Neuhvatljivost
Hvatam misao o tebi,
ti izmičeš.
Hvataš misao o meni,
ja izmičem.
Na rubu smo
početka i kraja.
Neću da prihvatim,
nećeš ni ti,
da smo neuhvatljivi
i beskonačni.
Napustim sobu, zalupim vrata,izlazim.
Ostavim misao.
Ostaješ sa njom.
Razdvojeni nismo.
Nastavljamo igru.
U kvadratima nepostojećih misli,
zbližavamo prostor:
daljina je bliža nego blizina.
Pomičemo vreme:
Unazad idemo bez vraćanja,
unapred, ostajući na mestu.
Pamtimo bez sećanja,
ljubimo bez dodira.
Napolju kiši.
Padaju kapljice.
Vidim te u kapi.
Oblivaju me.
Pružam ruke,
rastvaram dlanove,
kapi dotičem,
hoću da ih zarobim.
Bar u kapi
neko nekog mora da uhvati.
Zatvaram šaku,kapi nestaju.
Nije što je bilo,
ni kapi kiše,
ni ti u njima,
ni ja sa ispruženim dlanom.
A….a da jeste
da je bilo,
zbilo bi se kao da nije.
Šta jeste,nije
čega nema, ima.
Sve je jedno,
Samo ga čas ima,
a čas nema.
Ima li da nešto,
u svemu, ima?
Ima.
Misao, ako je čuvaš.
Živa, uhvatljiva.
IZ ARHIVE
Hvatam misao o tebi,
ti izmičeš.
Hvataš misao o meni,
ja izmičem.
Na rubu smo
početka i kraja.
Neću da prihvatim,
nećeš ni ti,
da smo neuhvatljivi
i beskonačni.
Napustim sobu, zalupim vrata,izlazim.
Ostavim misao.
Ostaješ sa njom.
Razdvojeni nismo.
Nastavljamo igru.
U kvadratima nepostojećih misli,
zbližavamo prostor:
daljina je bliža nego blizina.
Pomičemo vreme:
Unazad idemo bez vraćanja,
unapred, ostajući na mestu.
Pamtimo bez sećanja,
ljubimo bez dodira.
Napolju kiši.
Padaju kapljice.
Vidim te u kapi.
Oblivaju me.
Pružam ruke,
rastvaram dlanove,
kapi dotičem,
hoću da ih zarobim.
Bar u kapi
neko nekog mora da uhvati.
Zatvaram šaku,kapi nestaju.
Nije što je bilo,
ni kapi kiše,
ni ti u njima,
ni ja sa ispruženim dlanom.
A….a da jeste
da je bilo,
zbilo bi se kao da nije.
Šta jeste,nije
čega nema, ima.
Sve je jedno,
Samo ga čas ima,
a čas nema.
Ima li da nešto,
u svemu, ima?
Ima.
Misao, ako je čuvaš.
Živa, uhvatljiva.
IZ ARHIVE
4 коментара:
Ko je „ja“,da li jeste ili je neko drugi, mimo onoga koji se zatiče „uhvaćen“,zarobljen, definisan,određen u momentu,od strane jednih ili drugih?
pesnik u prolazu
"....na rubu gde reč prestaje: reči su proizvoljne svaki put kad ih kažemo, pa niko drugi sem nas ne može sa izvesnošću znati šta njima velimo čak ni mi.
"to" znanje ne sme da spreči reči
pesnik u prolazu
Jedno bez drugog ne ide, u tome i jeste privlačnost i pogubnost zabranjenog voća.
Постави коментар