Nauka u rukama militantnih krugova ~ autoput budućnosti 3

Svet se odrekao ne samo morala, prava već i zdravog razuma. Ova rečenica je dovoljna da objasni put čovečanstva u bližu budućnost. Na duži rok ne smem ni da pomislim.

Uzalud nam sva pozitivna tehnička i ina dostignuća, sva pamet pretočena u praktično primenjiva znanja, kada ljudski um lagano kolabira i već je izvesno da osvešćenje manjine dela čovečanstva neće biti u situaciji da vrati vrednosti koje su jedina garancija ljudskosti.
Imamo običaj da za sva zla ovog sveta i veka optužimo elite, bilo da je reč o političkim elitama ili eliti dobrostojećih bogataških slojeva. U trenutcima ogorčenja, jeda i povremenih blistavih momenata uma tzv. mali, obični čovek shvati da je i on sam podjednako kriv jer, ćuti, trpi, dozvoljava da elite njim manipulišu. To je, otprilike, dominirajuća,prosta šema dijagnostike stanja u svetu, po kojoj su odgovornost za stanja prebačeni na manjinu.Strvar je naravno kompleksnija pa vrsni umovi idu nešto dalje u svojim analizama. Oni upozoravaju na mrežu odnosa, na primer, odnose između nauke, ekonomije, politike u kojima su odnosi među ljudima i dalje najbitiniji faktor ali po nekim drugim zakonitostima.

NAUKA

Velikim koracima u budućnost

Prateći informacije o projektu Cerna ne retko sam naišla na komične komentare od straha od stvaranja crne rupe, do smehotresnih nerazumevanja uloge nauke u društvu. Sve bi ostalo u domenu  komičnog  da nisu u pitanju ozbiljne implikacije naučnih istraživanja  i neosveštenog odnosa ljudi spram uloge i dometa nauke uopšte.

O budućnosti se, u principu, nezahvalno izjašnjavati, biti prorok, pa čak i u stvarima prilično jasnim, kao što su već započeti projekti čije je finaliziranje samo pitanje dana.Usamljenih naučnih genijalaca koji u svojim laboratorijama dolaze do fantastičnog otkrića je sve manje. Velika nauka (Big science) je termin koji je uveden u teoriju upravo zbog velikih promena do kojih dolazi u radu na grandioznim naučnim projektima. Reč je ambicioznim i vrlo skupim projektima ekipa od stotine i hiljade naučnika koji traju godinama i koji određuju našu budućnost.
Uz već pomenutu nanotehnologiju da pomenemo još par najvećih projekata iza drugog svetskog rata, od kojih je većina još u toku   Projekat Apollo okončao je čovekovim spuštanjem na Mesec,  Ljudski genom je iznedrio  "knjigu života", CERN je otkrio božiju česticu sa čime se njegov rad ne završava, ITER je otvorio put korišćenja neiscrpne energije i tek treba da ispostavi svoje najvažnije rezultate.

Cena 

Nanotehnologija:  ulaganja dostižu desetine milijardi dolara.  SAD prednjače usa više desetina nanotehnoloških centara. Odatle dolazi gotovo 50 posto svih nanotehnoloških projekata. Nanotehnologija je i jedan od prioriteta europske znanstvene istraživačke politike. Evropa u te svrhe ulaže tek stotine miliona eura.
Svemirska istraživanja: samo je gradnja ISSa koštala preko 100 milijardi dolara  (trajala je gotovo petnaest godina). Alpha je zamišljena kao platforma za duga svemirska putovanja i oslonac koji bi trebao pomoći u osvajanju Marsa. U projekat je osim SAD i Rusije uključeno 11 evropskih zemalja, te Kanada, Japan i Brazil. Alpha orbitira na visini od oko 400 kilometara iznad Zemlje, duga je 106, a široka 95 metara. Od 2000. godine na ISS-i borave stalne ljudske posade koje se smenjuju svakih šest meseci.
CERN: je najveći evropski projekat a gradnja akceleratora u podzemnom tunelu na dubini od 100 metara, koji ima opseg od 27 kilometara, iznosila je 9 milijardi dolara.  Ova vrsta projekata nadilazi vremenski okvir veka i nema smisla govoriti o njegovim krajnjim praktičnim rezultatima.
ITER:  Konstrukcija eksperimentalnog reaktora trajaće oko 10 godina, sa predračunom troškova od pet i 10 milijardi dolara . Nakon toga, započeće istraživanja u sklopu projekta, koja bi trebala trajati barem 20 godina. Budu li eksperimenti uspešni, usledila bi gradnja demonstracijskog reaktora koji bi proizvodio električnu energiju. Prve komercijalne elektrane na nuklearnu fuziju očekuju se tek nakon 2050. godine.

Planirani rashodi u budućnosti

Na krupne financijske odluke u naukama utiče državna birokratija. Pretpostavka je da će za naučna istraživanja u jakim državama i u budućnosti ona odvajati znatna sredstva prema trenutnim  privrednim konjunkturama i dominantnim naučnim strujama. Male zemlje mogu učestvovati  samo u retkim razvojnim projektima jer su oni u pravilu skupi.
Mada su budžeti u proteklom kriznom periodu trebali biti drastično sniženi, za većinu velikih institucija i dalje se odvajaju enormna sredstva. navedimo jedan primer, NAS-u. Nasin budžet (National Aeronautics and Space Administration),  planiran za nauku u 2013. ostaje nepromenjen uprkos ekonomskoj krizi. Ne treba smetnuti sa uma  da su programi NASA usko povezani sa najkrupnijim planovima vojno industrijskog kompleksa.
Izdvajanja za astrofiziku će od $631 milion u 2012. porasti na $673 miliona a za osmartanje Zemlje će se sa $1.722 miliona popeti na 1.761 milion.
Program letova sa ljudskom posadom drži se velike rakete SLS i kapsule MPCV kao glavnog stožera u budućnosti. Za te sisteme NASA zahteve $2.769 milijardi, i nada se da će do 2017. svake godine kapnuti nekih 2,9 milijardi. Do tada se očekuje da će SLS izvesti svoj prvi let, mada nikome nije jasno kako ako se bude održao ovakav tempo finansiranja. Konkretno, SLS će dobiti $1.340 miliona u 2013. dok će Orion–MPCV dobiti $1.000 miliona (u 2012. $1,143 miliona), uključujući i pare za probni let bez posade 2014. godine (ETF–1). Komercijalni program subvencionisanog nošenja tereta na ISS i razvoja letilica sa ljudskom posadom porašće sa $406 na $830 miliona, što svakako predstavlja pobedu pristalica privatnog svemirskog programa.


                                                         

lansiranje rakete Falcon 9

Uspon privatnog svemirskog istraživanja

Vreme američkog  komercijalnog svemirskog sektora tek dolazi. Ponajviše od svih, prednjači firma SpaceX, koja je već dvaput lansirala raketu Falcon 9 prema Međunarodnoj svemirskoj  stanici  (ISS) u 2012. godini. Plan te firme je kasnije ove godine testirati lansiranje gigantske rakete Falcon Heavy, koja bi imala nosivost dvostruko veću od bilo koje druge postojeće rakete, istovremeno nudeći prevoz tereta po znatno nižoj ceni.
Firma Orbital Sciences takođe planira lansiranje letelice za opskrbu Cygnus prema ISS-u.
Virgin Galactic planira testiranje SpaceShipTwo, koji bi trebao turiste odvesti na sam rub svemira.

NAUKA I VOJSKA

Počela nove ere u istoriji ratova,
oružje za masovna uništenja


Prvi projekat Big science bio je projekat Manhattan (The Manhattan Project) u kom je učestvovalo 150.000 ljudi i koštao je ukupno 2 milijarde američkih dolara. Započet je još 1939. godine na inicijativa  vodećih naučnika koji su sumnjali da nacisti već razvijaju nuklearno oružje, a razvijen u periodu od 1942 do 1945. Projekat su finansirale i nadgledale vlade SAD, Kanade i Ujedinjenog kraljevstva.
 Ovaj projekat će ostati zabeležen u nauci kao naučno-vojna operacija.Prvi put u istoriji nauke sva istraživanja su postala najstroža tajna. Način rada  ni najmanje nije ličio na metod naučnih istraživanja koji su poznavali od ranije. Vojna komanda projekta naredila je da svaka mala oblast istraživanja mora da bude izolovana od ostalih. Odeljenja nisu imala ideju o onome šta rade ostala. Većina saradnika uopšte nije imala ideju koja je osnovna namena njihovih istraživanja i izračunavanja. Uvid u ceo projekat smelo je da ima jedva 12 ljudi.
Svako ko je u to vreme živeo u jednom od tri “tajna grada” Ouk Ridžu, Hamfordu ili Los Alamosu, morao je da se podvrgne cenzuri i informacije o poslu drži u tajnosti, čak i od svojih najližih. Vojska je razvila ceo mehanizam praćenja i kontrole istraživača. Koliko pažnje se poklanjalo čuvanju tajni pokazuje primer Nilsa Bora. Kada je Bor stigao u Njujork pratila su ga dva engleska službenikatajne policije. Bez njihovog znanja pratila su ga još dva specijalna agenta Menhetn projekta, a uz sve to pratila su ga još dva detektiva FBI.

Nemačka nije bila ni blizu pravljenja atomske bombe. Ovo je bila radosna vest za istraživače. Njihov jedini motiv za pravljenje  oružja bila je ravnoteža Hitleru. Saznanje da Nemačka nema atomsku bombu bila je znak da  ona nije potrebna ni SAD. To je bilo mišljenje istraživača, vojska i političari nisu mislili na taj način.
6. avgusta bomba sa 60 kilograma uranijuma odvojila se od aviona. Padala je 57 sekundi i eksplodirala na visini od 600 metara. Ekslozija je bila strašna. Sve što se našlo u krugu od 1,6 kilometara više nije postojalo, totalno uništenje. Požari su zahvatili površinu od 11,4 km2. Oslobođena je energija od 13 kilotona TNT. Kompletna infrastuktura grada bila je uništena, broj žrtava tokom naredna dva dana dostigao je 90000.

Fizičari su pomogli u stvaranju tog oružja da ga neprijatelji čovečanstva ne stvore prvi, dali su ključ od rudnika energije u ruke koje su delovale prave, ali kad je reč o velikoj moći prave ruke lako postanu pogrešne.Ajnštajn je već odavno žalio zbog potpisa na pismu koje je značilo početak pravljenja bombe, tog jedinog doprinosa koji je dao stvaranju ovog užasnog oružja.
Predvođeni fizičarem E. Telerom u SAD je napravljena još razornija termonuklearna, tj. hidrogenska, bomba.Snaga onih bombi u Hirošimi i Nagasakiju postala je zanemarljivo mala u poređenju sa novim bombama. Dostignuta je snaga od nekoliko megatona, pa desetak pa sve do 58 megatona TNT. Bila je ovo nezamisliva razorna moć.
Energija atomskog jezgra postaje sve dostupnija, a samim tim opasnost je sve veća.Tu nije kraj. Fizičari nastavljaju istraživanja, otkrivaju nove i močnije izvore energije. Cilj istraživanja je miroljubiv, cilj je dobrobit ljudskog društva, dobijanje novih izvora energije, lečenje bolesti, istraživanje tajni prirode. Tu energiju moguće je ponovo iskoristiti u pogrešne svrhe a rezultati i posledice mogu biti katastrofalniza ceo planet.

           

VOJNA MOĆ

Procenjuje se da godišnje na rad vojne industrije svet potroši oko 1500 milijardi dolara. Iako je ukupan udeo utroška na naoružanje u svetu proteklih godina opao, pa danas iznosi 2.7 odsto ukupnog BDP sveda, za razliku od 4 odsto iz 1990, mnogi smatraju da je to i dalje previše.Sa sigurnošću se može tvrditi da će SAD, i pored turbulencija u ekonomiji, narednih  godina sačuvati dominantan položaj u tehnološkom razvoju, za nekoliko koraka ispred ostalih. Vojna premoć će i dalje biti od presudnog uticaja, a Amerika će i narednih godina biti najjača vojna sila na svetu.
Osnivanje Šangajskog sporazuma o saradnji devedesetih godina smatra se za najuspešniji diplomatski potez Kine. Cilj osnivanja je da se suprotstavi američkoj strateškoj težnji da poveća svoj vojni prodor u centralnoj Aziji. Inače, Kina, druga najveća ekonomija na svetu, polako ali i sigurno postaje svetska vojna sila. Uprkos zvaničnoj politici Pekinga o „miroljubivom rastu” i „nemešanju u unutrašnje poslove drugih zemalja”, ogroman razvoj i modernizacija kineskih vojnih kapaciteta sve više brine
Primetna je i rastuća vojna moć Rusije i Indije.

 Vojni budžeti  iznose
Amerika♦ budžet 2011: 725 milijardi dolara
♦ budžet 2012: 662 milijarde dolara

Kina
♦ budžet 2011: 91,5 milijardi dolara
♦ budžet 2012: 143 milijarde dolara

Rusija
♦ budžet 2011: 72 milijarde dolara
♦ budžet 2012: oko 105 milijardi dolara

Indija - nova raketna sila
♦ budžet 2011: 36 milijardi dolara
♦ budžet 2012: 40 milijardi dolara


DA LI JE NAUKA IZVOR ZLA?

Otkriće strukture nuklearnog atoma

U nauci sve krene putem ljudske znatiželje, sasvim obično i iz najboljih namera. Evo kako je trenutak preloman za stvaranje nuklearne energije opisao fizičar Lederman u knjizi "Božija čestica".

"Ova dramatična pripovest počela je vrlo prozaično. Ulazi gazda u laboratoriju. Tu sedi jedan postdiplomac, Hans Gajger, i jedan student koji je, eto tako, gubio vreme i lunjao po prostorijama, Ernest Marsden. Oni obavljaju opit sa rasipanjem alfa-čestica. ( Pokus s alfa-česticama i zlatnim listićem je bio jedan od najznačajnih pokusa u nuklearnoj fizici, jer je to bio prvi dokaz da u atomu postoji atomska jezgra. prim. m.)Izvor radioaktivnosti - na primer, radon 222 - prirodno i spontano emituje alfa-čestice. (početkom 20. veka bilo je poznato 5 radioaktivnih elemenata: uranij, torij, polonij, aktinij i radij. Među njima najviše se upotrebljavao radij i to za lečenje raka. Iz radija i njegovih hemijskih spojeva stalno se razvijao jedan plin, koji je isto bio radioaktivan, a nazvan je radijeva emanacija ili radon) Alfa-čestice, kako se pokazalo, nisu, zapravo, ništa drugo nego helijumovi atomi lišeni svojih elektrona; a to znači, jezgra helijuma, kao što je Raderford uvideo godine 1908.
Radon, koji nam služi kao izvor alfa-čestica, stavimo u jedan olovni sanduk sa rupom, i to uzanom rupom, na jednoj strani. Alfa-čestice prolaze kroz tu rupu, a mi nanišanimo tako da pogađaju u jednu izuzetno tanku zlatnu foliju. Alfe proleću kroz foliju, ali se mnoge usput sudaraju sa atomima zlata, što ih skreće s puta. E, ustanoviti pod kojim ih uglom skreće s puta, to je bio cilj proučavanja.

 Kad alfa-čestica tresne u molekul cink-sulfida, taj molekul ispusti iz sebe jedan blesak svetlosti. Ovo omogući istraživačima da izmere ugao pod kojim se alfa odbila od zlata. Da ponovimo: alfa se zaleti u foliju od zlata, čvakne neki atom zlata, zbog toga skrene, i skrka se u ekran od cink-sulfida. Sevne! Većina alfa-čestica skrene sa svoje putanje samo malo, tako da se bleskovi dešavaju uglavnom pravo ispred zlatne folije. Bio je ovo mukotrpan opit. Nisu imali nikakav brojač čestica zato što ga Gajger još nije izumeo. Zato su i Gajger i Marsden bili prisiljeni da sede u mračnoj komori satima, pa kad im se oči priviknu na mrak, da počnu opit. Trebalo je svojim sopstvenim očima da opaze svaki takav mali odsjaj i da u jedan katalog upišu gde je i koliko bleskova bilo.
    
Raderford, dakle, nailazi - on nije morao da sedi ni u kakvoj mračnoj komori, jer on je tu bio gazda - i kaže toj dvojici:
"E, aj' vidite da l' se ne odbije nešto i nazad od zlata." Drugim rečima, da li se događa da neka alfa-čestica udari u zlatnu foliju i pojuri natrag prema svome izvoru. Marsden je kasnije pričao o tom događaju: "Baš me je iznenadilo kad sam primetio upravo taj efekat... Rekao sam to Raderfordu kasnije, kad sam ga sreo na stepeništu koje je vodilo ka njegovom kabinetu."

     Podaci koje su Gajger i Marsden objavili obaveštavaju nas da je po jedna od svakih 8.000 alfa-čestica poletala tačno nazad. Sad su slavne reči kojima je Raderford opisao svoju reakciju u prvom trenutku, kad mu je vest saopštena: "Bio je to svakako najneverovatniji događaj u celom mom životu. Bilo je to kao da ispališ artiljerijsku granatu od 380 milimetara na listić toalet-papira, a granata se odbije i doleti nazad do tebe i tresne te."
    
Bio je maj 1909. godine. Početkom 1911. Raderford, sada nastupajući kao teorijski fizičar, uspeva da reši ovaj problem. Dočekuje svoje studente širokim osmehom. "Znam kako izgleda atom i razumem to snažno rasipanje unazad." Maja iste godine, njegov članak kojim se proglašava da postoji 'nuklearni atom' izlazi iz štampe. To je kraj jedne epohe. Sad se vidi istina o hemijskom atomu. Sad se zna da je složen, a ne jednostavan; da se može seći; da nimalo ne liči na a-tom. Počela je nova era, era nuklearne fizike, a klasična fizika je potučena, bar u unutrašnjosti atoma.
Jedna jedina naučna ideja može da izmeniti čitav postojeći sistem. Ko bi verovao pre 25 godina da će revolulcija u arapskom svetu biti koordinirana putem interneta ili da će Koreja biti kompetentna na tržištu elektronike sa zapadnim zemljama – izjavio je Džerom Glen povodom projekta "Milenijum 2011: Stanje budućnosti".

Vojno naučna istraživanja

Savremeno ratovanje je sjedinilo ideju o širenju demokratije i korišćenju oružane sile u nametanju i uspostavljanju demokratskih režima u zemljama koje predstavljaju opasnost po Zapadnu demokratiju. Uz tu tezu srasla je i teorija o upravljanju krizama. U tu svrhu zapadne demokratije nesmanjenim tempom razvijaju brojne ofanzivne i defanzivne sisteme, među kojima su i sistemi za masovno uništavanje. Poznato je da su sva poslednja ratna žarišta ( posebno Irak, Avganistan, Jugoslavija )  bila izvrstan poligon za eksperimentisanje u razvoju četvrte generacije ratovanja (Fourth Generation Warfare – 4GW).
Militantni duh nije karakteristika samo zapadnih zemalja. U pitanju je dobro razrađena mreža  institucija, preduzeća, univerziteta, rodova vojski, svemirskih programa, finansijskih magnata, banaka, tajnih policijskih struktura, obaveštajnih vojnih struktura itd, koja ima svoje duboke korene u političko-ekonomskim odnosima. Vojni blok uživa podršku najprominentnijih akademskih krugova na izabranim i svetski poznatim univerzitetima koji imaju posebno razvijene odnose sa naučnim institucijama, istraživačkim laboratorijama, postavljenim na ugovornim odnosima. Mreža istraživačkih centara i organiacija širom sveta koje se bave pitanjima bezbednosti imaju ulogu ne samo u izučavanju bezbednosnih izazova, već i u njihovom svojevrsnom promovisanju, kako bi se opravdala ulaganja u odbranu i bezbednost, tj. u vojno-industrijske komplekse. Prema američkoj štampi, npr. Pentagon ima formalne ugovore sa više od 100 univerziteta širom SAD kojima su poverena tehnološka istraživanja za njegove potrebe. Najvažniju ulogu u tome, svakako, ima dobro poznati MIT u federalnoj državi Masačusets (Massachusets Technical Institute).
Odavno se  postavlja pitanje kakvu svrhu u uspostavljanju demokratije i života uopšte može imati "odbrambeni" sistem koji ima mogućnost da 40 puta uništi sve što je živo na Zemlji. Nažalost, vojna industrija i njene aktivnosti  postale su i smatraju se normalnim integralnim delom privrede i društva. To je pogodno tlo za izuzetan razvoj vojno-industrijskog društva .

„Veze snažnog vojnog establišmenta i ogromne industrije naoružanja su novost u američkoj istoriji. Ukupan uticaj - ekonomski, politički, pa i duhovni, oseća se u svakom gradu, svakom sedištu federalnih država, u svakoj organizaciji savezne vlade. Poznat nam je imperativ nužnosti za takav razvoj, ali ipak ne smemo propustiti a da ne sagledamo njegove moguće kobne posledice... Vladini organi se moraju zaštititi od nepoželjnih uticaja, bilo da se oni unose namerno ili nenamerno od vojno-industrijskog kompleksa“, zapisao je 1971. Melman Sejmor, poznati profesor ekonomije sa univerziteta Kolumbija i jedan od najistaknutijih američkih autora kada je reč o vojnoj industriji i njenoj sprezi sa ekonomijom."

Mnogi vojni projekti se izvode u tajnosti, a mnogo toga, bez obzira na zastrašujući sadržaj, vojska i ne pokušava da sakrije.U knjizi „Vladavina vremena u 2025. godini“ ispisani su neki dugoročni američki vojni ciljevi. Skraćena verzija ovog dokumenta glasi: „U 2025. godini industrija svemirskih letova mogla bi kontrolisati vreme, tako što bi imala koristi od novih tehnologija i što bi se fokusirala na razvoj tehnologija koje imaju cilj da se bore protiv aplikacija. Takav potencijal daje vojnicima alate u ruke da oblikuju bojno polje na način na koji to nikada dotad nije bilo moguće u Americi. Uticaj vremenskih događaja biće verovatno deo politike nacionalne bezbednosti, kako na domaćem, tako i na međunarodnom terenu.
Posledice ekspanzije istraživačkog bezumlja su zastrašujuće. Sve i jedna dokumenat ove vrste govori u prilog činjenici da su " ljudi s onu stranu vojne tehnologije" masa bez identiteta, običan vojni cilj. To se podjednako odnosi na sve građane, jer, ko garantuje da se oružje ne okrene protiv građana te iste države koja ga ima. 1969. godine dr Donald Mekartur, zamenik direktora Pentagona za istraživanje i tehnološki razvoj, pred pododborom Kongresa izjavio da „su korišćene smrtonosne hemikalije deset puta jače nego što su otrovni gasovi iz Prvog svetskog rata, ali i artiljerske granate, bombe i rakete. Ti gasovi se mogu upotrebiti i iz cisterni za zaprašivanje kako bi se napao ceo jedan grad sa četiri miliona stanovnika. Tako je, recimo, za gusto naseljeni grad kakav je Njujork potrebno ciljano usmeriti oko 300 do 400 tona hemikalija i život u ovoj metropoli bio bi paralizovan."( Bob Fitrakis)

Oni koji pružaju otpor sistemu vojnih politika, narodi, države ili političke strukture, moraju se polako ukloniti. Pitanje je do koje granice će ići vreme nerazuma u kome živimo? kako ga drugačije nazvati nego tako. Sve razumne dimenzije ljudskog postojanja, sve što ima veze sa ljudskošću, nepobitnim tradicionalnim vrednostima, ukida se, uništava, rastače. Pitam se da li je ova kulminacija tamne strane ljudske prirode, prevlast onih kojima ne dopire do svesti tragičano stanje, zadnja faza ka globalnom društvu najmonstruoznijeg totalitarnog čudovišta do danas, ili će se ubaciti Bog i ponešto i nekog spasiti. Jer, verovali u njega ili ne, u bilo kom vidu, ovu zahuktalu militantnu mašineriju i bezumlje u svim ostalim segmentima, može da prekine samo nešto/neko izvan naše vrste.

Lion Lederman, Božija čestica 
Projekat Menhetn
Najskuplji projekti u nauci
 Koja vlada stvarno vlada svetom  
Bob Fitrakis

                                                          

ARHIVA

Nanotehnologija ~autoput budućnosti 2  

Pametni autoput~autoput budućnosti 1