Bezbednost i proces globalizacije 1

O vih dana  stupce holandske štampe pune tekstovi o vojsci. Kako štampu ne pratim redovno desi se da me prilično iznenade  aktuelne vesti. U čemu je stvar. Na prvi pogled ništa novo: u pitanju je smanjenje budžeta za vojsku  otpuštanjem desetina hiljada zaposlenih u vojci, zatvaranjem vojnih terena, prodajom vojnih helikoptera, aviona, preostalih tenkova. Ušteda se procenjuje na milijardu eura. Konačnu odluku donosi Kabinet  na sledećoj sednici  koju holandska javnost očekuje sa nestrpljenjem.

Svi znamo da  pitanje odvajanja za vojsku nije aktuelno samo u Holandiji. Pa da malo podsetimo na ovogodišnja budžetska kresanja velikih vojnih sila u sklopu  globalnih političkih dešavanja.
R aspadom SSSR-a na 15  nezavisnih država razbijen je jedan od  dva najveća vojna saveza. NATo je praktično ostao jedina veća vojna asocijacija, uz to raspoređena na svim svetski relevantnim područjima, Severnoj Americi, Evropi, Aziji.  Upravo je uskočila u Afriku. Šireći se  ona se usput polako transformiše  u jaku vojno-političku globalnu silu.  NAT0  ipak nije niti jedina asocijacija ni jedina vojna sila.  Sa svojih 2. 500. 000 ljudi Kina je najbrojnija sila na svetu i treća nuklearna sila. Druga po redu nuklearna sila je Rusija, vidno degradirana raspadom Varšavskog pakta.  Ona ubrzano obnavlja svoje vojne potencijale. Programom partnerstva za mir  povezana je sa NATO-om,  dok sa Kinom  razvija strateško partnerstvo. Od 1992. godine postoji OUKB Organizacija ugovora o kolektivnoj bezbednosti To je vojno-politički savez Rusije, Belorusije, Kazahstana, Jermenije, Kirgizije, Tadžikistana i Uzbekistana, koji je zadužen za pitanja obezbeđivanja bezbednosti u regionu.  Iza Rusije slede Indija  i Japan. U svim analizama odnosa snaga kalkuliše se i sa islamskim faktorom bez obzira što se on koristi nekonvencionalnim načinima borbe.

B ez obzira na nabrojane vojne sile Amerika je i dalje najjača svetska vojna sila. Interesantno je pomenuti da je Amerika do svetskih ratova vodila izolacionističku politiku. “Takva  politika dostigla je vrhunac za vreme predsednika Frenklina Ruzvelta. Suočen s velikom ekonomskom krizom poznatom i kao Velika depresija, Ruzvelt je podržavao američku neutralnost još 1935, naglašavajući domaće prioritete u odnosu na stranu politiku. Tek kasnih tridesetih Ruzvelt je počeo da shvata značaj američkog učešća u evropskim pitanjima. Početak hladnog rata 1945. u potpunosti je okončao američku tradiciju izolacionizma i doveo Sjedinjene Države na poziciju svetskog lidera u svetskim tokovima. Kad su se povratnici sa frontova u Drugom svetskom ratu u velikom broju vratili kući, mnogi su preuzeli civilne uloge u vladi, akademskom životu, i u poslovanju, po prvi put uspostavivši na taj način mnogobrojne veze između vojnih službi, američkih kompanija i drugih sektora društva. Oružane snage, ranije u priličnoj meri izolovane od američkog, sada su u njemu dobile znatno veću ulogu. Došlo je do značajne promene u stavovima javnosti i elite u vezi s vojskom. Strah od vojne sile koji je dominirao u 19. veku, u eri hladnog rata umnogome je zamenjen razumevanjem i poštovanjem uloge vojske u američkoj spoljnoj politici.” Ono što je danas  bitno znati da bi se razumela   upotreba vojne sile u Americi je pravna regulativa po kojoj vojska ima  instrumentalnu funkciju. To praktično znači da je pod civilnom kontrolom.  Predsednikova ovlašćenja u načelu su strogo definisana i ograničena, a Kongres, sudovi i birači takođe imaju određena ovlašćenja. Iako je predsednik glavni zapovednik vojnih snaga, on nema kontrolu nad drugim sektorima. Niti vojska može da preuzme vlast, niti vodi politiku.  izvor

N ajpogubnija uloga Amerike je njena ekspanzionistička politika koja neće moći stalno trajati. No do tada ostaje na snazi „novi standard“ u međunarodnim odnosima koji Americi i njenim saveznicima daju pravo na primenu sile tamo gde to  oni smatraju "pravednim".   Novi standard, merila pravednosti  umotana u političku opravdanost imenuju se borbom za ljudska prava. Ovde naravno nije reč o ljudskim pravima već o flagrantnom kršenju međunarodnog prava i uvođenju novog "svetskog" poretka, novog poretka megaklase!  Nažalost slepih pobornika humane globalne politike ima na pretek.

        Evo kako je pomenutu politiku po završetku bombardovanja Srbije  artikulisao "elokventni" Vaclav Havel". Vodeći časopis SAD, levičarski liberalni „New York Review of Books“, obratio se Havelu da „argumentovano objasni“ zašto treba podržati NATO bombardovanje? Objavljeno je njegovo obraćanje kanadskom parlamentu: „Kosovo i kraj nacionalne države“ (10. juna 1999. godine). Po Havelu, ističe „Review“ „rat u Jugoslaviji je označio  preokret u međunarodnim odnosima: prvi put su ljudska prava – kosovskih Albanaca – nedvosmisleno stavljena na prvo mesto“.  Havel slavi  kraj nacionalne države u prilog globalizaciji. Po Havelu intervencija na Kosovu otvara oči. „Prosvećeni napori generacija demokrata, užasna iskustva dva svetska rata i evolucija civilizacije na kraju su doveli čovečanstvo do shvatanja da su ljudi važniji od države“. Po Havelu „postoji jedna stvar koju nijedan razuman čovek ne može negirati – to je, možda, prvi rat koji se ne vodi u ime „nacionalnih interesa“, već u ime principa i vrednosti. 

Kod svih  sličnih intervencija nailazimo na iste podvale.

 Fransis Fukujama je u „Njujork tajmsu“  (17. februara 2008. godine) konstatovao da ne smemo zaboraviti iskustvo stečeno 1990-ih.  „Moćne zemlje, -piše on-kao što su SAD, treba da iskoriste svoju snagu u odbrani ljudskih prava ili razvoju demokratije“: glavni dokaz za to jeste to što su „etnička čišćenja kosovskih Albanaca zaustavljena samo zahvaljujući NATO bombardovanju Srbije“. Fukuyamine dijagnoze prouzrokovale su brojne nesporazume kojima su manje-više podlegli i brojni savremeni sociolozi i humanisti. Na sreću ne svi.

 Pojedinci ipak  razobličavaju to "moderno shvatanje  borbe za ljudska prava". Po uglednom vojnom istoričaru Endrju Basevič-u  upad u Bosnu i  bombardovanje Srbije   sprovedeno je da bi se svetu pokazalo „jedinstvo NATO-a i učvrstila vera u američku moć“, kao i „radi podržavanja vodeće uloge SAD“ u Evropi.  Analitičar Majkl Lind, je konstatovao slično tvrdeći da je „glavni strateški cilj rata na Kosovu bio da se pokaže Nemačkoj da ne treba da priprema odbrambenu politiku odvojeno od Severoatlantske alijanse, na čelu sa SAD“.

  Evo još jednog tipičnog  zapažanja te vrste : “Čak i među NATO saveznicima postoji nervoza oko međunarodnog apetita SAD-a i njene spremnosti da koristi sve raspoložive metode da dobije ono što traži. Javno, evropski predsednici i premijeri se poslušno klanjaju pred SAD i izjavljuju večno prijateljstvo. Privatno, međusobno i u "bezbednim" prostorijama za koje se nadaju da ih tu CIA ne prisluškuje, ovi se lideri pitaju gde li će, ili protiv koga li će SAD učiniti svoj sledeći potez. Šta ako se interesi Evrope budu direktno sudarali sa interesima SAD-a? izvor    David North 

Treba  podsetiti da je u Evropi sve vreme tinjala želja za oživljavanjem sopstvenog uticaja. Samo jedan  od primera je i Francusko- Nemačka inicijativa koja je rezultirala sastankom ministara odbrane i šefova diplomatije zemalja članica WEU u Rimu 1984. Mnogo svežiji primer je Agenda 2000, dokument usvojen u Amsterdamu 1997 koji je otvorio put za uspostavljanje zajedničke bezbedonosne i odbrambene politike EU.  Nakon raspada SSSR-a, Jugoslavije, pada Berlinskog zida, a obzirom na nove izazove globalne bezbednosti, poput terorizma, prvobitni ciljevi NATO pakta su izmenjeni. Odnos Amerike prema Evropi dobio je drugačije okvire, kao što i Evropa izoštrila fokus na prirodu američkog spoljnopolitičkog kursa. Amerika se postupno povlači iz jezgra Evrope koja utvrđuje svoj novi identitet, i koncentriše  na postsocijalističke zemlje. Jedan od razloga je i onemogućavanje ponovnog širenja uticaja Rusije. 

K ina je velika prepreka Americi u osvajanju Azijskog prostora. Kineska vojska poslednjih godina prolazi kroz ubrzanu modernizaciju, kako u opremi tako i u doktrini. Skoro dve decenije troškovi za modernizaciju armije su duplirani na godišnjem nivou, što je omogućilo kupovinu borbenih aviona, nuklearnih podmornica i stotina balističkih raketa. Istovremeno, treninzi i taktičke vežbe su unapređeni, pa se sve više koriste prednosti informacionih tehnologija, i znatno poboljšane privrede i infrastrukture. Ako je verovati Navrozovu da ona razvija super nanotehnološko oružje, fotonski radar, rakete bolje od RS-24, elektromagnetno oružje, svemirski odbrambeni štit, h-8 bombarder, da podižu jonosferu kao što može HAARP ili SURA, Kina može da ide i korak  sa  Amerikom ako ne i korak ispred.  Za sada je u javnost procurio najbrži kompjuter na svetu, df-21d, sc-19 i još nešto sitnica.  Kao primer straha od Kine Navrozov je  naveo Klintonov propust i silna izvinjenja.  “Jedini jad Zapada u toj vojnoj paradi u Jugoslaviji 1999. bila je slučajna pogibija tri kineska civila. To je bilo skoro isto tako uznemirujuće kao i ubistvo greškom tri kraljevića tokom lova na divlje ptice na nekom engleskom imanju. Predsednik Klinton nije mogao da prestane da se izvinjava moćnicima u Kini, kao bojažljivi činovnik u Čehovljevoj kratkoj priči naprasitom generalu.” izvor

Ukoliko Kina nastavi ovim tempom ekonomskog uspona, te se eventualno oformi neka nova veza među istočnim tržištem američki uticaj će definitivno naići na ekonomski zid što bi moglo dodatno  promeniti  i političku kartu sveta. Kina već sada pobeđuje u VALUTNOM RATU i   monetarnim potezom može da uruši američku ekonomiju. Sa druge strane zahvaljujući novoj poziciji  Amerika  Kini može napraviti  problem sa  Tajvanom, Tibetom, Burmom, Mekongom, Hong Kongom, ne angažujući se direktno.  Kina ima masu   unutrašnjih problema i suprotnosti; dva sistema, bogatstvo pojedinaca, bedu masa, desetine jezika, bezbroj nacija, religija, islam koje Amerika manipulacijama može pospešiti.

                                                   BUDŽETSKA IZDVAJANJA

AMERIKA

SAD imaju  1. 450. 000 regularnog  ljudstva i uz njih oko 1. 100. 000  obučenih  i opremljenih  rezervnih jedinica, nacionalnu gardu, oko 950. 000 civila  zaposlenih u vojsci , što ukupno doseže cifru od 3 500 000.  Uz sve  Amerika ima  najveći vojni budžet na svetu i, prema nekim procenama, očekuje se da će Pentagon samo tokom ove godine potrošiti 700 milijardi dolara.  Ukupni vojni budžet Amerike  predstavlja polovinu budžeta svih zemalja sveta. Amerika  se upravo ovog meseca suočila sa budžetskom krizom neslućenih razmera. Priroda krize je ideološka a  vodi se između vladajućih demokrata i republikanske opozicije. Koliko i kako treba da troši savezna država? Republikanci su  za smanjenje od  60 milijardi dolara, demokrate 30. Prvu reč u  kampanji vodi  radikalna struja republikanaca, pokret ”čajanka”. Ova budžetska bitka mogla je da se završi blokadom računa vlade što, prema oceni analitičara, nije moglo proizvesti dramatične posledice, jer bi se neke uplate radile automatski. 

Kakva su predviđanja za sredstva namenjena vojsci ? Dve trećine američkog budžeta odlazi na vojsku, zdravstveno, socijalno osiguranje i brigu za stare. Već je prošle godine američki ministar odbrane Robert Gejts  na konferenciji za novinare u Vašingtonu najavio ukidanje jednog od deset američkih komandnih štabova koji se bavi obukom svih rodova vojske. Gejts je rekao i da će Pentagon naredne godine smanjiti ugovore sa privatnim sektorom za 10 odsto i da će ograničiti ukupan broj za 50 generala i admirala. Američki sekretar odbrane je objasnio da su te uštede neophodne radi obnove oružanih snaga posle višegodišnjih ratova u Iraku i Avganistanu- 73 milijarde godišnje.  Gejts je izdao naredbu Pentagonu da pronađe mogućnost za uštedu preko 100 milijardi dolara u narednih pet godina zbog preraspodele tih sredstava u korist borbenih snaga uključujući jedinice specijalne namene. On je takođe pozvao sva ministarstva da podnesu svoje predloge i zatražio sedam milijardi dolara na račun smanjenja rashoda i povećanja efikasnosti korišćenja sredstava za 2012. finansijsku godinu, kao i dalje smanjenje rashoda svake godine sve do 2016.
Odakle ovakvo drastično povećanje broja američkih oružanih formacija specijalne namene?
Specijalne jedinice

 Prema  The Times ‘u kada je Obama ušao u Belu kuću, američke specijalne jedinice delovale su u manje od 60 zemalja. Taj broj se popeo na 75 zemalja. Obama je odmah zatražio dodatnih 3,5 milijarde za operacije specijalnih jedinica i povećanje budžeta u 2011. godini za 5,7 procenata, što iznosi 6,3 milijarde dolara. Oko 13 hiljada američkih specijalaca prebačeno je preko okeana, a otprilike je devet hiljada podeljeno podjednako između Avganistana i Pakistana. Njihovo korišćenje napada bespilotnim letelicama je stratregija koju je preporučio Džo Bajden, potpredsednik SAD, a koju kritikuju vlade Pakistana i Avganistana. U toku opereacija specijalaca poginule su stotine civila. U izveštaju za poslednju nedelju navodi se da je načelnik američkih snaga na Bliskom Istoku prošlog septembra potpisao naredbu kojom se dozvoljava značajno proširenje tajnih vojnih operacija u regionu, a takođe i u Iranu, Saudijskoj Arabiji i Somaliji.

Sve u svemu njegovim  ukazom značajno se povećao broj specijalaca u zemljama Afričkog roga, na Bliskom Istoku, u Centralnoj Aziji i u Africi. Prema podacima „Vašington posta“, Obama je odobrio primenu taktike preventivnih udara jedinica specijalne namene po skrovištima terorista i tim jedinicama dao takva ovlašćenja i prava kakva nisu imale ni kod Buša. Nešto se krupno sprema.

 KINA

Istovremeno i Kina  prilagođava odvajanja za vojsku  svojoj rastućoj ekonomskoj moći i sve značajnijoj strateškoj poziciji azijsko-pacifičkog regiona.  Kineski zvaničnik Li Džaosing je izjavio  da će se kinin vojni budžet u ovoj godini povećati za 15 odsto u odnosu na prošlu godinu. Troškovi armije iznosiće 480 milijardi juana (56 milijardi evra), što čini 6,3 odsto državnog budžeta.  Li je podsetio da su vojni rashodi Kine samo 1,4 posto bruto nacionalnog proizvoda, manje nego u SAD gde u proseku iznose četiri posto, ili u Velikoj Britaniji i Francuskoj, gde su oko dva posto.
Poređenja radi, američki vojni budžet za 2009. iznosio je  515 milijardi dolara, što je za 7,5 procenata više u odnosu na prethodnu godinu. U taj iznos  nije uračunat deo za Irak i Avganistan.
Kina planira da do kraja ove godine broj vojnika smanji za još 200.000. Planirano  otpuštanje vojnika predviđa se kako bi se sadašnja armija od 2,5 miliona ljudi „učinila efikasnijom”. Analitičari procenjuju da Kina danas ima 1,7 miliona vojnika u kopnenim trupama, 420.000 vazduhoplovaca i 220.000 pripadnika mornarice. Ostatak čini takozvani četvrti ogranak – Drugi artiljerijski korpus zadužen za nuklearno naoružanje. U poslednjih 59 godina (od osnivanja NR Kine – 1949), armija je smanjena za čak 3,5 miliona profesionalnih vojnika da bi danas imala 2,5 miliona pripadnika, što i dalje predstavlja najbrojniju vojsku sveta.
Zato se pretpostavlja se da će glavnina budžeta za odbranu Kine otići na kupovinu modernijeg oružja i usavršenije raketne tehnologije. Kina oružje kupuje u Rusiji, Izraelu i Južnoafričkoj Republici. Eksperti tvrde da je ona danas najveći uvoznik oružja na svetu.

RUSIJA

izvor
Sa oko 150 miliona stanovnika i vojskom koja ima oko 1.270.000 pripadnika, Rusija je za vojni budžet prošle godine izdvojila oko 38 milijardi dolara, odnosno 2,5 odsto bruto društvenog proizvoda.
Ruski državni vrh je odlučio da do 2020. godine potroši 474 milijardi evra za kupovinu novog naoružanja. Prema rečima nadležnih „to je minimalna suma koja će omogučiti da se ruske oružane snage opreme novim oružjem”. Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane, program obuhvata i izgradnju osam nuklearnih podmornica, kupovinu oko šeststo aviona i hiljadu helikoptera.
“Strateške nuklearne snage su prioritet programa koji uključuje izgradnju osam strateških nuklearnih podmornica opremljenih interkontinentalnim raketama ‘bulava’”, rekao je Vladimir Popovkin, prvi pomoćnik ruskog ministra odbrane.

Ruska kupovina će pre svega obuhvatiti najnovije vrste borbenih aviona, kao što su lovački avioni pete generacije, novi letački avioni četvrte generacije i „SU-35“ i „MIG-35“. Biće obnovljen park helikoptera armijske avijacije, a delimično će postojeći problemi biti rešeni kupovinom novih francuskih nosača helikoptera „Mistral“, koje će dobiti ruska mornarica.

O Holandiji    vidi

NEKOLIKO "RATNIH "ZANIMLJIVOSTI

    Najkraći rat- Kad je britanska eskadrila pod komandom admirala Sir Henryja Rawsona uplovila u Zanzibar, bilo je to sa ciljem da odigraju utakmicu kriketa. Međutim, koncetracija ratnih brodova uplašila je sultana Sejida koji je Britaniji objavio rat i naredio svom jedinom brodu da isplovi i napadne britansku eskadrilu. Admiral Rawson ga je odmah potopio, a sultanovu palaču pretvorio u ruševinu. Mir je objavljen nakon TRIDESET I SEDAM MINUTA I DVADESET I TRI SEKUNDE!

2.      Najprudktivniji anti-imperijalist- tu titulu zaslužuje general Gapa iz Sjevernog Vijetnama. Najurio je Japance, zbacio je francusku kolonijalu vlast i odupro se moćnom američkom ratnom stroju. Gap je jedini komunistički vođa koji je porazio tri različite imperijalističke vojske.

3.      Najgluplji rat- lociran je 1914 godine u Australiji. Kad su čuli da je Otomansko carstvo i Britanija u ratu, dva Turčina prodavača sladoleda na ulicama Adelaide, zgrabili su puške i otvorili paljbu po prolaznicima. Šokirani Australci odmah su na lice mesta poslali vojsku. Dva Turčna nisu se htela predati, pa su ubijeni.

4.      Najčudniji građanski rat- to je pobuna Taiping, od 1850-e do 1864-e godine. U najkrvavijem i najvećem građanskom ratu u Kini, živote je izgubilo oko 20 miliona ljudi. Sve je počelo kada je propali službenik Hong Xiuquan usnuo čudne snove i zaključio da je mlađi brat Isusa Krista. Uskoro je Hong imao mnogo sledbenika, pa je stvorio vojsku, a njome je zapovedao vođen porukama koje je primao direktno od Boga.

6.      Najveće žrtve- morbidna nagrada odlazi u Paragvaj, u vreme između 1864-e i 1870-e godine. Francisko Lopez, paragvajski diktator,  umislio je da je Napoleon. Odeven u francusku uniformu, objavio je rat Brazilu, Argentini i Urugvaju. Pošto su mu  protivnici bili 10 puta brojniji, mobilizirao je sve muškarce starije od 12 godina. Lopez je ubijen nakon sedmogodišnjeg rata. Pre rata stanovništvo Paragvaja brojalo je milion i po ljudi, a nakon rata svelo se na 221 000, od čega je tek 28000 bilo odraslih muškaraca.

7.      Najkrvoločnija vojska- iznenađenje, dodjeljuje se Švajcarskoj, u kasnom srednjem veku. Naime, oni su u 15. sveku glasili za svirepe krvoloke koji ni jednog zarobljenika nisu ostavljali u životu. Njihovi kopljanici bili su vrlo traženi u Evropi, a srednjovekovna izreka već tada je upozoravala: Kad nestane novca, odu i Švicarci".

8.      Najgluplje medijsko najavljivanje bombardiranja- titula ide Milanu Martiću koji je, u ime Srba iz Hrvatske, pred kamerama CNN-a, BBC-a, RTL-a, HTV-a, RAI-a, i desetak svetskih agencija najavio da će napad i oružja kojim će se napasti glavni grad Hrvatske.

9.      Najokrutniji gerilci- Najopakijom bandom smatra se   ona koju je vodio učitelj William Quantril.Ratovao je na strani Konfederacije u američkom građanskom ratu. Pune 4 godine pljačkali su, palili, silovali po Srednjem Zapadu. U negovoj bandi bili su i Franki James i psihopata poznat pod imenom "krvavi Bill". U popisu krvoprolića ističe se masakr nad 83 civila, kompletno muško stanovništvo gradića Lawrencea u Kansasu.

10.  Najkompletniji poraz - jeste poraz engleske vojske prilikom povlačenja iz Kabula 1842.godine. Oko 4500 engleskih vojnika je ostalo odsečeno u Kabulu, sa 12000 žena i dece. Uz borbu, počeli su povlaćenje prema prevoru Khyber. Afganistanski gerilci sve su ih pobili. Preživeo je samo jedan Englez-doktor William Bryden.

                                  Bezbednost i proces globalizacije 2