobodu izražavanja mišljenja, kao i prava i obaveze učesnika u procesu javnog informisanja. Zakoni su pravna akta koja delomično dotiču etičku stranu informisanja. Pored zakona svaka profesija poseduje kodekse profesionalne etike, koji ukazuju na specifična pravila struke kojima bi trebali da se rukovode novinari i sve medijske institucije.Pitanje etike informisanja odnosi se podjednako i na konzumente,korisnike kojima je informacija upućena. jednom rečju etika informisanja obuhvata sve aktere u protoku informacije, i ona je ( za razliku od morala) normativnog karaktera.
Normativnost bilo koje vrste zavisi od sredine, društva i njegovih pravnih i uopšte kulturnih okvira. Govoriti o informisanju u Americi, ili Evropi, ne može da se podudara sa slikom govora u nekoj od afričkih zemalja, na Bliskom Istoku, premda bi etička pravila, u principu,trebala da budu univerzalna, dakle opšteljudska.
Vlast određuje okvire informativnih sloboda i to je jedna od najkrhkijih veza između novinara i društva. Drugi po redu odlučujući faktor informisanja su finansije, dakle, tržišna pravila. Velik udeo oblika i načina informisanja kreira sam autor, novinar. Od njegovih pre svega profesionalnih kvaliteta, ali i moralnih i etičkih standarda u velikoj meri zavisi objavljena informacija.

Ugledni teoretičar novinarske etike Claude Jean Bertrand ispisao je moguća opšta  načela izveštavanja. Po njemu treba biti kompetentan, biti nezavisan, ne činiti ništa što umanjuje poverenje u medije, imati široku definiciju informacije, dostaviti tačno, potpuno i razumljivo, služiti svim skupinama,  braniti i favorizovati ljudska prava i demokraciju. Ni popis ovog znalca nije sveobuhvatan kakvo je u principu novinarstvo.
Kompetentnost novinara je, po ovom i ostalim teoretičarima, preduslov bavljenja ovom profesijom.   Naime, novinar je profesija koja ne zahteva posebnu specijalizaciju ( mada ista postoji). Bez obzira na diplomu, dakle, osnov pravovaljanog izveštavanja je pre svega intelektualni domet. Kada je u pitanju etika,  prvo mesto zauzima  istina. Istinita, pravovaljana i puna informacija su osnovni stub etičkog izveštavanja. U izuzetno napisanoj knjizi „Od trojanskog konja do Interneta”, koju mnogi nazivaju istorijskim bukvarom (dez)informacija, Vladimir Volkov piše „dezinformacija je manipulisanje javnog mnjenja u političke svrhe, putem informacije obrađene zaobilaznim sredstvima”.
Borba oko istinitosti informisanja je započela je sa pojavom štampe. Normativna etika, u vidu profesionalnih pravila,počela se uobličavati sredinom XIX veka ( Francuska, velika britanija, Amerika). Prvi Kodeksi novinarstva nastali su tokom prve decenije XX veka u Americi, zatim, u drugoj deceniji i u Evropi.Iza drugog rata stvar je prenešena na međunarodnu scenu.

Čini se da je sa sve razuđenijom problematikom etičkih kodeksa informisanja praksa informisanja skrenula na pogrešne tokove. Preciznije rečeno, novinarstvo je podelilo sudbinu društvene patologije i izopačenih institucionalnih i interpesonalnih odnosa u društvu. 
Neetička borba niskih udaraca sa puštanjem neistina, borba za tiraž, zaradu po svaku cenu, umesto argumentovane borba za čitaoce, pružanjem objektivne istine, postali su danas osnova uređivačke politike većine glasila, podložnih raznim „sponzorima” i „informativnoj” ekonomiji.


                                                       

PUTEVIMA DEMOKRATIJE~ sve više laž

"Volim te kao B92"od antimiloševićevske politike do sapunskih serija

T okom kasnih osamdesetih i devedesetih godina .." u regionu bivše Jugoslavije, veliki broj nevladinih organizacija (NVO) i grassroots organizacija (GROs) bilo je podržavano ukoliko su pokazivali rešenost da promovišu liberalnu demokratiju i ekonomski liberalizam. Taj zadatak imao je kao svoj posredni cilj i uništenje svih vrednosti, verovanja i društvenih normi nekadašnjeg socijalističkog društva.Većina politikologa i ekonomista iz regiona koji su delili sekularne i ne-nacionalističke stavove, bili su pozvani u savete onih fondacija koje su počinjale da investiraju u region..1991 je osnovano nekoliko alternativnih organizacija koje su trebale da predstavljaju one koji nisu hteli da uzmu učešće u ratu (Centar za antiratnu akciju , Evropski pokret u Jugoslaviji, Unija jugoslovenskih demokratskih inicijativa, Ženski parlament, Partija žena, Helsinški komitet u Jugoslaviji, Helsinški parlament građana i Forum za etničke odnose).
Nezavisni radio B92,a kasnije i TelevizijaB92 su polako od Centra za antiratnu akciju preuzeli predstavničku ulogu, budući da su bili podržani od strane urbane mladeži, kao i velikog broja studenata tokom studentskih protesta 1991. i 1992. B92 je, od samog početka, primenio različite populističke strategije, koje su se pokazale kao više nego uspešne.... koristeći se fondovima Soroš (Otvoreno društvo) Fonda, mobilisao je mladež kroz različite popularne kulturne akcije u različitim prostorima, dobijajući pozitivan feed-back čak i od opozicionih političkih partija, kao i mogućnost da kao namenski prostor dobije Rex, nekadašnji prostor lolalne Jevrejske zajednice.

                                                 

U vreme masovnih građanskih protesta u Beogradu, 1996. godine, B92 je bio smatran za glas buntovničke omladine grada Beograda, koji je već par godina bio pod upravom anti-miloševićevske koalicije takozvanih opozicionih partija. On je uspostavio i video produkciju, organizovao masovne rejv žurke, i postao izvršni producent svih izložbenih projekata lokalnog Soroš Centra za savremenu umetnost, da bi tokom protesta mobilisao i do 700.000 ljudi istovremeno, na primer kada mu je tećeg decembra te godine ukinuta frekvencija. Postao je dominantan nevladin elektronski medij, da bi vrlo skoro došao i do pozicije lidera u regionalnom elektronskom brodkastingu, te, konačno i uspešne privatne kompanije. . B92 je prosto ušao u blok moći koji je postao to što se kasnije zvalo Druga Srbija,čekajući da dati sistem upadne u organsku krizu, kojojo su potpomagala strana vojna uplitanja i ekonomski i diplomatski pritisci, pa da preuzme to sve što bi se moglo tada preuzeti.

B92 je sada komercijalna medijska kuća koja prikazuje sapunske opere i kvizove, reality show emisije i MTV spotove. Napredak je u tome da oni koji su učestvovali u njegovoj privatizaciji nemaju finansijskih problema u svojim ličnim životima'. izvor

Koga sve sponzoriše Soroš?
Prema knjizi Dosije Omega,Milana Vidojevića,na spisku su:"...,,Fond za otvoreno društvo“, ,,Fond za humanitarno pravo“, ,,Helsinški odbor“ , ,,Beogradski krug“, ,,Evropski pokret“, ,,Centr za antiratnu akciju“, ,,NUNS“, ,,ANEM“, ,,OTPOR“... Pored ovih  on finansira i ,,Yucom“, Beogradski centar za ljudska prava, Građanske inicijative, Centar za kulturnu dekontaminaciju, žene u crnom, Inicijativa mladih..
Od medija: Tv Pink, Tv Panonija, ANEM-a( tv stanice - RTV Dević, RTV Globus, RTV M+, RTV Kraljevo, RTV Nišava, RTV Pančevo, RTV Spektar, RTV Trstenik, radio stanice - Radio 021, Bum 93, Radio Sombor, Radio Indeks, Radio Subotica, Radio Pirot, Radio Ozon...) radija ,,Slobodna Evropa“...Pored elektronskih medija, na Soroševom spisku se nalaze dnevni listovi i časopisi ,,Danas“, ,,Vreme“, ,,Evropa“, ,,Republika“, asocijacija lokalnih nezavisnih medija ,,Local press“(listovi ,,Pančevac“, ,,Kikindske“, ,,Vranjske novine“ , ,,Naša reč“...), izdavačke kuće Samizdat, Dan graf, Stubovi kulture, Fabrika knjiga, Klio, Aleksandrija pres, distributeri knjiga ,,Bukbridž“, Beopolis... Pod istom kontrolom se nalaze info agencija Sense i dve vodeće informativne agencije u zemlji, Beta i Fonet."Da li Soroš zaista vlada celim informacionim prostorom Srbije, ili je informacija autora koji navodi ove podatke netačna?

 
INFORMACIJA TRŽIŠTA

Odnosi sa javnošću

U etičke probleme informisanja spadaju i odnosi tržišta s javnošću. Budući da promocija proizvoda i usluga podrazumeva stvaranje pozitivnog stava, osnovni cilj informacije je favorizovanje u procesu kupovine na tržištu, kao i željena tržišna pozicioniranost proizvoda i firme. Promocija ima za cilj da pomogne preduzeću da potpunije i konzistentnije potrošači prihvate vrednosti.  

Dobar deo promotivnih poruka, zalazi u onu sivu zonu aktivnosti korporacije u kojoj se neetično ponašanje nagrađuje, ili bar prašta, jer može da donese neke kratkoročne koristi. Oglašivači često, u neprekidnoj trci za profitom i mestom na tržištu, ne biraju sredstva kojima će se koristiti, pa makar se ona zasnivala i na prevari potencijalnog kupca, bilo kroz samu informaciju bilo kroz pritisak kojem ga na različite načine izlaže. Cilj informacija tako nije istina, već laž, promocijska i komunikaciona prevara.

Frank Esser je uveo u nauku termin tabloidizacija.„Na mikro razini možemo tabloidizaciju promatrati kao medijski fenomen koji nameće medijima standarde koje traže publika i komercijalni interesi. Na makro razini tabloidizaciju možemo promatrati kao društveni fenomen koji potiče i simbolizira suštinske promene u konstituciji društva.“ (Frank Esser. 'Tabloidization' of News: A Comparative Analysis of Anglo-American and German Press Journalism in: European Journal of Communication, 14(3): 291-325).

S tim u vezi firme donose i striktno se pridržavaju sopstvenih etičkih kodeksa, kako spram javnosti, tako i unutar kolektiva.

 

Apple je poznat kao jedna od najtajnovitijih kompanija na svetu, s izrazito strogim pravilima oko toga šta zaposleni smeju a šta ne izgovoriti u javnosti. Na račun svoje tajnovitosti našalili su se na vlastiti račun. Na majicama koje možete kupiti u njihovom "prodajnom butiku" u Cupertinu piše:
'Posetio sam Appleov kampus. No to je sve što smem reći'.
               

Prevare u nauci

STOTI MAJMUN
 

Godine 1950. na japanskom ostrvu Koshima grupa naučnika započela je 30-godišnje ispitivanje ponašanja majmuna Macaca fuscata. Pred kraj istraživanja (1979. godine) zoolog Lajal Votson objavio je knjigu pod nazivom "Životna bujica” (Life tide), koja je pokrenula lavinu diskusija i novih teorija po celom svetu.On je opisao naoko nezanimljiv eksperiment koji je posle šest godina doveo do zapanjujućih rezultata. Naime, godine 1952. grupa naučnika počela je da daje majmunima posebnu sortu slatkih krompira. Majmunima se to svidelo, iako su krompiri prosto bačeni na tle, zbog čega su bili začinjeni neukusnim zrncima peska. Ubrzo je 18-mesečna majmunica Imo otkrila da taj problem lako može da reši pranjem krompira u moru i to je pokazala svojoj majci. Prema priči, od njih su to naučili i ostali majmuni iz grupe, pa je sve više njih uživalo u krompiru bez peska.

Izgleda da je broj majmuna koji su se upoznavali sa ovom veštinom polako ali sigurno rastao. A onda se 1958. godine dogodilo čudo. Evo šta je o tome napisao Lajal Votson u spornoj knjizi:

 Evo šta se, najpribližnije rečeno, dogodilo.U jesen te godine određenibroj majmuna na ostrvu Košima prao je slatke krompire u moru... Pretpostavimo, na primer, da je taj broj bio 99 i da se u utorak u jedanaest časova pre podne još jedan majmun pridružio grupi ko-žja pere krompir. I upravo taj stoti majmun probio je neku granicu, prevršio kritičnu masu, pa su to veče skoro svi majmuni radili isto što i on. I ne samo to, nego ta navika je preskočila prirodne barijere i spontano počela da se širi pok olonijma na drugim ostrvima i na kopnu Takasakijame.

Kad je knjiga objavljena, u naučnim krugovima počele su da se rađaju teorije o famoznoj “kritičnoj masi” znanja posle koje ono od individualnog prerasta u opšte dobro.Ken Kejsi (Ken Kesey) 1982. godine u svojoj knjizi “Stoti majmun” podrobno je opisao Votsonov nalaz i dao mu naziv “fenomen stotog majmuna”

Čim je objavljena, knjiga je postala bestseler. Čak se i u poznatom časopisu “Naučni pregled” (Science Digest) pojavio tekst u kome je lansiran novi termin “Kvantni majmun” . Teoriju je podržao i britanski biolog dr Rupert Šeldrejk (Rupert Sheldrake) , uvođenjem termina “morfična rezonanca kojim se služio u pokušajima da ovom fenomenu pridoda naučna objašnjenja. Na tvrđenja dr Šeldrejka, pozvao se u svom udžbeniku i profesor dr Dejan Raković, pa tako sada studenti na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu uče o tome kako“jednom naučeni sadržaji od strane I malog dela neke biološke populacije - omogućavaju lakše buduće obučavanje preostalog dela populacije!”  (udžbenik“Osnovi biofizike”,izdavač Gros knjiga1995,str. 163).

I pak,  jedan broj naučnika smatrao je da bi navode Lajala Votsona  trebalo proveriti. Masao Kavai (Masao Kawai), direktor Instituta za izučavanje primata i glavni urednik stručnog časopisa Primati, bio je ugledan član grupe i jedan od malog broja naučnika koji su učestvovali u projektu od samog početka 1950. godine. On se trudio da u stručnim krugovima opovrgne navode objavljene u knjizi, ali nije želeo da se o tome previše govori u javnosti. Zbog toga je malo ko obratio pažnju na njegove demantije, sve dok 1985. Godine Ron Emjundson (Ron Amundson), profesor filozofije na Havajskom univerzitetu, nije objavio razgovor sanjim u časopisu Skeptični Istraživač (Skeptical Inquirer). Suočen sa činjenicama Votson je na kraju priznao laž ali sa tim priča nije završena. Mit Stoti majmun  je ostao validan za mnoge koji su na osnovu njega razradili sopstvene teorije i biznise. 

Neki ideolozi Novog Doba, kao što je Noam  Čomski (Noam Chomsky) ,počeli su da pokreću neku vrstu piramidalnih šema (slično “lancima sreće”) u kojima je svaki meditant imao zadatak da proširi ideju na nekoliko svojih prijatelja. Trebalo je da određenog  dana u  zakazano  vreme svi  misle na svetsko blagostanje i da žele da dobro trijumfuje nad zlim. Cilj je bio da to učini 93250 ljudi, i onda će uspeh biti siguran (Čomski nije objasnio zašto je “kritična masa” iznosila baš toliko, a ne više ili manje)."

O vo je primer zastrašujuće dimenzija ljudske nesavršenosti,da ne kažem gluposti. Psihologija ljudi koji nekritično razmišljaju  ima nesagledive posledice na njihov lični ali i život ljudi oko njih.Nismo  dovoljno svesni efekata te kratke svesti sve dok se ne ispolji u najekstremnijem obliku.
vidi više Voja Antonić :

KULTURA

Tehnološki napredak ostvaren u XX veku  doveo je do promena u kulturi savremenih društava i mentalitetu ljudi ; mnoga društva su sekularizovana, pa je vera u određenim zajednicama  izvesno vreme bila značajno potisnuta, da bi početkom  XXI veka ponovno dobila na značaju. To rečito ide u prilog ljudskoj potrebi za duhovnim dobrima. Nauke pružaju merljiva dobra, dok vera, uz religiju ili van nje, ispunjava život na drugačiji način. I zato se u sklopu tih duhovnih prostora, gde svakako spada i informacija, uveliko sukobljavaju kulture, mnoge opterećene tradicijskim naslagama u obliku običaja, verovanja, sujeverja. „Nijedan filozof nije uticao čak ni na stav svoje ulice“, rekao je navodno Volter, ali su zato "ulice" uticale i utiču na mnoge ljude. Zanimljivo je da je interesovanje za kvazi-nauke (astrologiju, vradžbine, i slično)doživelo renesansu. Sa racionalizmom i dobom razume, astrologija je bila bačena u budžak, da bi se potom uzdigla, i opet izgubila na slavi početkom 20 veka.  Sada se vratila na velika vrata u društveni narativ i svest. Mnoge ljude,vekovima, uzbuđuju iste priče. Već stotinama godina kolaju isti trikovi i bajanja, dok su u međuvremenu medi tehnologija i nauka napravile senzacionalna otkrića.
 

Da li postoje stvari koje ne postoje