Maska klovna na protestima

SIMBOL

      Simboli su posrednici u svakodnevnoj komunikaciji i otuda njihova važnost. Po Cassireru su simboli čak  ključ za razumevanje čoveka( čovek kao »animal symbolicum« ). Oni su njegov izvorni monopol ( u poređenju sa životinjskim svetom) i zato vode prema slici čoveka, barem onoj »funkcionalnoj«, ako ne i »supstancijalnoj«.
     I zaista, simbol se  koristi kao najfunkcionalniji način izražavanja, Jednostavan je, samodovoljan, praktičan za prenošenje mnogo kompleksnijih misli- ideja, osećanja. On je jedna vrsta šifre koja - istina- "nikada nije do kraja razjašnjena, nego je valja uvek nanovo odgonetati"( H. Korbin). Elijade je tu crtu simbola protumačio kao " simultanost smislova".
    Simboli sadrže univerzalna značenja predmeta i pojava ( svojevrsnu istorijsku sliku čovečanstva) istovremeno i konkretna značenja u vremenu i prostoru u kome se koriste. Stoga se teorije o simbolima nužno odnose na određeno vreme, podneblje, to jest određene istorijske okolnosti.
     Dakle simboli imaju, nazovimo to, konstantna i promenjiva značenja poimanja stvarnosti, bilo da je reč o pojedincu i njegovoj subjektivnoj konstrukciji ili grupi koja (simbolom) izražava određenu kolektivnu podsvest, arhetip ili naprosto neku ideju, ali ne može da izrazi sve, nije potpun, odnosi se samo na jedan deo, onaj koji je dostupan neposrednom razumevanju upravo kroz ono što simbol nameće kao prvu asocijaciju. Onaj nevidljivi deo ostaje da se protumači. Ali, ta prva asocijacija, ili prvo značenje simbola ima najsnažniji efekat, to značenje vrši funkciju pokretača, izaziva reakciju. Smatra se da čovek ne može da ostane neosetljiv na njegovo prisustvo.
"...prve slutnje stavljaju u pokret čitavo čovekovo biće, čitavu njegovu psihu, izazivajući ga da počne da postavlja pitanja o sebi i svetu oko sebe, izazivajući ga da počne da traži. Samim tim oni ga pokreću na preispitivanje sopstvenih kriterijuma, stavova, svih dotadašnjih znanja, skrivenih uzroka njegovog ponašanja i delovanja. Oni ga nagone da obrati pažnju" ( J.S.)
    Upravo taj aspekt simbola uticao je na ciljano  uvođenje simbola u kolektivnu (pod)svest ljudi radi masovne manipulacije.

KLOVN ZABAVLJAČ

   Ja ću uvek biti i ostati
samo jedan običan klovn.
To me postavlja na daleko
viši nivo od bilo kog političara.“
 – Čarli Čaplin


   Klovn  Nespretan, šašav, smotanko, bezazlen, razdragan, luckast...

       Reč klovn je u upotrebi je od polovine 16. veka u današnjem značenju i ima bezbroj varijanti u svim jezicima sveta. Najkraće klovn je „zabavljač u cirkusu, koji je našminkan i obučen u tradicionalni kostim“ (vrećaste pantalone, široku košulju, velike cipele). U svakoj je kulturi zabava bila veoma važna. Zabavljali su faraone u drevnom Egiptu i careve carske Kine, bilo ih je u Grčkoj, Rimu, ..; u srednjem veku zabavljači su na trgovima uveseljavali narod, dvorske lude su bile nezamenjive na dvorovima i bogataškim skupovima.

 Stara poslovica kaže da je 
potrebno biti veoma pametan 
ako želite da nasmejete nekoga.

   Mnogi autori su upućivali na vezu između humora i mudrosti. Lude su takav primer.  Oni su imali funkciju da zabave i mada su prvenstveno doživljavani kao klovnovi njihova uloga je pokatkad podrazumevala mnogo  više od puke zabave. Tokom važnijih vladarevih pregovora očekivalo se da dosetkama smanje napetost. Zahvaljujući toj veštini stekli su privilegiju slobode govora , u vreme kada takvu slobodu niko nije imao. Postoji zapis da je jednom neki vladar dvorskoj ludi namenio mesto savetnika.( Huizinga).
    Kao odgovor na bedu i jad 30-tih godina pojavili su se u Evropi moderni klovnovi skitnice, među njima majstor nad majstorima – Čarli Čaplin.( izvor)
Sa ovim pokretom komika je ponovo postala nešto više od puke zabave. Likovi modernih klovnova pronosili su socijalnu poruku. Čaplin je ostvario ogroman uticaj na javnost, posebno neposredno pre i tokom Drugog svetskog rata satiričnim filmskim sadržajima u kojima je ismevao omražene ličnosti iz tog perioda, što je na njega bacilo sumnju da je blizak komunistima i navelo ozloglašenog Džeja Edgara Huvera da ga stavi na crnu listu i vodi tajnu istragu o njemu.

 

      Ulogu Čaplina preuzeli su komičari nastavljajući šaljivim tonom progovarati o (ras)padu društvenih vrednosti i društva u celini, karikirajući poznate ličnosti, ismevajući negativne osobine, šaljući komikom svetu vrlo ozbiljne poruke.
   
       Klovnovi su pripali cirkusima, maska je doživela višestruku upotrebu.

     

KLOVN MASKA  
-od smeha do straha -

      Premda  klovan zasmejava, rečima ali i pojavom, nije uvek voljen. Njegova pojava zna da pobudi nelagodnost pa i strah. Stručnjaci ističu, na primer, da se mala deca ne boje klovna kao njega samog, već klovna kao neobično i nepoznato biće. Zbog toga se neka deca jednako boje Deda Mraza i Uskršnjeg zeca. Strah starijih je sličnog porekla. Obično čitamo osećaje i namere drugih preko lica, sa maskom je izraz sakriven.
      Pretpostavlja se da je ova vrsta straha postojala i pre. Predstave i opisi mnogih  istorijskih zabavljača ispunjene su manijakalnim ponašanjem, za zabavljače su vezani suicid,  ubistva.

      Danas je tipični  klovn-zabavljač aktuelan u cirkusima, maska klovna se izdvojila i započela samostalan život.  Kažu da je presudnu ulogu odigrao događaj iz  1836. godine sa  klovnom Žan Gašpard Deburom, čija je pantomima bila poznata širom Francuske. Te godine je on ubio  dečaka svojim štapom za hodanje nakon što ga je dečak isprovocirao na ulici. Nakon tog događaja, na klovnove se počelo gledati kao  na ljude ispod maske.
            Sudbina čoveka iza maske klovna postala je tema za sebe.
       
         Bart (Simpsonovi): „Ne mogu da zaspim, poješće me klovn”, 
     
     U romanu iz 1986 godine Stivena Kinga „It“ zlikovac Penivajs maskiran u klovna zlostavlja i ubija decu, skriva se u gradskoj kanalizaciji i odvodnim kanalima, razgovara sa decom kroz odvode lavaboa. On nije ni malo bezazlen, suprotno, tera strah u kosti.
      Poslednjih godina  Kingovi jezivi klovnovi postali su deo stvarnog života. Oni definitivno nisu više samo zabavni likovi iz cirkusa već i opasna bića.

2016
"....navodi da se 27-godišnji muškarac sa maskom klovna i sekirom u ruci iznenada pojavio na putu. Vozač se toliko uplašio da je udario pravo u maskiranog čoveka.
Ranije je objavljeno da su nemački tržni centri prestali da prodaju maske „klovnova-ubica“ nakon što se u poslednje vreme povećao broj izveštaja o napadima ljudi maskiranih u klovnove.U Berlinu je 25. oktobra nožem ranjen 16-godišnji dečak koji se prerušio u klovna da bi plašio prolaznike.Izveštaji o napadima „klovnova“ takođe su se pojavili u SAD, Velikoj Britaniji i Švedskoj..." (izvor)

2016

"Otkad su prvi put primećeni u avgustu, u Južnoj Karolini, klovnovi naoružani noževima, mačetama i pištoljima pojavili su se u više od 20 saveznih država u Americi. Samo u SAD uhapšeno je više od 30 osoba.​Iako se većina slučajeva završila bez incidenata, slučaj tinejdžerke koju je klovn izbo nožem na smrt dodatno je uznemirio stanovništvo, a da je reč o novoj krizi koja potresa Ameriku potvrdila je i činjenica da je o klovnovima govorio i portparol Bele kuće rekavši da je u pitanju „vrlo ozbiljna situacija“."

2018

"Švedska policija je saopštila danas da traga za muškarcem koji je nosio masku klovna i žutu odeću i koji je kod sebe imao "nešto oštro", a koji je preplašio osmogodišnjeg dečaka koji je išao u školu....Pre dve godine slični incidenti su se dogodili u Švedskoj, Norveškoj i Danskoj, zbog čega je norveška prodavnica igračaka prestala da prodaje kostime klovnova u svojih 114 prodavnica." ( izvor)

KLOVN - maska u demonstracijama 

     Šta predstavlja maska klovna na protestima širom sveta u Hong Kongu, Libanu, Ekvadoru, Čileu ili Kataloniji?  Mnogi demonstranti, u svim tim zemljama, nose masku klovna ili se tipično šminkaju, oblače. Oni zasigurno nisu šaljivdžije. To što je pojava globalna, mada su politički konteksti drugačiji, ide u prilog izdvajanju nekoliko globalnih uticaja na izbor ove maske kao simbola bunta i poruke vladajućima.
    Na prvom mestu optuženih spadaju filmovi. Filmovi imaju veliki uticaj u formiranju mišljenja javnosti, stvaranju sistema vrednosti, publika lako prima " poruke" često bez potpune svesti o eventualnim posledicama prihvatanja. Filmovi,  baš kao i simboli , izazivaju u mladima potrebu za oponašanjem junaka  što ne čudi s obzirom na veliku medijsku koncentraciju  informacija o slavnim protagonistima.

     Poslednji u nizu filmova o klovnu  je filmski hit 2019. godine "Džoker"  Todda Phillipsa koji je uzdrmao svetsku javnost i izazvao lavinu komentara. Film je zaradio preko 600 miliona dolara širom sveta, od čega više od 200 u SAD-u. O njegovoj poruci se vode žestoke polemike,  u njega se učitavaju dijametralno različita značenja.
     Džoker je simbol društvenog stanja čoveka bez šanse koji postaje osvetnik, u to niko ne sumnja, on je simbol nepravde, simbol pobune protiv nje. Nema sumnje da je individualistički bunt i ludilo glavnog junaka ( prourokovan konkretnim okolnostima), jedna mračna urbanistiška priča, postao kolektivistički simbol pobune.
      Kakva je ustvari poruka filma, odnosno kako je shvatila publika?
     Kritičari su podeljeni. Jedni misle da je autor snimio film koji popularizuje nasilje i desničarsku ideologiju, drugi ga slave kao levičarsku subverziju u srcu Hollywooda.
        Da li je poruka filma pobuna - pobuni se ili , obzirom na kraj filma, poruku treba  proširiti i shvatiti kao poruku svima onima koji se osećaju potlačeno da je opravdano ne samo pobuniti se već i ubiti. ( film je zabranjen za mlađe od 17 godina bez pratnje odraslih).
       Film, međutim,  može da se shvati drugačije, kao upozorenje kako može  da okončava čovek u takvom stanju. Sa tog stanovišta film potencira mogućnost tragedije ukoliko se stvari dovedu do najapsurdnijeg zapleta. U tom slučaju poruka filma nije zagovaranje nasilja, već poruka da učinimo sve da bi ga izbegli.
       Nažalost, film ne osuđuje nasilje na svima jasan, direktan način,  i to može da navede mnoge da nakon filma odu kako sa drugom, tako i prvom porukom, uputstvom za nasilno rušenje sistema, ili sa nekom trećom, četvrtom porukom.,
 
  Neko  pada i uspešno se diže na noge – neko posrće i nastavlja dalje posrčući,  neki postaju  Arthur Fleck. 

     Ogorčenim, labilnim  osobama dovoljno je samo malo dotaći najosetljivije mesto da bi odreagovali površno,  nedomišljeno i žustro. Takvi u sebi nose veliki potencijal  ka nasilju.  A svaka mračna, ljudska priča tragičnog završetka, kao ova, ostavlja jak utisak jer otkriva životne neprilike koje mogu sustići svakog izvan povlašćenog sloja elite. Na crnim životnim tačkama slabi pojedinci tonu se sve dublje i dublje,  do dna života,  tu se začinje zlo -  ono koje je u njemu možda bilo ali nije isplivalo, ili zlo iznikne kao čisti nusprodukt  pakla u kom se kidaju sve veze sa sadašnjošću i sa sobom samim.
      Jedna suptilna analiza je pitanje za struku. Struka bi mogla  da da približan odgovor zašto neki konkretan simbol snažno odjekne kod pojedinca, grupe, naroda i kakve su posledice tog odjeka.
      U pomenutom filmu sve vreme osećamo  razumevanje prema postupcima negativnog junaka, ( društveni status najugroženijih nižih slojeva, samohrana majka, bolest, zlostavljanje, ismevanje, nedostatak sreće, itd.itd.) i ta dimenzija filma mogla je odigrati ključnu ulogu upravo kod tih slojeva društva širom sveta.   
       Bez obzira na  uzroke upotrebe maski ( film "Džoker" je samo primer jednog mogućeg okidača za upotrebu maske klovna ), bez obzira na psihologiju pojedinaca koji su je odabrali,  stoji gola činjenica  da je maska klovna postala simbol otpora na ulicama, kao nekada pesnica, ili maska anonimusa. Ova maska, međutim, nosi sobom  posebno zastrašujuću klicu anarhističkog ludila koji pokazuje da su ljudi širom sveta  na opasnoj granici.

    Upravo je to slika đžokera iz filma, korak po korak nastajanja čoveka današnjice, fizički iscrpljenog, izgubljenog, psihički bolesnog, u suštini apolitičnog,  čoveka koji  izaziva sažaljenje ujedno i strah.

      To više nije samo džoker iz podzemlja života, džokerskim bojama obojeni su Tramp, Boris Johnson, svi suludi moćnici sveta koji se  mogu podvesti pod drugu stranu klovnovske simbolike. Film Džoker je polarizirao  mišljenja i ta polarizacija odslikava tipične društvene  podeljenosti  na bogate i siromašne, na narod i vlast,  na leve i desne, na nas i njih koji stvaramo- stvaraju džokere.
     Ovo stanje postaje shvatljive tek u vezi s opštom strastvenošću koja prožima današnjicu na svakom podruĉju.