Besmrtnost ~ Turritopsis nutricula

 Šin Kubo, japanski naučnik sa univerziteta Kjoto, potvrdio je pretpostavke o besmrtnosti određene vrste meduza. Reč je o Turritopsis nutricula meduzi  za koju su naučnici već odavno pretpostavljali da bi mogla biti jedino živo biće na planeti koje je besmrtno.


MEDUZE

 Meduze su ime dobile po ličnosti iz grčke mitologije Meduzi, jednoj od tri nakazne kćeri morskog boga Forkija. Priča kaže da je Meduza bila prelepa devojka sa dugom, talasastom kosom dok je boginja Atena nije pretvorila u nakazu, a njenu kosu u zmije otrovnice. ( MITOVI )

 

 

Meduze imaju oblik otvorenog kišobrana izgrađenog od samo dva sloja ćelija (sve ostale prave višećelijske životinje su troslojne) između kojih se nalazi želatinozna, pihtijasta masa tzv. mezogleja. Mezogleja je ''cement'' koji povezuje te slojeve i istovremeno daje čitavom telu čvrstinu neophodnu da se odupru jakim udarima morskih talasa. U unutrašnjosti je duplja sa samo jednim otvorom koji je istovremeno i usni i analni . Oko tog otvora nalazi se venac pipaka  koji su prisutni i na obodu kišobrana. Meduze su životinje kod kojih se prvi put javlja nervni sistem, naravno, u najprostijem obliku – tzv. mrežast nervni sistem. Sastoji se od zvezdastih nervnih ćelija međosobno povezanih u mrežu. Ako meduzi dotaknete samo jedan pipak, ona će se čitava zgrčiti jer se nadražaj ovom mrežom preneo kroz čitavo telo.

Posebna osobina ovih životinja jesu žarne ćelije ili knide po kojima su i dobile latinsko ime – Cnidaria (gr. knide=žara, kopriva). Oni koji su imali ''bliski susret'' sa meduzom najbolje razumeju značenje ovih pojmova! Žarne ćelije su skoncentrisane najviše oko usnog otvora i na pipcima. Sastoje se se iz sićušne kapsule u kojoj je spakovan končić na čijem se kraju nalazi bodljica sa ulogom harpuna (zabada se u telo žrtve). Ove ćelije luče parališuću otrovnu supstancu koja može biti fatalna i za čoveka ( neke tropske meduze). Žarne ćelije koje su jednom upotrebljene brzo propadaju i zamenjuju se novim.

Paralisan plen pomoću pipaka meduze pomeraju do usnog otvora i gutaju. Mogu da progutaju plen koji je nekoliko puta krupniji od njih samih. Varenje započinje u duplji, gde se plen razlaze na sitne čestice, a zatim njih zahvataju posebne ćelije  u kojima se varenje dovodi do kraja.( ameboidne- oone brazuju izbočine nazvane pseudopodije -'lažne nožice''- kojima zahvataju sićušne čestice i unose ih u ćeliju).
Svarena hrana se iz ameboidnih ćelija prenosi do svih ostalih ćelija procesima difuzije (  kretanjem  kroz ćelijsku membranu).Varenje, dakle,  počinje kao vanćelijsko, a završava se kao unutarćelijsko. Nesvareni deo plena i proizvodi samog varenja se istim onim otvorom  izbacuju u morsku vodu.

Meduze sadrže najviše vode od svih životinja. Ako meduza dospe na kopno i osuši se, od nje ostaje sićušna grudva koja je oko hiljadu puta lakša od žive meduze (preko 95% njihovog tela čini voda). Ovako jednostavne životinje uspele su da prežive period od, smatra se, 650 miliona godina. (Poređenja radi, starost savremenog čoveka, Homo sapiens sapiens, procenjuje se na oko 35 – 40 000 godina.) Dakle, s' pravom im pripada titula najstarijih eumetazoa. Titula bi mogla da im pripadne i po lepoti jer se neke od njih živo obojene svrstavaju među najlepše životinje.

                                                  


TURRITOPSIS NUTRICULA


 Turritopsis nutricula spada  u vrstu hidrozoa, koja ima specifičan životni ciklus u kome se, kao meduza, posle seksualne reprodukcije vraća u stadijum polipa, to jest polipoidnu ili nezrelu fazu, kada liči na običnu grančicu sa pipcima za hranjenje.

Meduze su odvojenih polova, odnosno postoje mužjaci i ženke ali se oni, posmatrani ''golim okom'', međusobno ne razlikuju. Mužjaci proizvode spermatozoide, a ženke jajne ćelije, a ćelije se izbacuju u vodu.  Iz oplođene jajne ćelije razvija se trpeljasta larva (planula) koja  pada na dno mora, pričvrsti se za njega i razvija u polip. Osim po građi, polip se od roditeljske meduze razlikuje po svemu ostalom:

• po obliku - ima oblik cilindra;
• po načinu života - jednim svojim krajem pričvršćen je za podlogu, sesilan; i
• prema načinu razmnožavanja – polip se razmnožava bespolno, pupljenjem, dok se meduze razmnožavaju polno.
Zoolozi su meduze upravo zbog polipa sve do druge polovine XIX veka označavali kao biljne životinje ili Zoophyta.

 

 

 

 

U fazi meduze, ona je zvonastog oblika, prečnika 4-5 mm. Mladi primerci mogu biti svega 1 mm u prečniku i u početku imaju osam pipaka, da bi kad odrastu imali 80 do 90 komada.
 
Ovo je jedina poznata vrsta metazoa koje ima mogućnost potpunog vraćanja iz stadijuma seksualne zrelosti  (kada polipići dužine 1 mm u neseksualnom procesu rađaju meduze) do seksualne nezrelosti. Meduzin život obično traje nekoliko sati kod najmanjih vrsta do nekoliko meseci ili čak godina kod većih vrsta. Ovaj proces prolaska kroz dva životna procesa obavlja se transdiferencijacijom ćelija. U ovom procesu  se  ne-stem ćelije[1] ili transformišu u različite tipove ćelija, ili već diferencirane ili specijalizovane stem-ćelije stvaraju ćelije mimo njihovih specijalizovanih funkcija.
_________________________________________________________
 
stem ćelije  se sreću kod svih višećelijskih organizama. Za razliku od ostalih, one mogu neprekidno da se dele, odnosno da obnavljaju sebe, pa su samim tim neuništive. Sve ostale ćelije, kada se dele - od sebe stvaraju samo istu takvu ćeliju. Međutim, od stem ćelija mogu da se stvore razne druge ćelije u organizmu, odnosno ćelije više vrsta tkiva.
______________________________________________________

 Za proces transdiferencijacije  meduzi je potrebno tkivo i sa površine plašta i iz cirkulatornog sistema kanala. Takva promena ćelijskih uloga nije neuobičajena i može se sresti kod mnogih životinja ili kod čoveka, ali jedino u slučajevima kada je potrebno regenerisati neki organ. U slučaju Turritopsis nutricula, povratak u mladalačku fazu je deo regularnog životnog ciklusa ove vrste.
Teoretski ovaj ciklus može da se obavlja beskonačno, tako da jedinka može da bude biološki besmrtna. Profesor Kubo smatra da u ovoj meduzi leži lek za besmrtnost i da se ljudski život može produžiti za nekoliko hiljada godina.  

VRSTE

Turritopsis nutricula otkrio je 1988. godine Kristijan Samer, nemački student biologije, ali, do sada, njena besmrtnost nije mogla da se dokaže.
 Obzirom da može zaobići smrt, njen je broj sve veći. Može se pronaći u svim oceanima sveta, a ne samo u rodnim karipskim vodama. Prema rečima stručnjaka svedoci smo tihe globalne invazije.to ne znači da meduze ne nestaju. One su osetljive na predatore i bolesti i mnoge jedinke umiru ne dospevši čak ni do faze meduze.


Turritopsis nutricula meduza  ima obično sjajni crveni stomak i veličine je - 7 mm.