Dejvid A. Vajs i Mark Malsid: PRIČA O GUGLU
Ovo je priča o jednom od najinspirativnijih internet uspeha našeg doba. Knjiga se temelji na minucioznom istraživanju tehnološkog i poslovnog uspeha kompanije čiji je i sam naziv odavno postao širom sveta prepoznatljiv glagol. Akcije Gugla vrede više od Diznija i Dženeral motorsa zajedno, osoblje se besplatno hrani u kuhinji koju je vodio kuvar Grejtful Deda, dok zaposleni romobilima i rošulama presecaju živopisan kampus Silikonskoj dolini. Knjigu je objavio beogradski V.B.Z. uz čiju saglasnost ( list DANAS ) objavljujemo najzanimljivije delove.
Razdoblje od deset godina može definisati neki uspešni novi poduhvat i značajno promeniti put mladih ljudi koji su ga oblikovali. Tim putem su se kretali Sergej Brin i Leri Pejdž, iz kojih je postojano isijavala strast o pretraživanju Internet-mreže i koji nisu imali previše pojma o načinima zarađivanja novca kada su, 1998. godine, pokrenuli Google.
Nesuđenim preduzetnicima bilo je draže da ostanu na postdiplomskim studijama. Ali, nadahnuti srećnim slučajnim otkrićima, stvorili su najvredniji novi proizvod Doba Interneta. Podsticani Googleovom izuzetnom globalnom popularnošću i neočekivanim finansijskim uspehom, Brin i Pejdž dospeli su među prvu petorku na Forbsovom popisu 400 najbogatijih Amerikanaca, s imovinom koja je i jednom i drugom bila procenjena na 17,5 milijardi dolara. Od amaterskog početka, Google se ubrzano pretvarao u magnet za talente, zapošljavajući više od 20.000 ljudi, s milionima računara koji su sa svakim otkucajem sata generisali milijarde rezultata pretraživanja. Njihov finansijski uspeh je prožet ironijom. Kao studenti Leri i Sergej su s visine komentarisali „sva zla oglašavanja“. U Googleu je oglašavanje postalo izvor bogatstva iz kog se finansirao ukupni razvoj kompanije, uključujući kupovinu YouTubea za 1,6 milijardi dolara. Poput Googlea u njegovim ranim godinama, YouTube je imao vojsku korisnika entuzijasta i ogromni potencijal, ali bez prodaje ili profita. Dakle, šta je još motivisalo Brina i Pejdža da potroše toliku sumu na Internet videostranicu? Tim potezom su stavili YouTube van domašaja Microsofta, svog najvećeg rivala. Ovo odražava temeljni element Googleove strategije: nikad ne propustiti priliku da se pomute mrežne ambicije Microsofta.
Brin i Pejdž jednom su se čuvenom prilikom dovezli na posao u dva automobila marke Toyota Prius. Sad su poznatiji iz članaka žute štampe zbog vožnje avionom oko sveta u svom boingu 767 izrađenom narudžbini. Zahvaljujući partnerstvu Googlea i NASA-e, Brin i Pejdž mogu da uzlete i slete svojim avionom na strogo čuvanu NASA-inu pistu, tek nekoliko minuta udaljenu od Googleove centrale. Zbog toga su Brin i Pejdž predmet zavisti običnih milijardera Silikonske doline, koji svoje letelice ipak moraju da parkiraju malo dalje. Ali, mnogo je toga ostalo nepromenjeno u vezi s Lerijem i Sergejom. Još uvek rade u istoj kancelariji i uživaju da provode vreme zajedno, bez obzira da li se radi o poslu ili o zabavi. I dalje održavaju zajednički osećaj misije i vizije Googlea Godine 2007. su u rasponu od samo nekoliko meseci priveli kraju svoje momačke godine, oženivši se izuzetno sposobnim ženama.
Sergej je, u proleće, prvi stupio u brak. Venčao se s Anom Vojcicki, ekspertom za biotehnologiju i suosnivačicom kompanije za mrežno DNK testiranje 23andMe. Ta Internet-stranica pomaže ljudima da istraže svoje gene, što spada u Sergejeve strasti, a ujedno je i komercijalni potencijal za Google. Par se upoznao preko Anine sestre, Suzan Vojcicki, koja je Brinu i Pejdžu iznajmljivala garažu kad su pokretali Google. Lokacija venčanja para Brin-Vojcicki držana je kao tajna pred malom listom gostiju, koji su bili pozvani na besplatnu vožnju avionom na aerodrom pored San Franciska. Avion je prebacio društvo do Bahama, gde su Sergej i Ana doplivali do peščanog spruda i venčali se u kupaćim kostimima, stojeći ispod chuppaha, baldahina koji na jevrejskim venčanjima simbolizuje dom. Zvanice su ostale suve, prevezavši se brodom do peščanog spruda. Leri je bio Sergejev kum.
Ubrzo nakon venčanja, Google je proizveo nemalu pometnju investicijom od 3,9 miliona dolara u 23andMe. Neupućeni su ukazivali na nepotizam, ali Google je ponudio svoje objašnjenje. Brin je lično uložio u 23andMe pre venčanja. Ono što je Google potom kupio za 3,9 miliona dolara bio je Brinov udeo u kompaniji. Tako će, ako se jednog dana 23andMe pokaže profitabilnim, svi deoničari imati koristi, a ne samo Brin. To je imalo smisla za Sergeja, budući da je zadržao svoju ambiciju i entuzijazam zaširenje Googlea u sferu genetike. Ali, da je bila reč o većoj sumi novca, to bi postalo ozbiljniji problem.
2. Pejdžovo tajno venčanje
Nekoliko meseci nakon Brinovog venčanja, usledilo je Pejdžovo. Leri je izrekao bračne zavete na Britanskim Devičanskim ostrvima Lusi Sautvort, doktorom nauka sa Stenforda, koja je imala i diplome Univerziteta Pensilvanije kao i Oksfordskog univerziteta.
Pejdžova pametna nevesta, čije je ime zapravo „Lusinda“, opisuje svoje stenfordsko istraživanje kao „rad na komparativnoj analizi ekspresivnih podataka eukariotskih organizama.“ Leri i Lusi su na svom svadbenom slavlju ugostili stotine gostiju u zalivu Litl Diks na Virdžin Gordi.Udovoljivši svojoj želji za privatnošću, Pejdž je od gostiju na venčanju zahtevao da potpišu ugovor o tajnosti, čime im je zabranjeno iznošenje detalja o venčanju pred medijima. Ali, to nije zaustavilo curenje informacija od osoba s popisa gostiju nakrcanog zvezdama, među kojima je bio i sir Ričard Brenson, direktor kompanije Virgin Media. Kao vlasnik ostrva na kojem se održavalo venčanje, Brenson se nije našao samo u ulozi domaćina, nego je bio i Pejdžov kum.
Brin i Pejdž su, darujući milijarde dolara, održali svoje obećanje o aktivnoj filantropiji. Kad je Google 2004. postao javna kompanija njih dvojica su izrazili nadu da će Google.org, hibridno dobrotvorno krilo kompanije, možda jednoga dana imati veći uticaj nego sam Google. Do 2008. je pod vođstvom čoveka prikladno nazvanog „Dr Leri Brilijant“, Google.org pronalazio svoj put. Prvih osamdeset pet miliona dolara koje je Google namenio u tu svrhu bilo je određeno za razne napredne inicijative, uključujući pozajmice malim i srednjim preduzećima kao podršku za hibridna vozila i obnovljive izvore energije; sredstva za istraživanje ranog otkrivanja bolesti i pripremljenosti za pretnje globalnom zdravlju; sredstva za borbu protiv bolesti i timove za krizne situacije; kao i pomoć unapređenju obrazovanja i borbi protiv siromaštva u SAD, Africi i Indiji.
Zajmovi u Indiji pružili su dobar primer hibridne prirode Google.orga. Koncept se sastoji od osiguravanja novca za poslovanje kako bi se podstakao privredni razvoj i stvaranje radnih mesta zajmovima od 500.000 do 3.5 miliona dolara. Oni su namenjeni kompanijama koje su premale da bi imale pristup bankovnom finansiranju, a prevelike da bi se kvalifikovale za programe mikrozajmova. Ali, to po sebi nije dobrotvorna aktivnost. Od kompanija se očekuje da vrate zajmove, tako da sredstva mogu da se recikliraju kako bi podstakla dalje stvaranje radnih mesta.
Na taj način Brin i Pejdž su postavili Google.org prema uspešnom modelu hibridne filantropije osnivača eBaya, Pjera Omidiara, koji prevazilazi dobrotvorne donacije, kako bi se prihvatili samoodrživi projekti koji mogu biti profitabilni. Osim što se tako malim kompanijama omogućava više tržišno orijentisano uporište, Google.org time za isti novac postiže veći učinak, budući da sredstva koja osigurava mogu ponovo da budu plasirana nakon vraćanja zajma. S obzirom na veliku Googleovu potrošnju struje za računare u bazama podataka širom sveta, neke od inicijativa koje se preduzimaju mogle bi da odgovaraju i samoj kompaniji.
Upravo kako su se Google i Google.org razvijali tokom prve dekade postajanja kompanije, tako su, prema rečima Erika Šmita, trećeg člana trijumvirata koji rukovodi kompanijom, Brin i Pejdž stasavali kao čelne figure. Iako kompanija vremenom postaje sve veća i složenija, osnivači ostaju uvereni u vrednost podataka i proces donošenja odluka. „Leri i Sergej još uvek svake nedelje pregledaju sve merne instrumente za promet aplikacija“, objašnjava Šmit. I dok inovacije i uvođenje novih proizvoda i usluga ostaju u fokusu, Šmit kaže da je kompanija rastući postajala sve opreznija. „Mi se više ne bavimo prostim puštanjem proizvoda u opticaj. Mi ih istinski pravimo.“ Deni Saliven, ekspert za pretraživanje koji je godinama pisao o Googleu, tu promenu vidi kao funkciju veličine. „Google je veliki, veći nego ikad pre, nije fleksibilni početnik koji će inovatorima doneti milione. Takvi inovatori imaju podsticaj da budu sami. Sve sam uvereniji da ćemo videti Google kako koristi svoje nepregledno bogatstvo za kupovinu inovativnih tuđih ideja, pre nego da ih sam razvija.“
3.Izum utkan u svakodnevni život
Profesori sa Stenforda koji sve prate iz blizine takođe imaju jasne poglede na deceniju u kojoj su Brin i Pejdž napustili univerzitet kako bi zauzdali internet
„Internet je slobodno tržište ideja i informacija na kom je moguća koegzistencija tvrdih pornića i visokoenergetske fizike“, kaže stenfordski profesor Denis Elison. Njegov kolega, Teri Vajnograd, koji je blisko sarađivao s Lerijem i Sergejom, predviđa više velikih dostignuća u Googleu. „Radujem se novim iznenađenjima“, kaže Vajnograd. „Hoće li Google biti zadovoljan kao golijat pretraživanja ili će se truditi da ostvari vodeću poziciju u stvaranju nove kompjuterske platforme koja dominira nad svim ostalim kompjuterima? Kladio bih se na ovo drugo.“
Još od Gutenbergovog otkrića savremene štamparske mašine pre više od pet stotina godina, čime su knjige i naučni radovi postali pristupačni i široko dostupni masama, nijedan novi izum nije osnažio pojedinca i preobrazio pristup informacijama tako temeljno kao Google. Uz pomoć živopisnog, gotovo detinjeg logoa na čistoj beloj podlozi, Googleova čarobna sposobnost da iznedri brze, relevantne rezultate pretraživanja na stotine miliona puta dnevno, promenila je način na koji ljudi tragaju za informacijama i ostaju u toku s novostima. Utkan u svakodnevni život, Google je naizgled postao neophodan preko noći. Milioni ljudi koriste ga svakodnevno na više od sto jezika i sve više poistovećuju Google s internetom. Potraga za trenutnom informacijom o svemu i svačemu završava se „guglovanjem“ putem kompjutera ili mobilnog telefona. Muškarci, žene i deca u tolikoj se meri oslanjaju na Google da ne mogu ni da zamisle kako su ikada živeli bez njega.
Googleove transcendentalne, a naizgled ljudske karakteristike posebno su privlačne ekstremno širokom spektru korisnika računara, od eksperata do početnika, koji imaju poverenje u ime koje se pretvorilo u produžetak njihovih umova. Ta privlačnost je univerzalna, omogućava prevladavanje kulturoloških, jezičkih i geografskih razlika, a Google je na najboljem putu da postane globalni miljenik. Za jednu mladu kompaniju koja nije trošila novac na oglašavanje ili promovisanje svog brenda, to je gotovo nestvaran uspeh. Napredak Googlea ostvaren je isključivo usmenim predanjem, budući da su ga zadovoljni korisnici preporučivali svojim prijateljima, dok su ostali saznavali za njega putem medija i na mreži. Nije ga gurao nijedan trgovac svetski poznatog imena. Umesto toga, ljudi bi postajali emotivno vezani za pretraživač, koristeći ga svaki put kad bi poželeli da zadovolje znatiželju ili interesovanje. U nesigurnom svetu, Google pouzdano donosi besplatnu informaciju svakome ko je potraži. To je zavodljiv oblik trenutnog zadovoljenja umova.
Većina korisnika Googlea nema pojma kako je taj pretraživač nastao, šta ga to čini tako profitabilnim i vrednim, zašto je nadmašio daleko moćniju konkurenciju, kao i ka čemu stremi u budućnosti. Dosad je većina tih odgovora bila nedostupna, sakrivena duboko u Googleplexu, svemirskom kampusu Googlea u Silikonskoj dolini.
Džon Henesi, vrhunski naučnik u oblasti kompjuterske tehnologije, predsednik Univerziteta Stenford i član uprave Googlea, kaže da je kompanija jedinstvena u današnjem podvojenom svetu kompanija specijalizovanih za sofisticirani softver i kompanija za hardver, jer je vodeća u oba područja. Kako bi opsluživao svoje pretraživačke servise i druge usluge koje se odnose na pretraživanje, Google koristi patentirane, individualno osmišljene programe na stotinama hiljada mašina koje takođe namenski sastavlja. Optimalno mešanje tehnologija najinovativnije svetske kompanije daje superiorne trenutne rezultate pretraživanja. Ne postoji reč koja bi opisala to nevidljivo spajanje hardvera i softvera, pa smo ga nazvali Googleware.
Henesi kaže da je najvažnija tehnološka prednost koja razlikuje Google od potencijalne konkurencije u tome što njegovi zaposleni sastavljaju i individualizuju sve personalne računare koje kompanija koristi za sprovođenje pretraživanja. To je možda najbolje čuvana tajna Googlea. Stručnjaci personalne računare načelno smatraju potrošnom robom, poput tostera, ali Google sastavlja, drugačije raspoređuje i neprestano unapređuje mogućnosti performansi više od 100.000 jeftinih personalnih računara. Sklapa ih i slaže u kocke veličine frižidera, povezujući ih patentiranim softverom i ožičenjem. Nijedno preduzeće nema više računarske snage od Googlea s njegovom mrežom standardnih personalnih računara, ali na steroidima.
„Oni upravljaju najvećim računarskim sastavom na svetu“, kaže Henesi. „Mislim da nigde unaokolo ne postoji ništa slično.“
U doba specijalizacije rada, Google potajno sastavlja svaki pojedini personalni računar svoje masivne mreže u obezbeđenim prostorima u koje je pridošlicama ulaz strogo zabranjen, uključujući tu i posetioce Googleplexa koji misle da su videli sve.
Google sebi to može da priušti jer je zbog velikog opsega njegovog delovanja reč o opravdanom trošku i većem kvalitetu od onog koji bi mogao da pruži individualizovani personalni računar kupljen negde drugde. Radeći zajedno, ti prilagođeni računari ubrzano pretražuju lomeći upite u deliće. Ti delići se simultano obrađuju upoređivanjem njihovih kopija na Internetu koje su bile unapred označene i složene.
S dovoljno zaliha ugrađenih u sopstvenu mrežu, Google pouzdano može svakodnevno da pokrene sve više i više računara, ubrzano vraćajući rezultate pretrage bez tehničkog zastoja - i bez ljudske intervencije - čak i kad pojedini računari pregore i ne budu zamenjeni. Umesto toga, taj posao jednostavno preuzme neki drugi personalni računar. Začuđujuće je da, kako je Henesi primetio, nigde na svetu ne postoji slična računarska mreža ili baza podataka, ni u javnom ni u privatnom sektoru.
„Još su na početku shvatili da će dobro odrađen posao s hardverom možda postati konkurentna snaga ove kompanije“, reče. „Hardver će postati ključni činilac za efikasno pretraživanje. Osim toga, oni repliciraju kompjutere u tako velikom broju da je logično da to čine sami. Zbog toga bi pokretanje pretraživača konkurentnog Googleu zahtevalo mnogo veći kapital nego što su ljudi toga svesni.“
Zahvaljujući uključivanju malih, veoma traženih tekstovnih oglasa koje pretražitelji otvore klikom kako bi došli do informacija, Google pretraživač je pre nekoliko godina postao Googleova fabrika novca. U to vreme Google je još uvek bio privatna kompanija, time nedostižna svima, osim najužem krugu prvih investitora i zaposlenih. No, onog časa kad su njegov ubrzani rast i milijarde dolara profita od oglasa postali javno poznata činjenica, sve je veća vojska investitora prepoznala jedinstvenost te situacije i potražila sopstveni udeo u tome. Google je prvi put javno ponudio svoje deonice 19. avgusta 2004. nekonvencionalnom početnom ponudom od osamdeset pet dolara po deonici, prikupivši gotovo dve milijarde dolara u najvećoj tehnološkoj inicijalnoj javnoj ponudi deonica ikada. Za manje od godinu dana cene su porasle na više od trista dolara po deonici, pretvorivši Google u finansijsku i tehnološku elektranu bez premca. U sedam godina po osnivanju Googlea 1998, deonice Microsofta nisu nimalo povećale svoju vrednost. Tokom istog razdoblja, deonice Googlea narasle su na više od osamdeset milijardi dolara.
Ako vam je slučajno promakla ova divota, ne zaboravite da se i stručnjacima dogodilo isto. Blue chip (deonica najvišeg kvaliteta) kompanije koje se bave i rizičnim ulaganjima, Yahoo! , AltaVista i mnogi drugi veliki pretraživači i tehnološke kompanije kojima je Univerzitet Stenford nudio da kupe Googleov pretraživački sastav za milion dolara, odbile su tu mogućnost. Njihovo odbijanje je nateralo polaznike doktorskih studija na Univerzitetu Stenford, Sergeja Brina i Lerija Pejdža, da nerado odustanu od studija i osnuju kompaniju. Do leta 2005. godine, oba osnivača posedovala su više od deset milijardi dolara neto.
Henesi se prisetio trenutka kada mu je, sredinom devedesetih godina, jedan od profesora sa Stenforda po prvi put skrenuo pažnju na Google. Poput Brina i Pejdža, Henesi je bivao sve više frustriran korišćenjem AltaViste, najboljeg pretraživača u to vreme, koji, iako je omogućavao relativno dobro pretraživanje Interneta, nije dobro rangirao rezultate pretrage. Henesi se seća da je čuo da su tvorci pretraživača u kampusu novom matematičkom formulom poznatom kao PageRank pronašli način kako da korisnicima u trenutku prikažu najvažnije rezultate pretrage.
Kao poznati naučnik u oblasti kompjuterskih tehnologija, ukucao je svoje ime u Googleovo pretraživačko polje na pretraživaču da bi video šta će se dogoditi. „Prva stvar koja se pojavila bio je Univerzitet Stenford“, rekao je Henesi. „To se nije dogodilo na drugim pretraživačima.“
Poslovnu strategiju i korporacijski moto, „Ne budi zao“, Google je upotrebio kako bi okupio grupu oglašivača i web-sajtova sa snažnim vezama s pretraživačem. Te Googleove podružnice, njih na stotine hiljada, imaju ogroman sopstveni finansijski interes u stalnom rastu i uspehu pretraživača. Ovu moćnu i narastajuću mrežu nazvali smo „Google ekonomija“, i ona je prouzrokovala sedmostruki rast pretraživača u roku od samo godinu dana od izlaska na javno tržište. Sve dok korišćenje Interneta i oglašivačka potrošnja na mreži nastavi da se kreće u predviđenim i planiranim okvirima rasta, najverojatnije će i Google ekonomija nastaviti svoju ekspanziju.
5.Nema brze i kratkoročne zarade
Čini se da je samom Googleu suđen rast i proširenje, kad se uzme u obzir relativna mladost Interneta kao masovnog medija, kao i sve veća migracija oglašivačkih dolara s televizije i štampe u virtuelni svet.
Razlog za to je jednostavan. Google je smislio kako da poveća učinak Internet-marketinga na pojedince i to baš u trenutku u kom im to najviše treba: kad traže informacije.
Uspeh Googlea zavisi od neprestane i svakodnevne uključenosti suosnivača Brina i Pejdža. Googleware i unosni oglašivački sistem Googlea odraz su njihove genijalnosti i dalekovidosti. Najvažniji sastojci dugoročnog uspeha Googlea na njegovom putu ka napred su usredsređenost, vođstvo ivelika ambicija suosnivača. S njima na kormilu, Google će verovatno ostati najpopularniji pretraživač na koji se ljudi kače i elektronski i emotivno. Bez obzira na to, sumnjičavost prema Googleu će rasti kako on raste i beleži sve veći broj ljudskih aktivnosti na mreži, za šta će na posletku biti potrebne zakonske regulative. Drugi problem je u tome što Google zarađuje i od lažnih klikova na oglasima, što tek treba podvrgnuti kontroli.
Zajedno, Brin i Pejdž pokreću Google, udišući život u njegove svakodnevne interakcije sa stotinama miliona korisnika. Neprestano podstiču skup sjajnih matematičara, inženjera i tehnologa u Googleplexu da se hvataju u koštac sa sve većim i većim problemima. Izuzetno se trude da pruže korisnicima priliku za korišćenje proizvoda pre nego što ovi budu usavršeni, što je metod koji podstiče dalju inovaciju dok istovremeno obezbeđuje dotok korisnih povratnih informacija kako bi se uklonili nedostaci.
Google je korisnicima dat na besplatno korišćenje. Milijarde dolara u novcu i zarada koja se na pretraživaču stiče propratni je proizvod usredotočenih napora kompanije, pre nego instrument kojim se interno meri uspeh ili određuje isplativost istraživanja pojedinog projekta. Za razliku od većine kompanija, u kojima direktori i menadžeri proizvoda pokušavaju da smisle načine za stvaranje novca i tek potom stvaraju proizvod, Google je mesto na kom tehnolozi prvo razmišljaju o načinima rešavanja problema; tek kasnije, ako uopšte, brinu o tome kako to kapitalizovati. Predane ekipe inženjera bivaju podsticane da smišljaju sasvim nove ideje kako bi pretraživač brže i bolje funkcionisao. Jedan od razloga zbog kojih kompanija nema potrebe za marketingom je taj što njegova kultura neguje orijentaciju na najbolju moguću uslugu za korisnike Googlea. A oni zauzvrat, postaju njegovi najbolji zagovornici.
Google ne namerava da kratkoročno zaradi što je moguće više novca. Najočitiji primer toga je Googleova naslovnica, koja se smatra najvrednijom nekretninom na Internetu. Brza poseta na www.google.com potvrdiće dana toj stranici Googlea nema reklama, čime se propušta prihod i dobit u iznosu od nekoliko desetina miliona dolara kako bi se korisnicima omogućilo iskustvo kvalitetnijeg pretraživanja.
Duša Googleove mašine je brza inovacija, najvažniji predmet rasprave gotovo svakog sastanka uprave kompanije. Održavanje inovativnosti i paralelni rast Googlea prvi je izazov Brinu i Pejdžu, jer je inovacija razlog zbog kog je kompanija prestigla ostale i zadržala se na vrhu. Njeni osnivači su sasvim svesni da neko negde uvek pokušava da pronađe bolji, brži i efikasniji način delovanja. Održavanje domišljatih inovacija usred vrtoglavog rasta složen je poduhvat koji je uzburkao druga mlada preduzeća velikih potencijala.
Kad je reč o proizvodima, Brin i Pejdž vredno rade, izrazito se zalažući za stalno uvođenje novina i ponuda ogromnom brzinom. Neke od tih promena su vrlo vidljive; druge, skrivene od pogleda, korisnicima omogućuju bolje i brže rezultate pretraživanja. Osnivači imaju vremena da se usredsrede na ono što je korisnicima važno, budući da njihov kolega, izvršni direktor Erik Šmit, brine o poslovanju kompanije. Time im omogućuje slobodu dase bave onim u čemu su najbolji. Međutim, ovaj trio na vrhu je uključen i u poslovanje kompanije i u razvoj proizvoda. Pokazalo se da je Brin jako dobar u zaključenju dogovora, a Pejdž vešt u pronalaženju načina za smanjenje troškova, posebno u vitalno važnom području električne energije koja je potrebna za pogon i hlađenje Googleovih računara.
6. U epicentru interneta
U Googl-u se prednost daje radu u malim grupama od troje ljudi, pri čemu se od svakog radnika očekuje da dvadeset posto vremena posveti istraživanju sopstvenih zamisli koje ga najviše zanimaju
Tih „dvadeset odsto vremena“ je pozajmljeno iz akademskog sveta, gde je profesorima omogućeno da jedan dan nedeljno posvete svojim privatnim interesima. Kako u kompaniji nedostaje uobičajeni sloj srednjeg menadžmenta, nema ni hijerarhijske strukture tradicionalnih korporacija. U isto vreme, nijedna druga kompanija nema Googleovu kombinaciju mozgova, nepresušnih računarskih resursa i usredsređenosti na dugoročne rezultate, što ga čini apsolutno jedinstvenim. U današnje vreme ostale kompanije se teško takmiče s Googleom u trci za zaposlene.
Smešten u epicentru Interneta, Google je živopisno mesto gde najbolji među najboljim inženjerima na planeti hrle na posao. Odlaze s univerziteta, iz NASA-e, Bellovih laboratorija, Microsofta i drugih kompanija i dolaze na ovo dinamično mesto koje više podseća na postdiplomski kampus nego na tradicionalno poslovno središte. Svetsku pažnju kompaniji je doneo i vrtoglavi rast vrednosti deonica nakon inicijalne javne ponude, što je pomoglo njenim naporima u pronalaženju kvalitetnih radnika.
Za ogromnu medijsku pažnju koju Google izaziva, zaslužna je široka popularnost pretraživača, njegovo mesto u duhu vremena, te činjenica da ga u velikoj meri pri svakodnevnom radu koriste novinari i urednici. Guglovati znači „tražiti“. To što je naziv kompanije postao glagol u engleskom, nemačkom i drugim jezicima, odraz je njegovog dubokog uticaja na globalnu kulturu.
Čini se da je Googleov potencijal veći od potencijala legendarnih kompanija koje su mu prethodile. Tokom te decenije, niz tehnologija pojavio se na horizontu, a svaki sledeći talas je bio sve veći i veći. Pre deset godina su IBM i veliki centralni računari korporacijama rešili problem obrade podataka. Sledili su Intel i Microsoft koji su umnogome doprineli usavršavanju personalnih računara i pojedincima pružili novi izvor moći, učinivši na kraju kompjutersku industriju prodornijom i profitabilnijom nego što je bila industrija centralnih serverskih sastava. Sad se kao opšteprihvaćena platforma izbora pojavljuje Internet, koji je izvorno bio projekat američkog Ministarstva odbrane, forsirajući Amazon, Yahoo, eBay i Google. Među ikonama specifičnim za taj talas, niko nije uspešniji od Googlea, jedinog novog megabrenda nastalog u domenu internet-kompanija u protekloj deceniji. Vrednost deonica ove kompanije snažno govori u prilog investitorskom poverenju u budućnost Interneta i određenog poslovnog modela koji je stvorio Google kako bi privukao ciljane dolare oglašivača.
Google i njegovi osnivači tiho rade na dva izuzetno zanimljiva i perspektivna područja molekularne biologije i genetike. Milioni gena u kombinaciji s ogromnom količinom bioloških i naučnih podataka izvrstan su spoj za Googleov pretraživač, neverovatnu bazu podataka kojom raspolaže kompanija i nesagledivu računarsku moć. Google je već „skinuo“ mapu ljudskog genoma i blisko sarađuje s dr Krejgom Venterom i drugim doajenima genetike na naučnim projektima koji mogu da dovedu do značajnih otkrića u prirodnim naukama, medicini i zdravstvu. Drugim rečima, možda ulazimo u doba u kojem će ljudi moći da gugluju vlastite gene.
„Ovo je definitivno ukrštanje tehnologije i zdravlja koje će milionima pojedinaca dati novu snagu“, kaže Venter. „Oni imaju veću računarsku moć od bilo kog preduzeća. Funkcionišu na daleko višem nivou od vladine baze podataka. Sopstveni genetski i statistički kod, kao i pomoć ljudima u razumevanju istog, trebalo bi da kroz jednu deceniju budu široko dostupni putem usluga kakve pruža Google.“
Prema rečima Brina i Pejdža, Google nije konvencionalna kompanija, niti to namerava da postane. Da je Google osoba, kaže Brin, krenula bi u osnovnu školu 19. avgusta 2004, na dan kad je kompanija javno ponudila svoje deonice, i prvi bi razred završila na leto 2005. Google se trenutno nalazi u procesu digitalizacije miliona knjiga iz biblioteka na Stenfordu, Harvardu i Univerzitetu Mičigen, iz njujorške javne biblioteke i s Oksforda. Njihov cilj je da postave na mrežu što je moguće više knjiga i omoguće njihovo pretraživanje, time rušeći fizička ograničenja biblioteka. Samo po sebi, to je neizmerno ambiciozan pothvat, s globalnim pozitivnim i dalekosežnim obrazovnim i društvenim posledicama.
Google i njegovi osnivači prešli su dalek put. Ali, u isto vreme, i oni i njihova kompanija još uvek su mladi – a ovo je tek početak.
NASTAVLJA SE DALJE U LISTU DANAS
Нема коментара:
Постави коментар