PESMA GUNTERA GRASA - USPEO TEST EVROPSKE I SVETSKE JAVNOSTI

Was gesagt werden muss
Warum schweige ich, verschweige zu lange,
was offensichtlich ist und in Planspielen
geübt wurde, an deren Ende als Überlebende
wir allenfalls Fußnoten sind.
vidi dalje
 
Ni protekla ekonomska kriza, ni mogući raspad EU,  ni pad eura nisu potresle evropsku javnost ovako munjevito i temeljno kao jedna pesma od  62 reda.  Ne iznenađuje bujica  naslova,TV, radio emisija, komentara, koliko novi tonovi.
Kao prvo šta reći o pesmi. Ništa osim da je povod eksploziji javnog mnenja. Otkuda toliko i tako žustra reakcija na 62 reda bezopasne umetničke vizije? Nobelovac Gunter Gras nije napisao ništa novo što drugi već nisu, niti je to pesma, niti dobar već promašen politički tekst (u stihovima). Ovo razmišljanje bi se moglo pripisati bilo kom prosečnom čoveku koji se stavio na stranu Irana, a protiv Izraela i ukupne dugogodišnje zapadne politike. Evropska politika je uostalom odavno odlutala u taj isti irealni svet, posledice se itekako osećaju, ali se ne reaguje na ovakav način.
                               
Ginter je popio uglavnom negativnu reakciju. Njegovo priznanje iz 2006 da je kao mladić kratko bio pripadnik SS-jedinica, sada je dobilo još punije značenje. Oni koji su te godine pronašli opravdanje u činjenici da je književnik u to vreme bio mladić, da je u pitanju bila 1944. kada je bio regrutovan u Vafen SS jedinicu za protivazdušnu odbranu, te da nije faktički opalio ni jedan metak, sada su ostali uskraćeni za neku novu činjenicu koja bi književnika mogla opravdati. Biti danas protiv Izraela, kada je Iran jasno stavljen na suprotnu stranu, znači bez dileme biti poklonik antisemitizma. U ovom slučaju takvom zaključku nepogrešivo vodi  taj izvučeni deo biografije koji dokazuje kontinuitet  stava književnika,  nikako neku vrstu ponovljene slučajnosti.
                             
Kako god Evropi je izgleda nedostajala upravo jedno takvo podsećanje na blizinu atomskiog rata da bi ona buknula. Ispostavlja se da je došlo vreme da se  javnosti  ipak polože neki računi  i konačno obelodani  istina pa  makar politika i dalje obavljala posao na stari način. U to niko ne sumnja. Evropski političari su  postali  imuni na javno mnjenje, a ovo opet svesno da ne postoji ni jedna jedina mogućnost da narod utiče na politiku Unije i njene pogibeljne poteze.

Šta je u ovom događaju novo?

N akon kratke ćutnje Gras je dao intervju u kom je konstatovao da se protiv njega povela čitava kampanja, te da je Nemačka ( komotno se može isto konstatovati za sve ostale zemlje u okolini )pokazala neverovatnu uniformnost u mišljenju.
Varate se gospodine Gras!!  Većina medija i pojedinaca jednodušno je osudila Vas, ali je daleko od uniformnog stava po pitanju političke situacije u svetu. Neverovatan broj ljudi  traži da se pod hitno povede javna rasprava o  svemu onome o čemu se uglavnom ćutalo: konkretnim posledicama izraelskog napada na Evropu, o izraelskom atomskom naoružanju; ljudi se izraženije nego ikada pitaju zašto bi Izrael i zapadna politika bili pošteđeni  kritičnih pitanja, zašto je savezna kancelarka Angela Merkel odgovornost Berlina za sigurnost Izraela proglasila nemačkim državnim prioritetom, na isti način pitaju se građani ostalih članica EU; zašto se krši zakon o kontroli izvoza oružja i Izraelu isporučuju podmornice koje mogu biti opremljene atomskim bojevim glavama, zašto se ne daju precizni podaci o Iranu, o Saudijskoj Arabiji, o Siriji, o borbi protiv terora.. …???

Ginter Gras je svojom glupom pesmom pokrenuo žustru i otvorenu raspravu. Da li će se ona zaustaviti  ili će preći okvire pesme pitanje je. Ispratila sam u celini jednu od ozbiljnijih TV emisija  u kojoj je tema vrlo pažljivo izanalizirana. Ne znam da li je u pitanju slučajnost ili sklop ukupnih dešavanja ovih dana, tek uz učešće vrsnih poznavalaca tamnošnjih prilika, slika Bliskog istoka je data neverovatno realno,raspon analize je ogroman, iz svih uglova. Vrlo neuobičajeno, kritički!!!Građani su konačno shvatili da je i atomski rat  realnost Evrope. Uz to nimalo optimistična.




PREVOD "PESME"

Opis : Ono što se mora reći ---------------- ----------
 - Zašto sam ćutao i dugo oklevao
   govoriti o nečemu što je tako jasno:
   o ratnim igrama
    nakon kojih će retki preživeli,
    u najboljem slučaju,
    biti uzgredni i nevidljivi?
   Navodno pravo na preventivni napad
   moglo bi uništiti iranski narod
- podjarmljen hvalisavcem što ih na trgovima sastaje
- jer kažu da možda pod svodom njegove moći
  atomska bomba nastaje.
  Štaviše,
  zašto oklevam imenovati
  tu drugu zemlju
  koja trajno
  atomski potencijal razvija tajno
  bez nadzora ili kontrole, inspekcije svake vrste?
 Tu sveopštu ćutnju o stanju stvari,
  pred kojom i sam sam se pognuo i ćutim,
 ćutim kao laž i nemir,
  i slutim
  kaznu kojoj smeram,
  podsmeh kojim će da mi sude:
  'antisemitizam' - reći će - tako on gleda ljude.
  Ali sada kada moja vlastita zemlja,
  zauvek zločinima svojim žigosana
  mračnim i teškim bez presedana,
  u podmornicama za prevoz nuklearnih bojnih glava
  Izraelu reparaciju plaća (što biznis je puki, ako me ko shvata)
 da ih šalje tamo gde bomba možda uopšte ne postoji,
   a strah je jedini dokaz koji se broji
 - reći ću što se mora reći.
  Ali zašto sam dosad ćutao?
  Zbog svojih korena, mrlje na svojoj naciji
   koja ne silazi,
   ne usudih se od Izraela,
  zemlje s kojom sam i uvek ću povezan biti,
   tražiti istinu moju da prihvati.
   Zašto tek sad, star,
   i s ono malo tinte što je ostalo,
   kažem:izraelsko nuklearno naoružanje ugrožava ionako krhak svetski mir?
   Zato što će sutra možda biti prekasno
   za ono što se mora reći,
   i jer ne želim da nas teret našeg naroda preči
   da odbijemo postati
   sudionici u zločinu
   koji se mogao predvideti
   jer svoju sukrivicu
   nećemo moći opravdati uobičajenim isprikama.
   I, ako dopustite: prekinuo sam svoju ćutnju
  jer sam sit zapadnjačkog licemerja,
  i jer se nadam da će se mnogi osloboditi svoje ćutnje
  i zahtevati od onih koji su nas doveli u opasnost
  da se odreknu upotrebe sile,
  i insistirati da vlade Izraela i Irana dopuste međunarodnim vladama
  slobodnu i otvorenu inspekciju nuklearnog potencijala i kapaciteta obeju zemalja.
  Drugog načina nema
  da pomognemo Palestincima i Izraelcima
 koji u mržnji žive jedni uz druge,
 u toj regiji okupiranoj iluzijama.
 I najzad - svima nama.

                                                          ARHIVA KNJIŽEVNOST