недеља, 3. новембар 2019.

Specijalni predstavnik za Zapadni Balkan Metju Palmer – govor u Prištini



Ne mogu da odolim, moram da zabelezim blistav primer americke politike.

Izvor: Ambasada SAD na Kosovu 


Zadovoljstvo mi je što sam ponovo u Prištini. Priština je tako živopisan grad sa talentovanim mladim ljudima koji pokreću nova preduzeća i koji ne čekaju, već ulažu u svoju budućnost. Ovo je mesto novog rasta i nove izgradnje koje se dalje razvija na zaveštanju tradicije i istorije. Kao mlađi službenik diplomatske službe smešten u Beogradu pre četvrt veka, redovno sam posećivao Prištinu sastajući se sa doktorom Rugovom i drugim vodećim misliocima – hrabrim ljudima iz albanske zajednice na Kosovu koji su pružali otpor progonima režima Slobodana Miloševića rizikujući svoju dobrobit i dobrobit svojih porodica kako bi osigurali bolju budućnost.

Usred ogromnih izazova, teškoća i patnje, video sam nadu i obećanje. Danas je neverovatno- okrepljujuće – videti sve što ste postigli, šta zemlja postaje, rezultate vaše borbe. Pokretačka snaga Kosova odražava stanovništvo koje i dalje naporno radi za svoju budućnost: da bi poboljšalo svoj život; za demokratiju koja zaista radi za svoje građane; za društvo koje može osigurati socijalne, političke i ekonomske prilike za kojima ono čezne i koje doista ima pravo da traži.

Sjedinjene Američke Države su bile uz narod ovde, podržale njegove težnje, podržale prijatelja i partnera u težnji ka napretku. Temelj politike SAD-a prema ovom značajnom regionu mnogo godina se zasniva na tome da dugoročno rešenje stabilnosti na Zapadnom Balkanu mora da uključuje i Kosovo. Naš cilj za ovaj region bio je i ostaje njegova puna integracija u Evropu, celovitu i slobodnu. Moje imenovanje za specijalnog predstavnika državnog sekretara za Zapadni Balkan i imenovanje od strane predsednika Trampa ambasadora Grenela za specijalnog predsednikovog izaslanika za dijalog Srbije i Kosova potvrđuje – ako je bilo sumnje – da su Sjedinjene Američke Države prisutne, usredsređene i spremne da pomognu.

Zbog toga sam danas ovde ponovo. Kosovo se ne može izostaviti iz trajnog rešenja za region. Isto tako Kosovo ne može da ostvari bolju budućnost za sebe u izolaciji. Kosovo mora da prizna da su saradnja i kompromis između suseda prihvaćena činjenica napretka na isprepletanom i međuzavisnom Balkanu, u svetu gde se udaljenost smanjila.

Rešavanje jednom i zauvek odnosa između Kosova i Srbije preko potpune normalizacije ostaje strateški prioritet SAD-a i ono što će imati ogroman uticaj na narod i širi region. Oslobodiće i Srbiju i Kosovo nasleđa neprijateljstva koje crpi njihov fokus i energiju i otvoriće ekonomske mogućnosti. Omogućiće liderima Kosova i Srbije da posvete svoju punu pažnju na poboljšanje života svojih građana i otvaranje puta ka mirnoj i prosperitetnoj budućnosti.

Kosovo je pokazalo veliku demokratsku snagu svojim izborima početkom oktobra koji su potvrdili važnost konkurentne izborne trke i važnost glasova naroda. Pošto je prebrojavanje glasova privedeno kraju, jasno je da je kosovska javnost glasala za promenu i čini se da su birači izabrali stranke koje su naglasile čvrste principe u borbi protiv korupcije i veći i fokusiraniji ekonomski razvoj. Sjedinjene Američke Države takođe prihvataju te ciljeve. Ohrabrujemo novu vladu da vidi priliku za normalizacijom kao jačanje ovog plana – a ne kao nadmetanje. Oči sveta su uprte ka tome šta će nova kosovska vlada uraditi. Može li se uhvatiti u koštac sa gorućim domaćim prioritetima koje je narod zahtevao kao što se bavi međunarodnim izazovima koje Kosovo mora da reši kako bi napredovalo? Kosovu je potrebna vladajuća koalicija koja svoj narod predstavlja sa doslednim glasom – sa realnim ciljevima i planom kako da se to ostvari.

Sjedinjene Američke Države su bile jasne: nadamo se da ćemo videti vladu spremnu da se suoči kako sa spoljnim izazovima, tako i sa domaćim problemima. Umesto posmatranja dijaloga kao skretnicu sa ovih pitanja – vidite normalizaciju koja utire put ka prosperitetu i pravdi. Svaki pređeni kilometar nakon normalizacije biće mnogo lakši na putu popločanom mirom. Unapređeni odnosi i napredak u razgovorima sa Srbijom otvaraju potencijalno unosna ulaganja i ulaganja koja stvaraju radna mesta od kojih mogu imati koristi svi građani Kosova. Naoružana novim mandatom koji su joj poverili birači, vlada, kada bude formirana, može i trebalo bi da udahne novi život u pregovarački dijalog. Sjedinjene Američke Države će uvek stajati iza kosovskog suvereniteta i nezavisnosti, ali mi ne možemo da vidimo put napred ka punoj integraciji vaše zemlje u međunarodni sistem koji ne uključuje pomirenje sa Srbijom.

Ja bih se prvi složio da su pregovori sa Srbijom bili komplikovani i da će napredak ka sporazumu o punoj normalizaciji odnosa biti izazov koji zahteva širok konsenzus i podršku javnosti. Međutim, relativno kratka istorija Kosova je upravo ona u suočavanju i prevazilaženju značajnih izazova i žrtvovanje kada je to potrebno za postizanje napretka. U oslobodilačkoj borbi. U Rambujeu. U Ahtisarijevim razgovorima. S vašom deklaracijom nezavisnosti koju je potvrdio Međunarodni sud pravde Kosovo je opet pokazalo svoju nepokolebljivu viziju kuda želi da ide i zauzelo je stav povodom toga. Kosovo to može da uradi još jednom. Vaša državnost je nepovratna i sada vam je potrebna normalizacija da biste u potpunosti otključali veliki potencijal ove zemlje.

Podrška Sjedinjenih Američkih Država suverenom, demokratskom i nezavisnom Kosovu je nepokolebljiva. To je temelj našeg bilateralnog partnerstva, međutim, građani Kosova zaslužuju više od samo snažnog partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama. Vi zaslužujete svet. Zaslužujete EU, NATO i UN. Zaslužujete potpunu međunarodnu integraciju i priznavanje nezavisnosti Kosova. Zaslužujete da stojite ne iza Sjedinjenih Država već rame uz rame uz nas kao partneri. Jedini način da se ta budućnost obezbedi je kroz dijalog sa Srbijom. Status kvo nije dovoljan.

Znam da su mnogi ljudi ovde skeptični po pitanju dijaloga i vide ga u najboljem slučaju kao čašu napola punu. Ali ja želim da naglasim sve što je Kosovo već dobilo:

Od samog njegovog početka, sam temelj dijaloga bio da je Kosovo pregovaralo kao država, kao ravnopravna strana preko puta stola koja zastupa sebe i svoje najbolje interese.

Dijalog je omogućio da Solunska deklaracija EU iz 2003. godine bude kompletnija sa realnim, struktuiranim i ugovornim aranžmanom sa EU, uprkos pet država EU koje nisu priznale Kosovo i dovele do zbunjujućeg stava Unije po pitanju Kosova.

Dijalog je trasirao put da zapadna balkanska petorka postane zapadna balkanska šestorka sa Kosovom kao ravnopravnim učesnikom, između ostalog i u Berlinskom procesu.

„Prvi sporazum“ iz 2013. raspustio je ključne paralelne organizacije na vašoj teritoriji. Institucije Kosova su jedine koje su prihvatljive na vašoj teritoriji na osnovu sporazuma sa Srbijom – nema podeljene policije, nema podeljenih sudova.

Dijalogom je potvrđeno da je kosovski zakon vladavina prava u celoj zemlji. Stotine bivših srpskih državnih službenika obećalo je odanost kosovskim institucijama i svakodnevno primenjuju Ustav i zakone Kosova u svom radu. Kosovske sudije i kosovski zakon imaju konačnu reč.

Od 2013. Srbi širom Kosova učestvuju na izborima prema kosovskom zakonu; Beograd više ne poziva na bojkot istih; a za izbore se koriste samo kosovska dokumenta i kosovski zakon.

Integrisano upravljanje granicom je učinilo lakšim protok ljudi između Kosova i Srbije i koji mogu da pređu granicu sa svojim ličnim ispravama, uz potpuno priznavanje u Evropi njihovog osiguranja za automobile i vozačkih dozvola, okončanje skupog režima graničnog osiguranja i korišćenja kosovskih dokumenata za izlazak Srbije u treće države;

Kosovo ima svoj, priznati carinski prostor i prikuplja carinu na svim graničnim prelazima u korist svog budžeta.

Kosovski civilni registar je u potpunosti rekonstruisan.

Kosovo ima svoj međunarodni pozivni broj.

Diplomate iz vašeg Ministarstva spoljnih poslova su akreditovani u Beogradu.

Kompromis sa „zvezdicom“ obezbedio je Kosovu ravnopravno mesto za stolom kod velikih regionalnih organizacija. Zapravo, vaša zemlja u trenutku kada ovo govorimo predsedava Procesom saradnje u jugoistočnoj Evropi.

Postoji još više koristi koje bih mogao da navedem. Suština je u tome da je Kosovo mirno i uspešno ispregovoralo teške sporazume sa Beogradom čak i u svetlu veoma ozbiljnog sukoba, ljudskih tragedija i razlike u stavovima prožetim emocijama.

Danas imate priliku da nadogradite dalje ove uspehe i da se fokusirate na bolju budućnost za svoju decu ili za vašu buduću decu. Kosovo ima takvu energiju, ideje, preduzetnički duh, sposobno stanovništvo – sve sastojke koji su mu potrebni. Sporazum o punoj normalizaciji odnosa sa Srbijom na osnovu uzajamnog priznanja je ono što Kosovu nedostaje.

U današnjem međusobno povezanom svetu, biti priznati član multilateralnih, međunarodnih institucija znači i bolje funkcionisanje institucija kod kuće. Na primer, efikasna domaća policija takođe mora da bude član Interpola, a kosovsko značajno kulturno blago treba da bude zaštićeno kao deo sistema Uneska. Verujem da je Kosovo spremno da doprinese i podrži vaše obaveze prema ovim, i drugim multilateralnim poduhvatima.

Normalizovanje odnosa sa Srbijom takođe proširuje ekonomske prilike za kosovske kompanije i radnike, jednake uslove za Kosovo da se privredno nadmeće da bi njegov preduzetnički duh sijao. Ovo je od suštinskog značaja za ekonomski razvoj i prosperitet za sve građane Kosova. Kosovo treba da ubedi preduzeća da je ovo pravo mesto za ulaganje. Preduzeća izbegavaju da investiraju ovde ne zato što misle da ne postoje mogućnosti ili nema talentovanih radnika. Percepcija u poslovnoj zajednici je da sukob i dalje postoji, da nije bezbedno i da postoji preveliki rizik. Ukoliko preduzeća vide napredak i vide radno okruženje karakterisano vladavinom zakona i dobrom upravom – želeće da dođu ovde i da dođu na vreme. Svet je ispunjen zemljama koje imaju političke nesuglasice sa svojim susedima, ali kada su preduzeća sposobna da se slobodno angažuju, kada ljudi i dobra mogu nesmetano da se kreću, onda dolazi do prosperiteta – a prosperitet pomaže da se obezbedi mir.

Razgovorima je ponekad nedostajala transparentnost, a ljudi su s pravom gladni promena i s pravom su zabrinuti kada je reč o svakodnevnim životnim problemima poput korupcije i radnim mestima. Takođe je tačno da pregovarači bilo kojih teških, revolucionarnih i međunarodnih sporazuma moraju da imaju prostor u pregovorima da istražuju ideje, potencijalne kompromise, umeće mogućeg. Oni moraju imati mogućnost da urade ovoa da ne budu kažnjeni za pokušaj. Zabrinutost nekih – a možda i želja nekih drugih – bila je da će Sjedinjene Države pokušati da nametnu rešenje Kosovu i Srbiji. Mi to ne možemo i nećemo to uraditi. Zapamtite: nema konačnog sporazuma sve dok se Kosovo i Srbija ne saglase sa njim, a njihovi parlamenti ga ne ratifikuju, u skladu sa svojim ustavima.

Osiguravanje toga trebalo bi da bude prioritet za sve građane, sve stranke i za vašu novu vladu. Kosovski lideri moraju da se pripreme da se ponovo uključe u ovo najvažnije međunarodno pitanje i organizuju se da bi se ponovo efektivno angažovali sa Srbijom. Da li možete da zamislite dan kada neće biti nepotpunih zaobilaznih rešenja i kada je Kosovo u potpunosti povezano sa mrežom svih usluga i prednosti Evrope? Da li možete da zamislite – kao što ja mogu – koristi za vas i vašu decu od mirnog regiona gde nema varljivog osećaja zadovoljstva kažnjavajućih trgovinskih prepreka, već slobodno kretanje ljudi, dobara i usluga?

S druge strane, da li možete da zamislite da Kosovo napreduje dok se zamrznuti sukob odugovlači sprečavajući integraciju Kosova sa susedima i međunarodnim sistemom? Da li možete da očekujete veće mogućnosti za kosovska preduzeća ukoliko se ovakva situacija nastavi?

Srbija takođe mora da se preusmeri na svoje sveobuhvatne strateške interese. Bila je agresivna u svojim naporima da oduzme legitimitet Kosovu. Njena kampanja da podstakne zemlje da povuku priznanje Kosova i da blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama mora da prestane. Njeno uznemiravanje na granici kosovskih Srba koji su pripadnici kosovskih institucija mora da prestane. Neprekidna retorika konfrontacije – iskreno, sa obe strane – mora da prestane. Ove mere su samo pokvarile atmosferu za kompromisnim sporazumom koji je Srbiji potreban da bi ostvarila svoj pun potencijal i kako bi otvorila sopstveni evropski put. Predsednik Vučić i veći deo Srbije znaju da Srbija nikada neće pristupiti EU ako ne reši svoj dugogodišnji spor sa Kosovom. Sve dok drugi vodeći glasovi u Srbiji odbijaju da prihvate Kosovo kao suseda a ne kao posed, biće zastoja od kojeg Srbija gubi i politički i ekonomski.

Dakle, hajde da udvostručimo naše napore, zajedno. Spremni smo da radimo sa liderima obe zemlje kako bismo istražili mogućnosti koje će izgraditi podršku njihovih javnosti za normalizaciju odnosa. Ovo je i za Kosovo i za Srbiju prekretnica, trenutak ogromne prilike, presudni trenutak: da li želite da ostvarite napredak u potrazi za istorijskim dogovorom koji bi mogao da promeni lice ovog regiona, ili ćete dozvoliti da vaše zemlje skliznu unazad? Pogledajte visoki nivo pažnje koje Sjedinjene Američke Države posvećuju da vam pomognu da prevaziđete ovu prepreku jednom i zauvek i krenete napred svojim putem bez istorijskih okova koji vas vuku ka dole. Zvezde su naklonjene. Ja vas snažno pozivam da iskoristite ovu priliku.

Kosovo nije ostrvo, ono je sastavni deo ovog regiona. Budućnost Kosova biće u ne malom delu oblikovana događajima i razvojima u njegovom susedstvu i želeo bih da uzmem nekoliko trenutaka da govorim i o tim pitanjima.

Integracija Zapadnog Balkana u Zapad mora da bude završena. Za nas to znači članstvo u Evropskoj uniji za sve, a u NATO-u za one koji teže da mu se pridruže. Ovo nisu za Sjedinjene Američke Države jednostavno „nezavršena posla“. Ova vizija je takođe od centralnog značaja za strateške interese SAD-a i mogli bismo da tvrdimo i evropskih strateških interesa – jer će ojačati transatlantsko partnerstvo u rešavanju sve većih geopolitičkih izazova sa kojima sa kojima se svi danas suočavamo. Bez integracije celog Balkana, Evropa, naš partner, je slabija. Ovo je politika SAD-a – i politika EU. Ali što je najvažnije, to su vizija i vrednosti zemalja regiona koje su to same jasno izrazile.

Kažem „najvažnije” jer mi ne možemo da želimo ovu budućnost našim partnerima više nego što oni to žele sami sebi. Rešavanje dugogodišnjih sukoba, borba protiv korupcije, povećanje transparentnosti vlade, zaštita nezavisnih medija i izgradnja angažovanog građanstva su osnovni pokazatelji na ovom zapadnom putu. Da bi se sve to postiglo i održalo potrebno je stvarno vođstvo, kreativne odluke i spremnost za političko rizikovanje.

Upravo zbog toga je neuspeh Evropskog saveta da postigne konsenzus o otvaranju pregovora o o pristupanju sa zemljama kandidatkinjama Severnom Makedonijom i Albanijom bio tako razočaravajući. Obe zemlje su se kvalifikovale nakon preduzimanja ogromnih napora reformi. EU lideri potvrdili da su zemlje koje teže pridruživanju učinile sve što se od njih tražilo, a „pauziranje“ zbog nesaglasnosti svih država članica je frustrirajuće. EU mora da uradi svoj domaći zadatak, i nadamo se vrlo brzo. Pozivamo države članice da donesu pozitivnu odluku za obe zemlje uoči samita EU o Zapadnom Balkanu sledećeg maja.

Istovremeno, zemlje regiona trebalo da nastave da vrše pritisak na transformaciju, jer otvaranje pristupnih pregovora nije kraj državnih reformi, već prvi korak u dugom, složenom i zahtevnom procesu. Ne poričem da je proces pridruživanja EU postao teži u poređenju sa prethodnim ciklusima proširenja. Vidimo da je ulog povećan. Međutim, nemojte izgubiti iz vida činjenicu da je ovaj proces na kraju krajeva ipak vođen prilično sebičnim ciljevima: rad na ispunjavanju uslova za članstvo u NATO-u i EU pomaže u usmeravanju razvoja snage, svrhe i integriteta jer je država bolje osposobljena da obezbedi sigurnost i dobrobit svojim građanima. Tako da je u redu biti razočaran, ali ne i gubiti nadu. Nastavite sa radom na izgradnji transparentnog, demokratskog društva zasnovanog na pravilima koje će reagovati na potrebe građana.

Prespanski sporazum je primer transformacije o kojoj govorim. Ostaje izvanredno diplomatsko dostignuće lidera koji razmišljaju o budućnosti i koji su odbili da odustanu od neverovatno teškog procesa za koji su znali da je u dugoročnom interesu njihovog naroda i njihovih zemalja. Prespanski sporazum predstavlja zaveštanje zapadnim načelima da radi sa susedima i zapadnim partnerima radi rešavanja zajedničkih i transnacionalnih izazova. Koristi ovog napretka za narode obe zemlje samo će nastaviti da se uvećavaju. Severna Makedonija i Grčka proširuju bilateralnu saradnju u mnogim oblastima, kako zvanično, tako i u pogledu privatnih preduzeća i organizacija. Kontinuirana primena ovog istorijskog sporazuma unaprediće stabilnost, sigurnost i prosperitet širom regiona. Priznajući reforme Severne Makedonije i ubeđenje koje ju je vodilo, NATO se uskoro sprema da primi Severnu Makedoniju kao svog tridesetog saveznika.

Istovremeno, drago nam je što su sve stranke potvrdile da će slediti strateški cilj zemlje ka punopravnom članstvu u EU i krenuti dalje na svom zapadnom putu. Oni moraju ostati na toj putanji.

Naš NATO saveznik Albanija takođe mora da ostane na toj putanji. Njena integracija u EU je stvar održivog fokusa i političke volje. Pogledajte šta je Tirana do sada postigla:

Neviđene pravosudne reforme za iskorenjivanje korupcije koja je bila endemična za stari sistem.

Duboke reforme koje zahtevaju proveru svih 800 sudija i tužilaca za svako neobjašnjivo bogatstvo, veze sa za organizovanim kriminalom i za nestručnost. Činjenica da je manje od 50 procenata od više od 160 nosioca pravosudnih funkcija do sada prošlu ovu proveru potvrđuje duboku korupciju starog sistema i njegovu povezanost sa organizovanim kriminalom.

Stvaranje dva nova nadzorna tela – Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca – da bi imenovali, upravljali i disciplinovali sudije i tužioce.

Naporan rad koji Albaniju doveo do vrhunca uspostavljanja novog nezavisnog specijalnog antikorupcijskog tužilaštva i suda kao i Nacionalnog istražnog biroa čiji će posao biti da istražuje korupciju, organizovani kriminal i krivična dela visokih zvaničnika.

Početak kraja nekažnjivosti u Albaniji je došao o čemu svedoči i početak borbe protiv zloglasnih, dotad nedodirljivih šefova organizovanog kriminala poput Klementa Baljiljija. Nastavite dalje. To znači stalni napredak u reformama pravosuđa; ponovno uspostavljanje kvoruma u ​​ustavnom sudu sa proverenim sudijama; i usvajanje izbornih reformi koje uveliko kasne. Građani Albanije traže ozbiljan i trajan napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i političke i pravosudne institucija koje funkcionišu propisno, pošteno, efikasno i transparentno. Oni na to imaju pravo.

Upravo zbog toga politički i stranački lideri moraju svojom snagom da razreše nastali politički zastoj koji preti da ometa put Albanije napred.

Kratka poruka upućena albanskoj opoziciji van parlamenta: uloga za vas postoji. Iskoristite je! Bojkot vam nije doneo veću političku moć. Nije i ne može da nametne prevremene izbore. Stoga, iskoristite priliku da zagovarate i pregovarate u dobroj veri za izborne reforme koje tražite. Međunarodna zajednica je spremna da olakša ozbiljne napore. Nakon toga može da usledi ono što bi moglo da bude stvarno dostignuće za građane da na demokratski način preko poštenog izbornog procesa odluče o smeru kojim žele da njihova zemlja ide.

Mi takođe želimo da vidimo mirnu, stabilnu i prosperitetnu Bosnu i Hercegovinu kako napreduje. Skoro 24 godine nakon Dejtona, Sjedinjene Američke Države ostaju posvećene teritorijalnom integritetu i suverenitetu Bosne i Hercegovine i pomažu joj da unapredi reforme potrebne za ostvarivanje svog evroatlantskog cilja, između ostalog i njene izborne zakone. To ne podrazumeva napuštanje Dejtonskog sporazuma. To podrazumeva reformisanje institucija Bosne i Hercegovine kako bi radile za narod. To podrazumeva obezbeđivanje integriteta pravosudnog sistema, jaču vladavinu prava i transparentno upravljanje.

U skladu s ovim razvojem, ohrabrujemo Bosnu i Hercegovinu da jača svoju saradnju sa NATO-om. Podnošenje dokumenta programa reformi NATO-u ne prejudicira odluku o članstvu. Članstvo se može razmotriti po želji kasnije i na poziv saveznika za pridruživanje.

Međutim, po obrascu koji je previše poznat u Bosni i Hercegovini, polemike između lidera odvlače energiju od stvarnog napretka koji zapravo koristi narodu. Bosni i Hercegovini su potrebni politički i stranački šefovi spremni da donesu teške odluke i postignu kompromise o pitanjima od nacionalnog interesa. Sjedinjene Američke Države su razočarane liderima Bosne i Hercegovine na svim stranama, na državnom nivou i na nivou entiteta. Oni su uskogrudni, nacionalistički nastrojeni i usresređeni pre svega na izgradnju sopstvenog gnezda.

Ipak, polažem nadu. Postoji nova generacija političkih lidera na opštinskom nivou i na nivou kantona –uključujući u kantonu Sarajevo – koji se čine posvećeni saradnji među i između stranaka i pronalaženju kreativnih rešenja za probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju obični ljudi. Bosna i Hercegovina sa njihovim stavom može da uspe. Spremni smo da radimo sa njima.

Iako je put ka zapadnoj integraciji strm i stenovit, ne treba da gledamo dalje od Crne Gore da bismo videli da su se veliki koraci poduzeti u poslednjih trinaest godina isplatili. Uprkos zlonamernom uplitanju Rusije i njenom bezuspešnom pokušaju da izvrši državni udar 2016. godine radi rušenja demokratske volje crnogorskog naroda, Crna Gora je pristupila NATO-u u junu 2017. godine i ona je postala neto saradnik globalnoj sigurnosti. Njeni vojnici služe rame uz rame sa našim vojnicima u Avganistanu, Letoniji i ovde na Kosovu i mi pozdravljamo posvećenost Crne Gore da do kraja godine pošalje svoje trupe u Irak. Kao rezultat ove usredsređenosti i napornog rada, Crna Gora je jača; NATO je jači; i transatlantski Savez je jači.

Kao predvodnica u pridruživanju EU, Crna Gora je napredovala u procesu pridruživanja, ali ne može sebi da priušti da uspori. Mora da ubrza napore na jačanju vladavine prava i slobode medija i da se bori protiv organizovanog kriminala i korupcije. Njeni napori, naročitou oblasti slobode medija, zaostaju, tačnije u pogledu simpatizerske strukture Upravnog odbora državnih medija. Vlada mora učiniti više da pokaže da Crna Gora vrednuje i štiti novinare, između ostalog tu je i suzdržavanje od zapaljivog jezika koji podstiče neprijateljstvo prema novinarima i izricanje smislenih kazni za one koji vrše napade na imovinu novinara i njihove medijske kuće.

Crna Gora je takođe upozoravajuća priča o ogromnim izazovima koje zlobni akteri nameću ovom regionu. U maju je crnogorski sud proglasio dva ruska službenika Glavne obaveštajne uprave krivim za pokušaj terorizma tokom pokušaja državnog udara 2016. godine, razotkrivajući očigledni pokušaj Moskve da destabilizuje nezavisnu evropsku državu. Otvoreno i transparentno suđenje predstavljalo je važan iskorak za vladavinu prava i primer otpora Crne Gore pred nadolazećim, široko rasprostranjenim, hibridnim napadima na zemlju koji se svakodnevno nastavljaju.

Postupci Moskve u Crnoj Gori su simbol velikih razlika koje imamo sa Rusijom u pogledu toga kako vidimo budućnost za Zapadni Balkan. Dok se Moskva aktivno protivi zapadnoj integraciji regiona, sejući nemire, sumnje i dezinformacije gde god je to moguće, Sjedinjene Američke Države čvrsto drže do toga da naši kolektivni interesi najbolje služe čvrstom uvođenju demokratskih normi, vladavini prava i saradnje zasnovane na zajedničkim vrednostima.

Svesni smo da neki u regionu nastoje da uravnoteže svoj odnos sa Zapadom, i ne samo sa Rusijom, već i sa Kinom. Međutim, ako želite da čvrsto držite do svog navedenog cilja evropskih integracija, onda bi to trebalo da odražavaju i vaši izbori po pitanju politike. Čak iako Rusija teži da zaseje haos politički, Kina teži da kupi odanost i poslušnost. Kroz kredite i investicije, Kina radi na tome da ubaci sebe u infrastrukturu regiona, ciljajući strateške industrije poput telekomunikacija, energetike, rudarstva, proizvodnju čelika i tešku industriju. Balkanski lideri moraju da, širom otvorenih očiju, odmere kineske ponude. Da li kineske ponude podržavaju vaša pravila ili u stvari služe interesima Kine? Da li one osiguravaju recipročni odnos sa Kinom, gde se vašim kompanijama i intelektualnoj svojini pružaju iste mogućnosti i zaštite u Kini, kao što kineske kompanije žele na Zapadnom Balkanu?

Sjedinjene Američke Države su prisutne, angažovane i konkurentne ovde na Zapadnom Balkanu, jer bi Rusija, Kina i drugi akteri rado pribegli tome da ispune bilo kakav vakuum u liderstvu i viziji u ovom važnom regionu. Zapadno partnerstvo mora da prednjači, bude obazrivo i inovativno jer su njegovi protivnici takvi.

U zaključku, moj mentor mi je jednom rekao da u engleskom jeziku ne postoje lepše reči od „zaključka“, želim da potvrdim da je vizija Sjedinjenih Američkih Država da Zapadni Balkan napreduje i prosperira, da je zasnovan na vladavini prava sa jakim demokratskim institucijama koje odgovaraju i podržavaju stvarne potrebe svojih građana. To takođe znači i potpuno integrisananje u zapadne institucije. To zahteva političku hrabrost i ubeđenje. Na Kosovu to podrazumeva određivanje uslova koji omogućavaju postizanje sporazuma sa Srbijom o normalizaciji odnosa radi oslobađanja potencijala svih njenih građana, posebno talentovanih i preduzimljivih mladih ljudi koji žele da Kosovo bude njihova budućnost. Nadam se da nam je Kosovo voljan partner u tome. Spremni smo da pomognemo, jer je to i u našem interesu. Jači Zapadni Balkan je jača Evropa i jače transatlantsko partnerstvo. Hajde da radimo kako bi smo zajedno ovo postigli.

Hvala vam na vašoj pažnji danas.

1 коментар: