Uprkos preciznoj i jasnoj izjavi zvaničnika iz Evropske opservatorije, u medijima su se ovih dana pojavili senzacionalistički naslovi da je Einsteinova teorija uzdrmana.
Reč je binarnoj /duploj neutronskoj zvezdi PSR J0348 +0432 i posmatranjima koja su obavljena VLT teleskopom (Very Large Telescope~ veoma veliki teleskop) evropske južne opservatorije koji se nalazi u pustinji Atakama u Čileu na visini od 2635 metara. Pozicija ove opservatorije je idealna jer su uobičajene smetnje, oblaci, svetlosna,atmosferska zagađenja i sl. takoreći potpuno otklonjene. Ovaj idealni ambijent istraživačima omogućava da 350 dana u godini posmatraju čisto noćno nebo.
VLT
Opservatorija raspolaže sa četiri velika (8,2 m) ogledalna teleskopa ( tip teleskopa koji svetlost sakuplja ogledalima za razliku od refraktorskih teleskopa koji svetlost sakupljaju lećama) i nekoliko manjih (1,8 m).
Četiri pomenuta velika teleskopa mogu se međusobno spojiti te, na taj način, oni preaktično vrše funkciju velikog teleskopa, uz to i funkciju interferometra, što znači da mogu da mere interferenciju svetlosnih ili nekih drugih valova. Momentalno je moguće povezati samo tri.
Teleskopi su opremljeni kamerama (OmegaCAM-camera, 268 megapixels), težine 770 kg.
interferometar
PSR J0348 +0432
Astronomi su uz pomoć ovog teleskopa na oko 7.000 svetlosnih godina od Zemlje otkrili neobičan binarni sistem ( sistem u kom dve zvezde - neutronska zvezda i beli patuljak- orbitiraju oko zajedničkog centra mase). ) koji je Ajnštajnovu Opštu teoriju relativnosti zaista stavio u najveće iskušenje do sada. Ipak, nije je opovrgao. Naprotiv.
Neutronska zvezda, spada u tzv.pulsare koji nastaju u eksploziji supernove. Pulsari su identifikovani 1967. godine na opservatoriji Kembridžskog univerziteta (Engleska). Otkrila ih je, tada asistent, Džojslin Bel. " Radio-signali su poticali iz snažnih radio-stanica sa udaljenih planeta, pa se posumnjalo da su u pitanju razumna bića. Džojslin Bel se dala u pomno pregledanje ranije snimljenih traka, dugih preko 4,5 kilometra, sa povorkama radio-izboja iz Svemira“! Trake su nosile zapis načinjen tokom više meseci. Na njima je našla tri niza snimaka nespornih EM-emisija dalekih „kosmičkih emitera“.
Neobične izvore radio-zračenja, čiji su položaji na nebu tačno utvrđeni, engleski naučnici su u šali obeležili sa: MZLj-1, 2 i 3, pri čemu je MZLj značilo: „Mali Zeleni Ljudi“, da bi zatim u velikoj tajnosti nastavili dalja istraživanja. Postoji priča da im je u prvo vreme dodeljeno obezbeđenje koje je trebalo da spreči nepozvane da išta saznaju o potencijalnim vanzemaljskim civilizacijama i njihovim porukama iz Svemira."(Ajdačić)
Pokazalo se da su u pitanju superkondezovane mrtve zvezde koje raspolažu strahovito snažnim magnetnim poljima, rotiraju i emituju radio talase duž svojih magnetnih polova.
Nastanak pulsara
Kada zvezda počne da se urušava sva njena materija naglo krene prema njenom središtu. Tako se u trenu dešava neverovatna kondenzacija materije. To izaziva snažnu kompresiju i pregrevanje preostalog zvezdanog goriva što dovodi do njegovog novog termonuklearnog izgaranja. Ono se odvija ogromnom žestinom. Dolazi do eksplozije zvezde – pojave supernove. Prvo se materija zvezde uz strahoviti bljesak rasprši, a zatim se ona po eksploziji, usled dejstva gravitacionih sila, ponovo skupi u malu zapreminu. Strahovito sažimanje materije prevodi atome u neutronsku kašu i tako nastaje neutronska zvezda, ili pulsar.
Njen uobičajeni prečnik iznosi oko 15 km. Za slučaj da početna zvezda raspolaže velikom masom (preko 15 masa Sunca) urušavanje i drobljenje materije se ne završava na stadijumu neutronske zvezde, već sa crnom rupom.
PSR J0348 +0432
Novootkriveni pulsar ima masu oko dva puta veću od Sunca, sabijenu u kuglu prečnika od samo 20 kilometara. Njena gravitacija na površini je 300 milijardi puta veća od Zemljine. Pod uticajem snažnih privlačnih sila materija ( elektroni i protoni koji su u atomima kolabirali u neutrone) u njenoj sredini snažno je sabijena u izuzetno mali prostor koji je, primera radi, u veličini jedne kockice šećera
teži više od milijardu tona. Neutronske zvezde raspolažu veoma snažnim magnetnim poljima, milionima miliona puta jačim od magnetnog polja Zemlje. Pošto njihovo magnetno polje nije uvek u ravni sa osom rotacije, snop zraka koje emituju kreće se u krug poput svetla svetionika. Na Zemlji ga registrujemo samo kad je okrenut prema nama.
Usled održanja impulsa rotacija se ubrzava kao što se okretanje klizača u pirueti ubrzava kada skuplja ruke i noge. Brzine rotiranja su velike, pri čemu emituju radio-talase sa zapanjujućom pravilnošću koji se mogu snimati teleskopima na Zemlji. Na primer, jedan od prvootkrivenih pulsara javlja se tačno svake 1,33730110168 sekunde!
Neutronska zvezda u maglini Rak se oko svoje ose obrne 30 puta u sekundi! Drugi pulsar, MXB 1728+34, emituje čak 82 signala u sekundi! Budući da je broj zvezda u Svemiru fantastičan, među milijardama pulsara sigurno ima i onih koji se još mnogo češće „oglašavaju".
Pulsar PSR J0348 +0432 se okrene oko svoje ose 25 puta u sekundi dok se beli patuljak okrene oko nje za dva i po sata .
I mali beli patuljak koji kruži oko pulsara je kažu egzotičan. Ostaci mnogo manje masivne zvezde koja je prolila svoju atmosferu i polako se hladi su sjajni.
neutronska zvezda i crveni div Otkuda beli patuljak?
Pulsari često nastaju u binarnim sistemima. Drugim rečima neutronsku zvezdu prati druga zvezda koja je obično crveni div. Crveni div je zvezda pri kraju svog života u fazi kada je potrošila zalihe vodonika pa počne da sagoreva helijum. Kada se džin dovoljno raširi, neutronska zvezda pored njega počne da guta njegovu atmosferu. Ono što na kraju ostane naziva se "beli patuljak".
neutronska zvezda i beli patuljak Anštajnova teorija potvrđena
Ovako masivna neutronska zvezda je odlična "laboratorija" za istraživanje fundamentalne fizike.
Budući da je PSR J0348 +0432 zaista ekstreman gravitacioni objekat, tj. ima ekstremno snažno gravitaciono polje, naučnici su se ponadali da će u njegovom sistemu otkriti devijacije u predviđanjima opšte teorije relativnosti u kretanju belog patuljka.
Ovakvo trošenje energije trebalo bi da promeni orbitalno vreme potrebno za jedan okret u plesu sa drugom zvezdom. Anštajnova kao i ostale teorije imaju proračune orbitalnih vremena ( vremena potrebnog da telo završi orbitani krug). Kada su neka nebeska tela veoma mala, a ipak vrlo masivna, kao što su crne rupe, teorije upadaju u kontradikciju. Neke alternativne teorije, daju drugačije rezultate ali samo u izuzetno snažnim gravitacionim poljima kakva se ne mogu naći u Sunčevom sistemu.
Prema prvim informacijama opšta teorija relativnosti za sada se i dalje drži.
"Naša posmatranja radio talasa toliko su precizna da smo već uspeli da izmerimo promenu orbitalnog perioda od 8-milioniti deo sekunde u godini dana, a to je tačno koliko Ajnštajnova teorija predviđa", rekao je član istraživačkog tima Paulo Freire.
VIDEO European Southern Observatory
KLIKNI NA SLIKU
_______________________________
izvori
* Prof. dr Vladimir Ajdačića
PULSARI ČUDESNE NEBESKE ČIGRE
*Vreemde ster stelt Einsteins theorie op de proef
Нема коментара:
Постави коментар