Maimonides, pr. ime Moše ben Maimon, arap. Abu ‘Imran Musa ibn Maimun, Jevrej, filozof (Córdoba, 30. III. 1135 – Fustat, danas deo Kaira, 13. XII. 1204).
" OD MOJSIJA do Mojsija nije bilo nikog poput Mojsija.“
Mnogi Jevreji prepoznaju ovu zagonetnu poslovicu kao jedan izraz divljenja jevrejskom filozofu, kodifikatoru i komentatoru Talmuda i Pisma, iz 12. veka, Mojsiju Ben Majmonu — takođe poznatom kao Majmonid i kao Rambam. a Iako su danas mnogi neobavešteni o Majmonidu, njegova su dela imala dubok uticaj na jevrejsko, muslimansko i crkveno razmišljanje u njegovim danima. Na fundamentalan način, on je redefinisao judaizam. Ko je bio Majmonid, i zašto mnogi Jevreji gledaju na njega kao na „drugog Mojsija“?
Ko je bio Majmonid?
Majmonid je rođen u Kordobi, Španija, 1135. godine. Njegov otac, Majmon, koji mu je pružio većinu njegove rane religiozne pouke, bio je čuveni naucnik iz jedne ugledne rabinske porodice. Kada su muslimani 1148. osvojili Kordobu, Jevreji su se suočili s izborom da se preobrate u islam ili da pobegnu. Tako je počeo dugi period lutanja Majmonidove porodice. Godine 1160. preselili su se u Fes, Maroko, gde se školovao za lekara. Njegova porodica je 1165. morala da pobegne u Palestinu.
Međutim, situacija u Izraelu bila je nestabilna. Mala jevrejska zajednica suočila se s podjednakom opasnošću i od krstaša hrišćanskog sveta i od muslimanskih snaga. Nakon manje od šest meseci u „Svetoj zemlji“, Majmonid i porodica našli su se utočište u Fustatu, Starom Kairu, Egipat. Ovde su Majmonidovi talenti bili u potpunosti priznati. Godine 1177. postao je poglavar jevrejske zajednice, a 1185. određen je za lekara na dvoru čuvenog muslimanskog vladara Saladina. Majmonid je zadržao obe pozicije sve do svoje smrti godine 1204. Njegova medicinska ekspertiza bila je toliko čuvena da se kaže da je čak iz daleke Engleske, kralj Ričard Lavljeg Srca pokušavao zadobije Majmonida kao svog ličnog lekara.
Šta je pisao?
Majmonid je bio plodan pisac. Bežeći od muslimanskog progona, krijući se i živeći kao begunac, završio je veći deo svog prvog značajnog dela, Komentar Mišne. b Napisan na arapskom, on je osvetlio mnoge koncepte i termine u Mišni, ponekad praveći digresiju u objašnjenju Majmonidove filozofije Judaizma. U delu koje objašnjava traktat Sanhedrin, Majmonid je formulisao 13 osnovnih načela jevrejske vere. Judaizam nikada nije definisao službeno verovanje, ili objavu vere. Danas su 13 Majmonidovih načela vere postala prototip jednog niza formulacija jevrejskog verovanja.
Majmonid je nastojao definirati logičan poredak svih stvari, bilo da su telesne ili duhovne. Odbacio je slepo verovanje, zahtevajući objašnjenja za sve na temelju onoga što je smatrao racionalnim dokazima i logikom. Ovo prirodno naginjanje vodilo ga je do pisanja njegovog remek-dela — Mišne tore. c
U Majmonidovim danima Jevreji su smatrali da se „Tora“, ili „Zakon“, ne odnosi samo na pisane reči koje je zabeležio Mojsije već na celokupno rabinsko tumačenje ovog Zakona kroz vekove. Ove ideje bile su zapisane u Talmudu i u hiljadama rabinskih odluka i spisa o Talmudu. Majmonid je shvatio da potpuna veličina i dezorganizacija svih tih informacija prepušta prosečno židovsko lutanje u donošenju odluka koje utiču na svakodnevni život. Većina nije bila u poziciji da doživotno proučava svu rabinsku literaturu, koja je u većini slučajeva napisana na teškom aramejskom jeziku. Majmonidovo rešenje bilo je da uredi te informacije, ističući praktične odluke, i da ih organizuje u jedan sređen sistem od 14 knjiga, podeljenih po temama. On ih je napisao zapovednički jasnim, tečnim hebrejskim jezikom.
Mišne tora je bila takav praktičan vodič da su se neke jevrejske vođe plašile da će ona u potpunosti zameniti Talmud. Ipak, čak i oni koji su prigovarali priznali su nadmoćnu učenost tog dela. Ovaj visokoorganizovani zakonik bio je revolucionaran podvig, dajući novi život sistemu judaizma koji prosečan čovek nije više mogao povezati ili usvojiti.
Zatim, Majmonid se latio pisanja drugog značajnog dela — Vodič zalutalih. Uz prevod grčkih klasičnih dela na arapski, više Jevreja je bilo upoznato s Aristotelom i drugim filozofima. Neki su bili zbunjeni, smatrajući da je teško pomiriti doslovno značenje biblijskih termina s filozofijom. U Vodiču zalutalih, Majmonid, koji se veoma divio Aristotelu, nastojao je objasniti suštinu Biblije i judaizma na način koji je bio u skladu s filozofskom misli i logikom. (Uporedi 1. Korinćanima 2:1-5, 11-16 .)
Pored ovih značajnih dela i drugih religioznih spisa, Majmonid je autoritativno pisao i na polju medicine i astronomije. Ne treba predvideti ni drugi aspekt njegovog plodnog pera. Jevrejska enciklopedija komentarise: „Majmonidova pisma označavaju jednu epohu u pisanju pisama. On je prvi jevrejski pisac pisama čija je prepiska u velikoj meri sačuvana... Njegova pisma su pronašla svoj put do misli i srca njihovih primatelja, a on je menjao svoj stil da bi im se prilagodio.“
Šta je učio?
U svojih 13 Načela vere, Majmonid je pružio jasan kratak pregledverovanja, od kojih su neka ukorenjena u Pismu. Međutim, sedmo i deveto načelo protivreči suštini biblijski zasnovane vere u Isusa kao Mesiji. d Imajući u vidu otpadnička učenja hrišćanskog sveta, kao što je Trojstvo, i očito licemerje pokazano primerom krvoprolića od strane krstaša, ne iznenađuje što se Majmonid nije dalje udubljivao u pitanje Isusovog mesijanstva ( Matej 7:21-23; 2. Petrova 2:1 , 2 ).
Majmonid piše: „Može li postojati veći kamen spoticanja nego što je [hrišćanstvo]? Svi proroci su govorili o Mesiji kao otkupitelju Izraela i njegovom spasitelju... [Nasuprot tome, hrišćanstvo] je prouzrokovalo da Jevreji budu pobijeni mačem, njihov ostatak rasejan i ponižen, Tora izmenjena, i da većina sveta greši i služi nekom drugom bogu a ne Gospodu“ ( Mišne tora, 11. poglavlje, „Zakoni kraljeva i njihovi ratovi“).
Ipak, uz sve poštovanje koje mu je ukazano, mnogi Jevreji više vole da ignorišu Majmonida u izvesnim spornim pitanjima o kojima je on otvoreno govorio. S rastućim uticajem mističnog judaizma (Kabala), astrologija je postajala popularnija među Jevrejima. Majmonid je pisao: „Ko god je umešan u astrologiju i planira svoj posao ili put na temelju vremena koje su postavili oni koji ispituju nebesa podesan je za šibanje... Sve te stvari su laži i prevara... Ko god veruje u ove stvari ... samo je budala i nedostaje mu razum“ ( Mišne tora, 11. poglavlje, „Zakoni idolopoklonstva“; uporedi Levitsku 19:26; Ponovljene zakone 18:9-13 ).
Majmonid je također oštro kritikovao i druge postupke: „[Rabini] su za sebe odredili novčane zahteve od pojedinaca i zajednica i doveli do toga da ljudi misle, u apsolutnoj gluposti, da je to obavezno i prikladno... Sve je to pogrešno. Ne postoji ni jedna reč, ni u Tori ni u poslovicama [talmudskih] mudraca, koja bi pružila podršku ovom verovanju“ ( Komentar Mišne, Avot 4:5). Za razliku od tih rabina, Majmonid je naporno radio kao lekar k da bi se izdržavao, nikada ne prihvatajući plaćanje za verske službe. (Uporedi 2. Korinćanima 2:17; 1. Solunjanima 2:9 .)
Kako je uticao na judaizam i druga verovanja?
Profesor Ješajahu Libovic sa Hebrejskog univerziteta, Jerusalim, naveo je: „Majmonid je najsnažniji lik u istoriji judaizma, od vremena patrijarha i proroka do današnjih dana.“ Jevrejska enciklopedija primećuje: „Uticaj Majmonida na dalji razvoj judaizma je neprocenjiv... K. Černovic ... ide toliko daleko da čak kaže da bi judaizam bio rasformisan na različite sekte i veruje da nije bilo Majmonida... Njegov veliki uspeh bio je u tome što je ujedinio različite struje.“
Reorganizacijom jevrejske misli da odgovara njegovim vlastitim idejama poretka i logike, Majmonid je redefinisao judaizam. I naučnici i narodne mase smatrali su ovu novu definiciju praktičnom i privlačnom. Čak su i njegovi protivnici konačno prihvatili mnoge Majmonidove prilaze. Iako su njegova dela bila namenjena da oslobode Jevreje od potrebe da budu usmereni ka beskrajnim tumačenjima, uskoro su bila napisana opširna tumačenja njegovih dela.
Jevrejska enciklopedija piše: „Majmonid je bio... najznačajniji jevrejski filozof srednjeg veka, a njegov Vodič zalutalih je najvažnije filozofsko delo koje je napisao jedan Jevrejin.“ Iako je napisan na arapskom, Vodič zalutalih bio je preveden na hebrejski za Majmonidovog života a kratko nakon toga na latinski, što ga je učinilo dostupnim za proučavanje širom Evrope. Kao posledica toga, Majmonidova jedinstvena sinteza Aristotelove filozofije s jevrejskom misli brzo je pronašla svoj put do glavne struje razmišljanja hrišćanskog sveta. Naučnici hrišćanskog sveta tog razdoblja, kao što su Albertus Magnus i Toma Akvinski, često su upućivali na Majmonidova gledišta. Takođe je uticao i na islamske naučnike. Majmonidov filozofski pristup uticao je na kasnije jevrejske filozofe, kao što je Baruh Spinoza, da načini potpuni prekid sa ortodoksnim judaizmom.
Majmonid se može smatrati renesansnim čovekom koji je živeo pre Renesanse. Njegovo insistiranje da vera bude dosledna razumu još uvek je neosporno načelo. Ovo načelo vodilo ga je dotle da žestoko i otvoreno govori protiv religioznog praznoverja. Ipak, loš primer hrišćanskog sveta i uticaj Aristotelove filozofije često su ga sprečavali da dođe do zaključaka koji su u potpunosti u skladu s biblijskom istinom. Iako se neće svi složiti s epitafom napisanim na Majmonidovom grobu — „Od Mojsija do Mojsija, nije bilo nikoga poput Mojsija“ — mora se priznati da je on redefinisao pravac i sadržaj judaizma.
[Fusnote]
a „Rambam“ je hebrejski akronim, ime koje je formirano od početnih slova reči „ R abi M ojsije B en M ajmon“.
b Mišna je jedna kolekcija rabinskih tumačenja, zasnovana na onome što Jevreji smatraju usmenim zakonom. Napisana je krajem drugog i početkom trećeg veka n. e, formirajući početak Talmuda. Za više informacija, vidi brošuru Da li će ikada biti svet bez rata? 10. strana, koju je objavio Watchtower Bible and Tract Society of New York, Inc.
c Naziv Mišne tora je hebrejski termin koji je izveden iz Ponovljenih zakona 17:18 , to jest, kopija, ili ponavljanje, Zakona.
d Za više informacija o dokazu da je Isus obećani Mesija, vidi brošuru Da li će ikada biti svet bez rata? od 24. do 30. strane , koju je objavio Watchtower Bible and Tract Society of New York, Inc.
Ko je bio Majmonid?
Majmonid je rođen u Kordobi, Španija, 1135. godine. Njegov otac, Majmon, koji mu je pružio većinu njegove rane religiozne pouke, bio je čuveni naucnik iz jedne ugledne rabinske porodice. Kada su muslimani 1148. osvojili Kordobu, Jevreji su se suočili s izborom da se preobrate u islam ili da pobegnu. Tako je počeo dugi period lutanja Majmonidove porodice. Godine 1160. preselili su se u Fes, Maroko, gde se školovao za lekara. Njegova porodica je 1165. morala da pobegne u Palestinu.
Međutim, situacija u Izraelu bila je nestabilna. Mala jevrejska zajednica suočila se s podjednakom opasnošću i od krstaša hrišćanskog sveta i od muslimanskih snaga. Nakon manje od šest meseci u „Svetoj zemlji“, Majmonid i porodica našli su se utočište u Fustatu, Starom Kairu, Egipat. Ovde su Majmonidovi talenti bili u potpunosti priznati. Godine 1177. postao je poglavar jevrejske zajednice, a 1185. određen je za lekara na dvoru čuvenog muslimanskog vladara Saladina. Majmonid je zadržao obe pozicije sve do svoje smrti godine 1204. Njegova medicinska ekspertiza bila je toliko čuvena da se kaže da je čak iz daleke Engleske, kralj Ričard Lavljeg Srca pokušavao zadobije Majmonida kao svog ličnog lekara.
Šta je pisao?
Majmonid je bio plodan pisac. Bežeći od muslimanskog progona, krijući se i živeći kao begunac, završio je veći deo svog prvog značajnog dela, Komentar Mišne. b Napisan na arapskom, on je osvetlio mnoge koncepte i termine u Mišni, ponekad praveći digresiju u objašnjenju Majmonidove filozofije Judaizma. U delu koje objašnjava traktat Sanhedrin, Majmonid je formulisao 13 osnovnih načela jevrejske vere. Judaizam nikada nije definisao službeno verovanje, ili objavu vere. Danas su 13 Majmonidovih načela vere postala prototip jednog niza formulacija jevrejskog verovanja.
Majmonid je nastojao definirati logičan poredak svih stvari, bilo da su telesne ili duhovne. Odbacio je slepo verovanje, zahtevajući objašnjenja za sve na temelju onoga što je smatrao racionalnim dokazima i logikom. Ovo prirodno naginjanje vodilo ga je do pisanja njegovog remek-dela — Mišne tore. c
U Majmonidovim danima Jevreji su smatrali da se „Tora“, ili „Zakon“, ne odnosi samo na pisane reči koje je zabeležio Mojsije već na celokupno rabinsko tumačenje ovog Zakona kroz vekove. Ove ideje bile su zapisane u Talmudu i u hiljadama rabinskih odluka i spisa o Talmudu. Majmonid je shvatio da potpuna veličina i dezorganizacija svih tih informacija prepušta prosečno židovsko lutanje u donošenju odluka koje utiču na svakodnevni život. Većina nije bila u poziciji da doživotno proučava svu rabinsku literaturu, koja je u većini slučajeva napisana na teškom aramejskom jeziku. Majmonidovo rešenje bilo je da uredi te informacije, ističući praktične odluke, i da ih organizuje u jedan sređen sistem od 14 knjiga, podeljenih po temama. On ih je napisao zapovednički jasnim, tečnim hebrejskim jezikom.
Mišne tora je bila takav praktičan vodič da su se neke jevrejske vođe plašile da će ona u potpunosti zameniti Talmud. Ipak, čak i oni koji su prigovarali priznali su nadmoćnu učenost tog dela. Ovaj visokoorganizovani zakonik bio je revolucionaran podvig, dajući novi život sistemu judaizma koji prosečan čovek nije više mogao povezati ili usvojiti.
Zatim, Majmonid se latio pisanja drugog značajnog dela — Vodič zalutalih. Uz prevod grčkih klasičnih dela na arapski, više Jevreja je bilo upoznato s Aristotelom i drugim filozofima. Neki su bili zbunjeni, smatrajući da je teško pomiriti doslovno značenje biblijskih termina s filozofijom. U Vodiču zalutalih, Majmonid, koji se veoma divio Aristotelu, nastojao je objasniti suštinu Biblije i judaizma na način koji je bio u skladu s filozofskom misli i logikom. (Uporedi 1. Korinćanima 2:1-5, 11-16 .)
Pored ovih značajnih dela i drugih religioznih spisa, Majmonid je autoritativno pisao i na polju medicine i astronomije. Ne treba predvideti ni drugi aspekt njegovog plodnog pera. Jevrejska enciklopedija komentarise: „Majmonidova pisma označavaju jednu epohu u pisanju pisama. On je prvi jevrejski pisac pisama čija je prepiska u velikoj meri sačuvana... Njegova pisma su pronašla svoj put do misli i srca njihovih primatelja, a on je menjao svoj stil da bi im se prilagodio.“
Šta je učio?
U svojih 13 Načela vere, Majmonid je pružio jasan kratak pregledverovanja, od kojih su neka ukorenjena u Pismu. Međutim, sedmo i deveto načelo protivreči suštini biblijski zasnovane vere u Isusa kao Mesiji. d Imajući u vidu otpadnička učenja hrišćanskog sveta, kao što je Trojstvo, i očito licemerje pokazano primerom krvoprolića od strane krstaša, ne iznenađuje što se Majmonid nije dalje udubljivao u pitanje Isusovog mesijanstva ( Matej 7:21-23; 2. Petrova 2:1 , 2 ).
Majmonid piše: „Može li postojati veći kamen spoticanja nego što je [hrišćanstvo]? Svi proroci su govorili o Mesiji kao otkupitelju Izraela i njegovom spasitelju... [Nasuprot tome, hrišćanstvo] je prouzrokovalo da Jevreji budu pobijeni mačem, njihov ostatak rasejan i ponižen, Tora izmenjena, i da većina sveta greši i služi nekom drugom bogu a ne Gospodu“ ( Mišne tora, 11. poglavlje, „Zakoni kraljeva i njihovi ratovi“).
Ipak, uz sve poštovanje koje mu je ukazano, mnogi Jevreji više vole da ignorišu Majmonida u izvesnim spornim pitanjima o kojima je on otvoreno govorio. S rastućim uticajem mističnog judaizma (Kabala), astrologija je postajala popularnija među Jevrejima. Majmonid je pisao: „Ko god je umešan u astrologiju i planira svoj posao ili put na temelju vremena koje su postavili oni koji ispituju nebesa podesan je za šibanje... Sve te stvari su laži i prevara... Ko god veruje u ove stvari ... samo je budala i nedostaje mu razum“ ( Mišne tora, 11. poglavlje, „Zakoni idolopoklonstva“; uporedi Levitsku 19:26; Ponovljene zakone 18:9-13 ).
Majmonid je također oštro kritikovao i druge postupke: „[Rabini] su za sebe odredili novčane zahteve od pojedinaca i zajednica i doveli do toga da ljudi misle, u apsolutnoj gluposti, da je to obavezno i prikladno... Sve je to pogrešno. Ne postoji ni jedna reč, ni u Tori ni u poslovicama [talmudskih] mudraca, koja bi pružila podršku ovom verovanju“ ( Komentar Mišne, Avot 4:5). Za razliku od tih rabina, Majmonid je naporno radio kao lekar k da bi se izdržavao, nikada ne prihvatajući plaćanje za verske službe. (Uporedi 2. Korinćanima 2:17; 1. Solunjanima 2:9 .)
Kako je uticao na judaizam i druga verovanja?
Profesor Ješajahu Libovic sa Hebrejskog univerziteta, Jerusalim, naveo je: „Majmonid je najsnažniji lik u istoriji judaizma, od vremena patrijarha i proroka do današnjih dana.“ Jevrejska enciklopedija primećuje: „Uticaj Majmonida na dalji razvoj judaizma je neprocenjiv... K. Černovic ... ide toliko daleko da čak kaže da bi judaizam bio rasformisan na različite sekte i veruje da nije bilo Majmonida... Njegov veliki uspeh bio je u tome što je ujedinio različite struje.“
Reorganizacijom jevrejske misli da odgovara njegovim vlastitim idejama poretka i logike, Majmonid je redefinisao judaizam. I naučnici i narodne mase smatrali su ovu novu definiciju praktičnom i privlačnom. Čak su i njegovi protivnici konačno prihvatili mnoge Majmonidove prilaze. Iako su njegova dela bila namenjena da oslobode Jevreje od potrebe da budu usmereni ka beskrajnim tumačenjima, uskoro su bila napisana opširna tumačenja njegovih dela.
Jevrejska enciklopedija piše: „Majmonid je bio... najznačajniji jevrejski filozof srednjeg veka, a njegov Vodič zalutalih je najvažnije filozofsko delo koje je napisao jedan Jevrejin.“ Iako je napisan na arapskom, Vodič zalutalih bio je preveden na hebrejski za Majmonidovog života a kratko nakon toga na latinski, što ga je učinilo dostupnim za proučavanje širom Evrope. Kao posledica toga, Majmonidova jedinstvena sinteza Aristotelove filozofije s jevrejskom misli brzo je pronašla svoj put do glavne struje razmišljanja hrišćanskog sveta. Naučnici hrišćanskog sveta tog razdoblja, kao što su Albertus Magnus i Toma Akvinski, često su upućivali na Majmonidova gledišta. Takođe je uticao i na islamske naučnike. Majmonidov filozofski pristup uticao je na kasnije jevrejske filozofe, kao što je Baruh Spinoza, da načini potpuni prekid sa ortodoksnim judaizmom.
Majmonid se može smatrati renesansnim čovekom koji je živeo pre Renesanse. Njegovo insistiranje da vera bude dosledna razumu još uvek je neosporno načelo. Ovo načelo vodilo ga je dotle da žestoko i otvoreno govori protiv religioznog praznoverja. Ipak, loš primer hrišćanskog sveta i uticaj Aristotelove filozofije često su ga sprečavali da dođe do zaključaka koji su u potpunosti u skladu s biblijskom istinom. Iako se neće svi složiti s epitafom napisanim na Majmonidovom grobu — „Od Mojsija do Mojsija, nije bilo nikoga poput Mojsija“ — mora se priznati da je on redefinisao pravac i sadržaj judaizma.
[Fusnote]
a „Rambam“ je hebrejski akronim, ime koje je formirano od početnih slova reči „ R abi M ojsije B en M ajmon“.
b Mišna je jedna kolekcija rabinskih tumačenja, zasnovana na onome što Jevreji smatraju usmenim zakonom. Napisana je krajem drugog i početkom trećeg veka n. e, formirajući početak Talmuda. Za više informacija, vidi brošuru Da li će ikada biti svet bez rata? 10. strana, koju je objavio Watchtower Bible and Tract Society of New York, Inc.
c Naziv Mišne tora je hebrejski termin koji je izveden iz Ponovljenih zakona 17:18 , to jest, kopija, ili ponavljanje, Zakona.
d Za više informacija o dokazu da je Isus obećani Mesija, vidi brošuru Da li će ikada biti svet bez rata? od 24. do 30. strane , koju je objavio Watchtower Bible and Tract Society of New York, Inc.
Нема коментара:
Постави коментар