Tajne vremena, Nikolaj Kozirjev

 

 

Iz filma: "Tajne Vremena - Nikolaj Kozirjev"

Šta mi znamo o vremenu? Praktično ništa. Vreme se smatra neumoljivo, neshvatljivo, nepovratno. Koliko god napredovala nauka, vreme za nas ostaje tajna, još uvek. No, Ijudska genijalnost nikada se neće zaustaviti na dostignutom.

Prvi koji je uspeo da podigne veo sa tajne o vremenu, bio je genijalni astrofizičar - Nikolaj Kozirjev. Njega su interesovale tajne neba, misterije vremena i on je smatrao da mu je sudbinom predodređeno, mnogo toga da ostvari. Njega su zvali drugim Anštajnom, nebeskom inteligencijom, i on je dostigao naučne visine, ne izmenivši sebe, svoje principe, svoje ideale.

Nikolaj Aleksandrovič Kozirjev, astronom i astrofizičar, rođen je 2. septembra 1908.god. u Sankt Peterburgu. Otac mu je bio rudarski inženjer Aleksandar Adrianovič Kozirjev, plemić. A majka - Julija Nikolajevna, potiče iz stare trgovačke porodice.

 Početak karijere Nikolaja Kozirjeva bio je bez sene i srećan. Godine 1924. sedamnaestogodišnji petrovgradski učenik objavio je članak o zvezdama u naučnim novinama. Članak je privukao pažnju naučnika. Te 1924. godine Kozirjev je upisao Astronomski odsek na fizičko - matematičkom fakultetu, Univerziteta u Lenjingradu.

Privlačilo ga je nebo, zvezde, galaksije, on je izučavao atmosferu Sunca i drugih zvezda, fenomen pomračenja Sunca. Sa dvadeset godina Kozirjev je završio Lenjingradski Univerzitet i diplomirao na fizičko - matematičkom fakultetu. A u 28 godini, doktor Kozirjev je bio poznat kao vodeći astronom, i predavao je u nekoliko naučnih ustanova.

Tada je nova oblast astronomije astrofizika bila na ceni, pojavila se mogućnost da se sazna, kako zvezde ustvari izgledaju, i šta se kod njih stvarno dešava. To su bile potpuno nove perspektive i Nikolaj Kozirjev ih je jasno video. Od 1928. godine, studira postdiplomske studije i radi u glavnoj astronomskoj opservatoriji SSSR-a u Pulkovu. U njegovom bliskom okruženju bili su talentovani fizičari: Ivanjenko, Landaly, Bronštajn. Oni su učili jedan od drugog, a podučavali su i druge. Kozirev, je predavao "Teoriju relativnosti", na Pedagoškom institutu.

 Godine 1934., objavio u "Monthly Notices" mesečnom listu engleskog Kraljevskog astronomskog društva "Teoriju proširene fotosfere zvezda", koja se i danas zove njegovim imenom (Kozyrev-Chandrasekar theory).

 Ali tri godine kasnije, dvadesetdevetogodišnji astrofizičar je bio uhapšen. Optužili su ga za učešće u fašističkoj organizaciji. Pri tom nije samo on uhapšen, svi pulkovski astronomi počevši od direktora i vodećih pulkovskih stručnjaka, bili su u to vreme uhapšeni. Suđenje je trajalo nekoliko minuta, bez podnošenja nerazumne optužbe, i bez odbrane, Kozirjeva su osudili na 10 godina zatvora. Tada više od toga, bilo je samo streljanje.

 Nemoguće je i pretpostaviti da bi astronomi zauzeti naukom i nebom, radili za fašiste. Međutim, od desetine naučnika, koji su uhapšeni iz pulkovske opservatorije, jedino je preživio Nikolaj Kozirjev.

 Prve dve godine takozvani "fašist" Kozirjev držan je u zatvoru grada Dmitrovsk - Orlovski. To je bilo mesto gde su dovodili zatvorenike, računajući da neće preživeti. Kada su 1939. god. otvorili tamnice, slika je bila užasna. Zbog neljudskih uslova, mnogi od tih koji su preživeli, izašli su iz ćelije slepi.

"Kao što je pričao otac - kaže sin Kozirjeva, Fjodor - on je jednom bio neoprezan noću je zaspao i njega su potpuno skinuli ukrali su jaknu, kapu i sve ostalo i kada je došao stražar video je to i upitao: " Ko je osumnjičen?" Otac je rekao:"Ja nisam osumnjičen". U tome kako je otac pričao taj stražar je vidio najveći prestup, isterao ga je napolje po mrazu, izrezao mu je obuću da bi ga kaznio."

 Po toj hladnoći kazna je značila praktično smrt. Međutim, naučnik je preživio i to je prihvatio kao " Božiji" znak. U zatvoru, Nikolaj Kozirjev je postao vernik.

 Nikolaj Kozirjev je želeo je da produži naučni rad, i veoma mu je bila potrebna naučna literatura. Ali nje u zatvoru nije bilo. Ali odjednom je u zatvoru našao knjige: Zbirku Djemjana Bjednova i drugi tom Astronomskog kursa. To je bilo čudo! Božja pomoć. Tada je naučnik poverovao u Boga. Za mnoge je zatvor katastrofa, pogibija i degradacija, ali, Kozirjev ima beskrajan mir misli u njihove dubine naučnik ulazi već deset godina.

Godine 1939. Kozirjeva su prebacili u Norilski logor NKVD-a. U početku je radio obične poslove, a zatim je prebačen u Dudinskuju polarnu stanicu kao geometar. A 1940. godine su ga unapredili i čak postavili za direktora stanice. Međutim 1941. godine, bio je optužen za navodnu neprijateljsku propagandu među zatvorenicima. Naučnik je bio uhapšen po drugi put i osuđen na smrt - streljanjem.

 Tačke optužbe bile su dosta čudne, Npr: "Pristalica je teorije širenja svemira; Smatra Jesenjina dobrim pesnikom, a Dunajevskog lošim kompozitorom; Izjavio je da Engels nije kompententan za nauku i ne slaže sa izjavom Engelsa da je "Njutn - induktivno magare".


Na sudu naučnik je potvrdio, da stvarno ne smatra Engelsa autoritetom za naučnu oblast. Vrhovni sud RSFSR osudio ga je na smrt streljanjem. Međutim naučnici nisu mirovali, da se preispita slučaj inicirali su drugovi naučnika akademici: Gligorij Šajn i Viktor Ambarcumjan. Prvi je pošao vlastima, kao direktor razrušene svemirske opservatorije i rekao:"Bez Kozirjeva je ne možemo obnoviti", drugi je potvrdio: "Kozirjev je nezamenjiv.". Tada je smrtna presuda zamenjena sa 10 godina zatvora.

Deset godina nije mali period i nalazeći se u zatvoru, naučnik je računao podatke za buduću disertaciju, a kasnije u severnoj tajgi je stvoren njegov glavni rad Teorija vremena - koja će kasnije biti nazvana Kozirjevljeva Teorija vremena. Bukvalno posle godinu od izlaska iz zatvora on je prezentovao gotovu disertaciju u Pulkovu, koju je uspešno odbranio. Ispostavilo se da je to bio jedan od prvih koraka u njegovoj novoj biografiji, kao naučnika.

 Disertacija je bila posvećena izučavanju jednog čudnog fenomena. Prema zakonu fizike (drugi zakon termodinamike), zagrejana tela se hlade i odaju svoju toplotu hladnijim, zbog čega se temperatura svih tela postepeno izjednačava. Primenivši to na Kosmos, to znači da je neizbežna toplotna smrt Svemira. Naše Sunce po svim proračunima, trebalo je odavno da sagori, ali ono svetli. To znači da Svemir - zvezde, primaju neku zagonetnu energiju izvana. Da bi se povećala temperatura ogromnog Sunca za samo jedan stepen, ta energija bi morala biti ogromna. Kozirjev je dokazao u svojoj doktorskoj disertaciji da termonuklearni izvori ne mogu da obezbede energetsku potrošnju zvezda za poriod od milijarde godina. Ti izvori bi već odavno presušili. Zato treba tražiti neki drugi izvor energije.

U potrazi za drugim izvorom energije, Kozirjev je zaključio da je vreme - izvor energije. Na teoriji vremena, najfantastičnoj teoriji savremene astrofizike, Kozirjev je radio na Krimu. Odavno je primećeno da su krimske planine mistično mesto, tesno povezano sa Kosmosom. Na Krimu, Kozirjev je sproveo začuđujući eksperiment.

 Zbog brzine rasprostiranja svetlosti mi vidimo zvezdu samo u prošlosti. Dok svetlost dođe od nje do Zemlje, zvezda se već pomeri. No, uređaji reaguju kada se teleskop usmeri na tu tačku, gde se realno nalazila zvezda. A to znači da se zagonetna energija rasprostire trenutno mnogo brže od brzine svetlosti.

Materijalni objekti prema teoriji relativnosti ne mogu se kretati takvom brzinom. Znači da ta energija nije materijalna i sa našim svetom nema nikakve veze. Religiozni Ijudi nazvali bi taj fenomen - Božji dah, za filozofe - idealiste to bi bio impuls višeg razuma.

Naučnik - astofizičar bio je primoran da stvori novu teoriju i Kozirjev je to uradio. Kozirjev je novi vid energije nazvao "protok vremena". Pri čemu vreme posmatra kao novi izvor energije. Prema Kozirjevu, energija i vreme su dve strane jedne celine. Ako bi mi ovladali vremenom, dobili bi beskonačni izvor energije. Mogli bi stvarati elektrane, putovati po paralelnim svetovima, mogli bi izučavati zvezde u realnom vremenu. To je stvarno bila fantastična teorija.

Po Kozirjevu vreme ima različitu gustinu i biva različito po kvalitetu. Može se širiti i skupljati, može biti srećno, a može biti tragično. O Staljinovom vremenu Kozirjev je rekao: "U krajnjem nije uzrok Staljin, takvo je bilo fizičko svojstvo tog vremena.".

"I stvarno vreme poseduje gustinu i ponaša se kao aktivni učesnik događaja koji se dešavaju. Ono ubrzava i usporava, svi mi znamo da u raznim vremenskim periodima, vreme osećamo različito. Ono nekad ide brzo, a zatim neočekivano usporava."

 Međutim, sovjetski akademici nisu razumeli "Teoriju vremena Kozirjeva", oni su ideju naučnika dočekali na nož. Negov rad čekala je teška sudbina. U novinama "Pravda", glavnim novinama SSSR-a pojavljuje se pismo "Neozbiljna potraga za naučnim senzacijama" njegovi autori su uvaženi naučnici akademici: L.A.Arcimovič, P.L.Kapic i I.E.Tama. Nakon objavljivanja, počela je kampanja klevetanja Nikolaja Kozirjeva. Tako, da je u SSSR-u, njegova teorija postala poznata kao "kozirjevština. " Po naređenju CK KPSS u akademiji nauka je formirana komisija sa jedinim zadatkom: Naći teoriji Kozirjeva nedostatke. I naravno, oni su pronađeni. Veći deo komisije koja je proveravala Kozirjevljeve eksperimente na kraju krajeva te eksperimente su opovrgli.

 Isto tako je svojevremeno bila reakcija naučne zajednice i na ideje Vladimira Vernadskog. Uistinu, najveći neprijatelji naučnika su sami naučnici. Uvek u svim vremenima, naučnici su bili glavni progonitelji genija - pionira, koji su otkrivali Ijudima nepoznate naučne horizonte.

" Nikolaj Aleksandrovič može se naravno okarakterisati kao genije. On je imao genijalnu naučnu intuiciju i moguće da se deo njegovih protivnika žustro odnosio prema profesoru Kozirjevu, jer su osećali da kod njih takvog svakodnevnog, svakonoćnog ozarenja nema. Njima genijalne ideje, retko dolaze." ( Sergej Smirnov, viši naučni saradnik pulkovske opservatorije)

Nije se znalo i kako se postaviti i prema poznatim Kozirjevim ogledalima, pomoću kojih su se uočavala prava čudesa. Ta ogledala, poput sočiva, fokusiraju različite vrste zračenja. Posle smrti Kozirjeva, početkom 1990.god. eksperimenti sa ogledalima su sprovođeni u Institutu za eksperimentalnu medicinu, Sibirski odeljenja - Akademije nauka. Nalazeći se unutar ogledala Ijudi su mogli emitovati misli na daljinu, videli slike iz budućnosti, prošlosti, a takođe i događaje koji su se dešavali izvan stvarnosti. Godine 1997, novosibirski naučnici su sproveli zajedno eksperimente sa engleskim kolegama, u Engleskoj, u Stounhendžu. Više od 200 Ijudi primali su poslate preko "ogledala Kozirjeva" informacije iz Novosibirska. Naučnici su se uverili, ogledala funcionišu.

Ogledala su odavno poznata čovečanstvu, udubljena ogledala sa poliranom površinom u svim vremenima su koristili proroci, za predviđanje budućnosti. Sveštenici nekih indijskih hramova i sada koriste udubljena ogledala sa zlatnom površinom.

 No, postoje udubljena ogledala čije mogućnosti ostaju tajna do današnjeg dana. Jedno od takvih zagonetnih ogledala posedovao je jednan od najvećih naučnika XllI veka, monarh Rodžer Bejkon. Među savremenicima on je važio za velikog maga danas, mi bi ga nazvali naučnikom koji stremi da odgonetne tajne prirode. U istoriji je zapisano: "On je napravio dva ogledala na Oksfordskom Univerzitetu: Pomoću jednog od njih mogao je u svako doba dana zapaliti svieću, a u drugom se moglo videti, šta rade Ijudi, bilo gde na Zemlji."

Kozirjevljeve Ideje o vremenu toliko protivreče običnim predstavama da fizičari pri spomenu njih se osmehuju. No, poznatom naučniku koji je otkrio vulkanizam na Mesecu dozvoljeno je da ima svoja ubeđenja. Nikolaj Kozirev, u početku je predvideo teorijski, a potom eksperimentalno dokazao vulkansku aktivnost na planetama Sunčevog sistema. Eksploziju gasa iz kratera na Mesecu, Kozirev je zabeležio 3. novembra 1958.god. na Krimu. Mesec je mrtva planeta smatrali su naučnici i svetli samo zato jer ga Sunce obasjava. Američki astrofizičari su čak optužili Kozirjeva, za namernu falcifikaciju podataka. Sve se razjasnilo već posle deset godina, posle dostavke na Zemlju mesečevog tla. Amerikanci su želeli da isprave svoju grešku i dodelili su Kozirjevu zlatnu medalju "Međunarodne Akademije Astronautike" i pozvali ga u Ameriku.

"Bio je poziv iz Amerike - seća se Fjodor Kozirjev - pri tome cele porodice. Ja sam čak uspeo da se pohvalim u školi, da ću uskoro poći u Ameriku. To je bilo početkom 70-ih. Putovanja nije bilo. Jedan od najneverovatnijih razloga bio je taj kada je otac otišao po dokumenta u Moskvu on je zajedno putovao sa Solženjicinom, koji je u to vreme pao u nemilost. Kad se vratio iznenada je saznao da je njegov odlazak otkazan."


Ljudi iz tajnih službi, uvek su se zanimali za delatnost Kozirjeva, za njegov rad, otkrića, i do same smrti on se nalazio pod njihovom jakom i neprekidnom kontrolom. Dosta je reći da je potpunu rehabilitaciju Nikolaj Aleksandrović dobio tek 1959. god.

 Fjodor Kozirjev: "Sećam se jedne od poseta našem stanu, ne sećam se tih Ijudi, i naravno nisam prisustvovao razgovoru, ali posle razgovora otac je rekao, da ga pozivaju opet da radi na strukturi sile i da se interesuju za pitanje trenutne povezanosti. Ja sam pitao:" A da li ćeš biti nešto?" Odgovorio je: "Naravno da neću!""

 Naučnik je mnogo radio, njega nije interesovao samo Mesec, nego i druge planete. Jednom je rekao: "Venera je neverovatna planeta, ona na neki način ima suprotan tok vremena, ona se rotira u suprotnom smeru. Pored toga, na Veneri je moćna vulkanska aktivnost, i ova planeta je veoma topla."

Godine 1953. objavio je naučni rad: "O svetlenju noćnog neba Venere" Kojeg će kasnije priznati kao osnovu, za metode spektralne analize. Posmatranja od 1954 do 1956. god. naterali su istaživača na novi zaključak u vezi sa svojstvima atmosfere i polarnih kapa Marsa.

 Kozirjev je bio fanatik svog rada i veoma obrazovan čovek. On je bio veoma dobar posmatrač, pri tom jedinstven posmatrač. Među astronomima se pričalo da Nikolaj Aleksandrović Kozirjev čim priđe teleskopu - odmah nešto otkrije. To je retko ko mogao, Ijudi koji su upoznati sa astronomijom i astronomima znaju da ponekad prođu ne dani, nego meseci i godine pored teleskopa, da bi uhvatili taj trenutak da uhvate tu pojavu koja se istražuje. Nikolaju Aleksandroviču Kozirjevu se dalo praktično od prve da uoči tu pojavu koja je jedinstvena.

 Poslednje godine života naučnika bile su su u senci ogromnih prepreka, koje su mu rađene u Pulkovskoj opservatoriji. Njegovi zahtevi za opremu i materijal, nisu se ispunjavali. Njegovi članci i ako su objavljivani, objavljivani su u skraćenom obliku. Konačno, 1979. god. Kozirjeva su jednostavno izbacili iz opservatorije zbog smanjenja osoblja.

 Ovaj izuzetni astrofizičar umro je 27. februara 1983, u 75-oj godini života. Pesnik Andrej Voznesenski ga je nazvao " nebeskom intelegencijom". O naučniku je napisao: "Umire u prostoru, živi u vremenu".

 Veliki astronom pošao je prvi po nepoznatom putu vremena, nama je zaveštao da izučavamo svojstva vremena. Zato što nam samo vreme otkriva kosmičke zakone, dubine prirode i svemira, unutrašnju suštinu.
(Iz filma: "Tajne Vremena - Nikolaj Kozirjev")




Nikolaj Kozirjev "Celog života su mu pomogale zvezde".





Prenos informacija

Tekstovi  o vremenu me uvek vrate na početak. On je taj, preciznije njegov um, koji na osnovu svoje percepcije i dodatnih tehničkih aparata osmišljava, daje značenja svemu postojećem. Sve je u njegovom umu u krajnjem ishodu zamišljanje uma. Bez uma stvarnost naravno postoji ali ne u obliku podudarnom našem viđenju.
Dakle, sadašnjosti Svemira, to jest njegovo SADA, je istovremenost u svakom njegovom delu a naše opservacije svemira u tzv. našoj sadašnjosti nisu istovremene sa svemirskim SADA.
Čovek uočava objekte zahvaljujući posredniku, svetlosti. Na velikim svemirskim razdaljinama svetlosti su potrebni dani, meseci ili godine, ovozemaljske, da ona stigne, bude primljena u ovozemaljskoj sadašnjosti. Informacija je upravo toliko stara koliko je svetlosti trebalo da prevali  taj put. Kao što sliku televizijskog prenosa sa druge strane naše planete primimo sa malim zakašnjenjem, a stvarni događaj se objektivno desio pre, tako gledamo nešto u Svemiru što beše pre. To dešavanje je zakašnjela informacija o događaju, a ne momentalni događaj.
Kosmičko SADA nekim teoretičarima obuhvata sve, i početak, i put informacije, pa čak i budućnost.


Drevni mudraci su znali o vremenu i vremenima SVE, što se moglo znati u ovom Kosmosu. Koncept vremena je toliko relativan, tako da čak i na Marsu, nama najbližoj planeti, zemaljsko vreme je besmisleno. Tako kaže drevna mudrost. Ona takođe uči da ono što je na Zemlji sadašnjost, u univerzumu može biti - budućnost, a prošlost može biti - sadašnjost.

Drevni Zakon analogije (Hermesov zakon) tvrdi da se u svetu sve odražava na sve- "Kako gore, tako dole". I za male i za velike kosmički zakoni su isti- nema ni malog ni velikog. Kao i fizičari, koji izučavaju ultra male objekte u svemiru koji su otkrili suptilni i supersuptilni svet (u kojima, kako se ispostavilo, nema ni vremena ni prostora), tako i astrofizičari proučavajući gigantske objekte u Svemiru, eksperimentalno su dokazali da je vreme ujedinjeno.

Ovim izvanrednim otkrićem astrofizike otkbavi se u Pulkovskoj opservatoriji, koja se nalazi u blizini Sankt Petreburga (u to vreme Lenjingrada), istaknuti sovjetski naučnik Nikolaj Kozirjev.

U početku, Kozirjev je usmerio teleskop na tačku na nebu, gde je bila vidljiva zvezda. Uređaj  je uhvatio zračenje zvezde, i naravno, snimio signal. Ali to nije bila realna zvezda! To je bila samo ...iluzija! Posmatrajući zvezde, mi ih zapravo ne vidimo, već vidimo samo svetlost koja dolazi od njih. Fizička svetlost se ne rasprostire trenutno. Trenutna pozicija bilo koje vidljive zvezde u prostoru - je samo njezina prošlost. U stvari, zvezda, gde je Kozirjev usmerio svoj teleskop , odavno nije bila na tom mestu u prostoru gde je sada vidljiva.
Naravno, astrofizičar je to znao. Prema njegovim proračunima, ta zvezda danas bi trebalo da se nalazi u drugoj tačci prostranstva. I Kozirjev je usmerio teleskop na tu tačku koju je izračunao - na "prazninu". Odatle, svetlost još nije došla na Zemlju, a i posmatrači fizičkim očima (teleskopom) još nisu videli zvezdu, iako je ona već odavno tu svetlila.
Oko ne vidi zvezdu, ali osetljivi instrument prima signal nezinog zračenja. Dakle, signal koji emituje "prazan prostor", zabeležen je!

Sada je Kozirjev usmerio teleskop na mesto gde će se prema proračunima ista zvezda nalaziti u dalekoj budućnosti. To jest, teleskop je usmerio na tu tačku u prostoru, gde će se zvezda nalaziti u vreme kada do nje dođe svetlosni signal sa Zemlje, poslat u trenutku posmatranja. Uređaji opet registruju signal. A tamo zvezda još uvek nije bila! A to znači ona nije emitovala ni jedan zrak! Ali uređaji su pokazali: zračenja ima! Buduća zvezda sada je tu! I upravo se nalazi na tom mestu, koje su tačno izračunali zemaljski naučnici! Nepostojeća zvezda - postoji, i ona već sija.

Zaključak naučnika je zaista fantastičan za materijalističku nauku: "Prošlost, sadašnjost i budućnost postoje u isto vreme!"

Dakle, suprotno svim zakonima klasične fizike, može se stupiti u kontakt sa prošloslošću i budućnošću?

Konstrukcija Univerzuma, izgrađena na strogo materijalističkoj nauci, pukla je tako, da je već bilo jasno, da 'e se sa još jednim takvim dodirom sa "misticizmom" ona  potpuno raspasti.

Eksperimente Nikolaja Kozirjeva je brižljivo testirala grupa I. Jeganove pod vođstvom akademika M.Lavrjentjeva. Rezultati su se poklopili. Godine 1991, rezultate eksperimenata Kozirjeva su potvrđeni eksperimentima A. Pugača (Ukrajinska akademija nauka). U drugim zemljama, Kozirjevljevi eksperimenti su mnogo puta potvrđeni sa istim pozitivnim rezultatom.

Zna li se o ovom izuzetnom astrofizičkom otkriću u školama? "Avaj, ne!" Ali otkriće o kojem govorimo, u svetskoj nauci je kao zemljotres od 12 stepeni, kao da reka teče uzvodno. To je, revizija pogleda na svet, ali ne delimična, već principijelna. Takva otkrića su jednaka šoku kada ateista iznenada promeni svoje ubeđenje na suprotno, postane odani teista. Pri tom, ne onaj koji slepo veruju u humanoidnog Boga. Obrazovani čovek dvadesetog veka počeo je da se približava istočnom panteizmu, koji tvrdi da, postoji jedinstvo prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Ali, kao što se desilo u svim vremenima, i ovaj prorok dvadesetog veka po imenu Nikolaj Kozirjev nije poštovan u svojoj zemlji. Ne samo to. Zahvaljujući svom otkriću, koje miriše zastrašujućim istočnjačkim misticizmom, veliki naučnik je postao disident, čovek nepoželjan.Toliko neugodan i opasan, da prijateljima velikog naučnika nije dozvoljeno da stave na stranicama sovjetske štampe dostojan nekrolog o njemu.
Neki deo velikih otkrića Nikolaja Kozirjeva, sovjetska javnost je saznala tek nakon njegove smrti 1983. godine.

Larisa Dmitrijeva (odlomak iz knjige)