"Trebaš mi!"

Gde se prijateljski putevi stiču, tu ceo svet izgleda kao zavičaj.
Hese

Znate li reći trebaš mi ?
Ovu reč ne izgovaramo često premda je neophodna u komunikaciji. Nekoga trebate i neko treba Vas !! Život podrazumeva i teškoće. Zato ga umeće života čuva i štiti od onog što ga podriva i unazađuje. Iza reči trebam te može da stoji hiljadu razloga. Jedna od njih je ljubav. Prijateljstvo u suštini uključuje posebnu vrstu brige za vašeg prijatelja, brigu koja bi se razumno mogla shvatiti kao vrsta ljubavi. Ipak, važno je pogrešno ne protumačiti vrstu ljubavnog prijateljstva. Želja da neko koga volite bude pored Vas ne sme da bude bezpogovorna, pogotovo ne zahtev. Očekujući uzvraćanje ljubavi moramo ostati racionalni jer jedino tako možemo izbeći nezdrave emocije (depresije, razočarenja, bol). Ne smemo zaboraviti da je osnovna pretpostavka ljubavi zavoleti i voleti sebe da bi umeo voleti i druge. U traganju za ljubavlju ili u samoj ljubavi moramo spoznati sebe, vladati sobom.

Sa trebanjem je isto. Potrebno je znati kome i pod kojim okolnostima se ukazuje briga. Brinuti se o nečemu znači smatrati to vrednim na neki način; briga o prijatelju nije izuzetak. Odnos prijateljstva razlikuje se od drugih međuljudskih odnosa, čak i onih koje karakteriše uzajamna briga. Deca i stariji zavise od pomoći. I naravno da im posvećujemo pažnju. Trebalo bi! Oni nisu prijatelji.

Stvar je u tome da prijatelji dele iste vrednosti, otuda i nastaje bliska veza. Vrednosti su ono što opravdava da sam prijatelj sa ovom osobom, a ne sa nekim drugim ili ni sa kim.

U životu se nađemo u situacijama kada nam je kao kap vode, vazduh koji udišemo, neophodno uzajamno razumevanje, nežnosti, pažnja, ljubav. A oko nas …ima li u tom času nekoga ko će nam to pružiti, kome ćemo reći trebaš mi, trebam te. Postoji li neko ko će nas čuti, uhvatiti za ruku i zajedno sa nama biti onoliko koliko ga trebamo. Ni više, ni manje. Treba li uopšte reći trebaš mi? Ne trebamo li osetiti da nekome trebamo, da je deo naše ljudske dužnosti da priskočimo nekome kome trebamo. Nekada je dovoljan jedan poklonjeni trenutak, pogled, jedna mala rečica. Nekada mnogo, mnogo više. Imamo na pretek savršenih prijatelja koji su oko nas, na dohvat ruke, a kao da ih nema. Prolaze ne dajući ništa, a traže sve! Onih koji znaju pokloniti sebe je po pravilu malo. Da li znamo dati, a ne samo uzeti?

| Kaži mi ko ti je prijatelj, pa ću ti reći ko si.|
Averčenko

Izbor prijatelja je bitan deo našeg života. Krug prijatelja govori o tome kakvi smo, šta očekujemo od prijateljstva, kome poklanjamo svoje poverenje, kome dajemo, u koga ulažemo i na kraju koga volimo. Možda posle izvesnog vremena shvatimo da uprkos ogromnom ulaganju, želji i ljubavi, sa izvesnim osobama nemamo ništa zajedničko. Iznenadimo se, rastužimo. Desi se da u određenom trenutku otkrijemo ružnu stranu nečije ličnosti, koja se isprva nije primećivala. Razočaramo se. Pitamo se kako nismo uočili pre. To govori mnogo o nama, o samoobmanama.

Skloni smo iracionalnim uverenjima. I kada postanemo svesni loših strana naših ukorenjenih shvatanja ne priznamo ih, niti ih promenimo. Zgražavamo se nad tuđim ponašanjem ne dovodeći svoje u pitanje. "Vlastiti nas gresi zaprepašćuju kad ih vidimo na drugima", primetio je Gete. Ljutimo se što nas je neko izneverio još uvek ne želeći priznati da smo sami sebe prevarili. Kolika prijateljstva se uspostavljaju i održavaju lažno, zbog koristoljublja, socijalnih statusa. Jesmo li u potpunoj vlasti sopstvenog, neobjektivnog razmišljanja?

Što realnije sagledavamo stvari, to ćemo hodati čistijim putem, čistijeg srca i jasnijih računa. Iluzije su lepe. Bajke povremeno treba odsanjati a zatim se probuditi i živeti realnost. Iluzije nikako ne smeju postati teret, zamena realnog života.

Imamo život koji je neprocenjiv dar, čudo, ali mu ne poklanjamo pažnju valjda zato jer nam je dat i imamo ga. Neodgovorno se razbacujemo prema sebi i drugima: komuniciramo lažima, umesto istinom, ćutanjem i prećutkivanjem umesto otvorenošću, zlom umesto dobrim, mržnjom umesto ljubavlju..

Ja znam reći ne, ne volim te, ne trebaš mi. I znam reći trebaš mi, volim te. I znam voleti i biti prijatelj. Imam malo prijatelja, ostali su poznanici. Na tu reč smo zaboravili. Koja je razlika između prijatelja i poznanika? Poznanik je osoba s kojom možete povremeno razgovarati, videti na večeri ili nekom drugom društvenom događaju, ali veza prijatelja ili lični odnos ne postoji. Poznanik nije osoba s kojom razgovarate kada se događaju problemi, kao što biste to učinili sa bliskim prijateljem. Ipak, neki poznanici mogu postati prijatelji, ako im damo priliku. Glavna karakteristika prijatelja u ovom slučaju je neko s kim imate više poverenja i povezanosti.

Razmišljam na brzinu o prijateljstvu :

- je tu za vas, bez obzira na sve;
- lojalan je ;
- pouzdan;
- prijatelj je čovek,a ne savršenstvo;
- niti čarobni štapić;
- prijateljstvo podrazumeva slobodu a ne robovanje;
- podrazumeva poštovanje;
- podrazumeva poverenje ;
- kao i strpljenje, toleranciju ;
- prijateljstvo se ne zamišlja drugačijim;
- ne postoji bez ljubavi; ( moraš znati voleti i dozvoliti biti voljen)
- ne gradi se na sažaljenju;
- niti na laskanju;
- ne podnosi pridike;

|Prijateljstvo koje je prestalo postojati nije nikada ni postojalo. | – Aurelije Augustin