уторак, 10. мај 2011.

Bele rupe





















"Šta su crne rupe, to svi, manje-više, znaju. Hoking ih je naširoko obrađivao u svojim dopadljivo popularnim knjigama, Diskaveri i ostali naučni kanali ih drže kao redovni sadržaj na meniju, dnevne novine ih nekada obrađuju na naučnim stranama a, bogme, i česta su tema na svim druženjima, kada  se povede priča o astronomiji.
forum Elite security
Levo – zakrivljenje vremena i prostora u odnosu na gravitaciju;
Desno – crna rupa u prostorvremenu


K ao što je pravilo u fizici a i u životu – našla krpa zakrpu – svaka motka ima dva kraja – zdrav razum nam govori da mora postojati nešto obrnuto od crne rupe. Zašto je ne bi smo nazvali bela rupa.
Nauka je mnogo više pažnje posvetila crnim rupama. Ovo je, doduše logično, s’ obzirom na to da uslovi u našem svemiru (brrrr, pojam “našeg” svemira implicira da ih ima više) pogoduju stvaranju crnih rupa, dok nastanak belih rupa nije do sada primećen niti se pretpostavlja da se dogodio u istoriji svemira. Takvo uverenje važi danas i u našem svemiru. To nas ne sprečava da prodivanimo šta su to bele rupe, jer istorija nas uči da je vrlo moguć nastanak neke nove teorije, koja će, ne samo dozvoliti postojanje, nego i eksperimentalno potvrditi postojanje belih rupa, u nekom obliku, negde, nekad.

B ele rupe su vremenski obrnute crne rupe, te su zbog toga opisane istim kvantnim brojevima. Dok crne rupe teže ka singularitetu, dok im se singularitet nalazi u budućnosti, bele rupe poseduju singularitet u prošlosti. Kvantna mehanika nema problem sa ovim. Šta više, standardno rezonovanje kvantne mehanike govori da bilo koje početno stanje koje dovodi do pojave crne rupe takođe poseduje verovatnoću veću do nule da evoluira u belu rupu.
Ako je crna rupa telo ogromne gravitacije, tolike gravitacije da ništa što jednom dođe u dodir sa njom ne može više da se odvoji od nje, pa čak ni svetlost, onda je bela rupa telo koje emituje svetlost i materiju ali za to ne troši nikakvo “gorivo”.  Ovde imamo manji problem sa drugim zakonom termodinamike.
S a druge strane imamo problem i sa “isparavanjem” crnih rupa. Hokingova teorija govori da crne rupe i nisu baš toliko crne. Naime, nešto ipak uspeva da se spase od njihove velike gravitacije. Elektromagnetno zračenje. I onda nam se desi, na primer, da beba crna rupa pojede svu klopu koju je imala oko sebe, ne jede ništa, samo zrači i zrači i izrači sve. Gde onda nestade sva ta materija?
Druga teorija crnih rupa, intuitivno nazvana “plodni svemiri” nam govori kako proces na Zemlji nazvan “prirodna selekcija” moguće da važi na mnogo višem nivou. Svako stvaranje crne rupe je u stvari jedan mali big bang “on the other side”; na toj drugoj strani fundamentalne konstante (brzina svetlosti, plankova dužina i tako dalje) mogu se razlikovati od naših. Svaki svemir će stvoriti onoliko svemira koliko ima crnih rupa. Tako se svemiri razmnožavaju “pupljenjem”. Opet nam materija “nestaje”.
Ovde se dve priče spajaju. Materija koju crna rupa usisava možda se pojavljuje iz neke bele rupe na drugom kraju svemira, možda čak i u drugom svemiru. Možda su to one crvotočine koje su golicale maštu. U levak sipamo materiju, iz obrnutog levka materija izlazi.

I demo dalje u misaonim igricama poštujuci fiziku i njenu ideju da sve ima svoju suprotnost. Čovek bi rekao da je put kroz našu crvotočinu, recimo od našeg svemira do drugog, put u jednom pravcu. Ovde materija ulazi u crnu rupu, tamo izlazi kroz belu. Neki drugi svemir će usisati naš? Ideja kaže da se materija preliva između dva (ili više) univerzuma tako što energija drugog univerzuma dolazi kod nas kroz naše bele rupe. Neke male naznake koje idu u prilog ovoj ideji su delovi svemira koji emituju veliku količinu energije. Možda nam to komšije šalju nešto.
P ostoji još jedna ideja u prilog belih rupa. Prihvatimo teoriju po kojoj će se svemir u jednom momentu zastaviti, prekinuti svoje širenje pa će krenuti u skupljanje. Da li tada entropija opada sa vremenom, da li se tada kap mastila razblažena u čaši vode ponovo formira u kapljicu? Ako da – onda crne rupe postaju bele rupe.
Još jedna od mnogobrojnih SCI-FI ideja koje se protežu oko belih rupa je ona koju karakteriše sledeća slika.
M ožda bele rupe mogu da vode do paralelnih univerzuma ali možda i do nekih drugih vremena u našem univerzumu.
Ovde je zanimljiva ideja paralelnog univerzuma; da li je naša svest stvorila ideju našeg svemira (tako “ograničenog da su nam potrebni paralelni da bi smo objasnili sve pojave) po nekim šablonima koji vladaju na našoj planeti i po kojima se mi svesno ili nesvesno vodimo ili je svemir takav i nezavisan od našeg razmišljanja?"
izvor



Koncepcija o belim rupama je prvi put izložena 1964. godine.  Teorijski singularnost Big banga je zasnovana na Fridmanovim jednačinama, a standardne crne (bele) rupe na Švarcšildovim ili Kerovim.


1. Wikipedia

2.Schwarzschild wormhole 
3. Is the Big Bang a black hole?
4. Nikodem Poplawski
5.American Physical Society Sites




                                                                        Crna rupa....
       

                                            

4 коментара:

  1. Анониман10. мај 2011. 15:23

    Postojanje crnih rupa predvideli su nezavisno jedan od drugog (18.vek)John Michell i Pierre Simon de Laplace.Nazvali su ih "tamnim zvezdama" sa gravitacijom jacine koja ne dozvoljava odvajanje.Einstein i Rosen su uveli hipotezu izlaza u drugi svemir koji postoji paralelno sa nasim,popularnije zvane crvotocine (engl. wormhole).Materija koja upada u rotirajucu crnu rupu teoretski bi mogla ponovno izaci i ponovno pretvoriti u obicnu materiju,emitovati elektromagnetsko zracenje, energiju koja je bila zarobljena u crnoj rupi. To sto se pojavljuje na izlaznom kraju je bela rupa,predvidena 1964.godine.John Weeler,koji je je crnim rupama dao ime, izbacio je hipotezu o prostorno vremenskim penama,ekstremno malim duzinama, dimenzija Planckove duzine od 10-33 cm, gde prostor-vreme ima oblik koji se menja svakog trenutka. Pena bi se trebala sastojati od bezbroj kvantnih crnih i belih rupa, koje se stvaraju i nestaju u vremenu veličine 10-44 s.Ako je Weelerova hipoteza tacna crne rupe su osnovna struktura( vecno oscilirajuci svemir). Kip Thorne-ova hipoteza zamislja ceo svemir kao jednu crnu rupu. Sedamdesetih je Hawking otkrio da crna rupa emituje fotone i druge, lake cestice.
    Uvek nesto negde izmakne.
    pozdrav
    Z.

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман10. мај 2011. 15:38

    Nabavio sam knjigu.Zaboravio sam ti reci.Budimo na vezi tokom turneje.
    Sigurno si u pripremama.
    Z.

    ОдговориИзбриши
  3. Danas sam bila odsutna.Ne spremam se mada se približilo.Spremiću se za jedan dan.Nije problem.
    Drago mi je za knjigu.
    Ubacila sam bele rupe zbog crnih.Neka ih zajedno.Toliko je puno interesantnih pitanja da ne znam ćta bih pre čitala.Jedno od njih je i pitanje informacija. Howking kaže da površinska formula za entropiju — ili broj unutrašnjih stanja — crne rupe ukazuje na to da informacije o onome što upada u nju mogu biti spremljene kao na gramofonskoj ploči, a zatim reprodukovane isparavanjem crne jame.ODNOSI li se to na belu rupu kao izlaz.Iza svega toga dolazi hologram kao mogućnost analize unutrašnjosti crne rupe. Ma užas za nas amatere.

    ОдговориИзбриши
  4. Анониман19. мај 2011. 15:48

    He..he..koji video.

    ОдговориИзбриши