Kada danas netko uputi kritički glas politici Obamine administracije, odmah ga stigmatizuju kao „paničara “, ili „paranoika“. U nekim slučajevima je to možda i opravdano, na primer kad se govori o Alex Jonesu ili Glenn Becku, kod kojih doista imamo posla s dubioznim mentalnim zdravljem. Međutim, oni koji su se upoznali sa biografijom Obaminog „naučnog cara“ (eng. science tzar – žargonizam za Glavnog savetnika za nauku Predsednika SAD, op.KT), Johna Holdrena, imaju ozbiljnih razloga za zabrinutost.
Pre nego što nastavim, dozvolite mi da naglasim kako nemam stranačkih predrasuda. Nisam ni demokrata ni republikanac. Vanjskopolitički komentator Robert Kagan jednom je primetio kako ova lažna dihotomija predstavlja „dve varijacije istog svjetonazora“. Dijalektičko srodstvo što ga prikazuju Republikanci i Demokrati opravdava njegovu tvrdnju. Ni jedna od dve stranke ne želi konačno razmontirati lavirintske mahinacije Velike države (eng. Big Government – žargonizam koji u SAD označava prevelik upliv države u građanske slobode zagarantovane Ustavom, op. KT) ili ponovo uspostaviti Ustav kao vrhovni zakon. Obe su zapravo posvećene održavanju svog dvostranačkog političkog kartela.I to bi bilo to.
Sada, kad sam otklonio prigovore na pristranost, dozvolite mi kratko izlaganje Holdrenove biografije. Godine 1977. on je bio koautor knjige Ecoscience zajedno s Paulom i Anne Ehrlich. Naravno, Paul Erlich je naučnik koji je 1968. objavio delo The Population Bomb. U toj se kolekciji preuveličanih demografskih apokaliptičkih proročanstava ovlaš predvidelo kako je, „bitka za prehranu čovečanstva svršena. U sedamdesetima, svet će doživeti glad. Stotine miliona ljudi će umreti od gladi uprkos svim vatrogasnim merama što se danas preduzimaju.“
Naravno, dolazak sedamdesetih odgurnuo je ova predviđanja na područje Chicken little eshatologije (kokoš iz dečije priče, op.KT). No uprkos tome Ehrlich se nije umorio od javnog brukanja. Tokom 1980. wannabe demograf se okladio s ekonomistom sa Univerziteta Maryland Julianom Simonom kako će nadolazeća era bede dovesti do radikalnog rasta cena. Ehrlich je kupio pet komada metala različitih vrsta za 1000$ uz uslov da će mu Simon morati isplatiti razliku bude li njihova zajednička vrednost veća do 1990. godine. Deceniju kasnije zajednička je vrednost ovih metala toliko pala da je Ehrlich morao Simonu isplatiti 576$.
Nije nikakvo čudo da se proročanstva nisu ispunila. Ehrlichovi pogledi bili su presudno oblikovani „Esejom o populacijskom načelu“ anglikanskog klerika iz 19. veka, Thomasa Malthusa, raspravom utemeljenoj na sledećoj dubioznoj tezi:
„Populacija, ako nije regulisana, raste geometrijskom progresijom. Prehrana pak raste aritmetičkom progresijom.“
Premda je Malthus artikulisao svoja posmatranja u obliku matematičkih jednačina, kompleksnost prirodnog stanja stvari u pravilu opovrgava takav numerički redukcionizam. To ga međutim nije sprečilo da zaključi kako društvo treba usvojiti određenu socijalnu politiku kako bi se sprečio rast nataliteta koji pretiče zalihe hrane.
Malthusove genocidne političke ideje bavile su se siromašnima. Verovao je naime kako se kroz promociju loših higijenskih praksi među sirotinjom može prirodno smanjiti prirast „nepoželjnih elemenata“ kroz olakšavanje pojave smrtonosnih bolesti. Epidemije bi se moglo dalje potpomoći diskriminativnim cepljenjem i programima urbane getoizacije. Da stvari budu gore, Malthus je podržavao infanticid nezakonite dece, praksu koju i danas zagovaraju brojni bioetičari, među kojima je dobar primer Peter Singer koji je, da dodamo ulje na vatru, nedavno baš raspravljao o ograničavanju i racionaliziranju zdravstvene zaštite, u kolumni u New York Timesu.
Ehrlichove preporuke za demontiranje navodne „populacijske bombe“ bile su jednako drakonske. Uključivale su „prisilnu kontrolu rađanja … (kroz) dodavanje privremenih sredstava sterilizacije u vodu iz vodovoda i hranu. Raspodelu sredstava koja anuliraju njihove efekte trebalo bi minuciozno ograničiti kako bi se u društvu proizvelo porodice željene veličine.“
Imajući u vidu njegova promašena predviđanja, čovek bi pomislio da ga se prestalo slušati. Međutim, budala je na pretek, što se jasno vidi iz Obaminog imenovanja Holdrena na položaj Savetnika za nauku. Jer on jednostavno ponavlja osnovnu Ehrlichovu tvrdnju: „Kontrola populacije je jedini odgovor.“ Da budemo precizniji, na stranici 786 spomenute Ecoscience, Holdren piše, “Zaključeno je da su zakoni koji propisuju prisilnu kontrolu populacije, pa čak i oni što nalažu prisilni abortus, održivi unutar ustavnih okvira ukoliko se pokaže da je populacijska kriza dovoljno opasna da ugrozi društvo.“
Na stranicama 786-87, Holdren zagovara „sterilizaciju žena nakon što dobiju drugo ili treće dete“ i primenu „epidermalne kapsule za dugoročnu sterilizaciju“ za „prisilnu kontrolu plodnosti.“
Dalje, na stranicama 787-88, Holdren uvodi drakonsku ideju dodavanja sterilizacijskih sredstava u pitku vodu uz uslov da ona „nemaju efekta na pripadnike suprotnog pola, decu, starce, ljubimce i stoku“. Kakva li humanizma! Teši to što Holdren barem daje neke ustupke iznimkama kao što su kokoši, krave, svinje i drugi naši mali prijatelji s farme. Činjenica međutim da on starce i decu istovara u istu kategoriju sa stokom odaje koliko nisko vrednuje ljudski život.
Kao i svi zagovornici kontrole populacije, Holdren predlaže stvari koje nedvosmisleno dobivaju značaj eugenike. Na stranici 838, on tvrdi: „Ako neki pojedinci škode društvu usled njihove prevelike proizvodnje dece, onda ih se zakonski može prisiliti – ako se drugačije ne može – da preuzmu reproduktivnu odgovornost…“
1933- zakon o naslednim bolestima (Nemačka)
prisila na sterilizaciju genetski bolesnih- epilepsija, šizofrenija, slepoća, gluvoća, alkoholičari,
Ništa čudno dakle da je, na Sednici Saveta za trgovinu Kongresa SAD, 30. juna 2009. senator Jay Rockefeller izjavio: „Dr. Holdren, ne bih hteo da se zacrvenite, ali nekad o vama pričam kao o onome koji hoda po vodi“.
Naravno, senator je pripadnik dinastije Rockefeller, porodice američkih oligarha koja je kroz istoriju osvedočeno očijukala s eugenikom. Fondacija Rockefeller, što ju je 1909. Osnovao John D. Rockefeller, stvorila je i jedno vreme usmeravala Institut za antropologiju, eugeniku i ljudsko biološko nasleđivanje Kaiser Wilhelm. Izvršni je upravitelj ove institucije bio niko drugi do Ernst Rudin, Hitlerov rukovodilac sterilizacijskih programa i osnivač nacističkog Nemačkog društva za rasnu higijenu (autor pogrešno navodi Rudina kao osnivača. On je bio jedan od rukovodioca društva u doba Trećeg rajha, op. KT).
Rockefellerovo mesijansko portretiranje Holdrena podvlači uznemirujuću usredotočenost elite moći na kontrolu populacije. Ulje na vatru dodaje moguće objašnjenje motiva koje možemo izlučiti ako pogledamo studiju koju je provela Kraljevska komisija za populaciju 1944. godine. Osnovao ju je kralj George VI kako bi ispitala pad postotka plodnost unutar britanskog commonwealtha. Njezin je zaključak bio da je demografska implozija „najbrže napredovala unutar kategorije stanovništva višeg profesionalnog ranga“. Čini se otud kako duž linije socio-ekonomskih razgraničenja na videlo izlazi jasna jednačina plodnosti. Prema zvaničnom izveštaju Komisije, aristokracija je u demografskom padu.
Ovu se jednačinu može pripisati tradiciji oligarha da „svesno održavaju svoje porodice u određenim granicama“. Demografska cena takve prakse postala je očigledna. Ništa čudno otud, da su maltuzijanizam i darwinizam formulisani u skladu sa sociološkim pogledima vladajuće elite. Iz ove je dve pseudonaučne teorije bilo moguće izvući društveno i politički probitačan pojam eugeničke kontrole populacije.
Prosto rečeno, populacijska je kontrola kamuflirani klasni rat. Oligarsi zapravo ne razmišljaju o održivosti kao takvoj. Njih u konačnici zanima održivost njihove moći kontrole. Za vernike evanđelja elitizma, maltuzijanac kao Holdren je doista mesija.
Philip D. Collins
5 коментара:
Razjasnimo prvo neke nesporazume koji se neizbežno javljaju u vezi čoveka. Kod svake intervencije obično potegnemo argument "Čovek mora imati slobodu odlučivanja", „Čovek mora ostati prirodan" i sl. Poznaš moje stavove o nauci, tehnologiji, progresu, dakle granica mora da postoji. Pri tom ne smemo ići jedino u pravcu nauke i tehnike, obrnimo na trenutak stvari pa krenimo od pojedinca. Šta on hoće? Na ovo pitanje će većina dati tipičan prigovor : "pojedinac je nemoćan, on ne može da promeni tok događaja". Može li pojedinac da se odrekne blagodeti tehnike, može li da planira porodicu bez da mu država određuje broj? Može ali neće. Zašto ljudi imaju i po desetoro dece a ne mogu da izdržavaju ni jedno.
Usaglasimo stavove o odgovornosti pojedinca i onda možemo da krenemo dalje sa kritikom. Kad bi ljudi u većini postali svesni opasnosti koju pojedine tehnologije nose po njihov lični i duhovni život, onda bi se situacija eventualno izmenila. U protivnom, a stanje je takvo, dešavaće se da pojedinci na vlasti i državni organi planiraju kontrole. Čovekova sloboda može biti spašena jedino angažovanjem većine.
Shvatićeš,ne govorim u prilog eugenici, govorim o neodgovornosti svih nas.O zločinima nema šta da se kaže.
pedja
OK. Treba uključiti mozak ako hoću da ispišem nešto suvislo. Malo sam se ulenjila.
Od tebe bi svako očekivao da pišeš o iskustvima tvoje struke, o genetskom poboljšanju ljudske vrste.
Ti si, ustvari u pravu, tekst govori o eugenici a ne genetici, i trebalo bi se zadržati na njoj, ali nisu li se pobornici eugenike koristili genetičkim znanjima,i mnogo širim popdručjima, filozofijom ( Niče,Gete,Bertrand Rasl), biologijom ( Darvin ), za Čerčila I Wolsona se zna da su bili pobornici, Hitler je otišao dalje pa ju je primenio. Greške eugenuke, mislim na praktične istorijske greške, dovele su je do današnjeg pežorativnog značenja. Genetici se prigovara što i eugenici, ali sa manjim istorijskim opterećenjem. Ili grešim, ispravi me.
Govoriš o samosvesti ljudi I znam na šta misliš, ali nije li se ovo doba izborilo za punu ljudsku slobodu ( teoretski) u kojoj svako ima pravo da planira svoju porodicu. Sve vrste zabrana dočekuju se na nož upravo na osnovu tog izborenog prava., odnosno već se na pomen ( bez zabrana ) maše zastava prava na slobodu koje se do krajnosti izvitoperilo.
Hoću reći, da nije odgovoran samo pojedinac već i društvo, koje ničim ne podržava tu "svest o planiranju". Neki bi nam sociolog dao precizne podatke o kampanjama pojedinih naroda koje zbog straha od nestanka podstiču natalitet. Dakle ima tu mnogo toga,što bi morali uzeti u obzir a, meni je to malo teže jer nisam baš toliko u problemu da bih mogla o njemu da govorim kompetentno.
O zločinima zaista ne vredi govoriti, ali su interesantna razmatranja uticaja dela i misli poznatih imena na eugenetiku. Postoje mnoge studije, pogotovo kada je reč o pojedincima. Opet smo na terenu nauke, filozofije, širokog kruga disciplina i opet smo u problem pitanja " krivice": da li je kriv onaj čija je ideja ili onaj ko je tu ideju izmanipulisao i primenio. Lično imam svoj stav uopšte o stepenu krivice i krivici uopšte. To je ipak samo moj lični stav. Bitno je da se odredi ( što zapravo na neki način i jeste ) imenima u kolikoj meri su pojedinci odgovorni za širenje ideja eugenike. Istini za volju bilo je onih koji su kategorično zastupali njene najogavnije metode. Oni spadaju u ovu tvoju priču " o zločinima nema šta da se kaže", zločin je zločin. Sa druge strane stoje, po meni, ideje koje na human način pristupaju poboljšanju života čoveka, namerno izostavljam pojam poboljšanje vrste, ali….o tome neki drugi put.
Kokoš ili jaje? Retko ko spominje suštinu tehnologizacije,pa hajde da dotaknem jedan važan aspect ( kad smo već ozbiljni hehe...)
U moemntu kada se dosegne jedan tehnološki nivo, čovek prestaje da odlučuje, on automatski primenjuje novo tehnološko dostignuće jer je usvojeno kao najbolje, najpouzdanije itd. Nećeš sesti za staru pisaću mašinu već za kompjuter, hirurg će primeniti najsavremeniju tehniku neće birati jednu od tehnika već onu koja je usvojena.
Ko bi mogao da se suprotstavi automatizaciji? Kapital. Njegov je cilj isključivo profit I ako neki macan prodaje nešto na čemu će da zaradi, a to nije momentalno najbolji tehnički product, tu već možemo da govorimo o izboru u korist, u ovom slučaju profita.
Tu dolazimo do pitanja humanosti. Kako se odabir kapitaliste odražava na ljude postaje nebitno.
Gde god postoji neki/nečiji viši interes on nadvladava sve ostalo. Tako je to u životu.
pedja
Daješ primer kapitaliste, a šta je sa naučnikom, npr. I meni nedostaju sve karike u lancu ali ne znam koje!Atomska istraživanja, na primer, zašto je nus pojava atomska bomba, da li se moglo bez nje? Politika je odlučila ali šta je sa naučnikom? On je tvorac bombe a ne političar.Razumem potrebu istraživanja, znači ne mislim da je ta istraživanja trebalo prekinuti, s obzirom da je njihov krajnji cilj koristan. Kako zaobići bombu, to jest može li nauka- naučnici da spreče političare, ili bilo koga drugog ko jedno istraživanje iskoristi za nešto drugo, van njegovog krajnjeg cilja.
Znam da ne može, ne znam ni zašto te pitam.
Koliko se samo eugeničara krije pod krinkom filantropa, da mi je znati. Ili bolje da ne znam. Veliki filantrop Bil Gejts se bavi promocijom nauke i svuda gde kroči - izvodi formulu za smanjenje emisije CO2 – redukcijom broja stanovnika planete. Zna čovek matematiku, vidi ko smeta u toj formuli - uveliko radi da se u budućnosti rodi milijardu ljudi manje na ovoj planeti. Kad bolje razmislim, kao napola mizantrop ne zameram mu puno na idejama. Brojevi u formuli koje iznosi sve govore. Sa brojevima se ne vredi raspravljati, rekli bi naučnici.
Disanje je danas postalo opasno. Moglo biti oporezovano - dobro jutro ljubiteljima jakih država. Ništa novo se ne dešava na svetu, nastavite da spavate i sanjate svoje elite i bogove.
Elitizam ubija čovečanstvo lagano, vek po vek, napred, do vrha piramide uspeha - pravo u propast.
Ako je atomsko oružje legitimno u našem svetu koji podržava i opravdava pravo jačega, moćnijeg, prilagodljivijeg, bogatijeg, zašto bi eugenika bila nelegalan način za postizanje sličnog cilja - obezbediti elitu na uštrb svih ostalih, manje bitnih, manje vrednih ljudi?
Ljudski život ne vredi pišljivog boba - sem ako se ne radi o životu nekog ,,bitnog'' za kolektiv. Kolektivizam je stvorio elitizam - elite će učiniti svašta, sve što rade je legitimno, dobili su legitimitet od većine na prevaru, o egalitetu sami odlučuju(nema ga), dakle u čemu je problem sa eugenikom i Amerikom, koja diktira svetske trendove u svemu?
Skloniti nepodobne ljude, iz ovog ili onog razloga, na ovakav ili onakav način sa lica Zemlje, ratom ili vakcinom, naukom i tehnikom, svim raspoloživim sredstvima se izboriti za sopstveni uspeh i prostor.
Svet je ionako kontaminiran pogrešnim idejama koje su se odlično primile u potrošačkom društvu navučenom na kupovinu svega i svačega - eugenika kao ideja takođe ima svoje kupce, svoje obožavaoce i konzumente koji imaju para da je kupe i podrže, oni diktiraju trendove. Zatorovanom čovečanstvu zvone zadnja zvona, i to ne zvona za uzbunu. Ta zvona su zarđala vremenom. Utišana od elite koje brine za naše bubnjiće - da ne ogluvimo. Brinu za našu sigurnost.
Naša civilizacija će potrošiti samu sebe. Je li to pravedno? Sa tačke gledišta prosećnog čoveka koji živi u konstantnom strahu možda i nije, ali ko njega pita za bilo šta?
Najbitnije je da se svi mi osećamo lažno sigurni bar pola sata na dan - opčinjeni ovim ili onim idejama, uljuljkani u iluziji o svojoj veličini i bitnosti na ovoj planeti Zemlji, koja garantovano i bez nas predatora sa vrha prehrambenog lanca može sasvim lepo da funkcioniše. Eugenika?
Eugenika odavno nije do problema nego deo rešenja nekih kosmičkih problema nastalih sa ljudima i njihovom negativnom energijom koju šire ovom planetom, i dalje, šire, kroz vreme. i prostor. Kake su nam akcije takve reakcije nam se raćaju kao bumerang.
Pozdrav L2.
Постави коментар