понедељак, 24. јануар 2011.

EKSTREMIZAM






Blez Paskal (1623-1662)  „Misli“ 
... "ljudi zlo ne čine nikada tako potpuno i radosno kao iz verskog ubeđenja."


 Posle čitanja jedne stranice sa ekstremno nacionalno-verskim sadržajima legla sam u krevet sa mučnim osećajem. To je već ko zna koji portal te vrste sa prostora naše bivše na koji sam naišla. Kada pročitate  direktan poziv na uništavanje čitavih vera, nacija, naroda ne možete ostati ravnodušni. Shvatite da su ljudi koji stoje iza takvih monstruoznih stranica među nama. Možda ih srećemo na ulicama. Prolaze pored nas a mi im ne vidimo rogove, prikrili su ih, i ne sanjamo da bi oni bili najsrećniji kada  ne bismo trovali njihov vazdušni prostor.
Jutros uz kafu pogledam naslove ovdašnjih (holandskih) vesti i ugledam tekst kojim se  osuđuje  "skandalozni"  nastup  političara (Vildersa) koji premanentno ukazuje na dalekosežne posledive ekstremnih religija.  To je SKANDALOZNO i NE-HOLANDSKI , piše u kritici. Šta je skandalozno? Ukazati na opasnosti verskog ekstremizma???? U jeku smo terorističkih akcija destruktivnih zavereničkih  religijskih ogranaka a neki bi da se stavi povez na oči u sopstvenoj sredini, dok u tuđu šalju svoju sopstvenu decu i brda naoružanja. To je holandski, to je svetski!!!

Sinoć sam korigovala jedan pasus sa dijalogom o ekonomiji i  to me navelo na razmišljanje o vezi ekstremizma sa ekonomijom i politikom. Da li su koreni ekstremizma isključivo ideološke-verske ili i ekonomske prirode ? Ne, nikako!!! Da se niko nije usudio dirnuti ni u ekonomiju. čitav svet se pogrbio pod dužničkim teretom,a društva zdrava, prava. Dijagnoze glasi : privremena boljka, standardna kriza kapitalizma, ništa strašno, proćiće kao grip, onaj klasični, lakši. Bankari, koji su se zaleteli, nisu ekstremi, špekulantni, idioti....To se meni samo čini.


Nakon pročitanih jutarnjih vesti, pokušala sam konačno da sredim utiske i dovedem ih u neki red. Koji red? Red ne postoji. Živimo, pomislih na tren, u paradoksalnom trenutku. ma kakvom trenutku!!! Kao da je ovaj naš nešto posebno. Problem nije u vremenu, već u čoveku. Čovekje jedini paradoks. Kako god postavimo stvari, dođemo do istog zaključka, "s one strane dobra i zla" je uvek čovek. A ko bi bio drugi. Do dna lažljivi, prevrtljivi, pogani mali čovek, uništitelj svega oko sebe. toliko poštenja moramo iamti i priznati da smo sami sebi krivi.

NACIJA

U svetu postoji 
5000 etničkih grupa i oko 200 država (s tim što jedan skup ima 200. a drugi 5000 elemenata, a svaki od 5000 hoće 1-1) . Pet hiljada etničkih grupa hoće svoju državu. Šta kada su na istoj teritoriji? Ko treba da seli, a ko da ostane.


Da  li je isključivo ideja nacije-države  uzrok homogenizacije naroda sa jedne i razdvajanja sa druge strane?
U školi su nas učili da je  istorija majka mudrosti. U poslednje vreme sve je prisutnija tendencija  (zlo) upotrebe istorije u stvaranju  kolektivne svesti naroda  u procesu etničke, nacionalne
homogenizacije. Koncept  stvaranja nacionalnih država bazira se na romantičnim, patriotskim osećanjima  i kao takav predstavljao je identifikacioni kod 19 veka. U 20-tom i 21. veku, eri  globalizacije, obnovljene su nacionalne težnje u nešto izmenjenim okolnostima. Obnavljaju se jezici, utvrđuju vere, oživljava istorija, datumi i  događaji koji su bili sudbonosni u  formiranju i  razvoju. Ova pojava oživela vrhovni cilj svake nacionalne ideologije, a taj je poklapanje  kulturnih i političkih granica " po obrascu "jedna kultura - jedna država. Postojeće, moderne države nisu uspele da asimiliraju etničke grupe, ili, bolje rečeno nisu se sve etničke grupe dale asimilirati. Npr. na prostoru Balkana su nestale ( etničke skupine) Vlaha, Cincara, Karavlaha, Morloha itd. Asimilacija je jedan od značajnijih  uzroka ekstremizma. Strah od gubitka nacionalnog identiteta nije apstraktan strah. U pitanju je lični kulturološki identitet  svakog pojedinca. Šta to znači? Država je kulturna zajednica.  Na isti način kao što su to bile horde, rodovi, plemena, a potom narodi. na tom principu se država i konstituiše.
-teritorij
-zajedničko poreklo
-zajednički jezik
-običaji i navike
-zajednička istorijska sudbina
-zajednički zakoni
-religija  itd..itd..
Društva nisu oduvek bila nacionalno izdiferencirana. Mnogo pre svesti o naciji postojala je svest o zajedničkom jeziku, religiji, običajima. Nacija je objedinjenje svih identičnosti određene grupe (naroda) do kog je došlo u određenom istorijskom momentu kada su se narodi ustoličili na određenoj teritoriji  i vezali kao jedna ekonomska zajednica. Ključna odrednica za stvaranje nacionalnih država sadržana je u Deklaraciji prava iz 1795 godine (  ideja samoopredjeljenja naroda se javlja tokom Francuske revolucije  ):„ Svaki je narod nezavisan i suveren, bez obzira na broj pojedinaca koji ga tvore i na veličinu teritorija koji zauzima.Ta je suverenost neotuđiva.”

 I nacionalizam takođe ima svoj istorijski korenHobsbawm smatra da je nacionalizam  trijumfovao nakon I. svetskog rata, kada je došlo do pada velikih višenacionalnih carstava srednje i istočne Evrope (Hobsbawm). Već je sa stvaranjem prve nacionalne države, da parafraziram  John Dewey "Democracy and Education",  politički dokinut čovek (što je bilo u liberalizmu) na račun  građanina. Tamo gde je dokinut građanin u korist " konstitutivnih naroda" razorena je građanska država na račun etničkih grupacija. 
N ema sumnje da je, gledano istorijski, ekonomski faktor bio jedan od važnijih regulativa etničke homogenizacije. Elite sa ekonomskom bazom  su određenim historijskim okolnostima stvorile sebi državu, koja će štititi njihov kapital . U daljoj fazi trgovine kapital je postala dominantna  trgovina i zarada te je proširivao ekonomski prostor.  Fiktivno su brisane državne granice i započet proces  globalizacije., Nacionalna svest se vremenom počela rastakati- ne svugde i ne podjednakim tempom.  Strah od globalizma imaju oni koji od njega nemaju koristi, ili imaju štetu. To svakako nije bogati sloj kome globalizacija pogoduje. U novonastalim okolnostima  zaštitu kapitala pružaju svetske institucije i novi svetski poredak. Nacionalna svest je za ovu strukturu prošlost. Za lokalne političke i verske elite nacionalna država je još uvek okvir njihovog delovanja. U ime nacionalnih ideala ove elite manipulišu  narodom, sa ciljem zadržavanja prostora za stvaranje sopstvene kapitalne dobiti i političke moći. Nacionalna država im osigurava pravne osnove i zaštitu.

Porast ekstremnih pokreta ima dva uporišta:  autohtone etničke grupacije  koje nisu imale svoju nacionalnu državu imaju uporište u svojoj ideji stvaranja samostalnih država;  ekstremne grupe u okviru istih nacija se bore za vlast i obično su potpomognute interesima stranih faktora. U toj borbi se ojačavaju razlike u okviru istog naroda, u veri, ideologiji. Na taj način se formira tip pojedinca sa čvrstom svešću o pripadnosti samo jednoj veri, jednom političkom cilju pa ma kakav on bio ; pojedinac koji mrzi  druge vere, koji je obično netolerantan pa i fanatičan, obožava svoje vođe i pokorava se bezuslvno  njihovom  autoritetu.
Ukoliko religija nosi već po sebi inicijalne poticaje za razlikovanjem ( a sve su uglavnom takve ) onda je ona jedno od najjačih sredstava  i njom se sistemi najčešće i služe. Otuda uz ekspanziju nacionalnih osećanja  i pojačana aktivnost religija i sve više aktivnih verskih pokreta.

 Ugrađanskoj državi je zagarantovana  ravnoopravnost svih etničkih grupa. Praksa je često drugačija. Zašto? U Holandiji, kao i čitavoj Evropi, svim industrijalizovanim zemljama, postoji značajni priliv  imigracije.  Migracija je svojedobno bila uzrokovana ekonomskim razlozima a potreba za određenim zanimanjima odgovarala je mnogim bogatim zemljama. uz bezbroj vrsnih stručnjaka bogate zemlje su dovukle masu ljudi za tzv. prljave poslove. U Francuskoj su rudari bili Poljaci, fabrički radnici Italijani. Posle njih su te poslove preuzeli Arapi ili Afrikanci. Onog momenta kada je imigracija prerasla ekonomske potrebe zemalja, ona je postala nepotrebna. Za to vreme imigranti su doneli sobom svoju kulturu, običaje, religiju. Sukob kultura je postajao problematičan u momentu kada su brojčano ojačani imigranti počeli da traže svoja kulturna prava. Kada je u pitanju islam, problem je postajao kompleksniji, jer ta religija u sebi nosi elemente prava i ekonomije. To je u suprotnosti sa sekularnom državom i pravnim i ekonomskim principima zapadnih zemalja.
Zato sam se jutros upitala: zašto kolege optužuju Vildersa? Zato što u pohodu na osvajanje izvršne vlasti vidi opasnost po svoju sopstvenu naciju?  Treba li biti optimista i očekivati da ekstremne grupacije neće iskoristiti  izvršne organe kao otvoren poligon za svoje političke ciljeve? Ja imam svoje odgovore, a vi odgovorite sami sebi.


Albert Einstein)
 

6 коментара:

  1. Ko moze ocuvati globalni mir? Niko.

    Sukob civilizacija nece resiti nikakvi Savezi civilizacija i slicne organizacije,dogovori, pregovori.Ekstremizam nije utemeljen u religijama,jedino u destruktivno isprogramiranim mozgovima pojedinaca i grupa. Zovimo to ekstremizmom,terorizmom ili kako hocemo,ratovima u klasicnoj ili novoj formi.Sve se svodi na isto.Razlike resavamo destruktivnim sredstvima.
    Proglasili smo grupne akcije ekstremizmom,a on je svugde i u svakodnevnom zivotu.Prenaglaseno kritikujemo konzervativno, liberalno,patriotizam..sve su to zaostrene,ekstremno zaostrene opcije i mi ih tolerisemo. Sve nam postaje normalno.Pljujemo, upucujemo javno najgore vrste omalovazavajucih termina,nazivamo ljude narode ludacima, kretenima,stokom, zivotinjama.I to nije ekstremizam ? Gde su granice.Pomerili smo ih u beskraj.Vratili smo se primitivizmu i visimo na njegovim granama.Tu smo isti i tu nam je mesto.Na grani..u coporima.

    Mirno ti spavaj.Sa tobom ili bez tebe sve tece svojim tokom.
    pozdrav
    Z.

    ОдговориИзбриши
  2. E bas si me umirio. A ja se zabrinula i vec razmisljam da popijem nocas jednu tabletu za smirenje. Posebno me zaprepastio taj fond reci kojima se pljujemo.Auuuuuu, koji ekstremizam. Imam predlog: umesto ono st...,znas ono sto je izgovorio i Pasic kad su ga gadali "da prostis"jajima. Znaci da zamenimo tu rec sa "Gospoda bez repa".Izbacimo lepo onu prvu "ekstremisticku" rec a ostavimo drugu.I jos dodamo ono kulturno GOSPODA.Dobar predlog, a?

    Idi begaj,pa kako bi svet komunicirao bez tih reci. Gde bi im izasao bes, kao para na usi.Ne moze bre Srbin bez psovke.To mu je u krvi, tece zilama.Sta da mu radimo.Da ga vaspitamo.Tesko. Sto ti rece: Niko.Niko ne moze ocuvati globalni mir, ni nauciti pojedince da ne psuju.Neka psuju samo da se ne tuku.

    Da se malo uozbiljim.Ne volim ja prostakluke, stvarno.Mislim volim male prostake, onako zanimljivi su,neposredni..
    Ali ti prostaci koje volim,na primer,nemaju veze sa ovim o cemu mi pricamo.Mozda i nisu zasluzili da ih volim.
    I ja sam vrlo osetljiva na jezik i mislim da u komunikaciji treba zadrzati dostojanstvo. Pre svega svoje, a zatim i onih koji to zasluzuju. Ali narod misli drugacije.Ako neko,politicar, vlast,ne postuje tvoja elementarna prava na zivot,logicno je da ni ti ne postujes njega/ nju.
    A da nama je mesto na grani, mislim nekima, sto jeste jeste.S tim sto smo sebe strpali iza resetaka i stvorlili od zemlje zooloski vrt.Nema bezanja.Dobijes sto te sleduje, hrane te, maze paze, kako oni hoce. A mi ti dodemo kao retki primerci vrste.
    I ti mirno spavaj.Nemoj da te moje sale uzdrmaju.Neko psuje, a ja se salim.Jos uvek. Dok i meni ne presedne.A hoce.

    ОдговориИзбриши
  3. Vidim obadvoje smo raspolozeni.Voleo bi da vidim kako tebi nesto preseda.Kada nekom smrkne,drugom svane.

    Shvatas ti dobro sta sam mislio.Ljudsko dostojanstvo se brani i recima.Ja tebi ne bih mogao uputiti ruznu rec.A neko sigurno bi.To se kosi sa mnom i mojim videnjem tebe.

    Reci ne idu same,tek tako.One su metafora sustine odnosa.Reci narodu da je stoka : nije li to ponizavajuce,pa makar je i od Pasica.Po cemu je njegovo uprljano odelo vrednije od ljudi.Po toj logici je svaki "Pasic" unapred amnestiran.
    Licemerni smo?I to je osobina "savremenog" i "civilizovanog" coveka.Mi smo u ratu i terorizmu,ekstremizmu svaki dan-to sam hteo reci i to si shvatila. Ali nisi ozbiljna.Nema pobednika ni pobedenih,nema civilizacijskog pomaka,progresa prema covecnosti.Ljudski zivot je kao i na pocetku NISTA.Od nerodenog do rodenog.Ubijamo, mucimo,pravimo duhovne nakaze od prostituisane dece,seksualno iskoristene..Sve je to dnevni ekstremizam u kom smo ogrezli.Do dna smo se spustili.Reci su samo deo tog ambijenta.
    I lepo spavaj.Laka ti noc.
    Z.

    ОдговориИзбриши
  4. Ponekad je pola kao celo
    Celo nikad nije bilo sve.

    Ti vec sigurno spavas. I ja se spremam u krevet.
    U pravu si neozbiljna sam, ali nisam licemerna.A mozda i jesam.Neka ti reci zvuce onako kako ti hoces.Sve ima svoje zasto.

    Da sam ozbiljna na ovim stranicama bi bile studije.Ja sam njih napisala,znanje prenela, doslo je vreme samo za mene.
    Slazem se ja u svemu sa tobom i ti to znas.Interesuje me ekstremizam, nacionalizam, patriotizam,idiotizam.. lepe,ruzne reci onoliko koliko je potrebno da virtuelnom svetu dodam svoj glas ZA ILI PROTIV.Sa jednom ili deset recenica ? To je svejedno.Mogla sam napisati doktorat koji niko ne bi procitao.Mozda i ovo nece procitati dovoljan broj ljudi. Ali jedno po jedno za ili protiv i eto pogace.Dovoljno.Ja i ti mozemo toliko.Od nas dosta.

    Dobro jutro.

    ОдговориИзбриши
  5. Ekstremizam se utvrdio u mrznji koja je kod nas ljudi legalna osobina, osecaj za koji uvek nalazimo opravdanje.
    Te volja naroda,te interesi drzave, nacije, ovih ili onih, nasih....

    Covecanstvo je ogrezlo u svom egocentrizmu.

    Volela bih,ekstremno bi volela :) da ne umemo da mrzimo.Ali....

    ОдговориИзбриши
  6. Lepotice otkuda ti...Kako si me obradovala.KONACNO si dosla i u ove vode. Hajde polako predi na svoj blog pa pocni u svom stilu. Saljem ti poljupce...

    ОдговориИзбриши