Tokom 19. veka svetskom scenom dominirale su velike evropske kolonijalne i imperijalne sile: Britanija, Francuska, Austro-Ugarska, Nemačka, Rusija i Osmanlije na jugoistočnim rubovima kontinenta. Rivalstvo i nadmetanje za svetske resurse između evropskih 'velikih sila' i kolonijalnih metropola dostigli su vrhunac krajem veka. To je pozadina koja je Evropu dovelo do rata i katastrofe tokom 1914-18. Bio je to prvi čin dramatične propasti evropske svetske hegemonije.
Drugi i konačni čin pada Evrope kao osovine globalne moći dogodio se tokom rata 1939-45, kada je Evropa ponovo bila glavno poprište operacija. Drugi svetski rat izazvao je neviđena materijalna razaranja i uzeo je užasan danak u ljudskim životima. Kao posledica rata, veći deo Evrope (uključujući Sovjetski Savez) ostao je potpuno devastiran i istrošen; što je omogućilo neospornu hegemoniju Sjedinjenih Država, s obzirom da su njihova teritorija i ekonomija ostali netaknuti ratnim katastrofama. Tako je Zapadna Evropa postala potpuno zavisna i sve više podređena Sjedinjenim Državama u svim fundamentalnim dimenzijama: ekonomskoj, političkoj i vojnoj.
Već 1949 nastaje preokret u samoj Evropi. Dojučerašnji saveznik postaje odjednom neprijatelj. Osniva se Severnoatlantski pakt sa svrhom suprotstavljanja prijetnji koja dolazi od bivšeg ratnog saveznika, Sovjetskog Saveza, nespremnog da popusti pred konfiguracijom svetske sile u nastajanju na čelu sa Sjedinjenim Državama. SAD dobija saveznike koji od tada vrebaju Rusiju a ubrzo zatim i Kinu.
Paul Conrad. “Moj plan razoružanja je bolji od vašeg plana razoružanja!” 1961. Objavljeno u Denver Postu , 27. septembra 1961.
Ratna opcija kao političko rešenje.
____________________________________
"Domaća politika može samo da nas porazi;
spoljna politika nas može ubiti. ” – John F. Kennedy
____________________________________
O tome je govorio nemački vojni strateg iz 18. veka Carl von Clausewitz kada je definisao rat kao nastavak politike različitim sredstvima i, poput drevnog kineskog stratega Sun Tzua, verovao (je) da osiguranje mira znači pripremanje za nasilni sukob. Kako svet danas izgleda – takvo razmišljanje ne može biti relevantnije.
Ratovi se tradicionalno vode oko teritorija. Ali definicija teritorije je evoluirala tako da uključuje pet domena: zemljište, zrak, more, svemir i, nedavno, cyber prostor. Međutim postoje i drugi, takođe značajni faktori , tj. pokretači i ciljevi : veroispovest, kultura, klima i valuta.
Mir kao opcija
____________________________________
"Rat je ono što se dešava kada jezik zakaže"
Margaret Atwood
___________________________________
Izdvojiću jedan podatak o višestrukim pokušajima da se svetu nametne mir kao opcija a ne rat-
2009. godine glavni sekretar UN-a, u uvodnom obraćanju 62. godišnjoj konferenciji DPI-a i nevladinih organizacija sa temom - "Za mir i razvoj: razoružajte se sada!"rekao je: "Svet je prenaoružan, a mir se nedovoljno finansira. Vojna potrošnja i dalje raste svaki dan. Samo jedna generacija nakon završetka hladnog rata, sada je znatno iznad 1 biliona američkih dolara. Proizvodi se više oružja. Preplavljuju tržišta širom sveta. Oni su destabilizirajuća društva. Oni hrane plamen građanskih ratova i terora. "
___________________________________
Možda smo svi došli na različitim brodovima,
ali sada smo u istom čamcu.” – Martin Luter King
___________________________________
Evropa se militarizuje velikom brzinom. Ruska invazija na Ukrajinu razlog je za raspoređivanje trupa, masivno povećanje budžeta i isporuke oružja u razmerama koje su do nedavno smatralo nemogućim.
MILITARIZACIJA EVROPE 2022
Tekst je preuzet sa belgijske stranice
Ono što je bilo pre: produbljivanje odnosa NATO-a sa Ukrajinom
Odnosi NATO-a sa Ukrajinom datiraju odmah nakon nezavisnosti 1991. godine. Severnoatlantski savez uključio je zemlju u Severnoatlantski savet za saradnju (1991.) i program Partnerstvo za mir (1994.). Od 1997. godine saradnja je produbljena osnivanjem Komisije NATO-Ukrajina (NUC). Na samitu NATO-a u Bukureštu 2008. godine odlučeno je da bi Ukrajina eventualno mogla postati članica vojnog saveza, ali bez otvaranja procedure za to (Akcioni plan za članstvo, MAP). Rusija je odgovorila tako što je članstvo Ukrajine označila kao 'crvenu liniju'. 2009. godine započeta je evroatlantska vojna integracija Ukrajine kroz 'godišnji nacionalni program'.
Ukrajina od tada aktivno doprinosi vojnim operacijama NATO-a. Od tada, NATO takođe provodi godišnje multinacionalne manevre u Ukrajini (pod nazivom 'Rapid Trident' 1) i u Crnom moru. Potonji se redovno odvijaju u blizini obale Krima, što je dovelo do ozbiljnog incidenta prošle godine između britanske fregate i ruske vojske, tokom kojeg su ispaljeni pucnji upozorenja. Moskva takve vojne vežbe smatra "provokacijama". (Tajni britanski dokumenti koji su nenamerno objavljeni pokazuju da su scenariji mogućih ruskih reakcija bili unapred sračunati.?!?!)
Od samita u Varšavi (2016.), NATO podrška Ukrajini pruža se kroz 'Sveobuhvatni paket pomoći'. Kijev je 2019. godine ustavno utvrdio nastojanje Ukrajine za članstvom u NATO-u. Ukrajinski predsednik Zelenski je 2020. godine odobrio Novu strategiju nacionalne sigurnosti za daljnji razvoj veza i integracije s NATO-om u punopravno članstvo.
Nakon ruske aneksije Krima i izbijanja rata u regionu Donbasa (2014.), NATO je odgovorio raspoređivanjem trupa, povećanjem vojnih budžeta i isporukom oružja Ukrajini. Iste godine, na samitu u Velsu, šefovi vlada NATO-a složili su se da vojni budžeti država članica moraju iznositi najmanje 2% njihovog bruto domaćeg proizvoda (BDP) do 2024. godine. Tada su samo Grčka, Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD dostigle taj standard. Između 2015. i 2021., kombinovani budžeti NATO-a porasli su za 155 milijardi dolara.
Događaji u Ukrajini takođe imaju velike reperkusije na belgijski vojno-budžetski put. Švedska koalicija je 2017. godine odlučila da izdvoji 9,2 milijarde eura u programski zakon za ulaganja u sisteme naoružanja. Vlada time učinila važan ustupak tom drugom NATO standardu Velsa, i odvojila 20% vojnog budžeta za vojne investicije.
Osim toga, Michelova vlada ( Belgija ) je odobrila rast odbrane koji bi trebao dovesti vojni budžet na 1,3% BDP-a do 2030. godine. Belgija je takođe dogovorila pojačanje NATO-u sa oko 300 vojnika koji su trebali biti stacionirani u Estoniji, a potom i u Litvaniji. Oni bi bili deo 4 multinacionalne 'borbene grupe' koje je razvila vojna alijansa u Poljskoj i baltičkim državama u okviru 'Unapređenog prednjeg prisustva', odluke samita NATO-a u Varšavi (2016.).
Kao odgovor na rusku vojnu akciju u i oko Ukrajine NATO je odlučio da poveća svoje vojno prisustvo u istočnoj Evropi. Pod komandom NATO-a sada je 40.000 vojnika sa još četiri nove multinacionalne borbene grupe u Slovačkoj, Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji. Belgija je obećala 300 vojnika za jačanje boka NATO-a u Rumuniji.
Vojni budžeti naglo rastu
Od početka ove godine evropsko naoružavanje i militarizacija su dobili zamah. Ogromna povećanja budžeta – koja su se donedavno smatrala neizvodljivim – sada postaju stvarnost bez značajne debate.
U Belgiji je krajem januara 2022. godine vlada dala zeleno svetlo za STAR plan – „Sigurnost, tehnologija, ambicija i otpornost“ – koji predviđa da bi odbrambeni resursi trebali porasti na 1,54% BDP-a do 2030. godine. To uključuje novi investicioni plan vredan više od 10 milijardi eura. Vlada je krajem februara odobrila preliminarni nacrt zakona za “za ažuriranje vojnog programskog zakona i budžeta za odbranu do i uključujući 2030. godine”. Ovome se moraju dodati dodatni troškovi za povećanje broja osoblja sa 26.000 na 29.000 i za implementaciju POP plana (Plan Ljudi-Naš Prioritet), koji ima za cilj poboljšanje uslova rada i plata vojnika. Dodatni rashodi su također napravljeni za ulaganja u infrastrukturu i istraživanje i razvoj novih tehnologija u saradnji sa belgijskom industrijom. Planom STAR rezervisano je 1,8 milijardi eura za potonje.
U konačnici, očekuje se da će vojni budžet 2030. godine iznositi 6,9 milijardi eura, u poređenju sa 4,4 milijarde danas. U stvarnosti, to bi moglo biti i više. Uoči sastanka NATO-a u Briselu krajem marta, vlada De Crooa odlučila je izdvojiti dodatnih milijardu u naredne tri godine za zalihe oružja i municije, zaštitnu opremu, protutenkovsko oružje, vozila vozni park i IT i komunikacioni sistemi. To znači da je u periodu od pet godina uloženo ukupno više od 20 milijardi eura vojnih ulaganja u sisteme naoružanja.
Isti obrazac se može videti u gotovo svim državama članicama NATO-a.
Nemačka vlada je odmah nakon invazije najavila da će ove godine u vojsku uložiti još 100 milijardi eura. Već je zacrtan put rasta nemačkog budžeta za odbranu koji je planiran u iznosu od 53 milijarde eura u 2022. godini, što je povećanje od 3,2% u odnosu na prethodnu godinu. Rat u Ukrajini znači da od poraza 'Trećeg rajha', nikada pre neće biti toliko novca uloženo u vojni aparat za tako kratko vreme. Kancelar Scholtz je rekao da će njegova zemlja odmah podići svoj vojni budžet iznad 2% BDP-a, sa sadašnjih 1,53%.
U holandskom koalicionom sporazumu iz decembra 2021. već je dogovoreno da se strukturno doda dodatnih 3 milijarde eura za odbranu, kako bi se dostiglo 1,85% BDP-a 2024. godine. Prema nedavnim izveštajima, Ruttenova vlada radi na planu za povećanje od 2% BDP-a kao odgovor na parlamentarni predlog koji je usvojen velikom većinom.
Italijanski parlament je 16. marta velikom većinom glasova izglasao povećanje vojnog budžeta sa 1,41% na 2% BDP-a, odnosno sa 29,8 milijardi eura na 41 milijardu eura.
Iako SAD već troše astronomski visoke iznose na vojni aparat - skoro 40% globalnih vojnih izdataka - Washington također planira još jednu injekciju od milijardu dolara. Američki predsednik Bajden predlaže povećanje vojnog budžeta za sledeću fiskalnu godinu (počevši od ove jeseni) na 813 milijardi dolara, što bi bilo povećanje od 31 milijardu dolara u jednoj godini.
Francuski predsednik Macron, koji se nalazi usred izborne borbe, najavio je da bi već planirano povećanje vojnog budžeta trebalo povećati, ne iznoseći detalje. Prema francuskom zakonu o vojnom programiranju (2019-2025), već je predviđeno snažno povećanje budžeta. U 2025. vojni resursi moraju biti povećani na 50 milijardi eura, u poređenju sa 41 milijardom eura ove godine. Dakle, verovatno još nekoliko milijardi.
Velika povećanja budžeta najavljuju i Španija, Danska, Poljska i Rumunija. Poljska čak želi ići na 3% BDP-a sledeće godine (u poređenju sa 2,2% ove godine).
Države članice NATO-a zajedno su činile 1.049 milijardi dolara vojnih rashoda u 2021. Uz najavljena povećanja budžeta, dodaće se još desetine milijardi.
Vojni budžet Rusije iznosi oko 62 milijarde dolara, što je 17 puta manje od vojnih resursa NATO-a. Malo je verovatno da će Rusija slediti novu trku u naoružanju, jer je Moskva već potrošila 4,3% BDP-a na vojne troškove prošle godine. Sa sankcijama na vrhu, izgleda da je ostalo malo prostora za dalja povećanja. Ovo sugeriše da će vojna neravnoteža moći sa NATO-om postati mnogo veća.
_________________
Stoga se postavlja pitanje zašto su svi ti dodatni vojni resursi potrebni državama članicama NATO-a? Čini se da se NATO sprema za moguću novu konfrontaciju supersila. NATO definiše ne samo Rusiju, već i Kinu kao 'sistemskog rivala'.
_________________
Aktiviranje Evropskog 'Peace Facility' za Ukrajinu 2
Nekoliko dana nakon ruske invazije , Veće Evropske unije odlučilo je da dozvoli isporuku oružja ukrajinskoj vojsci u vrednosti od 450 miliona eura kroz takozvani ' mirovni objekat ' koji je stupio na snagu krajem marta 2021. Veće je 23. marta 2022. udvostručilo iznos, tako da se na kraju može isporučiti oružje od 900 miliona eura.
Peace Facility je stvoren za finansiranje vojnih misija i podršku trećim zemljama u okviru Zajedničke sigurnosne i odbrambene politike EU (CSDP). Planiranih 5 milijardi evra za period 2021-2027. biće realizovano van budžeta EU. Uostalom, prema Ugovoru o EU, izdaci za podršku vojnim operacijama moraju se finansirati odvojenim doprinosima država članica.
Države članice EU imaju pravo da isporučuju oružje prema „pravu na samoodbranu“ predviđenom članom 51. Povelje UN. ' Zajednički stav' , koji reguliše izvoz oružja iz EU, takođe to dozvoljava u kontekstu samoodbrane. Nasuprot tome, i Mirovni fond i Zajednički stav nameću ograničenja. Na primer, promet oružja ne sme produžiti ili pogoršati sukob (kriterijum zajedničkog stava 3), što je teško proceniti u ovom postojećem ratu. Isporuke oružja mogle bi uvelike poboljšati udarne sposobnosti ukrajinske vojske kako bi se brzo okončao rat. S druge strane, isporuke oružja mogu efikasno produžiti i pogoršati sukob.
Kriterijum 7 kaže da oružje ne sme pasti u ruke 'nepoželjnih' krajnjih korisnika. To bi mogle biti
- ruske trupe u slučaju da savladaju ukrajinske trupe,
- oružje koje se deli civilima ili
- oružje koje završi s 'nepoželjnim' milicijama kada borbe postanu 'nekonvencionalne'.
U slučaju proterivanja ruskih snaga, takve milicije bi mogle napasti rusku manjinu u zemlji ili bi se mogle koristiti za dalju borbu protiv pobunjenih republika (Lugansk i Donjeck).
Konačno, kriterij 2 navodi da oružje ne sme biti isporučeno ako postoji rizik da će biti upotrebljeno za počinjenje teških kršenja međunarodnog humanitarnog prava. Osim prijavljivanja ruskih ratnih zločina, već je bilo izveštaja o pripadnicima ukrajinske vojske koji su počinili ratne zločine.
Slične odredbe su također uključene u pitanja i odgovore Evropske službe za vanjske poslove koji regulišu transfer oružja u okviru mirovnog mehanizma. Međutim, Veće nije zauzelo javni stav o svim ovim mogućim posledicama transfera oružja. Procurila je beleška o konceptu u kojoj se navode gore navedeni rizici, uključujući restriktivne mere, kao što je odredba da oružje ne sme završiti kod drugih subjekata osim ukrajinske vojske. Međutim, predsednik Zelenski je na početku ruske agresije izjavio da će Kijev dati oružje svakom civilu voljnom da se bori.
Za milijarde isporuka oružja Ukrajini
Od 2014. godine u Ukrajinu stiže veliki protok oružja, a glavni dobavljač su SAD. Između 2014. i 2021. SAD su obezbedile najmanje 2,5 milijardi dolara u oružju i vojnoj pomoći. Više od milijardu dolara dodato je od ruskog rata. Češka, Poljska, Francuska, Turska i Ujedinjeno Kraljevstvo takođe već nekoliko godina isporučuju oružje ukrajinskim oružanim snagama, a ne može se isključiti da je ono raspoređeno protiv pobunjeničkih pobunjeničkih republika u regionu Donbasa.
Od ruske invazije, isporuke oružja su porasle u intenzitetu i obimu. Većina država članica NATO-a (i neke zemlje članice EU) najavile su isporuku odbrambenih, kao i ofanzivnih sistema naoružanja. Belgija je navela da će ukrajinskoj vojsci isporučiti 5.000 mitraljeza i 200 komada protivtenkovskog oružja.
Ujedinjeno Kraljevstvo je jedan od najaktivnijih dobavljača oružja u ovom ratu, od protutenkovskih i drugih raketnih sistema, oklopnih vozila i artiljerije do pripadajuće municije. London je također posvećen isporuci osam pomorskih brodova i fregate vrijedne 1,7 milijardi funti.
Ako pređete preko liste, doći ćete do stotina miliona eura u oružju i drugoj vojnoj podršci:
- Turska (dronovi),
- Španija (bacači granata, lako oružje i municija),
- Slovenija (mitraljezi i municija),
- Slovačka (vazdušni odbrambeni sistemi, municija),
- Rumunija (municija, šlemovi i panciri),
- Portugal (municija, granate,..),
- Poljska (protuavionska, municija, bacači granata,..),
- Norveška (protivtenkovsko oružje, šlemovi, ..),
- Holandija (za 7,4 miliona evra vojne podrške u vidu protivtenkovskog oružja, šlemova, radara, municije,…),
- Litvanije (10 miliona evra za lako naoružanje, municiju, protivavionsku opremu,…), Letonija (protivtenkovsko oružje i dronovi),
- Italija (110 miliona evra vojne podrške: minobacači, protivtenkovski sistemi,…),
- Nemačka (protitenkovski sistemi, municija, oklopna vozila, šlemovi itd., ukupno 80 miliona eura),
- Francuska (municija i protivtenkovski sistemi),
- Estonija (protivtenkovski sistemi),
- Danska (protivtenkovsko oružje i šlemovi),
- Češka (za 25 miliona evra u municiji, puškama, protivoklopnim sistemima,…) ,
- Kanada (za oko 100 miliona dolara u raznim sistemima oružja) i druge zemlje.
Industrija oružja
Rastući vojni budžeti i ogromna vojna pomoć Ukrajini obezbeđuju milijarde prihoda za vojnu industriju.3) U januaru, mesec dana pre izbijanja neprijateljstava širom Ukrajine, američki oružani giganti Raytheon i Lockheed Martin otvoreno su izjavili svojim investitorima da će tenzije "napraviti više posla" za kompanije koje se bave oružjem. Raytheon isporučuje protivavionske rakete Stinger i zajedno sa Lockheed Martinom protivtenkovske projektile Javelin.
Obe kompanije su među pet najvećih giganata koji su uložili 60 miliona dolara na uticaj na američku politiku do 2020. U Washingtonu industrija oružja zapošljava 700 lobista, što je više od broja kongresmena. Najmanje 19 od tih kongresmena je kupio deonice oba oružana gigant, neki od njih nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Čak i pre izbijanja neprijateljstava velikih razmera, predviđalo se da će globalna vojna industrija rasti za 7% u 2022. (sa 453 milijarde dolara na 483 milijarde dolara). Zapadna Evropa bi prema ovim prognozama postala najbrže rastuće tržište. Vojno nadmetanje sa rastućim budžetima znači da će se predviđeno povećanje prometa pokazati kao ozbiljna potcenjenost. Dve nedelje nakon invazije deonice kompanija koje se bave oružjem naglo su porasle. Donice Raytheona porasle su za 8%, General Dynamicsa za 12%, Lockheed Martina za 18% i Northrop Grummana za 22%. Britanski BAE Systems zabeležio je porast deonica za 14% u prvoj nedelji nakon ruske invazije.
Povećani vojni budžeti i zalihe oružja su blagodat za industriju oružja, ali imaju negativne reperkusije na pregovore i diplomatske ispade. Ako jedna strana veruje u vojnu pobedu zahvaljujući ovim isporukama, to bi moglo dovesti do vrlo krvavog produženja rata u istočnoj Ukrajini.
_____________________
1 коментар:
Poruka sve očajnijim građanima je:jedite oružje! Da, i glasajte za idiote koji se igraju sa vašim parama.
XXX
Постави коментар