субота, 20. јануар 2018.

Zlato, merilo tržišta I MOĆI



Zlato je posebno dobro likvidno sredstvo ulaganja. Njega je moguće trenutno unovčiti u bilo koju valutu u bilo kojem delu sveta. A što je važno, trgovanje investicijskim zlatom ( na području Evropske Unije ) oslobođeno je poreskih davanja. Zlato služi kao osiguranje za podmirivanje finansijskih obaveza, kad sve druge mere pretrpe neuspeh. Otud izraz “zlatna rezerva”.

Iako preciznih podataka nema, smatra se da je celoj ljudskoj istoriji proizvedeno manje od 200.000 tona zlata, odnosno oko 10.000 kubnih metara. Ni danas nije moguće utvrditi precizno čak ni količinu novoproizvedenog zlata jer pojedine države, poput Kine ne iznose javno stanje svojih zlatnih rezervi i količinu provoizvedenog zlata na godišnjem nivou iz makroekonomskih razloga, na prvom mestu.   Ilustracije radi, kada bi se svo zlato ovog sveta moglo izliti u jednu kocku ili kvadar, strana takve geometrijske figure bila bi slična jednom teniskom terenu." izvor



I. 2018 
Cena zlata će rasti tokom 2018. godine

Ovih dana se svi bave nagađanjima o ekonomskim kretanjima u 2018 godini. 2017. godina je na na većini tržišta donela nadprosečno visoke prinose. Cene većine akcija su značajno porasle, većina indeksa godinu je završila u plusu, a mnogi od njih se nalaze na rekordno visokim nivoima. Investicioni fondovi koji su ulagali u akcije na razvijenim tržištima su takođe imali pozitivan prinos. Najviši prinos su donele kriptovalute. Cena Bitcoina, tokom 2017. je porasla neverovatnih 1.500%. Ulaganje u alternativne kriptovalute takođe je bilo izrazito unosno.

" Prošle godine se na tržištima dogodilo i nešto neuobičajeno. U situaciji u kojoj je na tržištu akcija došlo do velikog rasta  cena zlata i ostalih plemenitih metala takođe je rasla. Zlato je dobilo na vrednosti 14,5% tokom godine. To je čudno, jer zlato inače služi kao zaštita u nesigurnim vremenima poput ekonomksih recesija i političkih kriza. Analitičari Admiral Markets-a smatraju da rast cene zlata nije slučajnost. Naime, investitori u zlato su po pravilu oprezni ljudi koji preferiraju sigurnost, pa se na vreme žele pripremiti za loša vremena. Povećani interes za kupnju zlata može ukazivati na dva scenarija. Prvi je eventualni pad cena akcija. Od 2009. godine do danas one su na razvijenim tržištima u proseku porasle gotovo 300%, što je jedan od najvećih trendova rasta u istoriji. Po mnogima su akcije sad precenjene. Ako njihova vrednost počne da pada, za očekivati je da će cena zlata početi da raste, stoga je moguće da su se oprezni investitori već počeli pripremati za takav razvoj događaja. Drugi mogući razlog kupovanja zlata je očekivanje visoke inflacije. Poslednjih desetak godina je verovatno period najniže stope inflacije u proteklih stotinak godina, a iza perioda niske inflacije, istorijski, uvek sledi period visoke inflacije. Inflacija je zapravo gubitak kupovne moći valute, a zlato se kroz istoriju pokazalo kao dobar način čuvanja vrednosti.

Ukoliko cene akcija na globalnom nivou nastave da rastu, mogle bi doprineti ubrzanju rasta stope inflacije, što dovodi do rasta cene zlata, a ukoliko dođe do pada cena akcija, zlato bi takođe moglo dobiti na vrednosti. Dakle, šta god da se dogodi s globanim berzanskim tržištem, rezultat bi trebalo da bude rast cene zlata. ( izvor ).

Da podsetim na još nekoliko pokazatelja ovakve prognoze.






II. DO 2018 -
KONCENTRACIJA ZLATA-  FINANSIJSKA ELITA  

Ni zbog čega drugog oni tako
ne polude kao zbog plemenitog metala ..

Ako se pogleda istorija Zapada bogaćenje je svo vreme podrazumevalo gomilanje žutog metala.
 Ono je po pravilu bilo i danas jeste skoncentrisano u rukama vlasti, država, pojedinih institucija i privatnika. Priča o zvaničnom zlatu je ko zna po koji put pokazala čvrstinu metoda bogatih  koje su im omoguč́ile da  postanu jači od kraljeva.

1. 2011.godina 

Finansijski svet upozorava na problem deflacije;  kamate ne samo da su padale, nego su bile čak i “negativne”, a u toj situaciji je logično da milijarderi svoj novac sklanjaju u – zlato. John Paulson, koji je zadržao svoju staru poziciju u zlatu, procenio je već 2011 da bi zlato moglo dosegnuti čak i 4000 dolara za uncu u idućih pet godina, i to zbog labave monetarne politike u SAD-u.

2. 2012.godina 

Džordž Soroš i Džon Polson povećali su svoje udele u najvećem fondu koji ulaže u zlato u trenutku kad je cena ovog plemenitog metala doživela najveći kvartalni pad ( 2012 ). Cena zlata je između decembra 2008. i juna 2011. porasla 70 odsto. Zanimljivo je da su cene zlata rasle jedanaest uzastopnih godina i u tom su periodu povećane čak sedam puta.
Soroš je rasprodao više od trećine deonica američkih kompanija koje je posedovao vrednih preko tri milijarde dolara, a kupio je udeo u Barrick Gold Corp., sa sedištem u Kanadi, koji  je najveći svetski proizvođač zlatnih poluga, te najveće rudarske korporacije koja se bavi iskopavanjem zlata ( sa rudnicima u Argentini, Australiji, Kanadi, Čileu, Dominikanskoj republici, Papui, Novoj Gvineji, Peruu, Saudijskoj Arabiji, SAD i Zambiji). Ima analitičara koji, komentarišući Sorošov povratak zlatu 2012.godine, konstatuju da je „hohštapler zakasnio kada je deljen zlatni kolač“.To bi značilo da je do 2012 „zlatni kolač“ već pojeden a da su Sorošu dozvolili samo da pokupi mrvice ispod stola.

U jednom od intervjua iz te godine Soroš je procenio da ulazimo  u jedan od najopasnijih perioda u istoriji : "trenutna situacija je najozbiljnija i najteža s kojom sam se susreo kroz karijeru. Dolazi iznimno teško vreme, slično Velikoj Depresiji u 30-tima. Suočavamo se sada sa opštim ograničenjem troškova u razvijenom svetu, koje preti da će nas staviti u decenijsku stagnaciju, ili još gore. najbolji scenario je deflacijski okoliš. Najgori scenario je potpuni financijski kolaps..."...Nakon toga moglo bi doći do velikih nereda na ulicama Amerike, što bi moglo poslužiti kao izvinjenje za upotrebu oružja od strane vlasti, te za uvođenje restriktivnog političkog sistema u kojem bi indivudualne slobode bile još više ograničene – kazao je Soroš u intervjuu za Njuzvik. Što se „kolapsa EU” tiče, Soros ga naslućuje još od izbijanja grčke dužničke krize 2009. godine, sa napomenom da do njega ne mora doći ako se EU preusmeri u drugom pravcu.

Ne zaboravimo da je te godine prvi put "najavljen" Brexit. u članku u The Economistu (tada u varijanti "Brixit").

3. 2013.godina 

Top-menadžer švajcarske banke UBS Džozef Štadler je  izjavio da bogataši ne praveći buku zlato kupuju u tonama. Bila je to jasna najava pripreme bogataša na moguća zla vremena.


4. 2016. godina 

Ove godine je održan  Referendum o članstvu Ujedinjenog Kraljevstva u Evropskoj uniji. Nakon pozitivne odluke cena zlata je četiri nedelje uzastopno  rasla.     Prema dostupnim medijskim informacijama većina velikih svetskih investitora su  ove godine pretvorili svoju finansijsku imovinu u fizičko zlato. Bila je to uobičajena panična reakcija nakon iznenađujućih rezultata Brexita. Nakon kratkog zastoja, od svega dva dana, tržište se stabilizovalo.

Soroš se oglasio i tom prilikom sa podjednako zlokobnim slutnjama :

"Američka privreda će pokleknuti. Kinu čekaju sukobi unutar političkog rukovodstva i neslućena dužnička i privredna kriza, koje će izvesti deflaciju u SAD i ostatak sveta. Evropa je na ivici kolapsa. Posle nerešene finansijske drame u Grčkoj i zasad nerešive izbegličke krize, ako još i Velika Britanija izađe iz EU, egzodus drugih država i dezintegracija EU postaju praktično neizbežni. Zlato je jedino pouzdana investicija" .

Sorošev istup je, dakako, prokomentarisan. Naime u knjizi „Alhemija finansija“, koja je ugledala svetlost dana još krajem 1980-tih, Soroš je  zaključio kako njegove izjave mogu kardinalno da utiču na tržišta i čak na ekonomije suverenih zemalja, i odmah se ogradio da se "trudi"  da ne daje takve izjave. Ipak on ih je i dalje davao i očito sa jasnim namerama.  Zbog toga su njegove izjave odmah stavljene u kontekst momentalnih dešavanja pa su  pojedini analitičari bili mišljenja da on pokušava da izazove paniku radi rušenja rublje. Time bi, po njima, postigao da ruska centralna banka, umesto da kupuje na tržištu devize ili zlato u cilju slabljenja rublje, počne da ih prodaje radi jačanja rublje.Tada bi se na tržištu povećala ponuda fizičkog zlata, što bi omogućilo da se privremeno zadrži rast cene zlata i imovine kompanija za proizvodnju zlata.


PRIVATNE REZERVE ZLATA 

Podaci o zlatnim rezervama koje ne spadaju u kategoriju zvaničnih rezervi, tj. koje se vode kod privatnih struktura ili su u posedu privatnih lica, fragmentarni su i nepouzdani. Tačne cifre ne mogu da daju čak ni eksperti Svetskog saveta za zlato. Postoje samo pretpostavke, i one su sledeće: u rukama privatnih lica se nalazi preo 30.000 tona zlata u obliku nakita i drugih nemonetarnih oblika. Otprilike još toliko dolazi na rezerve u obliku monetarnog zlata – zlatnih novčića i standardnih poluga. To je zlato privatnih investitora – pravnih i fizičkih lica. Neki eksperti pretpostavljaju da su nezvanične rezerve monetarnog zlata već danas veće od zvaničnih zlatnih rezervi.

Ako bi se sudilo po javnim izvorima – na današnji dan najveću nezvaničnu rezervu predstavlja rezerva zlata privatnog fonda SPDR Gold Shares ETF. Akcije SPDR Gold Shares ETF su počele da se kotiraju na Njujorškoj berzi fondova i spadale su u one akcije koje najbrže rastu u svetu. Sada se kotiraju i na Singapurskoj, i na Tokijskoj berzi fondova. Zlatne rezerve navedenog fonda iznose 1.260 t. Čuvar tog zlata je banka HSBCkoja se nalazi pod kontrolom klana Rotšildovih. Zlato se čuva u Londonskom centralnom trezoru banke, a uostalom, može da bude smešteno i u ostalim trezorima te banke. Ostali privatni zlatni fondovi su sitni. Ukupne rezerve svih takvih fondova se procenjuju na 2.100 – 2.200 tona, odnosno na približno 7% svih nezvaničnih rezervi monetarnog zlata u svetu.


 ( izvor)




Poseta britanske kraljice Elizabete Druge i princa Filipa – vojvode od Edinburga trezorima zlata u Banci Engleske 13.12 2012. godine, svetski mediji masovno su reklamirali. Koliko može da se veruje javnim glasilima, u podrumima Banke Engleske leži 20% zvaničnih rezervi svetskog zlata. Naravno da se kraljica nije bavila prebrojavanjem zlatnih poluga i proverom količine zlata u njima. Međutim, njena fotografija ispred sjajnih poluga trebalo je sve da ubedi da je u „zlatnoj kraljevini“ sve u najboljem redu.


DRŽAVE - BANKE

 Osim imućnim i dalekovidim građanima zlato je oduvek bila omiljena imovina i državama. Dakako, u mnogo većim količinama.


Nešto se čudno dešavalo poslednju deceniju. Pretpostavka je  da su veliki bankari  tajno prebacivali zlato iz državnih trezora u privatne sefove. Posledice  tajnih manipulacija rezultirale su nepoverenjem.  Podaci WGC ukazuju na rast zlatnih rezervi mnogih zemalja od kraja 1980. godina, pogotovo nakon poslednje krize 2008.godine.

Da spomenemo još jednu neuobičajenost.  Krajnje je netipično da centralne banke daju smernice u vezi sa  politikom zlatnih rezervi, ali je ECB tako postupila 1999. godine kada je cena zlata pala na ekstremno nizak nivo. Tada su 21 udružene evropske centralne banke donele sporazum u okviru kog su se obavezale da neće prodavati više od 400 tona zlata godišnje i ne više od 2.000 tona u periodu od pet godina. Po isteku sporazuma, 2014 je produžen ugovor uz objašnjenje da:
„Zlato ostaje važan element globalnih monetarnih rezervi, a zemlje potpisnice novog petogodišnjeg ugovora će nastaviti da koordinišu svojim transakcijama u zlatu kako bi izbegle tržišne poremećaje“,

Cela ova situacija jako podseća na predratno i ratno doba u Americi, ali i situaciji posle ukidanja zlatnog standarda.



 Banka Federalnih rezervi New York


AMERIKA- FED

Godine 1933. Franklin Roosevelt je na zahtev Wall Streeta u cilju “stabilizacije bankarskog sistema” u uslovima Velike depresije izdao dekret da se oduzme sve zlato (u kovanicama i polugama) u SAD koje su držala fizičke i pravne osobe. Istina, formalno im je – u zamenu – isplaćivan papirni novac, ali u praktično duplo manjoj vrednosti, tj. to je faktički bila konfiskacija. Važno je istaknuti da se oduzimanje sprovodilo u trenutku kada su u Sjedinjene Države od nacističke i japanske agresije masovno bežali stanovnici Evrope i Azije. Zahvaljujući tome su zlatne rezerve američkih Federalnih rezervi naglo porasle: sa 6-8 hiljada tona početkom 1930-tih godina na 20 hiljada početkom 1940-tih. Tada su zlatne rezerve SAD postale najveće na svetu.
Ono što je zanimljivo jest da se oduzimanje zlata od stanovništva nastavilo čak i kada se kriza završila, iako je posle završetka Drugog svetskog rata BDP Sjedinjenih Država praktično neprestano rastao.
Uprkos stalnom prilivu žutog metala, njegova količina u Federalnim rezervama se stalno smanjivala – za više od 2,5 puta od 1946. do 1972. godine (s 20,2 hiljada na 8,5 hiljada tona). To jest rezerve su se smanjile praktično za onu količinu koja je 1930-tih oduzeta stanovništvu tokom Ruzveltove reforme.
Službeno objašnjenje je bilo da su te “mere neophodne radi održavanja stabilnosti dolara”. Međutim, faktički (ako se ne računaju relativno male isplate De Golovoj Francuskoj)  žuti metal se prelio u privatno vlasništvo onih bankarskih grupa koje su bile deoničari Federalnih rezervi.  Federalne rezerve su praktično zamrzle svoju službenu statistiku. Prema njoj, američke zlatne rezerve su od 1972. godine, navodno, praktično nepromenjene (8,2 hiljade tona 2016. godine).
izvor

Bank of England Nominees Limited

Britanska Centralna banka, koja se, za razliku od američkih Federalnih rezervi, nalazi u državnom vlasništvu, 1977. godine osniva misterioznu strukturu pod nazivom Bank of England Nominees Limited (boene). Ovoj banci je dato pravo da praktično neograničeno predstavlja interese Banke Engleske, a podaci o stvarnim deoničarima se nisu objavljivali. Po tvrdnjama Nezavisne stranke Ujedinjenog Kraljevstva, kontrolni paket u osnivačkom kapitalu Bank of England Nominees Limited regiji  pripada privatnim finansijskim strukturama.
I praktično istovremeno sa pojavom boene, prema službenoj statistici, počinju naglo  da se smanjuju zlatne rezerve Banke Engleske. Paradoksalno, dok je BDP Velike Britanije rastao – rezerve plemenitog metala Ujedinjenog Kraljevstva su se smanjivale. U drugoj polovini 1970-tih za pola – sa 1.200 na 600 tona. U razdoblju od 1990. do 2000. ponovo su se smanjile upola – na 300 tona.




RUSIJA I KINA

Rusija i Kina su u poslednje vreme značajno uvećale svoje zlatne rezerve. Prema izveštajima MMF-a, ruska centralna banka je gotovo utrostručila svoje rezerve zlata od 2005 i poseduje najviše zlata od 1993 godine. MMF je krajem 2015 godine objavio da su rezerve zlata te zemlje na dvodecenijskom maksimumu, pa su godinu završile na 1.208 tona.
Kineske zlatne rezerve su misterij. Špekuliše se da Kina ima mnogo veće zalihe zlata u trezorima centralne banke nego što u svojim izveštajima objavljuje. Analitičar Džulijan Filips je izjavio da veruje da Kina kontroliše cenu zlata tako što kupuje taman toliko zlata da se cena ne podigne.
Prema službenim statistikama, Kina ima 1 054 tona zlata u njihovim trezorima, ali je to brojka iz 2009. godine. Međutim, u samo sedam meseci 2012. godine azijski div je uvezao 458,6 tona zlata preko Hong Konga, izjavio je Jim Rickards savetnik Pentagona za financijske pretnje.
Nemojte zaboraviti da je Kina u vrhu po iskopavanju zlata, proizvodeći oko 420 tona godišnje, dok je Rusija iza SAD ( 230 TONA ) i četvrta po svetu sa 220 tona proizvedenih godišnje.

                                        FED 


IPAK...VEĆINA ZLATA

ostalih država je u Americi i Britaniji

Čuvanje rezervi zlata u inostranstvu je praksa uspostavljena posle Drugog svetskog rata, nakon što je Sovjetski Savez zauzeo istočni deo Nemačke. Zlatne rezerve države  su predale  SAD-u i Velikoj Britaniji.
 U Banci Engleske je krajem 2012. bilo 5,1 hiljada tona stranog zlata, a u američkim Federalnim rezervama – 6,2 hiljade tona. To zlato je bilo predato na čuvanje Velikoj Britaniji i SAD u zamenu za garanciju  pružanja podrške kreditno-bankarskom sistemu i očuvanja sigurnosti. Osim toga, Washington i London su obećali da neće destabilizovati  unutarpolitičke sisteme država koje im predaju dragocenosti.
U Federalnim rezervama SAD čuva se zlato 60 država,uključujući mnoge članice EU, Azijskih saveznika Washingtona i latinoameričkih zemalja. Ujedinjenom Kraljevstvu je predato na čuvanje zlato zemalja iz takozvanog Commonwealtha nacija (Australija, Kanada, Indija, JAR, Novi Zeland i dr.)i niza evropskih kontinentalnih država (Austrije, Švicarske i dr.), Kao i Meksika.
Poslednja davanja su vezana za novonastale države. Direktor Centralne bankeJermenije,koji je stekao obrazovanje u Americi, uverio je svoju vladu da zameni svoje zlatne rezerve (1,4 tone) za dolare.

Azerbajdžan je smestio svoje rezerve (30 tona) u londonski trezor banke JP Morgan.
Eksploatacija zlata u Gruzijinašla se u rukama nekoliko zapadnih finansijskih grupa. “Zahvaljujući” njima zlatne rezerve postale su najmizernije na svetu – manje od 0,1 tone.

Istim putem je već krenuo i Kijev.Ukrajinskipremijer Arsenij Jacenjuk naglo je smanjio ukrajinske zlatne rezerve – samo 2014. godine smanjio ih je praktično blizo nule .Prema podacima MMF-a i Svetskog saveta za zlato, Ukrajina je u februaru 2014 raspolagala sa42,3tone zlata, što je predstavljalo osam odsto ukupnih državnih rezervi. Doduše, bivši guverner Centralne banke Ukrajine Sergej Arbuzov tvrdio je u to vreme da zemlja ima21 tonuzlata rezervi. Prema MMF-u, Ukrajina je u oktobru raspolagala sa 26,1 tonom zlata. Ako je verovati informacijama MMF-a, postavlja se pitanje šta se od februara do oktobra ove godine desilo sa 16,2 tone ukrajinskih poluga i koliko zapravo Ukrajina sada ima zlata. Jedna od teorija jeste da je Ukrajina odlučila da izmesti zlatne rezerve u SAD ubrzo nakon državnog udara, a nakon susreta premijera Arsenija Jacenjuka sa američkim liderom Barakom Obamom”, izvestila je  Raša tudej. Druga teorija o sudbini dvadesetak tona zlata jeste da je Kijev – u vreme rekordno niske cene zlata (najniže od oktobra 2008. godine) –diskretno prodao deo poluga.
„Zemlji je trebala gotovina”,  lakonski je objasnio za agenciju Blumberg Brajan Lejsi, profesor Triniti koledža u Dablinu.

Španija : Madridski Trg Cibeles mesto je na kom navijači Real Madrida, odnosno Atletica, slave osvajanje trofeja. Trideset pet metara duboko ispod fontane na Cibelesu nalazi se trezor u kojemu Banco de Espana čuva državne zlatne zalihe. Prostorija otvorena 1936. ima površinu od 1500 M2 , a do nje se dopire kroz troje sigurnosna vrata. Vanjska su vrata debela 16,5 tona, srednja 15 tona, a unutrašnja osam tona. Osim zlatnih poluga u trezoru se čuvaju i zlatnici iz raznih epoha, a ukupna je vrednost pohranjenog zlata u 2016 iznosila je osam milijardi dolara, što nije mnogo u usporedbi s brojem stanovnika (45 milona) i opsegom privrede.



 Švajcarci imaju primamljive zlatne rezerve više od hiljadu tona, osme su na svetu u apsolutnom iznosu. U skladu sa svojom poslovičnom diskrecijom i tajnovitošću dugo nisu  objavili javnosti gde drže svoje zalihe žutog metala.  Švajcarska nacionalna banka je pre dve  godine po prvi put obelodanila da dve trećine drži kod kuće, u Banci Engleske 20 odsto a u centralnoj Banci Kanade 10 odsto. Smatra se da su samoj zemlji one smeštene u velikim podzemnim sefovima blizu zgrade konfederalnog Parlamenta u Bernu, no gde god bili možemo računati na to da su i tehnološki i konstrukcijom neosvojivi. Tada je predsednik švajcarske centralne banke Tomas Jordan rekao da ne smatra da centralna banka treba da vrati to zlato u zemlju ili da poveća svoje rezerve. Istog su mišljenja bili građani koji su na referendumu koji je pokrenula nacionalistička Švajcarska narodna partija. Građani su, sa 78 odsto glasova "ne", odbili da se zabrani centralnoj banci da prodaje zlatne rezerve, da se obaveže da ih uveća na 20 odsto ukupnih rezervi a da sve zlato vrati iz inostranstva.






Inače, od 100 rangiranih zemalja, najveće rezerve zlata imaju
1. SAD,8.133,5tona
2. Nemačka3.384,2tone
3.Međunarodni monetarni fond sa 2.814&tona,
4. Italija sa2.452,8 tona
5. Francuska sa2.435,4tone
6. Rusija sa1.094,7tona.

Grčkau rezervama ima 112,2 tone zlatnih poluga,Bugarska  40 tona. Pretposlednji na listi, na 99. mestu je Haiti sa 1,8 tona, a Albanija sa 1,6 tona zaključuje listu 100 rangiranih zemalja po obimu rezervi zlata.

BALKAN - SUKCESIJA PODELILA 8,5 TONA

NEKADAŠNjE jugoslovenske republike postigle su 2004. godine sporazum o raspodeli monetarnog zlata Narodne banke Jugoslavije u evropskim bankama. Vrednost podeljenih 8,5 tona zlata bila je, kako je saopšteno, oko 107 miliona dolara, pri čemu je tadašnjoj zajednici Srbiji i Crnoj Gori pripalo 38 odsto, Hrvatskoj 23, BiH 15,50, Makedoniji 7,5 odsto, a Sloveniji 16 odsto. Zlato je bilo čuvano u banci Kredi svis u Cirihu i u Francuskoj centralnoj banci u Parizu
Narodna banka Srbije raspolaže, prema podacima Svetskog saveta za zlato (WGC), sa oko 17,5 tona zlata ( 16,1 tonom, prenosi makedonski portal Sitel.mk) .Ali, za razliku od uvreženog mišljenja, trezori NBS nisu puni ni novca ni zlata. Makedonija ima 6,8 tona zlatnih rezervi, Slovenija 3,2 tone ispred Bosne i Hercegovine koja ima tri tone. O Hrvatskoj i Crnoj Gora nisam pronašla podatke.

Svetske rezerve zlata prema obliku i količini:

1. Nakit: 84.300 tona 49.2%
2. Investicione poluge i kovanice: 33.000 tona 19.26%
3. Centralne banke: 29.500 tona 17.2%
4. Industrijska proizvodnja: 20.800 tona 12.14%
5. Nepoznato: 3.700 tona 2.2%

Za vreme ove decenije odvija se tragična rasprodaja porodičnog zlata epskih razmera slična onoj pre i tokom drugog svetskog rata. Na našim prostorima prodajna cena je bila od 20 do 30 posto niža od onih u svetu.




STVARNO STANJE REZERVI

Revizija u Fort Noksu, gde se čuva zlato, nije izvršena još od Ajzenhauerove administracije, pa se ne zna da li to zlato još postoji i u kojoj količini. Za lažno zlato pročulo se, nekako stidljivo, 2009. Kina je te godine dobila pošiljku zlata. Zlato je uobičajen način razmene među državama da se otplati dug. Naravno da su izmerili čistoću i težinu zlata.Tada je dosao šok.Poluge su bile lažne.U sredini je bio tungsten samo obložen zlatom. Najzanimljivije je to da je svaka poluga imala registracijski broj. Svaka od tih poluga pristigla je iz Fort Knox gde su bile uskladištene godinama.
2015 godine kineski biznismen specijaliziran za prevoz zlata iz Afrike prijavio krađu 998 kilograma kineskog zlata u polugama, a gubitak jE procenjen na 38 miliona dolara. Pri slanju vrednog tereta prema Kini kao novom vlasniku utvrđeno je da su poluge u torbama bile ispunjene ponovo drugim metalom: tungstenom .
Američki novinar Rob Kirby je krajem 1980. godine pisao da je u Sjedinjenim Državama proizvedeno oko 1,5 miliona poluga od pozlaćenog tungstena težine 400 unci. Nakon toga je 640 000 tih poluga završilo u Fort Knoxu, jednom od glavnih američkih trezora. Zanimljivo je da je pronađena količina lažnog zlata identična razlici koja se pojavila u američkim trezorima. Naime, kako prenosi RT Actualidad , količina koja je pronađena budi sumnju budući da SAD „imaju“ 256 milona unci, dok Svetsko veće za zlato (World Gold Council) navodi da FED početkom ove godine poseduje 261,5 miliona unci američkog zlata. Možda je sve i slučajnost.Ali mnogi veruju da je značajan deo tog zlata prodat ili pozajmljen.
Bivši pomoćnik u američkom ministarstvu finansija, Pol Kreg Roberts, tvrdi „da FED to zlato uopšte ne poseduje“. On dodaje da „sve zlatne rezerve SAD-a, uključujući i zlato drugih zemalja, nisu u trezorima Federalnih rezervi.......Stručnjaci koji prate tržišta zlata sumnjaju da je FED već potrošio sve američke rezerve zlata, a kada se to dogodilo, počeli su da koriste sve ostalo zlato iz svojih depozita. To se dogodilo negde tokom 2011. godine, kada su američke zlatne rezerve u potpunosti iscrpljene“, izjavio je Roberts u intervjuu za portal King World News.
Ovi i slični događaji su doveli do toga da su neke zemlje koje drže svoje zlato u SAD-u tražile njegovu repatrijaciju. Neuspešno, naravno. Nemačkoj, koja ima 45% svog zlata u New Yorku, nije dopušteno da izvrši inspekciju nad svojim rezervama.

ZAHTEV ZA POVRAT ZLATA


Nemačkaod 2012. godine traži da joj se vrati 1 536 tona zlatnih rezervi koje se nalaze u trezorima FED-a u Njujorku. Nakon početne inicijative krajem 2012. godine, u januaru 2013. „Bundesbank“ objavljuje da se ta strategija promenila i da želi da vrati 374 tone nemačkog zlata iz Pariza kao i  300 tona od ukupne količine koja se nalazi u trezorima Federalne banke u Njujorku. SAD su tražile rok od sedam godina da bi izvršile operaciju transfera. Berlin je 18 meseci kasnije uspeo da dobije svega 37 tona, odnosno 32 tone iz Pariza i samo 5 tona zlata iz Njujorka, prenosi RT
     Nemački zahtev za zlatom je došao nakon što su Nemci u svojoj Središnjoj Banci otkrili lažne zlatne poluge od volframa. Tako se Nemačka pridružila  Kini koji su isto tako prevareni od Američkih Federalnih Rezervi. Nemački list Der Spiegel pisao da u FED-u nemačkim inspektorima nisu čak dozvolili ni da vide ogromne zlatne rezerve njihove države i to „zbog interesa sigurnosti i procesa kontrole“.
Ipak, 2013. Berlin je uspeo da se izbori za odluku o povratku u zemlju 674 tone zlata od ukupno 2355 tona koje su čuvane u SAD, Engleskoj i Francuskoj.
 Plan je bio napravljen za šest godina i trebalo je da se završi 2019. Berlin je uspeo da u 2013. vrati 5 tona zlata, u 2014 – 151, a već 2015. – 210. Za potpunu realizaciju plana ostalo je da se vrati još 308 tona. Ako se dinamika vraćanja zlata naglo ne uspori, onda bi plan vraćanja mogao prevremeno da se ostvari.
Prvo, po završetku plana u sefovima „Dojče banke“ u Frankfurtu biće skoncentrisano više od polovine nemačkog zlata. Do 2013. na teritoriji Nemačke nalazila se samo jedna trećina rezervi zlata,
45 odsto je bilo u Njujorku, 13 dosto u Londonu i 11 odsto u Parizu.

U 2014.  Holandija je premestila  zlato vredno 5 milijardi dolara (petina rezervi) iz Federalnih rezervi SAD. Sada je trećina rezervi u Amsterdamu, trećina u Njujorku a po petina u Otavi i Londonu.
Usledio je sličan potez Belgije.

U međuvremenu Azija, koja poseduje 85% svetskih zaliha zlata, sudskim putem pokušava prisiliti Federalne Rezerve i Europsku Centralnu Banku na povrat svog zlata koje je posuđeno još 1930. To je zlato kojim Azijci pokušavaju stvoriti novi globalni financijski sistem. Legalno, većina tog zlata pripada Qing  dinastiji, stoga su Kinezi prošle godine članoima ove dinastije dopustili povratak u zemlju.

NAPOMENA :
podaci su sakupljeni pre godinu dana

____________________________

TREZORI 


AMERIKA 




                                   Fort Knox
Dakle, najveće zlatne rezerve u apsolutnom iznosu imaju Sjedinjene Američke Države, a dve lokacije na kojima je pohranjena njihova glavnina sinonim su za sigurnost i neprobojnost. Američki zlatni trezor u Fort Knoxu simbol je neosvojivog utvrđenja, u koje se ne bi mogao uvući ni Ethan Hunt. Ova građevina u Kentuckyju i jest, kao što joj ime kaže, vojna utvrda, no njezine su zidine za potencijalnoga kradljivca najmanji problem. Tko bi i uspio svladati granitne zidine i proći pored stražara naoružanih strojnicama, našao bi se pred trezorom zaštićenim 22-tonskim vratima. Brava na vratima je toliko složena da je za njezino otvaranje potrebna akcija nekolicine ljudi, od kojih svatko zna samo dio kombinacije. No ni to nije zadnja prepreka: Fort Knox i danas služi kao  vojna baza te je u njemu i oko njega raspoređeno 30.000 vojnika s pripadajućim tenkovima, oklopnim transporterima i helikopterima Apache. Logično je da se nitko nije odvažio na pokušaj pljačke Fort Knoxa, barem koliko je poznato javnosti.
Iako je Fort Knox dom za 5046 tona zlata, 2,5 posto svog ikad obrađenog zlata u povijesti, još je više ovog metala spremljeno u njujorškom Trezoru saveznih rezervi. Ispod ulica na Manhattanu nalazi se 7716 tona zlatnih poluga, a sigurnosne su mjere toliko stroge da ljudi uopće ne ulaze u trezor: poluge u njemu slažu ili iz njega vade roboti, kojima se upravlja izvana. Oko trezora je i ekipa vrhunski treniranih zaštitara koji nišane preciznije i od Prljavog Harryja.





BRITANIJA


U toj građevini stanuje 4600 tona zlata, što britanskog, što tuđeg, po čemu je ovaj trezor među najbogatijima na svetu. Zidovi su mu toliko debeli i otporni da su se službenici banke skrivali iza njih za vreme napada “Luftwaffea” u Drugom svetskom ratu. Otvaranje vrata trezora naporna je operacija, koja uključuje zvučne naredbe, ključeve i šifre. I još neke mere koje javnosti nisu poznate. Srebro je mnogo manje vredno od zlata, ali je podjednako privlačno ulagačima željnih sigurnosti. Londonski Silver Vaults koristi istovrstan trezor kakav su Amerikanci koristili prilikom nuklearnog testiranja u Nevadi. Cilj testiranja bilo je utvrđivanje razorne moći 37-kilotonske bombe, no njezina je eksplozija uspela samo razbiti čeličnu oplatu, ali ne i razbiti trezor. Tokom Drugoga svetskog rata nemačke su bombe srušile banku u kojoj se nalazio trezor, ali je sam trezor ostao neoštećen.


_______________________________________




Zlatni standard


Govoriti o državama injihovim zlatnim rezervama nemoguće je bez poznavanja principa zlatnog standarda.

Tri su osnovna oblika ovog sistema u teoriji i praksi:

1. SISTEM ZLATNOG KOVANOG NOVCA- koji je podrazumevao emitovanje kovanog zlatnog novca određene nominalne vrednosti i njegovo puštanje u opticaj;

2. SISTEM ZLATNIH POLUGA - koji podrazumeva pokrivenost emitovanog novca,  zagarantovanom mogućnošću da u svako doba zainteresovani imaoci novca mogu isti zameniti za zlatne poluge prema unapred fiksno utvrđenoj ceni;

3. SISTEM RAZMENE ZLATA- koja ne podrazumeva emisiju novca niti mogućnost neposredne i garantovane razmene istog za zlatne poluge, već se sistem bazira na fiksiranju kursa jedne valute za valutu druge države koja emituje novac sa zlatnom podlogom.

Smatra se da je za nametanje zlatnog standarda najzaslužnija porodica Rotšild koja je, za vreme Napoleonovih ratova, uspela da nakupi neverovatne rezerve dragocenog metala. Trebalo je to zlato naterati da „radi“, odnosno od njega napraviti kapital koji donosi dobit. Rotšildovi su pronašli vrlo jednostavan i efikasan način – da se društvu naturi zlatni standard. (izvor) U prilog ovoj teoriji ide činjenica da je, posle Napoleonovih ratova,Banka Engleske bila PRVA koja je prihvatila zlatni standard. Ona je bila u vlasništvu jednog od petorice sinova osnivača dinastije Rotšild – Majera Amšela Rotšilda.

"Zatim su se zlatnom standardu u 19. veku priključili Nemačka, Francuska, Belgija, Italija, Rusija, SAD i mnoge druge zemlje. Sa prekidima zbog svetskih ratova (Prvog i Drugog) zlatni standard je važio do sedamdesetih godina 20.veka. Prvo je bio „klasičan“ ili
zlatno-novčani. Posle Prvog svetskog rata on je pretvoren u zlatno - položni (papirne novčanice su menjane samo za zlatne poluge koje su bile propisanog standarda) i zlatno-devizni (mogućnost da se nacionalne novčanice mogu menjati za devize koje su imale pravo da se konvertuju u zlato). Posle Drugog svetskog rata, do 1971.godine, postojao je zlatno-dolarski standard kod koga je državna blagajna SAD vršila razmenu dolara za zlato." ( izvor)

Da li je moguće ponovno uspostvljanje zlatnog standarda
 1972.&godine predsednik SAD Richard Nixon ukinuo takozvani Bretonvudski sistem, koji je garantovao “zlatni standard” dolara. Iako je slatni standard napušten u potpunosti, centralne banke se ne odriču zlata koje im služi kao rezerva.  Nakon počeka velike ekonomske krize iz 2008. godine, potražnja centralnih banaka za zlatom u konstantnom je porastu. Pored centralnih banka, pojačana je potražnja za zlatom i među kompanijama i fizičkim licima u cilju diverzifikacije investicionog portfolija i očuvanja vrednosti dela imovine na duži rok.

Istovremeno se od tada čuju glasovi za vraćanje "zlatnog standarda"a da li je to moguće veliko je pitanje.
Zvanično se u Švajcarskoj raspravljalo o nacrtu uvođenja zlatnog franka, u SAD, država Juta, donet je zakon o zlatnom novcu, a još u tucetu drugih država ovakvi su zakoni na stadijumu diskusije. U muslimanskom svetu inicijator projekta „zlatnog dinara“ bio je Gadafi 'ali zbog oružane agresije zemalja Zapada na Libiju taj projekt nije uspeo da zaživi. (izvor)

Evo jednog razmišljanja o mogućem uvođenju zlatnog standarda na primeru SAD i Srbije

 Državni dug SAD je oko 18,1 biliona dolara a država ima najveće rezerve zlata na svetu – 8.133,5 tona. Sa aktuelnom cenom od 1.192 dolara za uncu to je 310 milijardi dolara, što znači sa svim zlatom ne može se pokriti ni dva odsto duga SAD, a kamoli sva količina dolara na svetu.

Za "zlatni dinar" Srbija bi morala dokupi zlata toliko da u trezorima NBS bude oko 28,3 tone i to samo za gotov novac u opticaju, odnosno samo 8 do 10 odsto novca u ekonomiji. Već za za ono što ekonomisti nazivaju dinarski primarni novac (gotov novac u opticaju i bankarske dinarske rezerve), zlatni polog bi trebalo da bude nešto veći od 79 tona zlata.

 I treće, BDP globalne ekonomije je oko 80 biliona dolara, i raste 3 do 4 procenta godišnje. Naći toliko zlata svake godine na Zemlji je jednostavno nemoguće.

Treba imati na umu da države ne moraju da imaju zlatne rezerve.  Hrvati su svoje (13,2 tone) prodali 2001. godine a da ga države čak ne moraju da prodaju ni kada "gori pod nogama", pokazuje i slučaj Grčke, koja iako duguje 330 milijardi eura i bori se sa kreditorima da ne ispadne iz Evrozone, i dalje leži na svom zlatu . Njene zlatne rezerve, naime, miruju na 112 (125) tona, čak su porasle od pretkrizne 2007. godine. Grčka možda čeka da plemenitoj kovini cena još naraste kako bi ga tek onda trampila za novac.
 Portugal, sa sličnim brojem stanovnika, u još je bizarnijoj poziciji jer je vlasnik čak 383 tone zlata koje bi mogao prodati za 13,3 milijarde eura. No i Lisabon mudro ćuti i pušta da mu EU dade paket od 80 milijardi eura pomoći. U ranim danima eura portugalska je Narodna banka prodala zlata u vrednosti od 2,8 milijardi eura kako bi povećala likvidnost, no 2007. ga je prestala prodavati, nekako u isto vreme kad i Grčka.

______________________________________

Zlato nekada

Tradicija

......Kada su španski osvajači upoznali praameričko društvo u Meksiku, na poluostrvu Jukatan, i u Peruu, pala im je u oči bliska veza između zlata i vladara. Tada to niko nije razumevao. Zlato nije bilo novac, nije bilo imovinsko dobro, nije bilo nakit ni ukras u današnjem smislu. Izgledalo je da je sve zlato pripadalo vladaru, bilo gde da se nađe i bilo gde da je. Vladar, međutim, nije koristio metal. Prema zabeleškama, Inkama je bilo zabranjeno da dodirnu neki predmet, sem ako nije bio od zlata. Zlatni pribor za jelo, tanjir, šolja, štap, balčak mača, buzdovan, tron, kopča, igla, dugme, sandale, sve od zlata. O luksuzu nema ni govora. O razmaženosti još manje. Bilo je nekog poistovećenja između bića vladara, zlata i činjenice vladavine. Što se može naći i u starim egipatskim, kineskim, hindu i bliskoistočnim društvima. U ovom teškom, čarobnom metalu prigušenog sjaja, u njegovom blistavilu poput sunca, kao da je zaustavljena svetlost značila samu vladavinu. Ali iz korena drukčije nego što se danas shvata vladavina.
Vladavina nije bila večita aktivnost kao kod nas, neprekidna delatnost instinkta vlasti. Vladavina je pasivna činjenica, kao što je sunce pasivno, kada samo postoji, a njegovi topli zraci su izvor života. Aktivitet vladara je nedelovanje (Tao). Sunce – zlato – vladar su rođaci, ako i ne u zemaljskoj, ono u kosmičkoj perspektivi.

Bela Hamva


2 коментара:

  1. “ Aktivitet vladara je nedelovanje ( Tao)” ; aktivitet koji održava ravnotežu. Lepo rečeno, a da li je tako ikada bilo ?
    Pesnik u prolazu

    ОдговориИзбриши
  2. Dobro je podsetiti na zlato u vreme uzburkanog cryptomarketa. Ipak je crypto trgovina dominirala proslom godinom pa smo smetnuli s uma zlato. Ja sam smetnuo, da budem precizan. Nisam sumnjao da ga elita i dalje nabavlja, ma uvek je dobro doci do svezih cinjenica. Od medija ne ocekujem realnu sliku. Pocinjem debelo da sumnjam u sve izvestaje, pumpanje podataka je oproban sistem usmeravanja trzista. Daleko je pojedinac od mogucnosti pravovaljane procene jer ne taspolaze elementarnim informacijama. Da nije logike zavrsili bi na dnu kao i ovi jadnici koji su u crypto uskocili u voz u pokretu bez elementarnih znanja o trzistu, tehnologiji, odnosima snaga u politici i tako dalje. Ekonomisti, pises, najavljuju uzlaznu putanju i pad berzi. Nisu se pokazali tokom poslednje krize a vrh njihovih zadnjih procena je insistiranje na sponzi piramidama. Pa gde su im analize celine, ulazak korporacija u pojedine projekte, jakih strucnih timova, kao kod IOTE, pa VEN-a i sl. Sto ti strucnjaci ne naprave listu najvrednijih, nema sumnje da ce ovu buru neki da prezive. Pa ne mogu, nisu strucno dorasli, pisu o necemu sto apsolutno ne poznaju a i ne pokusavaju da se udube.
    Z.




    ОдговориИзбриши