петак, 04. јануар 2013.

Istina o trombu Hilari Klinton-senzacionalno novinarstvo (3)

ahh2






Nekada davno, kada su novine kao vid mas medija tek počele da osvajaju svet, (kada nije postojalo žute štampe, te se držalo do nekog morala), iza neproverenih vesti pisala se skraćenica N.T. (od latinskog non testatum, što znači 'neprovereno, nepotvrđno'). Postoji priča da ovaj način ograđivanja od istine prvi praktikovao urednik lista Kölnische Zeitung. On je hteo da odvoji službene vesti od privatnih informacija, te je iza onih, koje nisu bile 100% proverene, stavljao N.T. ili 'en-te', kako to zvuči kad se speluje. Urednik, naravno, novine nije pisao svojeručno, već je vesti diktirao. Jednom prilikom je tako, umesto spelovano N.T. napisano Ente. Sve ovo bi ostalo neprimetno da reč Ente ( Die Ente ) na nemačkom ne znači 'plovka', tj.patka. Objavljena vest, sa oynakom Ente nije bila tačna, te se od tada termin 'novinarska patka' koristi za netačne vesti tj. lažne informacije.
 
Da bi se što većem broju neproverenih informacija stalo na kraj, u SAD-u je, nakon Drugog svetskog rata, formirana  Hačinsova komisija za slobodu štampe (predsednik komisije je biorektor Univerziteta u Čikagu Robert Mejnarda Hačins). Bio je to ujedno i službeni odgovor  na sve veću samovolju medija koji su sve ozbiljnije kršili profesionalni kodeks, narušavali privatnost i kršili moralne i etičke norme. Komisija je 1947. podnela izveštaj u kom se između ostalog navodi pet načela koje bi mediji trebalo da slede:
1. verodostojno izveštavanje uključujći i kontekstualne informacije koje izveštaju daju pravi smisao;
2. verno oslikavanje svih društvenih grupa;
3. predstavljanje i razjašnjavanje ciljeva i vrednosti društva;
4. potpun pristup svim informacima.
Izveštaj Hačinsonove komisije bio je podsticaj i drugim zemljama da razmišljaju o modelima za ograničavanje apsolutne slobode štampe, koju je podsticala liberalna misao, kako bi mediji počeli da poštuju, pre svega, prava javnosti na slobodu izražavanja, primanja i davanja informacija. Sloboda štampe je često, do tada, a i danas, bila samo opravdanje za senzacionalizam, prekoračivanje praga privatnosti poznatih ličnosti, površnost u tretiranju pojava, događaja i tome slično, kao i opravdanje za uticaj reklama na stvaranje monopola, koncentracije vlasništva i ostalih manipulativnih mogućnosti i negativnih uticaja medija na javno mnenje. U Britaniji je slična komisija, Kraljevska komisija, osnovana  1947. godine, a potom je još dva puta u prošlom veku razmatrala pitanja društvene odgovornosti medija bez obzira da li su u privatnom vlasništvu ili funkcionišu na principu javnog servisa (Prema: Korni, Danijel 1999, 97-99).
 
Danas bi se reč novinarska "patka" trabala da koristi isključivo za vest koja je plasirana sa određenom namerom, sa ciljem se nešto prikrije, da se nekoga diskredituje itd.  Kako su lažne informacije postale normalna praksa  reč je skoro izbačena iz upotrebe, a  čitaoci ne veruju vestima  ni kada su  istinite! Punih istina nema, one se retko saopštavaju, pogotovo ako je reč o informacijama od državnog " interesa". Jedna od poslednjih  " istinitih" vesti  tog tipa je vest o bolesti Hilari Klinton i samoubistvu  Džob Prajsa.  Da li je najnovija senzacionalna vest koja negira zvanično objašnjenje istinita ili lažna ? Reč je izgleda o istini koju još uvek ne objavljuju zvanični svetski mediji. Zašto?pročitajte i zaključite sami. ( originalni izvor. )


                                              NESREĆA U AHVAZU


imagesCARVFY4A








Nejasno da li je američki vojni avion C -12 Huron iz Bahreina leteo za Bagdad pa bio zbog kvara prinuđen sleteti na aerodrom iranskog grada Ahvaz, ili bi se Hilari - da je sve bilo u redu - tajno sastala s predsednikom Irana Mahmudom Ahmadinedžadom
• Navodno je iz Bahreina u Ahvaz ubrzo stigao novi avion koji je evakuisao sve ranjene i stradale, uključujući Klintonovu
• Američki mediji su proteklih dana javljali da je zapovednik Foka Džob Prajs izvršio samoubistvo, a da je Clintonova u bolnici zbog tromba.


mm
 


 
INTERNET novine EU Times objavile su da je ruska vojna obaveštajna služba (GRU) referisala Kremlju: da američki državni sekretar Hillary Clinton nije u bolnici zbog tromba već da je povređena, a da zapovednik mornaričkih Foka Džob Prajs nije izvršio samoubistvo nego da je bio ubijen kad se njihov transportni vojni avion C -12 Huron pre gotovo tri nedelje srušio na teritoriju Irana uz granicu s Irakom ili - zbog kvara - bio prinuđen da se prizemi kod iranskom grada Ahvaz.







Iranski obaveštajni agenti, citirani u tom izveštaju, navodno su potvrdili da je C -12 Huron i dalje u njihovom posedu u Ahvazu, ali tvrde da je avion samo bio'' prisiljen da sleti zbog tehničkih problema''.
Zapovednik visoko specijalizovane jedinice Foke štitio je visoke diplomate u C -12 Huron na putu blisko kroz istočnu i azijsku ratnu zonu.





I ndikativno je da su američki mediji proteklih dana javljali o Prajsovoj smrti, navodeći da se slučaj istražuje kao moguće samoubistvo.Uz ovo se redovino naglašavalo: da je umro usled onoga što američko ministarstvo obrane opisuje kao'' ozlede izvan borbe''.
Jednako je zanimljivo da američki medijski izveštaji navode da će se Clinton vratiti poslu sledeće nedjelje, pošto je pretrpela 'jak napad stomačnog gripa i potres mozga'', zbog čega je bila izvan pogleda javnosti protekle tri nedelje.

EU Times - koji se deklariše kao evropsko-američko-kanadsko onlajn izdanje - prenosi i da je Prajs, zajedno sa fokama, napustio bazu u afganistanskoj pokrajini Urozgan provinciji i da se u Bahreinu sastao sa Klintonovom, a potom su oboje preseli u C -12 Huron kojim su krenuli ka glavnom gradu Iraka Bagdadu.



Međutim, navodno je njihov Huron - samo
nekoliko minuta pošto su napustili zračni prostor Bahreina - "bez najave" krenuo ka međunarodnom aerodromu Ahvaza, gde je (igrom slučaja?) već bio sleteo i iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad.
U tekstu EU Times se ne otkriva da li je poseta dogovorena ili je bila potpuno "neplanirana". Bilo kako bilo, avion je prilikom sletanja - tvrdi se - upao u "jake turbulencije", pa nije mogao da se zadrži na pisti zbog `kolapsa sistema za sletanje.

Prema verziji EU Times, iranski spasioci su odreagovali u roku od nekoliko sekundi i oslobodili žrtve, uključujući Klintonovu koja je krvarila i bila bez svesti.



                                                                                    

                                                               Prethodni postovi na istu temu:
                                                          *        Mesečina leći Pančevce
                                                          *       Tamo gde je nebo palo dole

1 коментар: