Ikonografija ubeđivanja je najefektnije sredstvo uticaja. Svaki demagog, svaki obmanjivač, svaki reklamni agent to dobro zna i maksimalno iskorištava ubeđujuću moć. Većina naših verovanja su otelotvorenje ideja maskiranih u ubedljive opise. Ovakvi opisi su najmoćniji izvori manipulacija. Ideje, koje se iznose ubedljivo,navode nas da ih da ih prihvatimo nedvosmisleno tačnim. Mnoga verovanja spadaju u slepe mehaničke obrasce ponašanja.
TEORIJA EVOLUCIJE - ISTINA ILI MIT
Galapagos Ostrva - fascinantno mesto rođenja teorije evolucije
Pet ostrva je nastanjeno i svako ima dva ili tri imena: jedno englesko, drugo zvanično–špansko, treće narodno koje upotrebljavaju stanovnici. Po predanju ostrva su, zbog njihovog vulkanskog porekla, nosila ime Vatrena ostrva ili Tupak Jupangi. Ime Galapagos nose po džinovskim kornjačama. Galapagoske kornjače su najveće od svih kornjača uopšte, žive i do 150 godina, teže do 250kg i samo su jedna od neobičnosti ovog jedinstvenog divljeg sveta, dela raja za biologe, ornitologe. Svako ostrvo ima svoju jedinstvenu narav i prirodu i svako je različite starosti. Neka su ključajući kotlovi, dok druga bujaju od života. Čak i ispod površine okeana sve još ključa i menja se. Toplota lave iznosi 1100°C. Litice su konstantno zapljuskivane besnim talasima Pacifika, pa životinje moraju da nađu pravi momenat da iskoče na obalu a da ne budu olupane o istu. Morske iguane, pingvini, foke, kormorani koji ne lete, ptice, sisari, kornjače, sve je to na tim vulkanskim stenama, razbacanim oko polutara u ledenom Antartiku. Ostrva se nalaze na raskršću 4 glavne okeanske struje koje krstare Pacifikom. One donose ogromne količine hrane za više od 500 vrsta riba koje plivaju ovim vodama. Upravo su ove suprotnosti, toplo i hladno, glavni uzrok mnogobrojnih neobičnosti prirode. Taj svet svakakvih čudesa, okamenjene lave, isprepletane u svoj svojoj nepomičnosti života, po mnogima dočarava stvaranje sveta. To je i napisao sam Darvin, nakon prvog boravka na Galapagosu 1835. godine:
„Slika ogromnih džinovskih kornjača, među crnim vulkanskim kamenjem, golim šibljem, velikim kaktusima kao da je dolazila pravo iz praistorije”.
LJUBAV ALBATROSA
Na južnoj strani je jedino gnezdilište albatrosa na zemlji. Bukvalno celokupna populacija albatrosa dolazi ovde da bi se gnezdila i podizala svoje mlade. Ove ogromne ptice, sa rasponom krila od po 2 metra, provedu besprekidno u vazduhu i po 6 meseci kako bi došle ovde. Ako imaju sreće žive 50-ak godina, a par ostaje zajedno ceo život. Viđaju se jedanput godišnje na ovome mestu, gde sve ječi od klepetanja kljunova u igri “ljubakanja” i udvaranja. Proizvod ove ljubavi je jedno jedino dragoceno jaje koje roditelji ljubomorno čuvaju 2 meseca smenjujući se na gnezdu svake 2 nedelje. Nakon 6 meseci potomak je sposoban da leti i tada će svi zajedno krenuti nazad na kopno, a prinova će se nakom 5-6 godina vratiti na ovo mesto da bi proizvela svoje potomstvo.
Galapagos je otkriven sasvim slučajno. Kada je 1535. Tomas de Berlanga, prvi panamski biskup, skrenuo s puta za Peru, naleteo je na ostrva i - kornjače. U svetskim mapama obeležen je 1570. godine, i to kao „ostrvlje kornjača". Naredna tri veka arhipelag je bio dom gusara, lovaca na kitove i foke, kojima su glavna hrana bile upravo nesrećne kornjače.
Stvari se za Galapagos menjaju kada je na kopno 1835. godine pristao britanski brod „Bigl", na kome je bio Čarls Darvin. On je na ostrvima proveo pet nedelja, tokom kojih je prikupio značajne dokaze za svoju teoriju evolucije. Najviše vremena proveo je na San Salvadoru, posmatrajući (i jedući) kornjače. Ekvador je zvanično proklamovao Galapagos za svoju teritoriju 1832. i od tada je započelo nastanjivanje arhipelaga. Na početku je bio kaznena kolonija. 1959. proglašen je nacionalnim parkom. Prvi turisti počeli su da pristižu kasnih '60-ih godina prošlog veka. Danas arhipelag godišnje poseti oko 60.000 turista. Turisti obilaze ostrva San Kristobal, Espanjola, Floreana, Isabela i Santa Kruz. Ovaj prirodni sklad na žalost ljudi počinju skrnaviti.
Evo šta o tome piše Aleksandra Mitrović,
"Pojedina ostrva su naseljena i urbanizovana. Napredak tehnologije im je obezbedio redovna snabdevanja sa kopna, već se pojavljuju ogromni problemi koje proizvode životinje koje su ljudi doveli sa sobom i koje ozbiljno narušavaju ovi tanano izbalansiranu ravnotežu. Najveći problem su im koze koje pojedoše svu hranu kornjačama. Danas pokušavaju da im smanje broj ubijajući ih na kamaru iz helikoptera...ali koze su otporna bića, vrlo lako prilagodljiva. Nije ih lako istrebiti...a da i ne pominjem ribolovce na brodovima veličine fabrika koji skupljaju sve što mrda ispod površine vode."
Kornjače na nekim ostrvima imaju kraće vratove, ivica oklopa im je spuštena, dok druge imaju duže vratove i ivica oklopa iznad glave im je izvijena naviše. Dužina vrata zavisi od visine rastinja kojim se kornjače hrane.
TEORIJA EVOLUCIJE,
MIT ILI NAUKA?
JONATHAN WELLS
Nauka i laž ne mogu da egzistiraju zajedno, piše ovaj autor. Ako nešto nije nauka, onda je ono suprotno, mit. Da li je teorija evolucije potvrđena naučna teorija ili mit? Odgovor je jasan, teorija evolucije nije apsolutno dokazana što ne znači da nije tačna, pre bi se reklo da bi se ista trebala tretirati kao hipoteza sa svim činjenicama koje joj idu odnosno ne idu u prilog.
Ali, Wells ističe da se teorija neprimereno tretira kao potpuno dokazana.
"Nijedna obrazovana osoba više ne sumnja u valjanost takozvane teorije evolucije, za koju sada znamo da je prosta činjenica", izjavio je Ernest Majer u izdanju časopisa Scientific American, od jula 2000 godine. Majer je nastavio :" Takođe, većina Darvinovih pojedinačnih teza je u potpunosti potvrđeno, kao što je ona ozajedničkom poreklu, postepenosti evolucije i njegova teorija koja objašnjava prirodno odabiranje "
Pitajte bilo koju obrazovanu osokako zna da je evolucije prosta činjenica i da siu Darvinove pojedinačne teze u potpunosti potvrđene, i verovatno je da će osoba da nabroji neke ili sve ikone opisane u ovoj knjizi. Za većinu ljudi - uključujući većinu biologa- ove ikone jesu dokaz za Darvinovu evoluciju. Međutim......
Ovako govore, pišu, najuticajniji naučni krugovi. Zašto misao, suprostavljena evolucionističkoj, ne uspeva da reprezentuje svoje dokaze uobičajenim naučnim putem, zašto se suprotna mišljenja tretiraju kao jeres, a njihovi autori jeretici? Sukob različitih teorija ima posebnu istoriju. Sukob oko Teorije evolucije traje već 150 godina i gotovo da ima planetarne razmere. Razrešenje se ne nazire.
"Da li su vam majmuni preci po majčinoj ili očevoj liniji?", upitao je oksfordski biskup Semjuel Vilberfors slavnog engleskog biologa Tomasa Hakslija, poznatog "Darvinovog buldoga", oca agnosticizma i ideje o naučnom obrazovanju. Čuveno pitanje, Vilberfors je postavio u jednoj od najslavnijih naučnih debata koja je u subotu 30. juna 1860. godine održana u prostorijama Muzeja prirodne istorije Univerziteta Oksford.
Na ovom skupu Britanskog društva za napredak nauke raspravljalo se o teoriji evolucije i godinu dana ranije objavljenoj knjizi Poreklo vrsta Čarlsa Darvina, koja je zabrinula religiozne dogmatike kako biološka istraživanja nisu nikada pre toga učinila. Nakon biskupovog pitanja začuo se smeh u sali, ali je Haksli sasvim mirno ustao i tiho odgovorio: "Mnogo je verovatnije da sam potekao od majmuna nego od čoveka koji je isključio svoj razum."
Sa buđenjem genetike i Krik-Votsonovog otkrića strukture DNK zavojnice, rasprave o evoluciji i poreklu čoveka preselile su se na teren gde se sukobljavaju ljutiti ateisti sa takozvanim kreacionistima. Jednu takvu višegodišnju diskusiju kroz svoje knjige i javne nastupe sa savremenim hrišćanskim dogmaticima vodi evolucionista Ričard Dokins, poznat kao "krstaš ateizma".
Najviše nedoumica potaknuli su genetičari koji su, uprkos izuzetnim uspesima bazične grane koji su urušavali teoriju evolucije, još uvek podržavali njeno utemeljenje.
Svetski poznati genetičar s 30-ak patentiranih izuma na području genetike, profesor genetike na prestižnom sveučilištu Cornell, prof. dr. John Sanford, kao bivši evolucionist, smatra da je evolucionistički koncept samo-organizacije bizaran i potpuno nerazuman. Selekcija (odabir) ne može spasiti ideju evolucije jer selekcija deluje u jako, jako ograničenom kontekstu. Može se odabrati jako loš gen, ali ne može se odabrati tipičan štetni gen zato što je tipični štetni gen prefin, presićušan u svom učinku. To je kao atomi hrđe na autu: ne vidimo ih, pa ih ne možemo odabrati. Zapravo, zapanjujuće, kaže dr. Sanford, ako čitate pažljivo stručnu literaturu populacijske genetike tokom zadnjih nekoliko decenija, pronaći ćete puno svetskih najboljih populacijskih genetičara koji kažu da postoji temeljni problem s njihovom evolucionističkom teorijom.
Dr. Sanford podseća da većina biologa uopšte ne razume ono što govori uski krug evolucionističkih autoriteta na području populacijske genetike već njihove hipoteze prihvataju samo na osnovu vere u mišljenje tih autoriteta bez ikakve provere tih ideja.
Zbog obilja dilema i sporova odlučila sam priložiti jedan alternativni izvor čiji autor pokušava osporiti IKONE EVOLUCIJE. Ako želite da se upustite u otkrivanje dileme oko Darvina, pročitajte ovaj izvor.
IZVOR : JONATHAN WELLS
LEGENDA O DARVINOVIM ZEBAMA
Evo nekoliko isečaka iz pomenutog izvora:
Kažu da je Darvin, tokom vremena provedenog na Galapagosu, smatrao da različiti varijeteti zeba pripadaju istoj, osnovnoj vrsti. Navodno ih zbog toga nije sakupljao sa svakog ostrva, niti je beležio precizne lokacije.
1837., po povratku u Englesku, ornitolog John Gould skrenuo mu je pažnju na to da su u pitanju različite vrste. Smatra se da je to bio početak Darvinovog ozbiljnog razmišljanja o promenljivosti vrsta. Na isti način se prepričava da je kapetan Ficroj zaslužan što je sakupljeno toliko mnogo zeba sa različitih galapagoskih ostrva. Verski fanatik i potonji veliki i ogorčeni protivnik evolucije, kapetan Ficroj, zapovednik "Bigla", terao je posadu da sakupi sve zebe kao ilustraciju "zadivljujućeg proviđenja Večne mudrosti da stvori bića adaptirana na mesta na kojima se nalaze".
13 коментара:
Bio,video,preporucujem.Planiram novu turisticku turu.
A o Darvinu,sta da kazem.Kada se Darvinovim istrazivanjima dodaju najnovija dobicemo trecu varijantu.Do sledece.
Teorija je odavno podvrgnuta sumnji,a izvora ima i previse.Niko ne moze osporiti ukupnu vrednost njegovih istrazivanja,jedino zakljucak.
Takve stvari su normalne u nauci,samo se oko Darvina digla prasina.I to najvise u Americi.Da je Vatikan u pitanju, razumeo bih, ali Amerika? Ne razumem i pored ubedljivih naucnih razloga.
pozdrav
Z.
Umesto da ti detaljnije odgovorim ovde, dodala sam zadnji deo teksta. Zbog velikog broja površnih priloga na ovu temu odlučila sam se na preporuku stručne literature koja iznosi naučne argumente koji pobijaju teoriju, ili bar neke njene delove.
Mene frapira činjenica moći novca koji stoji iza svega ovoga. AKO JE SAMO ON uzrok.
I sama imam dilemu. Postoje kod fizičara dva pojma atoma. Jedan od njih je atomus, ili a-tom, Demokritov atom za koji Lederman kaže : “.. e tu najjednostavniju česticu još nismo pronašli..ona je ključ za shvatanje materije”. Ako fizičari nakon svega pomišljaju da postoji zadnja –nedeljiva čestica, to bi značilo da je Demokrit bio u pravu.
Genetika nas upućuje na fascinantan mehanizam gena. Isti geni , kod istih organizama funkcionišu različito. To je, kako sam pročitala, tzv, uključenje ili isključenje po potrebi. Tako zeba ima čas ovakav, čas onakav kljun. NEVEROVATNO ALI ISTINITO. Na ostrvima je priroda takva da se sve brže dešava i moguće je uočiti promene u kraćim vremenskim periodima. Upravo je u ovom tekstu reč o jednom takvom istraživanju i njegovim rezultatima. Zaista fascinantno.
Alfred Rasl Walas (suotkrivač teorije evolucije) je imao drugačije mišljenje od Darvina.. Po njemu je evolucija u nekim segmentima imala elemente inteligentnog ili duhovnog dizajna. U to vreme se nije znalo za gene, omalovažavali su ga, potpuno odbacili, a genetika ga sada aktuelizuje. E taj deo je meni nejasan. Genetika i teorija evolucije. Zbunjuju me različita mišljenja.
Darvin je naucnik, evolucija ne negira Tvorca.
Druga je stvarsto se crkva kao institucija plasi nauke,i obrnuto.
Svakako da je covek pre svega verujuce bice.
Pre prakse-dokaza uvek u glavi ima hipotezu- pretpostavku u koju mora da veruje da bi je dokazao. Vera je pokretac svega.
Istina je negde na sredini, ni kod darvinista ni kod kreacionista. Uvek se pokaze da je tako.
Meni nije jasno iz ovog tvog pisanja sta tebi nije jasno kod Darvina i u teoriji evolucije ??? Da li je bas svaki Darvinov dokaz detaljno objasnjen (100-procentno) kako bi se uklopio u teoriju kao celinu, nije ni bitno, dokazace se s vremenom. Ni jedan Darvinov dokaz ne pobijas nicim konkretnim, nikakvim protudokazom, ne nudis nista kao protutezu, posebno ne argumentujes. Ne znam ni kako bi neko bilo sto iz domena religije ili kreacionizma i mogao da argumentuje??? Cime???
Ameri i Englezi su sve do nedavno negirali Darvina iz iskljucivo politickih razloga pa se u skolama do nedavno ucilo kako je Bog stvorio coveka i Svet i tek pre par godina su i u skolama uveli Darvina, jer, zaista je i smesno i zalosno da se jos u 21. veku modernom coveku poturaju misticne vizije vavilonskih svestenika.
Nauku mozes oboriti samo naukom, a ove zakulisne zabavne teorijice ostaju na ovakvim blogovima da izazivaju neodrasle i neizivljene osobe. zeljne senzacije i spektakla. :-)))
Pitanje Darvinove teorije je u ovom postu stavljeno pod upitnik, ni više ni manje.
Za pozitiviste je i sam upitnik hereza, premda je upitnik pokretač nauke i svake misli koja želi napredovati. Tako sagledavajući stvari zaista mi nije jasno na šta se osloniti u argumentaciji s osobom kojoj nije stalo do preispitivanja kao naučnog principa i kako bismo takvoj osobi mogli pokazati da je kraj nauke tamo gde preispitivanja nema.
Ovo nije naučna studija!Argumente sadrže naučni tekstovi i stručni online izvori, u ovom postu je preporučen jedan od njih koji stvari pokušavaju sagledati iz drugog ugla. Ne vidim šta je tu loše,naprotiv po meni je loše ne biti kritičan. A izgleda da je to Vaš argument, ne činiti nauku upitnom,učiniti je dogmom kao što je i religija,šta više uskratiti ljudima (blogerima) pravo na slobodu promišljanja,nuđenje alternativa ( u nauci).
Vaš argumenat protiv kritike, i protiv Darvina, ima težinu samo za one koji ovako i onako veruju u dogmatsku nauku i ne dozvoljavaju da se bilo šta,pogotovo ne neko iz “ nenaučnih” krugova uopšte usudi razgovarati o tome.
..”smesno i zalosno da se jos u 21. veku modernom coveku poturaju misticne vizije vavilonskih svestenika.”
Na čemu je utemeljen Vaš stav da se ovim postom protura religija I vavilonski sveštenici ?
Da citiram delove posta: “ Najviše nedoumica potaknuli su genetičari koji su….još uvek podržavali njeno utemeljenje. ….. Zato sam odlučila priložiti izvor koji sadrži kapitalne dokaze koji argumentovano osporavaju tzv. IKONE EVOLUCIJE .”
Problem je što Vi, očito, ponuđeni izvor ne smatrate naučnim ( pretpostavljam samo zato jer negira Darvina jer ga uopšte ne spominjete)a post zabavnom teorijicom..
"Nauku mozes oboriti samo naukom, a ove zakulisne zabavne teorijice ostaju na ovakvim blogovima da izazivaju neodrasle i neizivljene osobe. zeljne senzacije i spektakla. :-)))
Sa tim samo potvrđujete moj stav da za ostrašćene pozitiviste ( dogmatičare) ne postoji nauka koja se ne podudara sa naučnim fondom koji je po njihovom ukusu, namerno ne koristim reč merilima. Jer,alternativne NAUČNE izvore,možete pobiti,kako sami ustvrdiste,samo naučnim argumentima.Vi to dakako niste uradili. Razlika između nas dvoje je ta, što Vi neargumentovano naučni tekst prihvatate nenaučnim, a ja ga samo nudim na uvid.Sve vrste dogmatičara su spaljivale ljude na lomača jer su drugačije mislili.
Hvala na poseti i komentaru
Evolucija se ne bavi objašnjavanjem postanka života, nego objašnjavanjem razvoja života(lat. evolutio razviti.) Do 17. st. većina je ljudi prihvatala teoriju o spontanoj generaciji-o nastanku živih organizama iz nežive tvari(da, ovo je apsurdno, da se iz npr kamena može razviti neki oblik života). Talijanski fizičar Francesco Redi jedan je od prvih zastupnika suprotne teorije nazvane biogeneza – život može nastati samo iz prethodno živog organizma. Godine 1668. Redi je proveo eksperiment kojim je pokazao da se ličinke muhe u ili na mesu mogu pojaviti isključivo iz jaja koja je muha odložila na njemu i time dokazao netočnost teorije spontane generacije. I nakon Redijeva eksperimenta postojao je priličan broj zagovornika teorije spontane generacije. Godine 1748. engleski svećenik John T. Needham stavio je kipuću mesnu juhu od ovčetine u staklene posude koje je dobro zatvorio. Nakon nekoliko dana juha se zamutila i sadržavala je mnoštvo mikroorganizama. Needham je zaključio da je kipuća voda usmrtila sve organizme u juhi te da je razvijeni život u posudama rezultat spontane generacije. Godine 1767. drugi talijanski znanstvenik, Abbe Lazzaro Spallanzani, uspio je promijeniti i objasniti Needhamovo otkriće. Spalanzani je kipuću juhu od mesa i povrća stavio u čiste staklene posude(tikvice) i zatalio ih na plamenu. Stavio je posude u kipuću vodu kako bi uništio sve mikroorganizme. Kao kontrolni dio eksperimenta stavio je istu juhu u isto tako čiste staklene posude i ponovio postupak uništavanja mikroorganizama u kipućoj vodi. Jedina razlika bila je u tome što kontrolne posude nije zatvorio, nego je omogućio da zrak slobodno ulazi u njih. Nakon dva dana u otvorenim posudama pronašao je mnoštvo mikroorganizama, ali niti jedan mikroorganizam nije našao u zatvorenim posudama. Nakon što je engleski kemičar Joseph Priestly otkrio prisutnost kisika, pobornici teorije spontane generacije zamjerili su Spallanzaniju da je, onemogučivši dotok zraka, isključio kisik kao ključan element u procesu spontane generacije. Tek je 1861. godine francuski znanstvenik Louis Pasteur uspio uvjeriti većinu znanstvenika u nemogućnost razvoja spontane generacije. Pasteur je otopinu fermentiranog šećera i kvasca u staklenoj posudi dugog savijenog “vrata” (tikvici) ostavio ključati duže vrijeme. Tikvicu je ostavio otvorenu kako bi “ključni element” kisik ulazio sa zrakom. Međutim, u otopini se nisu razvili mikroorganizmi jer svi su se koji su ulazili zrakom zadržavali u savijenom području “vrata” i nisu dospjeli do otopine. Kontrolna grupa bila je tikvica istog sadržaja koji je dugo ključao, ali kojoj je Pasteur odlomio savijeni izduženi “vrat”. Nakon dva dana u kontrolnoj tikvici razvili su se brojni mikroorganizmi. Pasteur je svojim pokusom dokazao da živi organizmi u tikvici ne nastaju spontano, već iz postojećih mikroorganizama koji su zrakom ušli u tikvicu. Time je negirao teoriju spontane generacije.
Šezdeset godina nakon Pasteurove pretpostavke o nemogućnosti razvoja spontane generacije, 1920. godine ruski biokemičar Alexander I. Oparin i engleski biolog John B. S. Haldane, radeći neovisno, iznose NOVI OBLIK ideje o spontanoj generaciji. Kao što sam naziv govori, spontana generacija pretpostavlja da se neživa tvar prirodno preoblikuje u živu tvar. Prvi pobornici teorije spontane generacije vjerovali su u stvaranje života iz nežive tvari u vrijeme njihova života i u vrlo kratkom vremenu, ponekad u samo nekoliko dana. Međutim, Oparin i Haldane događaj nastanka žive tvari iz nežive smjestili su u daleku prošlost, u uvjete koji su bili posve drugačiji, na primitivnoj Zemlji prije više milijardi godina. Smatrali su da je neživa tvar postupno bivala sve organiziranija i poprimala neke osobine života. Da bismo razumjeli ovu teoriju, neophodno je razumjeti nastanak Sunčeva sustava i planeta Zemlje. U počecima Svemira, nakon Velikog praska, u djeliću sekunde Svemir je već bio velik poput grejpa. Svemir se ubrzano hladio i izgledao poput guste magle koja se ubrzano širila. Prvo su nastale sićušne čestice, protoni i neutroni, koji su oblikovali jezgre atoma, a potom atomi malog promjera(vodik, H). Magla se počela razilaziti, a od oblaka plinova i prašine oblikovala su se svemirska tijela poput zvijezda. U užarenom središtu zvijezda nastali su veći atomi, poput litija(Li), helija(He), kisika(O), dušika (N) i ugljika(C). Kako su se pojedine zvijezde gasile, rasipale su materiju u prostor, atomi su se kovalentnim vezama(dijeleći par zajedničkih elektrona) povezali u prve molekule:vodu(H2O), ugljični monoksid(CO), metan(CH4) i amonijak(NH3). 5 do 6 milijardi godina proteklo je od Velikog praska do oblikovanja naše galaksije – Mliječne staze ili Kumove slame. Ogromni skupovi prašine, plinova i zvijezda, povezani gravitacijom, koji putuju Svemirom, nazivaju se galaksije. Mliječna staza spiralna je galaksija s velikim plosnatim diskom i spiralnim krakovima. U vanjskim dijelovima Mliječne staze plovio je oblak međuzvjezdane prašinei plina i u njega je udario udarni val eksplozije divovske zvijezde prije cca 4.6 milijardi godina. Ogromni oblak urušio se u plosnati rotirajući disk. Međuzvjezdana prašina i kozmički plinovi krenuli su u obliku spirale k središtu diska oblikujući gustu i izuzetno vruću jezgru, koja je postala toliko užarena da je potaknula neprekinutu lančanu nuklearnu reakciju i formirana je nova zvijezda-Sunce.
Planeti kakve danas poznajemo evoluirali su iz tzv. protoplaneta koji su se razvili iz Svemirskih objekata veličine i do nekoliko stotina kilometara. Jakom gravitacijskom silom Sunce privlači planete i sprečava ih da odlete u svemir. Planet Zemlja nastao je prije cca 4.6 milijardi godina pri oblikovanju Sunčeva sustava, ali je trebalo još gotovo milijardu da nastanu uvjeti pogodni za razvoj života na njoj. Prije cca 4 milijarde godina ranu povijesti Zemlje obilježila je izuzetno snažna vulkanska aktivnost. Zemlja je izgledala znatno drugačije nego danas. Zbog iznimno visokih temperatura nije bilo vode na površini Zemlje, a izuzetna vrelina sprječavala je i stvaranje atmosfere.
Plinovi koji čine današnju atmosferu nalazili su se u užarenoj jezgri planeta. “Negostoljubivi” uvjeti na ranoj Zemlji nisu mogli podržati niti jedan oblik života kakav danas nalazimo u živome svijetu. Više stotina milijuna godina Zemlja se polako mijenjala. Kako se postupno hladila površina Zemlje, vulkanskim erupcijama vjerojatno su se oslobodili vodena para, ugljični dioksid, metan, amonijak i vodik – oblikovana je prva atmosfera. Prvobitna atmosfera nije sadržavala slobodan kisik te se naziva redukcijska atmosfera. Dodatno hlađenje omogućilo je kondenziranje vodene pare u kapljice kiše u atmosferi. Velike količine kiše pale su na površinu Zemlje, voda se nakuplja oblikujući prve oceane. Mnogi znanstvenici smatraju da je primitivna Zemlja sadržavala molekule neophodne za oblikovanje prve žive stanice. Energija oslobođena vulkanskim erupcijama i ultraljubičastim zračenjem pokidala je veze u jednostavnim anorganskim molekulama u atmosferi. Nove veze stvorene su među atomima iz malih molekula koji su se preraspodijelili i vezali u jednostavne organske molekule. Iz atmosfere su putem kiše organske molekule dospjele u oceane. U oceanima je došlo do kemijskih reakcija između jednostavnih organskih molekula(monomera) koje su se spojile u mnogo složenije molekule(polimere). Sada ide najbitniji dio — Ranih 1950-ih sve više znanstvenika podupire ideju o nastanku organskih tvari iz anorganskih, a posebice Harold Urey. Godine 1953. Ureyev student STANLEY L. MILLER proveo je eksperiment kako bi provjerio ovu ideju. Konstruirao je model rane Zemlje – u stakleni uređaj stavio je destiliranu vodu koja je predstavljala rane oceane. Reducirajuću atmosferu napravio je dodavši u vodu vodik, metan i amonijak. Električno pražnjenje(poput munja u praiskonskim olujama) dalo je energiju potrebnu za stvaranje organskih molekula. Grijanjem dijela uređaja i hlađenjem preostalog dijela napravio je “kišu” koja je padala u “rani ocean”. Nakon tjedan dana Miller je uzeo uzorak vode iz uređaja i analizirao ga – voda je sadržavala BROJNE JEDNOSTAVNE ORGANSKE MOLEKULE KAO ŠTO SU AMINOKISELINE I JEDNOSTAVNE ŠEĆERE. Za bolje razumijevanje evolucije preporučujem knjigu od Richarda Dawkinsa – Najveća predstava na Zemlji
Mit o prometeju je jedan od kultnih primera da je stalno preispitivanje i menjanje poretka herojski čin koji dovodi do daljeg progresa.
sale
Ti covece nisi procitao tekst, uz to si nekulturan, drzak. Blog je fenomenalan! Izbor reprezentativan, iz svih oblasti nauke. Nedavno sam ga otkrio i citam redom. Zalosno se nauci pise sa kadrovima koji ne umeju da se nose sa razlikama u misljenju. Zbog takvih kao ti su se palile lomace.
Iz sveta nauke
Ideja darvinističke molekularne evolucije ne temelji se na znanosti. U znanstvenoj literaturi, u novinama i u knjigama nema nijednog članka koji bi opisao kako se dogodila molekularna evolucija nekoga stvarnoga, složenoga, biokemijskog sustava; ne postoji čak ni opis koji bi pokazao kako se ona mogla dogoditi. Oni tvrde da se takva evolucija dogodila, no apsolutno nijedna od tih tvrdnji nije poduprta odgovarajućim eksperimentima ili izračunima. Budući da ne postoji autoritet na kojem bi se te tvrdnje mogle temeljiti, zaista se može reći da je tvrdnja kako se darvinistička molekularna evolucija dogodila - samo hvastanje."
Mihael Behe
To su riječi Michaela Behea, profesora biokemije na Sveučilištu Lehigh, koji je autor revolucionarne knjige Darwin's Black Box: The Biochemical Challenge to Evolution (Darwinova crna kutija: biokemijski izazov teoriji evolucije). Beheovo istraživanje potvrđuje da su živa bića doslovno ispunjena molekularnim strojevima koji obavljaju brojne životne funkcije. Ti su molekularni strojevi neumanjivo složeni, što znači da svaki dio svakog stroja mora biti potpuno oblikovan, na pravom mjestu, odgovarajuće veličine, u funkcionalnom stanju, u isto vrijeme, da bi stroj funkcionirao.
I, ovaj tip je iz struke, pa! Kome vjerovati.
Meni je svejedno, ali ovo nisu “ zakulisne teorijice” za nedorasle osobe.
Davor
Pokojni Ričard Fejnmna, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, je najbolje opisao tvoj problem.
„Nema učenja bez postavljanja pitanja, a pitanje zahteva sumnju. Pre nego što počnete eksperiment, ne morate znati odgovor. Ako već znate odgovor, nema potrebe za prikupljanjem dokaza; i da sudite o dokazima, sve morate uzeti u obzir, a ne samo delove koji vam se sviđaju. To je odgovornost koju naučnici osećaju jedni prema drugima, neku vrstu morala“.
Pitati, sumnjati...
Nije te mrzelo da ispises toliki komentar da bi nekoga ubedio u teoriju evolucije? Covece ko veruje- veruje, ko sumnja- sumnja, neces ga ti svojim komentarom preobratiti. Nego, veruj ti i dalje, ali prouci i drugacija naucna misljenja.
Bez dogmi, molim
Постави коментар