a tragedija za one koji osećaju.
HORACE WALPOLE
Pre nego što dam kratak tekst o TA neophodno je predstaviti najznačajnijeg predstavnika sa naših prostora, dr.Zorana Milivojevića. Reč je o dr med.psihoterapeutu s dugogodišnjom praksom u individualnoj, partnerskoj i grupnoj terapiji.
Sa web stranice dr. Zorana Milivojevića
HORACE WALPOLE
Pre nego što dam kratak tekst o TA neophodno je predstaviti najznačajnijeg predstavnika sa naših prostora, dr.Zorana Milivojevića. Reč je o dr med.psihoterapeutu s dugogodišnjom praksom u individualnoj, partnerskoj i grupnoj terapiji.
Sa web stranice dr. Zorana Milivojevića
Dr. Zoran Milivojević je prvi u istočnoj Evropi stekao najviši stepen internacionalnog supervizora i edukatora Međunarodnog udruženja za transakcionu analizu (ITAA), kao i Evropske asocijacije za transakcionu analizu (EATA). Izabrani je međunarodni predavač na Univerzitetu Sigmund Frojd u Beču, supervizor u Centru za lečenje zavisnosti od zabranjenih droga Psihijatrijske klinike u Ljubljani, član predsedništva Psihijatrijske sekcije Srpskog lekarskog društva i član predsedništva Saveza društava psihoterapeuta Srbije, stručni direktor Psihopolis instituta, Novi Sad; predsednik je TA Centra -- asocijacije transakcionih analitičara Srbije. 
Autor je nekoliko izvanrednih udžbenika i knjiga od kojih se izdvajaju knjige Emocije, Psihoterapija i razumevanje emocija objavljene u dva izdanja i sedam štampanja (Psihopolis, 2007), Formule ljubavi, Kako ne upropastiti sopstveni život tražeći pravu ljubav (dva izdanja, deset štampanja, Psihopolis, 2008), Igre koje igraju narkomani – Transakciona analiza problematičnog uzimanja droga, Psihopolis , 2007, dva štampanja). Zajedno sa nekoliko slovenačkih kolega je objavio veoma praktičan i bogato ilustrovan priručnik Mala knjiga za velike roditelje (2004), veliki slovenački hit o vaspitanju dece u kojem je predstavljen Milivojevićev „mercedes model“ koji roditeljima i vaspitačima pomaže da pronađu balans u vaspitanju dece. Slovenačko izdanje doživelo je već tri izdanja, a Psihopolis je nedavno objavio i drugo srpsko izdanje (2007, 2008).
Kooautor je u Kecmanovićevom udžbeniku Psihijatrija (1989), Erićevoj Psihoterapiji i u Seksualnim disfunkcijama.
Međunarodni je predavač koji je imao predavanja, radionice ili na drugi način prezentirao na brojnim međunarodnim kongresima, seminarima i simpozijumima uglavnom u evropskim zemljama, ali i u Kanadi i Australiji.
Radi u privatnoj praksi. Živi i radi u Novom Sadu i Ljubljani.
TRANSAKCIONA ANALIZA
Transakciona analiza, TA je psihoterapijska metoda koja je praktično usmerena na razvoj i rast ličnosti, pri čemu se služi interakcijom među ljudima kao osnovnom metodom. Ona sadrži teorije o psihološkoj strukturi ličnosti kao bazi u interakciji. Analiza polazi od toga da je čovek uvek u određenoj ulozi, ili ego stanju. Osnovu ove analize postavio je 1956 godine Eric Berne. Njegovi studenti su nastavili rad nadograđujući njegova saznanja. Smatra se da je ova terapija momentalno najraširenija i najosmišljenija. Teoretska baza za TA je bila dugo siromašna, jer se konstituisala pre kao terapeutska škola koja se razvijala prema iskustvima iz prakse. Posle izvesnog vremena znanje se počelo teoretski produbljivati. Metod spada u tradiciju intersubjektivnog pristupa, koji je u osnovi bliske egzistencijalne filozofije. Kao i svaka, i ova analiza ima svoje prednosti i mane. Iščitavajući literaturu naišla sm na primedbu da su utvrđeni modeli ujedno i ograničavajući. Sve mora stati u tačan model, što praktično znači da se realnost mora prilagoditi modelu, a ne model stvarnosti. Kritičari kažu da ima manje prostora za terapijski odnos u kom je klijent centralna tačka.
Međutim, mnogo je onih koji upravo ovaj momenat smatraju prednošću ove analize. Nema klasičnog kreveta, sveski, zabeleški, nikakvih sakrivenih vrednosti’ ocena. Šta ti kao klijent vidiš, to si dobio. Od izuzetnog je značaja i ono što klijent dobije u kontaktu sa drugim, uključujući tu i odnos klijent-terapeut, a posebno njegovo samo učešće, ulaganje. I druge terapije dolaze do ove tačke, ali, kako kritičari napominju OKOLO.
Kao takva TA je jako primenjiva na probleme u relacijskim problemima, u brakovima, u problemima odnosa u porodici, grupama, kolektivima. Ona na isti način nudi model za uvid u sopstvenu ličnost. Koliko puta se upitamo: "zašto uvek dolazim u slične situacije, zašto imam uvek probleme u odnosu sa drugima, ili određenim ljudima, u određenim situacijama."Naši obrazci ponašanja nam ne odgovaraju, ali ne znamo kako iz njih izaći.
Oblici terapija su
PSIHOTERAPIJA, SAVETOVANJE, EDUKACIJA,ORGANIZACIJA
TRANSAKCIJA
To je ključni termin transakcijske analize. Transakcija podrazumeva reakciju jedne osobe na poticaj (podražaj)druge osobe.Može da zvuči prilično apstraktno, ali se banalnim primerom može pojasniti. Ako detetu oduzmemo igračku, ono će sigurno zaplakati. Plakanje je reakcija na oduzimanje igračke, oduzimanja i plač zajedno predstavljaju transakciju. Berne je međutim uočio da ljudi ponekad šalju poruke sa različitih nivoa. Poruka može zvučati činjenično i objektivno, ali na psihološkom nivou ima sasvim druge namere.Takvo ponašanje Berne je protumačio igrama ili transakcijama kojese ponavljaju a završavaju s osećajem koji potvrđuje rane odluke. Ključnu stvar u analizi igara igra „životni scenarij“. To je model po kom osobe žive a zasniva se na seriji prerano i pod stresom donešenih odluka u ranom detinjstvu (Berne, 1989). Cilj TA je oslobađanje od životnog scenarija i postizanje autonomije.
Pomoćno sredstvo za razumevanje osećanja i ponašanja, i dovođenja istih u vezu su tri položaja (ili ego stanja):roditelj, odrasla osoba i dete. Svakom odgovaraju ove tri pozicije.
RODITELJ
Roditelj predstavlja događaje koje smo doživeli kao dete. To uključuje vrednosti, pravila, propise, upozorenja i zakonima koji su otac i majka preneli detetu u – otprilike-prvih pet godina života. Setite se fraza poput "pazi, ostavi to, ne, to ne može, ne diraj, nikada ne laži, govori sa dve reči, tanjir mora biti prazan, učini najbolje" itd. itd. Roditelj ima bezbroj uputa, npr. kako da pereš zube, kako da pospremiš krevet,šta kupiti, kako napraviti izbor itd. Te upute se ne brišu i ostaju svo vreme u nama. Nastupi roditelja mogu biti kontradiktorni.Roditelj može uputiti dete da ne laže, a da pri tom sam slaže. To može opteretiti i samog roditelja. Dete koje je izgubilo samopouzdanje se prepoznaje po standarnim rečenicama: to je uvek moja greška, ponovo sam ja kriv, zašto ja, uvek će tako ostati. Takvo dete se ustvari oseća napuštenim, nemoćnim, plašljivim, tužnim, nervoznim, ljubomornim, zavidnim. Sklono je fobijama, paničnim napadima, hiperventilaciji.
DETE
Prvi značajniji period bebe je period od desetog meseca nadalje. Tog momenta dete počinje da se osamostaljuje. Do tog momenta beba nije imala mogućnost izbora. Snagu pokreta prati duhovna radoznalost kojom dete istražuje svet oko sebe. Ono shvata da nešto može učiniti samo.Tako počinje odrastanje. Kod roditelja se radi o eksternim događanjima tokom prvih pet godina, dok su to kod deteta unutrašnje reakcije na ono šta čuje,vidi, oseća i razume.To uključuje i osećaje i izraze ljutnje, tuge, besa, frustracije, teskobe, straha. Reakcije mogu biti pozitivne ako su izazovi kod prijatnih novih iskustava i uspelih pokušaja da se savladaju određene vrednosti.Negativna osećanja imaju prevlast, kada dete dođe do zaključka da to što je uradio nije u redu.
ODRASLI
Od momenta kada dete počinje da puže i otkriva svet oko sebe,malo po malo, na osnovu sopstvenih iskustava,ono otkriva razliku između vanjskih i unutrašnjih događanja. Tako se razvija vlastito mišljenje. Odrasla osoba odlučuje na osnovu sakupljenih sopstvenih vrednosti koja su opet sagrađena na bazi iskustava roditelja i dečije hfaze, dakle deteta. Odrasli obično kod odluka prilazi novoj informaciji sa pozicija roditelja a osećanja deteta.
TRANSAKCIONA ANALIZA
Postoji nekoliko različitih transakcija. Radi lakšeg shvatanja uzima se za primer odnos između dve osobe.
KOMPLEMENTARNA TRANSAKCIJA je podudarajuća između na primer, dva roditelja, dva deteta, ili dvoje odraslih. NE-KOMPLEMENTARNA TRANSAKCIJA su zapravo sve ostale, kao naprimer između deteta i roditelja, deteta i odraslog, između odraslog i roditelja. U ovakvim transakcijama dolazi do nepodudarnosti i komunikacija se prekida.U ovakvim slučajevima dolazi do tzv. četiri životne pozicije :
1. ja nisam OK, ti si OK.
2. ja nisam OK, ti nisi OK.
3. ja sam OK,ti nisi OK.
4. ja sam OK,ti si OK.
TRANSAKCIJA
To je ključni termin transakcijske analize. Transakcija podrazumeva reakciju jedne osobe na poticaj (podražaj)druge osobe.Može da zvuči prilično apstraktno, ali se banalnim primerom može pojasniti. Ako detetu oduzmemo igračku, ono će sigurno zaplakati. Plakanje je reakcija na oduzimanje igračke, oduzimanja i plač zajedno predstavljaju transakciju. Berne je međutim uočio da ljudi ponekad šalju poruke sa različitih nivoa. Poruka može zvučati činjenično i objektivno, ali na psihološkom nivou ima sasvim druge namere.Takvo ponašanje Berne je protumačio igrama ili transakcijama kojese ponavljaju a završavaju s osećajem koji potvrđuje rane odluke. Ključnu stvar u analizi igara igra „životni scenarij“. To je model po kom osobe žive a zasniva se na seriji prerano i pod stresom donešenih odluka u ranom detinjstvu (Berne, 1989). Cilj TA je oslobađanje od životnog scenarija i postizanje autonomije.
Pomoćno sredstvo za razumevanje osećanja i ponašanja, i dovođenja istih u vezu su tri položaja (ili ego stanja):roditelj, odrasla osoba i dete. Svakom odgovaraju ove tri pozicije.
RODITELJ
Roditelj predstavlja događaje koje smo doživeli kao dete. To uključuje vrednosti, pravila, propise, upozorenja i zakonima koji su otac i majka preneli detetu u – otprilike-prvih pet godina života. Setite se fraza poput "pazi, ostavi to, ne, to ne može, ne diraj, nikada ne laži, govori sa dve reči, tanjir mora biti prazan, učini najbolje" itd. itd. Roditelj ima bezbroj uputa, npr. kako da pereš zube, kako da pospremiš krevet,šta kupiti, kako napraviti izbor itd. Te upute se ne brišu i ostaju svo vreme u nama. Nastupi roditelja mogu biti kontradiktorni.Roditelj može uputiti dete da ne laže, a da pri tom sam slaže. To može opteretiti i samog roditelja. Dete koje je izgubilo samopouzdanje se prepoznaje po standarnim rečenicama: to je uvek moja greška, ponovo sam ja kriv, zašto ja, uvek će tako ostati. Takvo dete se ustvari oseća napuštenim, nemoćnim, plašljivim, tužnim, nervoznim, ljubomornim, zavidnim. Sklono je fobijama, paničnim napadima, hiperventilaciji.
DETE
Prvi značajniji period bebe je period od desetog meseca nadalje. Tog momenta dete počinje da se osamostaljuje. Do tog momenta beba nije imala mogućnost izbora. Snagu pokreta prati duhovna radoznalost kojom dete istražuje svet oko sebe. Ono shvata da nešto može učiniti samo.Tako počinje odrastanje. Kod roditelja se radi o eksternim događanjima tokom prvih pet godina, dok su to kod deteta unutrašnje reakcije na ono šta čuje,vidi, oseća i razume.To uključuje i osećaje i izraze ljutnje, tuge, besa, frustracije, teskobe, straha. Reakcije mogu biti pozitivne ako su izazovi kod prijatnih novih iskustava i uspelih pokušaja da se savladaju određene vrednosti.Negativna osećanja imaju prevlast, kada dete dođe do zaključka da to što je uradio nije u redu.
ODRASLI
Od momenta kada dete počinje da puže i otkriva svet oko sebe,malo po malo, na osnovu sopstvenih iskustava,ono otkriva razliku između vanjskih i unutrašnjih događanja. Tako se razvija vlastito mišljenje. Odrasla osoba odlučuje na osnovu sakupljenih sopstvenih vrednosti koja su opet sagrađena na bazi iskustava roditelja i dečije hfaze, dakle deteta. Odrasli obično kod odluka prilazi novoj informaciji sa pozicija roditelja a osećanja deteta.
TRANSAKCIONA ANALIZA
Postoji nekoliko različitih transakcija. Radi lakšeg shvatanja uzima se za primer odnos između dve osobe.
KOMPLEMENTARNA TRANSAKCIJA je podudarajuća između na primer, dva roditelja, dva deteta, ili dvoje odraslih. NE-KOMPLEMENTARNA TRANSAKCIJA su zapravo sve ostale, kao naprimer između deteta i roditelja, deteta i odraslog, između odraslog i roditelja. U ovakvim transakcijama dolazi do nepodudarnosti i komunikacija se prekida.U ovakvim slučajevima dolazi do tzv. četiri životne pozicije :
1. ja nisam OK, ti si OK.
2. ja nisam OK, ti nisi OK.
3. ja sam OK,ti nisi OK.
4. ja sam OK,ti si OK.
Primer: Ja nisam OK, ti si OK, je tipična pozicija deteta spram roditelja, do njegove pete godine. Ako odrasla osoba misli i deluje iz te pozicije, ta osoba je uvek u poziciji zavisnosti od nekog, verovatno se nadajući da se postati jednom kao ta osoba od koje zavisi. Što se neće dogoditi.
Ja nisam OK, ni ti nisi OK. To je pozicija deteta koji odrasta i sve više radnji pokušava obaviti samostalno, ali ga roditelji stalno opominju, i ako uz to imaju manje kontakta sa njim, dete se počinje ponašati kao beba pa se prostor za kontakt još više gubi.
Ja sam OK, ti nisi OK, karakteriše ljude koji prave vestacku sliku o sebi. To su u suštini ljudi kojima nedostaje ljubav. Pomoć i ne mogu dobiti jer nemaju poverenje u druge.
Ja sam OK, ti si OK, je optimalna transakcija, zapravo jedina koju osoba svesno bira. Prve pozicije su bazirane na osećanjima, dok je u osnovi ove NAMERNA ODLUKA,UVERENJE. Naravno uspostavljanje odnosa je proces koji može trajati, pa usaglašavanje stava dve osobe zahteva izvesno vreme, vreme prilagođavanja.Ove osobe grade poverenje i imaju strpljenje.
e-izvor
Američki psihijatar Erik Bern (Eric Berne, 1910-1970) je krajem pedesetih godina definisao osnovne koncepcije i postupke psihoterapijskog pravca o kome je ovde reč. Bern je bio učenik dva velika ego-psihologa Pola Federna i Erika Eriksona. Knjiga Koju igru igraš je analiza ljudskog ponašanja u raznim životnim situacijama.
Predlažem dva prikaza ove knjige
1.izvor
Po Bernu, igra predstavlja niz komplementarnih skrivenih transakcija koje se približavaju vrlo odredjenom, predvidljivom ishodu. Na površini je vidljivo da je u pitanju skup transakcija koje se obnavljaju, često na identičan način, uz prividnu vsrodostojnost iza koje se krije prava motivacija. Jednostavnije rečeno, to je serija poteza koji kriju u sebi zamku ili „štos".
2 izvor
"Igrati igre čak ni u laičkom rečniku ne nosi sa sobom preterano pozitivnu konotaciju. Najčeša je asocijacija na muško – ženske odnose, femkanje, zavaravanje, neiskrenost. U izvesnom smislu tumače se čak i kao pokazatelj inteligencije, domišljatosti i iskustva. U rečniku transakcione analize pak, Igre koje ljudi međusobno igraju su obično nesvesne i imaju karakter nepoštenja. Kako Erik Bern, osnivač TA objašnjava – u njima se folira i neko uvek ućari. A igrač nije samo narator već i akter, čija uloga ne završava hepi endom."
Seriju video priloga možete pronaći na youtube.
Po Bernu, igra predstavlja niz komplementarnih skrivenih transakcija koje se približavaju vrlo odredjenom, predvidljivom ishodu. Na površini je vidljivo da je u pitanju skup transakcija koje se obnavljaju, često na identičan način, uz prividnu vsrodostojnost iza koje se krije prava motivacija. Jednostavnije rečeno, to je serija poteza koji kriju u sebi zamku ili „štos".
2 izvor
"Igrati igre čak ni u laičkom rečniku ne nosi sa sobom preterano pozitivnu konotaciju. Najčeša je asocijacija na muško – ženske odnose, femkanje, zavaravanje, neiskrenost. U izvesnom smislu tumače se čak i kao pokazatelj inteligencije, domišljatosti i iskustva. U rečniku transakcione analize pak, Igre koje ljudi međusobno igraju su obično nesvesne i imaju karakter nepoštenja. Kako Erik Bern, osnivač TA objašnjava – u njima se folira i neko uvek ućari. A igrač nije samo narator već i akter, čija uloga ne završava hepi endom."
Seriju video priloga možete pronaći na youtube.
31 коментар:
U svakom slučaju vredne su pročitati i Milivijevićeve knjige, i Erika Berna. Transakciona analiza na jedan dosta slikovit način može čoveku veoma jasno prikazati mehanizme ponašanja, zapravo otkriti uslovnost reakcija. I kad sve to proučimo, onda se počnemo smejati nad sobom, koliko u NAŠEM ponašanju najčešće ima NAJMANJE NAS. Hehehe... Istina, ali je tako.
Ovde se zaustavljam, inače odoh u traktat (ko po običaju)...
Lep dan ti želim...
1. ja nisam OK, ti si OK.
2.ja nisam OK, ti nisi OK.
3. ja sam OK, ti nisi OK.
4. ja sam OK,ti si OK.
5.Ti si kao ja OK, ali i nisi OK, dakle, tako ni ja ponekada nisam OK zbog tebe, mada,kad ti nisi OK, meni se bas bude OK,pa i ti postanes OK,moras biti. OK je OK.
Vidi sastao se OK komšiluk. Primer dobrosusedskih odnosa.
Znate žemske šta ovih dana razmišljam. Stvari su jako jednostavne.E onda ih mi počnemo analizirati, komplikujemo do besvesti, onda to komplikovano treba razmrsiti, pa krenemo na putovanje unazad da bi došli do onog od čega smo krenuli.To je nama naša borba dala..
Život je trenutak kada ustaneš pa dok ne zaspeš. Svaki dan nosi u sebi rađanje i umiranje,početak i završetak. Pa ko voli neka izvoli.Kako dan izabereš takav će biti život. Prosto.
6.OK
:)
NAJMANJE MI-Fridrih Nice
"Mi se ne poznajemo, mi saznavaoci, sami sebe ne poznajemo: ima to svog dobrog razloga. Nikad mi sebe nismo tražili - pa kako bi se i moglo dogoditi da jednog dana sebe nađemo? S pravom je rečeno: “Gde je vaše blago, onde će biti i srce vaše.” Naše blago je tamo gde su košnice našeg sanjanja. Stalno smo na putu ka njima; kao rođenim krilatim životinjama i skupljačima duhovnog meda stalo nam je zapravo samo do toga da - nešto “donesemo kući”. Inače, što se tiče života, takozvanih “doživljaja” - ko se od nas sa dovoljno ozbiljnosti odnosi prema tome? Ili ko ima dovoljno vremena za to?
Pri takvim stvarima, bojim se, nikada nismo bili “na pravom mestu”: ni naše srce nije tamo - pa ni naše uho! Naprotiv, kao što se neki bogom zanesen i u sebe utonuo čovek, u cijim ušima tek što je odjeknulo zvono označujući podne sa svojih dvanaest teških udaraca, najednom budi i pita: “Šta je to zapravo izbilo?” tako i mi ponekad naknadno trljamo uši i u čudu se, pometeni, pitamo “šta smo to zapravo doživeli? Još više: ko smo mi zapravo?” I naknadno, kako rekosmo, odbrojavamo svih dvanaest drhtavih udaraca našeg doživljaja, našeg života, našeg bića - i pri tom, avaj, grešimo u brojanju …
Upravo nužno ostajemo sami sebi strani, ne razumemo sebe, moramo u sebi videti nekog drugog, za nas za večita vremena vazi stav: “Svako je sebi najudaljeniji” - za sebe mi nismo nikakvi “saznavaoci” …"
OVO MI JE NAJBOŽANSTVENIJI OPIS jednog filozofa.Meni je oovo poezija.
Sta mislis draga Ljiljo, da sam ja slucajno jednom Divlja a drugi put samo jelena? Hahhhaa, trazim se.
Pa naravno da jesi.Dobro si prošla.Šta bih ja dala da sam samo dve.Bila bih presrećna.I kada bih barem te dve znala. Ali ne znam, pa me stalno iznenade.Najgore kada se pomešaju, ne možeš ni da ih izdvojiš.
Nego Divlja Jeleno,otvaraj školu za pačiće male i ludosti velike.Ko nema trunkice ludosti u sebi ne vredi.Ponekada je i ulazak u sebe ludost,zbog toga ljudi i odustaju. Hoće sve da im je pod konac, lepo uvezeno, pa to još uštirkaju, opeglaju, stave u stakleni ormarić da se gleda i da mu se svi divie. E ne mere. Život nije ormarić. Niti smo mi čipkica, ni fraktali. Ne na oko, ni za oko.Nego, kako ono beše malo glot, malo frket.Malo normalno, malo ludo.Malčice, ne previše. Od viška uvek boli glava.
Dakle otvaraj školu ludosti za normalne. Budalama škola i ne treba. Snalaze se fantastično, maštovito, razorno,povukoše nas sve u nebesa.Ako normalni ne pobudale kao oni propali su.
I kao prvo moraju naučiti da je ludost lepa. Jer je u tome sva mudrost.Možeš biti bogat, a ne doživeti kroz blagostanje lepotu i ništa. Možeš biti zdrav i nezadovoljan, a bolestan i zahvalan za svaki trenutak života.
He..he.Sta se ovde desava.Vidim veselo.Krenule terapije, i efekti uocljivi.Nisam znao da nam je toliko potrebna psihijatrija.
Dobar odabir teme,korisna informacija za svakog.
pozdrav
Z.
Z. u koju OK grupu spadaš? Kako kad.Neke ne možeš ubaciti ni u jedan model.Vrdaju neuhvatljivo, neshvatljivo, nesagledivo, nepredvidivo.Dodaj još koju rečicu iz iskustva.Ikustva su najmerodavnije istine.
pozdrav
Da izbegnemo pitanja,i damo opste odgovore.Nema idealnog modela.Koristimo se pribliznim kategorijma,i onim vrstama sema koje pojednostavljuju grupiranje.Ne sumnjam da postoje medukategorije,granicni slucajevi,da ne upotrebim neki neprikladan termin zbog nepoznavanja strucnih termina.Kada steknes osnovni uvid,lakse je dokuciti ostale finese.Uostalom koliko sam ja razumeo, ova terapija je plod konkretnih iskustava.Kao sto si sama zakljucila,iskustva su najmerodavnija.Slazemo se.Kao obicno.
pozdrav
Z.
Cemu grupisanje iliti grupnjak?
Sluzi psihijatrima, doktorima, da se orijentisu kad krenu kroz sumu psihickih problema koje svako od nas bar ponekada ima, smer u kojem ce brze da nahvata svog pacijenta i prepise mu nekakvu terapiju hahhhahha, obicnom coveku slaba vajda od toga sto ce znati u kojoj je ''semi''. Najbolje je izaci iz seme, ziveti bez predumisljaja, pa kako bude, to je lepota zivota. Kod psihijatra otici da isprobas otoman i udavis ga sa pricom o svom detinjstvu, ako zaspi dok pripovedas svoju storiju, dobro je, zdrav si.
Problem je sto ce se truditi da ne zaspi, profesionalac. Znaci, bolestan si.
Danas si Divlja.OK.Psihijatrija te krpi.Na ovaj ili onaj način,krpimo se. Nekom ugrade kolena, nekom kuk,čitav organ,ili deklove.Psihijatri skrenu misao na drugu stranu.Oni su ništa spram globalne psihijatrije koja nas dnevno rašiva pa šije, rastavlja i sastavlja, kako joj padne na pamet.Juče čitam kako Srbi promene dnevno nekoliko stavova o događanjima u Libiji.Kako da poverujem da je neko nekoliko puta u toku dana napravio statistiku.
Sve je moguće a psihijatri bi, kako reče Gogi, trebali okupiti čitav narod na terapiju.Rekoh ja TV,prvi program i umesto dnevnika terapija.Obavezna.
Meni terba izvaditi visak svega sto me pritiska,to je problem za hirurgiju, kontam:).
Od viska bolujem. Ajaaoooojjj!
Psihijatar baci kosku, mi potrcimo za njom. Neko mu je vrati u krilo, u ruku, a neko.....Odluta zajedno sa koskom i svojim tackicama...
Koleginiceee.......:)
OHOHO... čačnula nas tema!?...hehehe
Čovek može da živi svesno ili nesvesno, sa predumišljajem (kako Divlja kaže) ili bez. Stvar izbora; ali i tu postoje suptilne razlike. Pravi izbor je uvek svestan, i zahteva to predumišljanje i teži je put. Nesvesno je neminovno i svi uglavnom reagujemo nesvesno, dok to ne osvestimo, dok ne shvatimo pozadinu naših reakcija, Što bi rekao gospodin Z,"Kada stekneš osnovni uvid,lakše je dokučiti ostale finese". Tek tada čovek počinje da počinje da bude slobodan. Do tada je pod vlašću sopstvenih nesvesnih reakcija, i živi u ŠEMI, iako misli suprotno. Bunt mladosti ima i svoju lepotu, ali je ipak samo "buntovništvo bez razloga", koje nas veoma lepo navodi na shvatanje te uzaludnosti.
Problem je što mi ne shvatamo da ljudi nemaju psihičkih problema, oni imaju PROBLEME, i ponekad se teže nose sa njima. A psiholozi pokušavaju da pomognu kako da lakše razrešimo određene probleme, koji su sastavni deo života. Ako smo baš mnogo tvrdi i sujetni, pa ne izaberemo put odlaska kod psihologa, postoji i još efikasniji metod – život. Kad se razbijemo dva-tri-put, onda ćemo morati da se malo zamislimo i okrenemo list. Ili??? Pa možda i volimo da se razbijamo?!!!
Kao što postoje različiti ljudi, koji imaju samo svoj sopstveni emotivni interes, tako postoje i psiholozi koji imaju emotivni interes, pa im klijent nije centar, nego sredstvo da bi se dokazali. Ali nisu svi takvi. Dobar psiholog voli ljude, i njegov klijent (neću namerno reći pacijent, jer to nisu bolesni ljudi) mu je jako bitan, i neće ga udaviti ni najbanalnija priča, a kamoli priča o detinjstvu. Ako mi budemo tretirali BOLEST, samo ćemo je razvijati; mi moramo da tretiramo ČOVEKA, kompletno, u svim njegovim pokušajima da se izbori sa životom.
Istina, ima psihologa koji samo krpe, ali i to je često naša varka, jer sve zavisi od nas. Psiholog je samo asistent koji nas vodi kroz razrešavanje problema, koje na kraju ipak moramo rešiti sami. Ne može to niko umesto nas. A, pošto su i oni samo ljudi, kao i mi, sa svojim problemima, umeju da i da nam skrenu misli, jer je tako lakše po njih: Ako nisu u stanju da reše sopstvene probleme, kako će onda moći drugima pomoći???
I na kraju: MI BIRAMO svoje psihologe, i to nije slučajno. Ako nismo spremni da se menjamo, onda ćemo sigurno izabrati onog koji će nam svesrdno pomoći da tu ideju i razvijemo. Prema tome: MI SMO GLAVI ČINILAC. Sa ili bez psihologa. Nebitno!!!!
A što se tiče društva: Trebalo bi svako prvo svoju "kuću i dvorište" da očisti, pa kad krene na ulicu biće "čist"... Što bude više takvih, onda će možda moći i u javnom delu nešto da se promeni. Do tada, TV je uvek mišija rupa u koju se možemo uvek sakriti. Jer ćemo biti dovoljno mali, sve dok ne porastemo.
Pozdrav.
O SFINGO,sve si u pravu.
Treba mi moj licni psiholog, da me vodi kroz zivot. Permanentno.
Jesam u problemu?
Hahhhahhhaaa, pogodi me tema,smrc!
Najbolje bi mi bilo da se udam za jednog takvog, em mi bude muz, pa psiholog, pa na dohvat glave, pa terapijica, nadam se da ima dobre zivce.
Sve OK.
Bolje da mi bude ljubavnik, sa ljubavnikom je sve sto puta lakse resiti, cak i slusa dok mu se jadam. Razume, to je najvaznije.
Problemi, problemi, problemi, sta ti je zivot:
Jedan veliki problem. Kratak problem. Sladak problem. Problem koji ima svoja resenja. Na kraju se sve samo razresi.
Sve je resivo osim smrti,vele.
Dajte 'vamo tog doktora!
Nasmeja me do suza... hehehehe
Pa ti si, Divlja, mnogo zahtevna žena!!!???
Ti bi i psihologa, i ljubavnika, i muža, i finansijera, i "tatu", sve u jednom paketu.... da te vodi kroz život... I još da ima dobre živce , da bude pametan i strpljiv dok se ti najadaš... hehehe
I ako još treba da bude princ na belom konju, onda dođavola...odeee život!
Doduše, postoji i ta varijanta da se čeka da se samo razreši... Misliš? Da li je baš tako? Možda ti i nisi svesna da sama rešavaš probleme, samo je pitanje na koji način, i kakvi su rezultati po tebe. Osetićeš ti to već sama, u SRCU.
Mi smo najbolji doktor na svetu, a ako nam baš ne ide, onda idemo na konsultacije kod mentora...hehehe
pozdrav
I još nešto:
Mi zapravo rešavamo STRAH od problema, STRAH od života. A ne sam život. On se prosto živi, on je neminovan.
U tom kontekstu je i smrt neminovna, a mi samo treba da razrešimo STRAHOVE u vezi nje, jer je smtr samo sastvani deo života. E, onda će nam i život biti puniji i lepši.
Draga Sfinga,tvoja zapažanja je uvek lepo i korisno pročitati.Ti si po prirodi temeljna,pa zaokružiš suštinu problematike.
Na samom početku da objasnim Tv šalu.To je šala forumske trojke koja posećuje ovaj blog.Forum je "pozvao" doktora da obavi jednu grupnu terapiju sa narodom.Verujem da bi doktor imao šta da kaže i na tu temu.
Mi biramo psihologe ili ih dobijemo, po službenoj dužnosti.Prividno šala.Lepo je kada možemo da biramo, ali nismo uvek bili, niti smo danas u mogućnosti da to učinimo. Ako imamo na umu većinu. A to je izuizetno bitno,jer je psihologija,i psihijatrija sa njom,osetljivo područje.
Poznato je da je val naše emigracije zapljusnuo zapadne psihijatrijske praktajke i klinike.Mnogi su u tome videli spas.Lečnička preporuka je mogla značiti dobijanje statusa.Zato su mnogi pribegli tome.Ali, kao što si ti zaključila, nisu ni bili svesni da su istinski psihijatrijski slučajevi.Ne treba bežati od te reči i prihvatiti patrijarhalni, palanački mentalitet. Otići kod psihijatra na zapadu je ravno odlasku kod kozmetičara. Estetska lepota je po statusu izjednačena duhovnoj.Ima tu i izvesne negativne simbolike. Plastična hirurgija, metar knjiga na polici i psihijatrijski kauč su simboli društvenog statusa u koji ulazi i materijalni prestiž. Malograđanštine ima svugde.
Normalan svet odlazi psihijatru kao i zubaru iz posve drugačijih pobuda.Činjenica da su teme i knjige, na temu samoispomoći, u centru pažnje rečito govori o nekoj vrsti emancipacije koja mene lično raduje.Ne raduje me opasnost od preteranog broja informacija u kojima se čovek može izgubiti, i sve je očitije da se gubi.Koliko puta smo naleteli na internetske tekstove koji propagiraju neprimerene metode samoizlečenja.Nebrojeno puta.Zaboravljamo da je 37% ljudi u Srbiji nepismeno.Ko zna koliko u svetu.Koliko preostali pismeni imaju potrebno bazično obrazovanje kojim bi se mogla napraviti dobra selekcija informacija.Da li je i koje je obrazovanje uopšte neophodno imati za današnju informativnu rašomonijadu?
Jednom rečju sveukupna društvena situacija 21 veka je na mnogim geografskim tačkama dovela u pitanje egzistencijalne ljudske potrebe.Dok jedni nemaju šta da jedu,drugima su problemi da li je vino ohlađeno na potrebnoj temparaturi.U sredini smo mi koje razapinje borba za opstanak u svakodnevnici,u koju spadaju eto i ovi problemi sa samima sobom, uz pomoć psihijatra ili bez njega.
Razlog zbog koga sam stavila ovaj tekst je ta vrsta razmišljanja.New age predloga,religije, ezoterije ima na sve strane.Srećom ima i ovih priloga, ali njih nikada dosta.
Devojke,moram da Vam odam pocast. Iznenadile ste znanjima i duhom.Uvek sam to cenio kod Vaseg pola.Imam vremena samo za pohvalu i pozdrav.
Z.
Normalno,treba mi princ, tata, ljubavnik, psiholog, suprug, prijatelj,citav jedan zivot mi nedostaje.
Sta ja ovo zivim, ljudi moji, gde je moja bajka?
Da me sad cuje moja jaca polovina,hahhahhaaa...
SFINGO, pa ti mi ovde dodjes kao psiholog,'fala ti ko sestri , sestr, doktorice! :)
STRAH od zivota se ogleda u nasem strahu od nepoznatog, SMRT je skroz nepoznata, sfinga zivota, X koje ostaje X. do kraja. A i zivot,ko ce ga znati? Film.
Kraj je pocetak, mi smo u krugu. Krug smo mi. x x x ... :)
Onda dodje psiholog i sve mi objasni, otkrije kraj price,kaze sta ce se desiti na kraju filma. UPS, bezobraznik!
Resenja su na dohvat ruke, samo treba ruku ispruziti dovoljno i dohvatiti ih. Ako nemas dugacke prste, psiholog ih ima.
Idem sad da upisem filozofiju, a posle cu psihologiju, hehheheee, samopomoc, ko ce ti pomoci ako neces sam sebi?
Pozdrav veliki od SRCA!
:)
Evo Vam jedna priča.
Tog poslepodneva u New Yorku je vladala nepodnošljiva sparina. Bio je težak dan, kada su ljudi obično ispunjeni osjećajem nelagode i mrzovoljni. Vraćao sam se u hotel i u trenutku kada sam u aveniji Madison stupio u autobus prenerazio me vozač, sredovećan crnac s radosnim osmehom na licu, koji me u trenutku kada sam ušao srdačno pozdravio: »Zdravo! Kako ide?«. Tim rečima dočekivao je svakoga ko bi ušao u autobus koji se poput puža probijao kroz gusti promet u središtu grada. Svi putnici bili su jednako iznenađeni kao i ja, no kako se nitko nije uspevao osloboditi zlovolje, malo njih mu je i odzdravilo.
Međutim, kako je autobus polako napredovao kroz prometnu gužvu, došlo je do polagane, poprilično čudne promene. Vozač se upustio u neprekinut monolog, prožet živahnim opaskama o onome što smo mogli videti oko sebe: u ovoj je prodavaonici trenutno sjajna rasprodaja, u ovome muzeju divna izložba, jeste li
čuli za onaj novi film koji je počeo igrati u kinu iza ugla? To njegovo uživanje u bogatstvu mogućnosti koje grad nudi bilo je zarazno. Do trenutka kada bi izlazio iz autobusa, svako od putnika već se oslobodio one mrzovoljne ljušture s kojom je ušao, a kada bi vozač povikao: »Doviđenja, ugodan dan!« svako bi mu odgovorio.
Mnogo ste se vi raspričali!
Sutra svima da vam dođu roditelji!
:)
Milijana
Ha ha,Milijana.Dobro došla u klub.Vidiš ko je nama trebao. Čika doktor.A pošto je čika zauzet mi smo započele same tretman. Koleginice su u komsiluku,svratiće one bez brige.Ne garantujem da će stvar prijaviti roditeljima.
pozdrav
Znači dotle je došlo!
Roditeljski sastanak?! hehehe
Lepo, dragi moji, ja uspešno završih današnji posao, imadoh dva pacijenta (investitori), dobih lepe parice i sad odoh u život, da ih potrošim...hehehe... neću sve, baja će da plati večeru...
Znate ono: Ko nije ni za sebe, nije ni za druge... Doduše, ceo dan sam radila za druge, a i za sebe...
Divljoj da poručim da malo omekša i mane se tih bajki, Milijani da se više druži sa nama pozitivnim, Gospodinu Z ... Njemu neću ništa poručiti, on je počeo da piše (ohoho!!!)... Znači otvara se polako.... hehehe
A tebi Liv, lepo i ugodno veče želim, od srca.
Pozdrav.
Zanimljiv blog!!!
Oho, evo jednog drdoktora ovdI!
Znam coveka:)cmokic u lep nosic, mnogo komplikovan tip lekara- zanovetalo sa stetoskopom.
Iskren, srdacan, pun saveta,voli svoju suprugu(raritet od coveka),ups, ne bi da je razocara, zato nece da me leci. Jednom sam pozelela da ga vidim i golog, hahhhahha, voajerka. On zamracio prozore u stanu na trecem spratu.
Nisam agresivna, da se zna!
Ih,Doco, daj mi terapijicu!
Hocu bocu! hahhhaahhhaaa :)))))
SFINGO,ali,SFINGO, tebi bajke ispunjavaju investitori, hehe, ko ce meni da ispuni zelje?
Ne smem da omeksam, zato vezbam ,da ostanem cvrsta svud' po telu.
Meni psihic!
U redu. OKi dOKi!
Kome jos treba psihic, neka se javi koleginici LIV, da ga utefteri u tefter ludaka. 'Ajde, oslobodite se hehee.
Pozdrav svima,
a DRdoci i pusa relaksirajuca jedna, to je prava terapja za mene.:)
Divljakušo jedna divlja.Nemoj da nam diraš doktora.Lepo nam se čovek javio i ja ga pozdravljam i zahvaljujem na javljanju. Da ne bi doktora ne bi se mi ovako raspisale.I to je terapija,ne može biti spontanija,prirodnija. Zato internet cvate. Istresa se narod.Istina nije baš sve dozvoljeno.Tako i treba.Ali malo drugačije.
Ono što bi vlast trebala da sankcioniše ne dira. Odsečene glave po you tube nikome ne smetaju,ali zato smeta čovek koji je odao informaciju Vikiju.I državnik koji se usudio reći da u Americi ne treba osuđenik osuđen zbog izdaje Vikiju da leži u samici skinut do gola.
To jutros pročitah pa da OMA istresem na internet da ne ostane u meni.
Idem imam par težih slučajeva. Teško je biti altruista kada ti država stane na put.
Evo, ne diram ga.
Ali,da ga pipam, to bi moglo, samo malkice, necu ja to puno,hahhhahhhaa... Neka se malo zrtvuje za moje dobro.
He,he,da.
Evo cutim, necu vise reci ni rec, ni zuc.
:)
Draga Divlja, želim da ti kažem par reči.
Večaras sam malo više ozbiljna...naišao trenutak, i nadam se da mi nećeš zameriti.
Niko ne treba da se žrtvuje zbog nas, nizbogčega!!! Bilo bi to veoma okrutno od naše DUŠE kada bi očekivali i kroz šalu. Čovek oseti kada onaj drugi daje, i onda želi da i on pruži. Ta međusobnost davanja i primanja nas čini ljudima, zrelim osobama, ličnostima. Samo deca očekuju i s pravom traže ljubav od svojih roditelja. Ali ni to prirodno dato pravo nije garant da će ih dobiti u onoj meri u kojoj očekuju. To je samo lekcija koju moraju savladati dok ne prihvate sebe, svoj slučaj i život u celosti. Kad odrastu, hteli bi još malo blagodeti te dečje zaštićenosti i sigurnosti u okrilju roditelja. Nažalost ovog puta je moraju stvoriti sami, kroz odgovornost, brigu, rešpekt i znanje, i prema sabi i prema drugima.
Igra ne treba da bude zanemarena, ali treba biti shvaćena kao kreativni izraz naše duše za proizvodnjom lepote koja će nam dati maha, uzleta i motiva da idemo dalje, da se razvijamo i rastemo. I da svojim primerom usput motivišemo i druge oko nas. A šta će oni u nama prepoznati, zavisi i od nas, od našeg truda i zalaganja u radu na sebi. A to uvek znači, i radu za druge. To je neodvojivo.
Kada bi čovek utošio vreme i energiju jadikovanja nad sobom i životom, u nešto konstruktivno, lepo i kreativno, ma šta to bilo, video bi koliko toga u kratkom vremenu može postići. Neverovatno mnogo.
Probajte svi... Iznenadićete i sebe i druge...
I ja cu ozbiljno primetiti da je Sfinga neobicno ozbiljna, a saveti kao i uvek pametni.
Pozdrav svima i novom clanu ekipe,Divljoj Divljoj Gogi i kako jos.Mnogo imena.
Z.
Draga SFINGA, razumem te. Ozbiljno.
Umem biti ozbiljna, ali, samo kad se igram sam kreativna, stvaram radost u sebi i drugima.
Ozbiljna sam dvadeset sati na dan. Ostalo vreme se smejem- najvise sebi. Pomaze mi taj smeh, to je moja terapija.
Naravno da ne treba traziti zrtvu od bilo koga, ali,kontam da drdoci ne bi bilo tesko da mi pomogne,hehehe, razume on mene. Nista silom-sve milom. Dogovorom.
Smeh je izduvni ventil coveku kome je dosta ozbiljnih tema, zbog njega se sami izlecimo od mnogo bolesti. Zbog smeha smo zdraviji, i manje trebamo pomoc doktora, narocito psihologa. Prosto, dr.Osmeh ordinira u ime svih ostalih drdoktora najbolje na svetu, besplatno je, opusta,treba probati... Pomaze sigurno. :)
Pozdravcic Z-u, SFINGI, i ostalima....
Постави коментар