Melatonin- hormon tame

      

       Hormon epifize melatonin i dalje je od velikog interesa za biomedicinske istraživače.(Unutar epifize, melatonin se sintetizira iz serotonina.) Medijska pažnja koju je melatonin dobio od farmaceutskih i firmi koje trguju suplemetima uzdigla je taj hormon u kultni status. Ne postoji "melatoninsko čudo”. O ovome je pisano već devedesetih (1995)  u Cell, naučnom časopisu. Ovaj mini prilog ima za cilj da poveća razumevanje ćelijskih i molekularnih delovanja ovog hormona na osnovu nedavnih otkrića u nauci a ne da ga ponudi kao lek, pogoto ne za SvE bolesti.

 Melatonin je drevna molekula koja postoji, procenjeno je, 2,5 milijardi godina i razvijena je u prokariotskim organizmima. Još jedan uzbudljiv aspekt o melatoninu je da je njegova struktura očuvana tokom cele njegove evolucije. Takvih je molekula relativno malo. Štaviše, melatonin nije toksična molekula iznad velikih doza, siguran je i koristan za kardiovaskularni, živčani i mnoge druge sisteme. Ne postoji niti jedan organ u telu koji nije imao koristi od njegove dostupnosti.
       Prvi put je izolovan 1959. ( Lerner )iz goveđe epifize, a enzimski put za njegovu sintezu opisan je u narednih nekoliko godina. Interesantno je napomenuti da iako epifiza proizvodi melatonin, u sluznici creva ima ga 400 puta više. Crevne ćelije nisu regulisane svetlošću i tamom, ali su pod uticajem unosa i varenja hrane koja u sebi ima melatonin.

    Melatonin je u prvim studijama postao posebno zanimljiv zbog njegovog uticaja na spavanje, tek u poslednje vreme i zbog njegove potencijalne uloge u određenim bolestima. Brzo se utvrdilo da vreme i trajanje proizvodnje melatonina mogu značajno varirati čak i kod zdravih pojedinaca, da izlaganje svetlu može uticati na to vreme,  koliko se melatonina proizvodi u organizmu itd . Evo par osnovnih podataka o tome. .

OSNOVNI PODACI O MELATONINU
 

      U proseku, epifiza proizvodi između 0,1 i 0,9 mg melatonina dnevno. Proizvodnja melatonina i cirkadijalni ritmovi kod beba se razvijaju tek oko tri meseca. Dojene bebe dobijaju melatonin iz majčinog mleka. Nivoi od detinjstva do adolescencije rastu a zatim polako opadaju s godinama počevši od kasnih dvadesetih,tj.sa tridesetim godinama.

      Melatonin se u venskoj krvnoj plazmi brzo povećava od jedva uočljivih nivoa tokom dana do maksimalnih nivoa na oko 03:00 sati, a zatim opada na bazalne nivoe za oko 07:00-08:00 sati kod većine ljudi. Sličan obrazac je očigledan za skoro sve životinje, sa niskim nivoom melatonina tokom dana i visokim noću.

     Uloga svetla okoline na funkcionalni učinak epifize poznata je dugi niz godina iz studija na životinjama. Tokom kratkih zimskih dana/dugih noći, trajanje proizvodnje melatonina je duže nego tokom dugih dana/kratkih letnjih dana. Uticaj svetlosti je dugotrajan, pa npr. izlaganje jakom svetlu u kasnim večernjim satima ne samo da akutno potisne početak proizvodnje melatonina u epifizi, već rezultira i odlaganjem pojave melatonina sledeće noći. 

 
      Bilo je mnogo studija o supresiji proizvodnje melatonina kod ljudi! Epifiza ( pinealna žlezda) opaža svetlost pomoću malog broja ganglijskih stanica koje sadrže jedan foto pigment koji se zove melanopsin. Ovaj fotopigment reaguje na određenu valnu dužinu svetlosti. Danju epifiza luči serotonin – hormon budnosti i energije, a noću melatonin – hormon spavanja. Noćna svetlost koči stvaranje melatonina, posebno tzv. plava i tako uskraćuje organizmu ovu esencijalnu molekulu.Samo plava valna dužina u vizuelnom spektru može inhibirati lučenje melatonina u epifizi. Problem je u tome što bela svetlost sadrži plave valne dužine. Stoga, ako noću upalite svetlo, epifiza odmah prestaje oslobađati melatonin.
Kada je Thomas Edison izumeo žarulju- 1879., rekao je: "Dobra stvar kod svetla je da nema patologija povezanih s njom". Međutim, sada znamo da to nije baš tako. Večernje izlaganje običnom ekranu kompjutera sa belim LED pozadinskim osvetljenjem umnogome odlože noćni porast melatonina, isto vredi za svetlost sa Apple iPad-a pre spavanja.

MELATONIN - VITAMIN D

       Postoje sličnosti između melatonina i vitamina D u dubini i širini njihovog uticaja na zdravlje. Oba deluju kao hormoni, utiču na više sistema kroz svoje imuno-modulirajuće, protu-upalne funkcije, nalaze se u koži i reaguju na sunčevu svetlost/ tamu. Iz praktične, pa čak i kliničke perspektive, vitamin D i melatonin deluju kao biohemijski senzori kako bi zadovoljili zahteve i za svetlo i za tamu. Koliko postoji zabrinutost zbog nedostatka vitamina D- „nedostatka sunčeve svetlosti” tolika je i zabrinutost zbog smanjenja lučenja melatonina- „nedostatka tame”. Najrelevantnije za raspravu u melatoninu i vitaminu D je cinjenica da melatonin može da veže receptor za vitamin D (VDR), što dovodi do poboljšanja signalnih efekata vitamina D i naknadnih ćelijskih aktivnosti.

      Poput vitamina D, melatonin se nalazi u celom telu. Pronađen je u mnogim tkivima osim epifize i sluznice creva, uključujući mozak, mrežnicu, sočivo, pužnicu, traheju, kožu, jetru, bubrege, štitnjaču, gušteraču, timus, slezenu i reproduktivna tkiva ( posebno bitan za reprodukciju) . Prisutan je u gotovo svim telesnim tečnostima: likvoru, pljuvački, žuči, sinovijalnoj tečnosti, amnionskoj tečnosti, urinu, izmetu, semenu i majčinom mleku. Konkretno, vitamin D i melatonin mogu delovati sinergistički na koži. Ultraljubičasto (UV)-B zračenje je potrebno za pretvaranje 7-dehidrokolesterola u koži u vitamin D3. U isto vreme, melatonin je antioksidans u koži koji štiti od štetnog delovanja UV svetla. U budućnosti bi moglo biti više inovacija u nezi kože koje uključuju i vitamin D i melatonin zbog aktivnosti koje dele na koži.

      On je najmoćnijih antioksidans zbog svoje sposobnosti da sa svojim metabolitima pokupi do 10 reaktivnih vrsta kisika (ROS) i dušika (RNS) u usporedbi s većinom antioksidansa, koji mogu samo ugasiti nekoliko ROS.. Antioksidativni učinak melatonina je u javnosti ulepšan, što je dovelo do uverenja da je melatonin čudesni lek koristan za lečenje svega, od AIDS-a do Alzheimerove bolesti. 

TREBA IMATI NA UMU DA : Melatonin zaista deluje kao unutarćelijski čistač slobodnih hidroksilnih i peroksilnih radikala kada se primenjuje u farmakološkim dozama i in vivo i in vitro. Njegov antioksidativni potencijal može imati neke terapeutske primene ali učinci zahtevaju koncentracije melatonina oko 106 puta veće od fiziološke koncentracije melatonina (koja je veca od l nM) 

       Noviji podaci ukazuju na vezu mitohondrija i melatonina. Mitohondrijska disfunkcija je jedan od mehanizama povezanih sa bolestima starenja. Može biti da opadanje nivoa melatonina sa godinama i, prema tome, manja zaštita mitohondrija od oksidativnog stresa mogu doprineti pretkliničkim promenama i, konačno, kliničkim simptomima ( bolestima)

     Suplementacija melatonina je skoro neophodna tim pre jer se sumnja da je osovina crevo-mozak mreža složenih interakcija između nervnog i GI sistema uz veliki doprinos crevne mikrobiote. U konačnici, crevna mikrobiota može uticati na funkciju CNS-a i vremenom može uzrokovati neurološke bolesti, uključujući Alchajmerovu bolest, poremećaje raspoloženja i anksioznosti, multiplu sklerozu (MS), Parkinsonovu bolest i migrene. Preliminarna istraživanja na životinjama ukazuju na vezu između disbioze creva, proizvodnje endogenog melatonina i patoloških bolesti. 

!!!

( ovde treba napomenuti da pojedini lekovi mogu umanjiti proizvodnju melatonina, a neki povećati - dakle, oprezno, melatonin ima kontraindikaciju s nekim lekovima. Stručnjaci kažu da su kontraindikacije primećene s lekovima koji razređuju krv -antikoagulansi)

      Šira slika mentalnog zdravlja, posebno depresije, povezana je sa nivoima melatonina. Iako je poznato da je nizak nivo serotonina u skladu sa kliničkom depresijom, čini se da niski nivoi melatonina takođe imaju značajnu vezu.Na mnogo načina, serotonin pruža osnovu za vezu između osovine creva i mozga, jer direktno utiče na neurološki odgovor. 

PRAKTICNI SAVETI

modulacija ritma 

- 0,5 mg i 3,0 mg melatonina uzeti jedanaest sati pre srednje tačke sna će uzrokovati napredovanje faze, tako da se osoba oseća pospano ranije i budi se ranije. Obe doze melatonina uzete ujutru, otprilike 6 sati nakon srednje tačke sna, uzrokovaće kašnjenje faze. Treba napomenuti da kada se melatonin uzima 4 h pre sredine spavanja, tj. pre spavanja, niska doza od 0,5 mg ne pomera cirkadijalni ritam, dok doza od 3,0 mg uzrokuje kašnjenje faze. Ovaj režim doziranja može doprineti povremenim pritužbama na paradoksalni učinak suplemenata melatonina na san.

Poremećaji cirkadijanskog ritma spavanje-budnost 

Poremećaj odgođene faze spavanja i buđenja je uporna promena vremena spavanja i buđenja kasnije od društvenih normi, što uzrokuje simptome slične nesanici, poteškoće s buđenjem ujutro i preteranu pospanost tokom dana. Ovo stanje je najbolje lečiti precizno određenim melatoninom, uzimajući u obzir željeno vreme spavanja i buđenja. Nasumično istraživanje ljudi sa odgođenim poremećajem faze spavanja i buđenja otkrilo je da niska doza melatonina (0,5 mg) sat pre spavanja, zajedno sa strategijama ponašanja tokom četiri nedelje, uticala na raniji početak spavanja, poboljšanje efikasnosti spavanja tokom prvog spavanja, trećine noći i smanjene subjektivne tegobe.

Disfunkcija spavanja

Iako je melatonin, na neki način, postao sinonim za san, treba znati da postoje oprobani klinički pristupi i intervencije koje treba primeniti pre upotrebe melatonina. Disfunkcionalni san, naime,  nema jedan  uzrok koji smanjuje " proizvodnju" melatonina, nego potencijalno nekoliko uzroka  od kojih neki ili svi, mogu uticati na nivoe melatonina.
Postoji preko osamdeset poremećaja spavanja, zato je potpuna dijagnoza važna za efikasan tretman. Možda će trebati rešavati osnovne bolesti povezane sa manjkom melatonina, kao što su metabolički sindrom, apneja u snu i bilo koji tip bolova u zglobovima ili mišićima. Čak su i hormonski tokovi povezani sa estrogenom, kortizolom i inzulinom od suštinskog značaja za procenu neravnoteže i ispravljanje u skladu s tim. Štaviše, može postojati povezanost između toksina iz okoline kao što su teški metali (npr. arsen) i poremećaja sna. 

 
      Higijena spavanja, kao što je sobna temperatura, adekvatan mrak, buka i udobnost kreveta i jastuka, bile bi jednostavne radnje za osiguravanje zdravog okruženja. Osim u spavaćoj sobi, potrebno je uzeti u obzir ostale elemente zdravog načina života kao što je suzdržavanje od stimulansa, prekomernih obroka pre spavanja, korištenje uređaja pre vremena spavanja. Pozitivno deluju sve vrste opuštanja od dnevnog stresa kao što je topla kupka ili umerena fizička aktivnost. Sa nutricionističkog stajališta, procena unosa makronutrijenata hranom, posebno izvora proteina koji sadrže triptofan [ 87 ], zajedno s mikronutrijentima kao što su magnezij, vitamin D i kalcij, bila bi ključna za osiguravanje biohemijske osnove koja bi osigurala zdravo spavanje. Prema tome, melatonin kao suplement bi trebalo koristiti prvenstveno kada se druge promene implementiraju i, naravno, ako postoji indikacija o smanjenoj količini.

Terapija melatoninom preporučuje se i kod migrena, problema sa tinitusom, poremećaja pažnje i hiperaktivnosti (ADHD) i autizma, posebno aktuelno kod kardioproblema.

Kardio zdravlje  

Poboljšanja LDL holesterola i krvnog pritiska pokazala su se u samo dva meseca upotrebe melatonina (5 mg/dan, dva sata pre spavanja) kod trideset pacijenata sa dokumentovanim metaboličkim sindromom koji nisu reagovali na tromesečnu intervenciju terapeutskog tretmana.
Nadalje, pokazalo se da suplement melatonina smanjuje noćnu hipertenziju, poboljšava sistolni i dijastolički krvni pritisak, smanjuje indeks pulsiranja u unutrašnjoj karotidnoj arteriji, smanjuje agregaciju trombocita i smanjuje nivoe kateholamina u serumu. Nedavna meta-analiza i sistematski pregled istraživača sa Kineskog univerziteta u Hong Kongu zaključili su da oralni dodatak melatonina s kontrolisanim otpuštanjem smanjuje sistolni krvni pritisak u snu za 3,57 mm Hg.
Druge studije su pokazale da melatonin poboljšava ishode kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom i smatra se dobrom preventivom i dodatnom kurativnom merom kod ovih pacijenata.
Bilo je nekih rasprava o tome da li melatonin može biti od pomoći u stanjima koja uključuju kontrolu glikemije, kao što je dijabetes tipa 2 koji nije zavisan od insulina. Nedavna, relativno mala, placebo kontrolisana studija na muškim dijabetičarima pokazala je smanjenu insulinsku osetljivost za 12% nakon 10 mg melatonina tokom tri meseca.

Reproduktivno zdravlje 

Uloga melatonina postaje sve važnija u tranziciji menopauze s poremećajima spavanja i promenama u metabolizmu. Stoga su njegovi efekti na zdravstvene aspekte žena kao što su trudnoća, plodnost i disfunkcija jajnika i materice vredni pažnje.

Gastro-intestinalno zdravlje 

     Široke terapijske prednosti uključuju ulogu melatonina u oralnoj nezi i probavnoj funkciji. Jedan broj studija bavio se istraživanjem njegove upotrebe kod infekcija Helicobacter pylori (H. pylori) , čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, kod gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB) i upalne bolesti creva. Ispostavilo se da melatonin i njegov prekursor triptofan imaju zaštitno delovanje na mukozno tkivo. 

 
     Zanimljiva je studija u kojoj su pojedincima zaraženim H. pylori davali melatonin, placebo ili triptofan uz omeprazol. Svaka od tri grupe imala je sedam ispitanika sa čirom na želucu i sedam sa čirom na dvanaestopalačnom crevu. Nakon dvadeset i jednog dana, oni koji su lečeni triptofanom (250 mg dva puta dnevno) ili melatoninom (5 mg dva puta dnevno) nisu imali čireve, dok je placebo grupa imala tri čira na želucu i tri čira na dvanaestopalačnom crevu. U jednoj od tih studija napominje se da je ( kod GERB ) melatonin davan u dozi od 3 mg dnevno tokom osam nedelja pokazao slično poboljšanje simptoma kao omeprazol.

ISHRANA

Izvori melatonina u ishrani

      Istraživanja o melatoninu u ishrani i povezanim zdravstvenim stanjima bila su malobrojna, možda zbog ograničenja koja predstavljaju varijabilnost sadržaja melatonina u opskrbi hranom i/ili zbunjujućeg aspekta triptofana u ishrani. ( triptofan konverzuje u melatonin).
Melatonin se nalazi relativno manje u životinjskoj hrani nego u biljnoj hrani. Mleko i mlečna hrana, jaja, riba i meso (govedina, jagnjetina, svinjetina) sadrže određeni nivo melatonina. Suprotno tome, hrana životinjskog porekla obično je bolji izvor dijetetskog triptofana od biljne hrane, tako da se možda treba razmotriti konačna konverzija ove hrane u značajne količine melatonina. Koncentracija melatonina u biljkama zavisi o mnogim faktorima kao što su sorte, uslovi uzgoja, klijanje, berba i prerada (npr. pečenje, sušenje). To praktično ograničava upotrebu prirodnih biljnih izvora ovog hormona u terapeutske svrhe.
Melatonina ima u povrću, voću, orašastim plodovima, semenkama, žitaricama, vinu i pivu. Melatonin učestvuje u nekoliko biljnih procesa, kao što su razvoj i rast korena, klijanje semena, cvetanje, starenje i kretanje lišća te sprečavanje nekoliko bakterijskih i gljivičnih infekcija. Iako se može naći u većini biljnih delova, ima ga najviše u reproduktivnim organima biljke, u semenu, što najverovatnije pomaže da se osigura opstanak biljke i zaštita od "stresora" iz okoline.

 

Trešnje i višnje !!

 
Trešnje sadrže 13,46 ± 1,1 ng melatonina po gramu. Najviše ga ima u lišću belog duda, oko 1500 ng/g i kantarionu 4400 ng/g.

                   Hemijska struktura melatonina (CAS: 73-31-4; Wikipedia, javno vlasništvo).

 

SUPLEMNTI

Sinteticki melatonin - ne preporučuje se!!

Struktura molekula melatonina je ista bez obzira da li je izvor od životinja, biljaka ili sintetički proizveden. Prvo je melatonin bio uzet iz epifize krava, ovaca ili svinja. Međutim, pre trideset godina, s razvojem hemijski sintetizovanog melatonina („sintetički melatonin“), došlo je do dramatičnog pomaka na sintetički melatonin zbog njegove isplativosti ali i zabrinutosti za sigurnost u odnosu na melatonin životinjskog porekla, uglavnom zbog proteina ili priona koji bi sa krava i stoke mogao preći na ljude.

Kao što je ranije rečeno, iako biljke prirodno sadrže melatonin, on je u izuzetno niskim dozama što otežava dobivanje dovoljno melatonina za terapeutske doze. Iako su termini „na biljnoj bazi“ i „prirodni“ preovlađujući u marketingu suplemenata melatonina, važno je naglasiti da gotovo sav melatonin uključuje industrijsku obradu, te ima potencijalno toksične supstrate. ( Industrijski proces opisan u različitim patentima obično ukazuje na upotrebu toksičnih rastvarača ili supstrata dobijenih iz petrohemije)

Fito-melatonin + preporučuje se !! o 

 Jasna razlika između sintetičkog melatonina i čistog fitomelatonina u pravom smislu bi bila u tome što fitomelatonin isključivo uključuje biljni materijal. Melatonin koji potiče isključivo iz ćelija biljaka, bez drugih industrijskih dodataka vrlo je neuobičajen. U stvari, do 2019. postojao je samo jedan fitomelatonin koji je bio komercijalno dostupan u SAD-u s terapeutskim dozama melatonina sa 1 mg melatonina na 100 mg biljne biomase . Jabuke i trešnje su, naveli smo, imaju visok sadržaj, kao i plodovi paradajza i paprike.

izvor 1 ( melatonin) 

izvor 2  ( fitomelatonin )

izvor 3