Betlehemska zvezda

.....Na istoku se podigla zvezda



      Na kraju svake kalendarske godine rado se sećamo zanimljive,uzbudljive i nikada do kraja rešene zagonetke:  da li se zaista pojavila  Betlehemska zvezda  ili je u pitanju izmišljen događaj.

    Apostpol Matej spominje u svom Jevanđelju  zvezdu  koja je istočnjačke Mudrace (Tri sveta kralja) iz Jutrovega (tj. iz Babilona) u Palestini,  izvela   na put i zaustavila  iznad pećine, gde se u jaslama rodilo dete -Hrist. Marko, Luka, i Jovan ne izveštavaju o ovoj nebeskoj pojavi. Treba imati na umu da je Jevanđelje po Mateju jedna od najranijih Hristovih biografija, pa samim tim i dostojnija poverenja ali i to da se Matej obraćao jevrejskoj publici i jedan od njegovih ciljeva je bio da pokaže iz Isusovog rodoslova da je on dugoočekivani Mesija.

    Bitno je takođe znati da su mudraci, koji su pratili Betlehemsku zvezdu, prema istoričarima koji su opisali Mage  (u grčkom i latinskom tekstu Magici - mađioničari) bili aristokratska sveštenička kasta u drevnoj Perziji, (to jest dvorski astrolozi persijskih kraljeva),  na mnogo načina slični brahminima u modernom indijskom društvu. Oni su nasledili kaldejske mudrace iz drevnog Babilona čije je duboko poznavanje nebeskog sveta dovelo do stvaranja astronomske nauke, iznenađujuće savršeno za to doba.
     Da li je Matej svedočio istinskom astronomskom događaju, koji je privukao veliku pažnju stanovnika Judeje i tadašnjih posmatrača zvezda, ili je u pitanju Matejeva priča koja je trebala biti potpora proročanstvu.
     Crkva veruje da Betlehemska zvezda nije nužno bila prirodno astronomsko telo, već čudesna pojava: ispunivši svoju svrhu, nestala je s neba, a kad su mudraci došli u Jeruzalem, sakrila se tako da je Herod nije mogao videti, pa se ponovo vratila.
   Sveti Jovan Hrizostom i blaženi teofilakt Bugarske verovali su da se ta božanska racionalna snaga pojavila u "obliku zvezde":

 "Čuvši za zvezdu, ne mislite da je ona bila jedna od vidljivih nas: ne, to je bila božanska i anđeoska sila koja se pojavila u obliku zvezde. Budući da su se mudraci bavili znanošću o zvezdama, Gospodin im je doneo ovo, njima poznato, poput Petra Ribara, zadivljenog mnogim ribama, privlačenim Hristu. A da je zvezda bila anđeoska sila, vidi se po tome što je tokom dana blistala blistavo, išla je kad su magičari došli, blistala je kad nisu išli: posebno iz činjenice da je pošla sa severa, gde je bila Perzija, na jug, gde je bio Jeruzalem: ali zvezde nikada ne idu od severa do juga. "

- Teofilakt Bugarski


                       O kakvoj je zvezdi reč?

Postoji nekoliko teza o ovom događaju.

                                    

       Prva animacija eksplozija dve zvezde (KSN 2011.i KSN 2011d) NASA se potrudila daprikaže kako izgleda stvaranje supernove. Po rečima Breda Takera, australijskog naučnika, ovo je prvi put da su naučnici uspeli da prikažu "udarni talas"u normalno vidljivim bojama. U poslednjim fazama proizvodnje energije nuklearnom fuzijom u svome jezgru zvezda postaje nestabilna, jer ne može da proizvede dovoljno energije da se suprotstavi svojoj sopstvenoj masi. Usled toga zvezda doživi kolaps pod uticajem sile sopstvene gravitacije koji naučnici nazivaju "udarni talas". Ovaj fenomen traje samo 20 minuta.

SUPERNOVA 

1.  Jedna od teza je da je pojava na nebu moglo biti rađanje nove zvezde ( supernove) .  Eksplozija pri to događaju, to jest bljesak  je mogao biti neko vreme vidljiv,  a zatim  izbledeti i na kraju nestati s neba.


Arthur Clark koristio je  Betlehemsku zvezdu u zapletu priče "Zvezda". Prema zaveri, jezuitski svećštenik kao geofizičar deo je astrografske ekspedicije, koja je otkrila bogato i lepo nasleđe civilizacije, koja je umrla usled eksplozije supernove. Prema ekspediciji, sveštenik naučnik izračunava tačno vreme kada je supernova bila vidljiva sa Zemlje i njen položaj iznad horizonta:

"Dok nismo istražili maglu na mestu, bilo je nemoguće znati kada se eksplozija dogodila. Sada, obrađujući astronomske podatke i informacije izvučene iz stena preživele planete, katastrofu mogu dati datumu s velikom tačnošću. Znam u kojoj je godini svetlost gigantskog auto-daufa stigla do naše Zemlje, znam koliko je sjajna ova supernova koja treperi iza krme glisera koji je prebrzo upravljao jednom nebom. Znam da je u zoru blistao jarkim svetionikom preko istočnog horizonta. Ne može biti sumnje; drevna misterija konačno je rešena. Pa ipak, O svemogući, bilo ti je na raspolaganju toliko zvezda! Je li zaista bilo potrebno ovaj narod zapaliti samo tako da je simbol njegove smrtnosti zasjao iznad Betlehema?"

KOMETA 
2.
Efekat sjaja zvezde mogla je pričiniti i kometa. Tu mogućnost današnji astronomi  uglavnom  ne prihvataju jer se kometa ne zadržava dugo na jednom mestu i ima oblik koji nije karakterističan za zvezde.  Kao što smo naveli  tadašnji  posmatrači zvezda ( de fakto astronomi)  morali su već tada  razlikovati komete od zvezda i da je bila u pitanju kometa pojavu bi opisali drugačije.

Međutim Crkveni oci, posebno John Damascene i Origen, složili su se da je to verovatno bila kometa:
" Najverovatnije spada u skupinu zvezda koje se povremeno pojavljuju i nazivaju ih repom zvezde ili komete ... čitali smo o kometama koje su se pojavile nekoliko puta pre sretnih događaja. Ako su se komete ili druge slične zvezde pojavile na Zemlji tokom nastanka novih carstava i drugih važnih događaja, zašto bi onda trebalo biti iznenađujuće da je pojava zvezde pratila rođenje deteta koje je trebalo da izvrši transformaciju u ljudskom rodu? "

- Origen

Mnogima se sviđa ideja komete, pa se ona često nalazi na božićnim čestitkama. Giotto je kao model za Betlehemsku zvezdu u klanjanju mudraca (Kapela Scrovegni, 1305) koristio Halleyjevu kometu (koja je prešla Zemlju 1301.)

KONJUKCIJA 
3.
     Teorijski  bljesak je mogao biti rezultat zbližavanja dve ili više planeta. Kada se dve planete nalaze na istom stepenu  konjukcija može biti je toliko jaka da je teško razlikovati  pojedine planete i obe se mogu videti kao neka nova jedinstvena planeta.Samo su Venera, Mars, Jupiter i Saturn lako uočljivi.
Između treće i druge godine pre nove ere bilo je više konjukcija planeta  i uglavnom je jedna od njih bila Jupiter, najveća planeta našeg sunčevog sistema

  Ova, treća teza je najverovatnija. Moguće se Matejeva zvezda odnosi na jednu od dve planete ili obe prilično bliske jedna drugoj.

KONJUKCIJE    

JUPITER I SATURN

      Tertulijan i Manuel i Komnenus sugerisali da je B.Z, ustvari bila konjukcija planeta.
       Nikola Kopernik je izračunao da je oko prve godine nove ere u roku od dva dana došlo je do vidljivog zbližavanja Jupitera i Saturna. Početkom sedamnaestog veka Johannes Kepler uočio je riedak fenomen: staze tri planeta - Saturna, Jupitera i Marsa - presecale su se tako da se na nebu videla jedna zvezda neobične svetline. Takva vidljiva konvergencija tri planete događa se jednom u 800 godina. Na osnovu toga Kepler je sugerisao da se pre 1600 godina dogodilo zbližavanje i da je to bila Betlehemska zvezda . Prema njegovom proračunu, Isus se rodio 748. godine rimske ere (25. decembra 6. pre Krista).

KONJUKCIJA AUREA- Kraljevski aspekt.
KONJUKCIJA MAGNA- Konjukcija Jupitera i Saturna u blizini vrhova vatrenog trougla. Kepler je pojavu ove konjukcije prihvatao kao uzor za Vitlejemsku zvezdu

      Na osnovu današnjih istraživanja astronomi su izračunali položaj džinovskih planeta Jupitera i Saturna pre 2.000 godina. Pokazalo se da su se  7 godina p.n.e. Jupiter i Saturn zajedno  pojavili tri puta u sazvežđu zodijaka Ribe. Ugao udaljenosti između njih smanjena je za jedan stepen. Ali nisu se spojili u jednu svetlu tačku.
Prvo zbližavanje desilo se u maju leta 7. pr. n.e.  Jupiter i Saturn,  koji su pre toga mesecima krili iza sunčeve svetlosti, na istočnom delu neba počeli su se  približavati i  postali su jutrom vidljivi u sazvežđu Ribe.  U junu su se udaljili jedno od drugog, ali početkom oktobra su se ponovo vidljivo  zbližili. Potom su se ponovo razdvojili,  pojavivši se po treći put sredinom decembra desetak dana tesno jedan pored drugog, ali ovaj put na večernjem zvezdanomm nebu. Ovi podaci bi mogli da odgovaraju  Babilonskim zapisima na kamenu  apodudaraju se i sa  zapisom iz Matejevog Jevanđelja.

                                        VENERA I JUPITER

                                           

         Najlepša konjukcija planeta je konjukcija najsjajnijih planeta Venere i Jupitera. Ove dve planete se često susreću na sličnom mestu na nebu i to blizu zvezde Antares. Naravno, ovi objekti nisu blizu jedan drugog već  samo tako izgleda prividno kada ih posmatramo sa Zemlje. Jupiter je udaljen od Sunca 778 miliona km, a Venera oko 108 miliona km. Zvezda Antares je udaljena oko 600 svetlosnih godina od nas.
       Konjukcija Venere i Jupitera je takođe uzeta u obzir. Australijski astronom Dejv Riniki je jadn od onih astronoma koji tvrde da je ova konjukcija upravo ona koju su videli mudraci. On je koristio je složeni računarski softver da bi ustanovio tačnu poziciju nebeskih tela i napravio mapu noćnog neba koje se nadvijalo iznad Svete zemlje pre više od 2.000 godina. Pošto se ta konjukcija desila u junu on je predlažio da se i Božić slavi u to vreme.
Međutim Veneru nikada nije moguće videti usred noći.

Venera i jJupiter 

26.maj.2013 konjukcija tri planete 

video

                                          JUPITER I REGULUS 

    Treća mogućnost je konjukcija Jupitera i zvezde Regulus. Kako kaže astronom Mark Tompson iz Kraljskog astronomskog društva, ova dva nebeska tela su tri puta bila u konjukciji u toku treće i druge godine p.n.e. On smatra da, ako su biblijski mudraci postojali, da su bili pod uticajem astrologije i da je u tom slučaju blizina Jupitera – “kralja planeta” i zvezde Regulus, čije ime znači “kralj” ili “vladar” sigurno za njih značila najavu rođenja kralja ili božijeg sina.
Ova kombinacija dobija smisao tek kada Jupiter "uokviri" Ovan

Psihološki efekat velike konjunkcije. 

"....bez obzira na prirodu Betlehemske zvezde, to ne menja suštinu njenog značenja u hrišćanstvu.Čak i ako je Johannes Kepler u pravu, a perzijski mudraci promatrali „paradu planeta“ ili rođenje nove zvezde, to ne protureči evanđeoskoj priči. I to ne protureči logici istočnih mudraca, koji su napustili sve svoje poslove i otišli u daleku zemlju da upoznaju Hrista. Mudri nisu otišli zato što ih je vodila zvezda, već zato što su tražili Boga. Štaviše, nije im bilo čudno da ga nisu našli u kraljevskim odajama. To jest, u početku su verovali Bogu, a onda su krenuli put zvezdue. Možda su i zato našli svog Spasitelja ..

Konjukcija

     

     

izvori za tekst
1. 2. 

                                  Jevanđelje po Mateju, prevod sa hebrejskog