'Bog je svet uredio geometrijski'
"Iz celog celo nastaje,
Kada se od celog oduzme celo,
Ono i dalje celo ostaje.“
Odakle potiču pravilni oblici i pravilan raspored u prirodi ? Da li postoje univerzalni modeli koji se uzastopno ponavljaju u celom univerzumu ? Na to pitanje nije trebalo čekati odgovor nauke. Takvih modela bila je puna priroda te su prve naučne spoznaje takođe bile plod logičkog izvođenja zaključaka. Ne zna se precizno kada je matematički način mišljenja prihvaćen kao naučno validan. Platon je prezirao svakidašnje stvari, kao što su brojanje u trgovini i primena geometrije za merenje zemljišta, smatrajući da pravi filosof trebada se bavi samo čistim brojevima i razmišljanjem o njihovim odnosima. Međutim, jasno je da matematika svoje korene ima da zahvali upravo praktičnim delatnostima.
Babilonska geometrija
Ne mogu sve stvari u našoj okolini, da ne govorimo o univerzumu, biti predmet našeg direktnog iskustva. Platon je jedan od prvih koji je počeo da geometrijski predočena tela iz prirode, koje srećemo oko sebe u fizikalnom prostoru, razmatra odvojeno od opažajnih, i ukazao je na razliku koja postoji između naučnog zaključivanja i empirijskog saznanja. Geometrijske objekte smatrao je idealnim, savršenim, kakvi se ne mogu sresti u prirodi.
Ne mogu sve stvari u našoj okolini, da ne govorimo o univerzumu, biti predmet našeg direktnog iskustva. Platon je jedan od prvih koji je počeo da geometrijski predočena tela iz prirode, koje srećemo oko sebe u fizikalnom prostoru, razmatra odvojeno od opažajnih, i ukazao je na razliku koja postoji između naučnog zaključivanja i empirijskog saznanja. Geometrijske objekte smatrao je idealnim, savršenim, kakvi se ne mogu sresti u prirodi.
Ah, ta matematika…
Postojala je jedna interesantna začkoljica u deduktivnom načinu razmišljanja koje je preovladavalo u nauci sve do 19. veka. Naime u deduktivno izvedenoj teoriji istinitost tvrđenja, tj. teorema, nije mogla podlegati nikakvoj sumnji. U grandioznom delu ”Elementi“ Euklid je dosledno sproveo deduktivni metod u izlaganju geometrije. Upravo ta doslednost u dedukciji učnilila je da njegovo delo vekovima predstavlja savršenstvo i uzor logičkog rasuđivanja, ne samo u oblasti geometrije već u nauci uopšte. Premda je vekovima uživalo epitet najsavršenijeg dela što ga je uspeo da stvori ljudski um, “Elementi” su imali i svojih nedostataka koji su povremeno postali predmetom istraživanja ne malog broja matematičara, skoro sve do naših dana kada je, zahvaljujući njima, došlo do otkrića tzv. neeuklidskih geometrija.
Danas nam se Euklidov način razmišljanja čini neshvatljivim jer je čitav njegov savršeni sistem, uspostavljen bez korektno izvedenih osnovnih pojmova, što je sa logičkog stanovišta nemoguće. Kako razumeti pojam tačke, šta su to dužina i širina pomoću kojih se definišu linije i površi, kako shvatiti liniju jednako raspoređenu u odnosu na sve svoje tačke i površ jednako raspoređenu u odnosu na sve svoje prave,itd.itd.
Još u vreme Lajbnica i Njutna razvija se polemika oko osnova naučnog zaključivanja. Njutn ne prihvata misao na “osnovu principa", već sve stavove i sve zakone izvodi na osnovu iskustva.” Lajbnic smatra da se ne treba oslanjati samo na iskustvene činjenice, već i na takozvane racionalne činjenice, kao nešto primarno i urođeno kod čoveka. Ali, nije to išlo baš tako laganice. Trebala je odnekud da iskoči ideja da se suština neke pojave (fenomena) može objasniti mehanizmima na manjim prostornim ili vremenskim skalama. Ali, nisu li o elementarnim česticama pričali i stari mislioci? Naravno, ali nisu ni sanjali šta se krije u tom sićušnom, minijaturnom svetu. Ulazeći upravo u misteriju mikrosveta fizičari su se prosto raspametili. Impresionirani veličanstvenim lepotama i zakonitostima, do tada umu neshvatljivim, pomislili su da se upravo u tom svetu nalazi rešenje svih zagonetki uma. Međutim, najnovija otkrića pokazuju manju relevantnost zakona ovog sveta za najpresudnija objašnjenja pojava u životu, nego što se to u prvi mah činilo. Procesi u živoj ćeliji pokoravaju se zakonima molekularne biologije, ali nikakva proučavanja u molekularnoj biologiji ne mogu dati sve odgovore, kao npr. odgovor na pitanje kako to da iz mrtvih molekula nastaje živa ćelija. Potrebna je neka nova teorija, koja iz nižih skala, elementarnih konstituenata, može da objasni nastanak radikalno novih fenomena izraženih na višem stepenu organizacije, kao što su život (iz molekula), ili svest (iz nervnih ćelija), ili neki fenotip (iz genoma), ili socijalni fenomen (iz ljudskih interakcija). Teorije tog tipa postoje i u njih spadaju Teorija igara, razvijena 40'ih godina, koja se primenjuje u evolucionoj biologiji, politici ili ekonomiji, Teorija haosa (haotično ponašanje u dinamičkim sistemima), Teorija fraktala (nova geometrija prirodnih oblika) i Teorija katastrofa koja opisuje nastanak kvalitativnih promena u složenim sistemima kao što su termodinamički sistemi, socijalni sistemi, neuralni sistemi, itd.
TEORIJA FRAKTALA
Ima nešto doista čudno u vezi prirode. Njeni oblici nisu matematički oblici kojima ih mi predočavamo. To svi znamo. O tome je pisao Platon, ali je tu finesu razradio na poseban način Benoit Mandelbrot. Razlika između naših geometrijskih prikaza prirode i njenih stvarnih oblika je, kao što vidimo bila poznata ali, kao da ni matematika nije kazala svoju zadnju reč o sebi i svojim mogućnostima izražavanja stvarnosti. Ponukan nekim bizarnim matematičkim likovima, na koje je naišao u radovima svojih kolega s početka 20. veka, u jednom trenutku, Mandelbrot se odlučio za proučavanje neobičnog i neuhvatljivog oblika u prirodi koji je uspešno izmicao euklidskoj geometriji: odlučio se pozabaviti, ni manje ni više, nego „običnom“ crtom obale.”
Koliko je duga obala Britanije?“
Prosto pitanje i prost odgovor pretvorili su razmišljanje u vrlo intrigantnu igru onog momenta kada je Mandelbrot počeo da razmišlja upravo o unutrašnjim veličinama crte obale. Jer, ukoliko se želi biti matematički apsolutno precizan, onda se u opšti zbir moraju uračunati veličine mikrosveta. Spuštajući se u taj svet Mandelbrot je zašao u Alisinu zemlju čuda u sve manje zalive i poluotoke, do u beskraj. Iz takve, nove perspektive, dužina obale Britanije je, u matematičkom smislu, neznatno veća, ali
neograničenog rasta crte.
Da neke matematičke celine poprimaju beskrajne dužine, uočili su još neki matematičari s početka 20. veka. Helge von Koch predstavio jedan matematički oblik, u literaturi poznat pod nazivom Kochina pahuljica. Kako se formira Kochina pahuljica? U osnovi pahuljice je jednakostrani trougao. Kada mu na srednju trećinu svake stranice dodajmo novi jednakostrani trougao dobijemo Davidovu zvezdu. Ponavljajući zadanu transformaciju Davidova zvezda ubrzo će poprimiti oblik pahuljice, ali pahuljice s dosta čudnim svojstvom:svojstvom neograničenog povećavanja opsega. Šta se događa?
Ako iscrtamo krug oko prvotnog trougla i uporedimo sa završnom transformacijom shvatićemo da „svaka transformacija povećava dužinu na četiri trećine prethodne dužine“.Tako se OBIM pahuljice doista beskrajno povećava! James Gleick završava priču o Kochinoj pahuljici sledećim rečima:
Ovaj paradoksalni rezultat, beskonačna dužina u konačnom svemiru, na prelazu veka je uznemirila mnoge matematičare koji su razmišljali o ovom problemu. Kochina [pahuljica] bila je čudovišna, protivna svakom normalnom poimanju likova i – gotovo da i nije bilo potrebno reći – patološki odudarajuća od bilo čega.
Ipak, Mandelbrot je upravo u Kochinoj pahuljici preciznije Kochinoj krivulji video „grub, ali delotvoran model crte obale“ i shvatio je da se tajna njene paradoksalnosti krije u dimenzijama. Sve zavisi od ugla gledanja.Sa velike udaljenosti neka stvar se vidi kao tačka, jednodimenzionalna je, pa ipak, kad joj se priđe dovoljno blizu ona postaje dvodimenzionalna, a još bliže trodimenzionalna itd.. Teoretičari teorije o strunama opravdavaju jedanaest dimenzija sličnim razmišljanjem. Da bi primetili dimenzije morali bi da im se približimo, mikroskopski se spustiti na njihov nivo. Nema jasne granice kada se jednodimenzionalna tačka nekog predmeta u našoj percepciji pretvara u trodimenzionalno telo. Stoga je Mandelbrot dimenzije smestio između priznatih celobrojnih dimenzija. Moguće je imati dimenziju od 1,2. Razmišljajući o Kochinoj krivulji i koristeći se matematičkim tehnikama onih istih matematičara sa početka 20. veka on je izračunao tačnu vrednost dimenzije. Kochina krivulja, crta nije samo crta, jer zauzima prostor, ali je ipak znatno manja od ravnine. Mandelbrot je ponudio tačnu vrednost - 1,2618. Na osnovu izračunate vrednosti dimenzije nekog predmeta Mandelbrot je pošao dalje i na njenoj osnovi izveo novo ključno određenje: stepen hrapavosti ili nepravilnosti nekog predmeta. Stepen nepravilnosti nekog predmeta, upravo zbog konstantne vrednosti njegove dimenzije, ostaje postojan bez obzira na merilo.
Na kraju je dao i naziv za ove oblike, dimenzije i geometriju – fraktal. Fraktal je, prema tome, pojam za nepravilne oblike čiji stepen hrapavosti ne zavisi o merilu i koji liče sami na sebe. Fraktalna geometrija prirode, koju je 1970-ih na svetlo dana izneo Benoit Mandelbrot krenula je od jednostavnog razmišljanja da euklidska geometrija nije dovoljna za izražavanje složenosti prirode.
TEORIJA HAOSA
A HAOS JE ZAPOČEO …
sa prognozom vremena
Prva matematički vidljiva manifestacija haosa “pojavila” se na kompjuteru američkog meteorologa Edward Lorenz-a 1961. godine. Svakodnevni proračun prognoze vremena završio se jednom od spektakularnih spoznaja 20. veka – početni uslovi, ( podaci za pritisak vazduha ili temperaturu), dva gotovo jednaka niza vremenskih pokazatelja, u jednom momentu su se razišla. Kombinacija tih prvih podataka davala bi jedan niz vremenskih prilika u kompjuterskom modelu.
Naravno, kompjuterski model je čista simulacija.
Da bi potvrdio razlike u realnosti Lorenz je nastavio da proučava rad vodeničnog kola.Vrlo je lako zapaziti da, zbog nelinearnih učinaka, okretanje vodeničnog kola postaje haotično. Na početku, dok mlaz vode puni vedra na vodeničnom kolu,ona se ubrzavaju. Ako se kolo okreće brzo, malo je vremena za punjenje pa „vedra mogu krenuti na drugu stranu pre nego li se isprazne“. Vodenično kolo tako mnogo puta može da izmeniti smer svog okretanja. Lorenz je napravio proračun sa tri vrednosti koje određuju trenutni položaj vodeničnog kola u trodimenzionalnom prostoru. U bilo kom trenutku,kretanje tačke je stalno promenjivo. Sistem kretanja se nikada ne menja pa, prema tome, nikad se ne ponavlja putanja, nikad tačno ne preseca samu sebe. Umesto toga, večno piše petlje.Vezu između Lorensovog atraktora i fraktala koju su utvrdili Harry Swinney, Jerry Gollob i David Ruelle proučavajući „problem nad problemima“ – turbulenciju – ostavićemo za drugi put ( ili nikada)
ARHIVA
54 коментара:
Hm.,Bog i geometrija.Ili se šalite,ili podilazite vernicima.U treće ne mogu da verujem.Naučnici treba da budu oštriji u odbrani nauke i zdravog razuma.Vidite li šta čini religija u arapskom svetu.
XXX
xxx, nemoj dozvoliti da te zavedu dnevno-politikanske "definicije" sveta. ostavi sad arape i religije. to je druga tema. zagledaj se u taj zeleni karfiol i pusti da te misli vode, ako možeš. zamisli da si jedna kvržica tog karfiola. i kako je svaka tvoja ćelija zasebna i individualna, rađa se i umire svakog dana. a opet ima neverovatne sličnosti sa svim ostalim tvojim ćelijama, i funkcioniše kao deo tvog sistema. kao što si i ti, iako individua, deo tvoje porodice sa nekom genetikom koja vas spaja. onda si deo neke struke kojom se baviš pa moraš sarađivati i biti deo sistema. onda deo naroda sa nekim zajedničkim specifičnostima, i deliš sudbinu koja ga je zadesila. pa deo čovečanstva i njegove sudbine, pa to čovečanstvo sa planetom zemljom deo nekog sunčevog sistema, pa... odosmo u nedogled. čist fraktal, ako izuzmemo fizički oblik. zar ne? uostalom zar i fizički ne ličimo na svoje roditelje i dalje pretke? neke zakonitosti sličnosti u pojavama postoje. hvala nauci što se bar trudi i pokušava da pronikne u to. znanje je beskonačno, a mi smo dostigli tek jedan mali deo.
ta geometrija je čudo. koliko god nam se činilo da živimo u haosu, ipak se trudimo da ga uredimo i uspostavimo neki nama svojstven sistem.
pozdrav, 123
XXX
misli na slobodu misljenju i dobru stranu razlika.Naucni i religijski pogled su nastali kao posledica ljudske prirode.Nauka je cisto znanje o svetu oko nas i u nama. Religija nije znanje, već vera. Pokusaj sagledati ove produkte kroz ljudsko postojanje. Videces da su zlo i dobro tamo gde je i covek.
123
sjajno napisano !!!
pozdrav
Z.
XXX
Prema nauci/naučnicima osećam poštovanje.Znanje nije definitvno,podvrgava se preispitivanju, menja, transformiše i upravo je taj beskonačni,mukotrpan i neizvestan put saznavanja,intriga koja mami i one koji istražuju, i one koji uživaju u saznatom.
To je samo jedna dimenzija real života.U njemu je korisno znanje inkorporirano u obrazovanje,struke.Nauka ne pledira na apsolutne istine.Kršeći upravo apsolutne kategorije ona je uspela da skupi znanja koja posedujemo u ovom momentu.
Dakle, nema apsolutnih istina ni u nauci.Ima nešto drugo, neizmerne lepote i u tako,ograničeno saznatom.
Šta bi čovek bez naučne slike sveta.Ne mislim isključivo na korisnost,već sliku sveta koja bi nam ostala nepoznata da nije nauke.
I religija je, kao i nauka, iznikla iz prvih pokušaja objašnjenja sveta.Religijski zapisi su delo ljudi.Za razliku od nauke, koja se izlila poput rukavca u masu disciplina, religija je ostala začaurena za sva vremena.
Šta je to što održava religiju? Čovek.Isti onaj koji je tvorac nauke.Očito je da mu religija treba.
Što napisa Z. u prirodi čoveka je raznolikost mišljenja, kao što mu je u prirodi zlo i dobro.Posledice zloupotrebe jednake su kod obe, i nauke i religije.
123
Lepota fraktala me čini nemom.Lepota me opčinjava, beskonačnost me malo plaši: fobična je kao pogled sa visine,ili pogled u nepregledni svemir,pomisao na ništa,ili samo ponavljanje, ponavljanje, jednog u jednom, a opet toliko istih oblika u svim modelima.Ta frapantna geometrija, i uopšte matematika,je vrh sposobnosti uma.Bez takvog načina mišljenja i predstavljanja nezamislivo je bilo kakvo znanje. Otuda mi je pala na pamet misao da je Bog geometrija,ili obrnuto geometrija Bog haha..Eto, ispade da je red haos,a haos red,a pravilnost princip oba.
pozdrav svima
XXX, xxx,XXX je li ovo pod uticajem fraktala,hehe...?
Mandelbrot je ubacio u kompjuter rekurzivnu formulu (Z<=>Z2 + C) sa kojom je dobio bezbroj iteracija.Dobijene tačke je obojio i dobio je fraktal. Kada dobijemo rezultat na outputu, vraćamo ga ponovo na input:izlazi postaju sve veći i veći.
Tako je i znanjem, hehe...Svako novo saznanje, uvećava polaznu osnovu za sledeće. Ako znamo, a znamo da aktivnošću gena upravlja i okolina preko procesa koji se naziva epigenetska kontrola,znanje nam neposredno vrši reprogramiranje podsvesnih uverenja koja znaju da koče razvoj ličnosti.
Da li sve ovo ima veze sa postom, ne znam.Ima sa naukom i religijom.Da je religija bila dovoljna nauke ne bi bilo." zajedno, najlakše se piju, hehe..
Teorija fraktala je biser naučne misli i vrlo korisna.
Amin
Peđa
Kad se religija počne kositi sa razumom i humanošću postaje društveni problem.Tolerancija je ravna nerazumu.Umesto mene evo Vam mišljenje pametna čoveka.
„Ono što može definisati Boga je razmišljanje o Bogu kao otelotvorenju zakona prirode. Međutim, to nije ono što većina ljudi misli o tom Bogu. Oni zamišljaju nekoga nalik na ljudsko biće sa kim mogu da ostvare ličan odnos. Kad uzmemo u obzir koliko je svemir velik i koliko je slučajno ljudsko postojanje u njemu, mislim da je nemoguće da postoji Bog koji izgleda kao ljudi. Njega bolje možemo definisati kao otelotvorenje zakona prirode", smatra Hoking koji dodaje da su vera i nauka veoma različiti i da će nauka pobediti religiju.
XXX
XXX
Strah je ušao u ljude zbog ove čudne religijske histerije koje su potpuno obuzele neke narode.I meni se ponekad učini da smo postali nemoćni pred navalom takvog primitivizma i neznanja. Kao da tim ljudima više nije stalo do toga kako stvari funkcionišu. Neka vrsta dekadencije je uvek bila prisutna u određenim slojevima naroda i u prelomnim istorijskim trenutcima. Nama se događa prvi put. Mi možemo da se smejemo, ne verujemo da su religiozne ili političke indoktrinacije moguće, a jesu. Shvatam tvoje protivljenje ali imaj na umu da će to, kao i sve oluje, proći. Da li ćemo doživeti, ne znam.
Peđa
Pored neiscrpne lepote prirode mi odosmo u politiku.
Zlo pobeđuje ne zbog malobrojnih koji ga produkuju,već zbog konformizma većine.
Ja znam sta treba uciniti:isterati politiku iz kuce,odmah, neizostavno,nalepiti po zidovima fraktale i uzivati !!
Z.
XXX
Zaustavite Zemlju, silazim ..
pesnik u prolazu
Krivo znanje je opasnije od neznanja !
Verovanje u nešto je neznanje o tome !
XXX
A šta reći za intuiciju i raznoliko osećajno znanje? Nije li to vera zasnovana na iskustvu,a ne na dokazima iz naučnog eksperimenta.Može li neko ustvrditi da osećaj nema saznajno postojanje?Kada "osetimo" hladnoću konstatovaćemo hladnoću jednako kao termometar.Kada neko namerno povredi našu dušu,zaključićemo da je zao.Koja nauka može da naučno objasni ovu korelaciju?Ono što mene može da povredi,ne mora da ima isti efekat na drugo biće.
Jednom rečju nauka nije jedini put ka znanju.Religija pogotovo.Mnoštvo različitih religija,a tek brojni ogranci proizašli iz glavnih religija,dokaz su nepostojanja jednoobraznosti.
I na kraju šta ostaje od te dve premise?
Krivo znanje!!
Nekada je znanje bilo ravna ploča.Ispostavilo se da je to znanje "krivo".
Verovanje!!
Ja verujem da mi je sada hladno.Je li to neznanje?
Ah,kako je sve relativno, a opet nije.
Priroda nam je omogućila uvid nešto preko uma,nešto preko osećanja, ponešto nam uopšte nije " dato".Zato nismo Bogovi, već samo ljudi.
Nisam imao nameru da agitujem za nauku,protiv religije. Prepoznajem značaj molitve,meditacije,kao način uzdizanja ljudskog bića i duhovnu činjenicu koja skriva najdublje istine.
Ja sam apelovao na znanja koja aktuelno utiču na društveni život i koja uvek treba imati na umu.Visok procenat neobrazovanog sveta podložan je spoljašnim uticajima.Ta vrsta ljudi se ne može i ne zna odupreti niti pružiti ikakav otpor tim utcajima.Ja ih smatram duhovnim robovima.Izbegavamo da nazovemo pojave pravim imenom.Zašto? Zato što su izvrnute etičke norme,principi komuniciranja,i sve to sa i zbog političkih ciljeva.
Fraktali su lepi.Nema zbora.Ko može da uživa u njihovoj lepoti? Neobrazovan i religijski totalno indoktriniran pojedinac nikada neće dosegnuti fraktale.
XXX
xxx,
fraktale ćemo teško dosegnuti, pa bili jako obrazovani, iskreno religiozni ili pak zabludeli u svakom smislu. zabludeli može biti i visoki intelektualac, ako bludi samo intelektualnim nebom. možemo ih proučavati, možemo maštati, možemo i meditirati. tako stvari stoje. dosegnuti fraktale značilo bi osećati u većini momenata svakodnevnog života da smo svi povezani na sličan način kao i kvržice onog karfiola. ali čovek najčešće ne vidi dalje od svog nosa. retko će osećati povezanost čak i sa svojom porodicom. ako već tražiš da ne izbegavamo da pojave nazivamo pravim imenom. takvi smo svi, takav sam i ja. zato što je priroda čoveka takva. čovek je najčešće vezan i za fizički materijalni aspekt, i emotivno ili intelektualno za neke ljude ili ideje, ali istovremeno i otuđen od svega toga, a najviše od sebe. nije u stanju da bude individua i ličnost u isto vreme. kao ličnost čovek oseća istovremenu povezanost sa svetom i odvojenost svoje individue. ličnost ne može biti vezana, ličnost teži slobodi ali tek u zajedništvu.
prođu se faze ljutnje na život, na loša vremena. nisu ona samo posledica loših političkih ciljeva. sve je u čoveku. lepo reče Z: Videces da su zlo i dobro tamo gde je i covek. nismo bogovi, lepo je primetila L2, i nismo savršeni. i kad postignemo neki svoj stepen savršenstva treba reći: ne nisam savršen, ja sam samo običan čovek. baš kao i oni ostali koji žive u nizijama ljudske duhovne egzistencije. jer i sa njima ljudi obrazuju neki neshvatljiv fraktal čovečanstva. tako se čuva duša.
generalno niko od nas ne može a da se ne složi sa tvojim konstatacijama. ali treba izbegavati povezivanja religije kao duhovnog pogleda na svet i kosmos, sa ljudskim primitivizmom i neznanjem, ako već težiš pravilnim rečima da bi izrazio neku pojavu.
da li ti znaš ili veruješ da spavaš dok spavaš? teško brate. znaćeš da si spavao kad se probudiš, i isto tako nećeš znati da si zaspao. u ovom slučaju ne vredi ti ni znanje ni vera. a da to bude tvoje lično znanje, autentično doživljeno. kako ga dosegnuti, kada nismo svesni dok spavamo. a gde je naša svest u tim trenucima sna? da ne govorim koliko smo u toku budnog stanja nesvesni sebe samih. i da li i to spada u znanje o sebi ako ne možemo da uhvatimo trenutak svesnosti. zato je čovek samom sebi najveća tajna, kao fraktal kome ne možemo uhvatiti ni početak ni kraj. kao neuhvatljiv oblik u prirodi. otuda je veoma razumljivo pala na pamet L2 misao da je Bog geometrija, ili obrnuto geometrija Bog. voli pitagorejce, pa to ti je. a teško da će kao žena biti biti pod uticajima masonske ideologije. hahaha... da se malo nasmejemo
123
XXX
hvala na strpljenju i raspoloženju za stvaralačku diskusiju.
Ti(ako smeta opomeni me,navikla sam na ti)se koncentrišeš na naš život svagdašnji.Snaga personalne i socijalne svesti kod većine je odsutna.Kultura je okvir te svakodnevnice što najbitnije oblikuje našu svest.Koliko je uticajna kultura svedoče sjajne antropološke studije koje dokazuju vezu između duhovnog,pa čak i fizičkog uticaja društvene okoline na čoveka.Da ne spominjemo prirodu koja u primitivnim društvima ima fascinantan uticaj.
Znamo reći da nas je kultura kasnijih civilizacija, pa i ove današnje, umnogome udaljila od prirode.Lično mislim da grešimo.Priroda ljudskog bića nije nešto dato jednom za svagda. Sa fizičkim promenama menja se i psihološki ambitus.Kada je reč o segmentu svesti ona,dakako,ne evoluira kao telo,ali se menja fond znanja.Ne počinje današnje dete od onog od čega je počinjalo ono od pre dvehiljade godina i više.Uzmimo kao primer samo manuelnu pokretljivost itd.
I sada dolazimo do svakodnevnog života.Globalno gledajući,znanje koje ti spominješ se širi.Širi se "univerzalna" svest,ako tako mogu da nazovem nasleđenu svest.Ali, od te univerzalne svesti kao od svete pogače uzima svako onoliko koliko može i hoće. I, ono najvažnije, princip funkcionisanja svesti( da izbegnem termin priroda)ostaje isti: koliko smo uopšte svesni,čega, kada i kako.
Sociološki aspekt uticaja društva na svest je stvar utopije. Čiste. teoretski težimo najboljem, praktično imamo šta imamo.A to je večito isto, samo na nekom drugom stepenu "razvoja". Nikada nećemo biti svi isti, po boji kože, očiju, uopšte istog fizičkog ili mentalnog sklopa. Ni po rođenju ni kasnije.Putevi nam se razilaze.Svaki čovek je biće za sebe, pa čak i višestruko podeljen u sebi.I otuda misao 123, da smo otuđeni od drugih i samih sebe.
Ponavljam, i mene rastužuju događanja.Jedno vreme,ustvari dugo vremena,bila sam potpuno izvan političkih dešavanja.Pod staklenim zvonom, doslovno.Bio je to lep odmor i neprirodno stanje.Da je započeo treći svetski ja ne bih znala, haha..I zaista, koliko se činilo smešnim, vratila sam se iz praktičnih razloga.
A fraktale, ah to je objasnio 123. Mnogi su slepi pri očima.Diplome nisu dioptrije.
pozdravljam
321,
haha...da li ste gospodine sigurni?Možda sam u duši mason, nije li i to moguće po fraktalnoj geomeriji.Neki delić mog fraktala je masonski,jedan delić mene misli masonski; jedan delić mene liči na Vas,i obrnuto, u Vama je jedan delić mene, hteli Vi to ili ne.Bog je u nama,i mi u njemu, ne samo fraktalno, mnogo kompleksnije.
I ja se malo našalih!No,šalu na stranu.
Interesantno pišete.Rado i sa užitkom čitam. Manje više pišemo o istom, ali svako svojim jezikom.Pokušavam da"prevedem" Vaša razmišljanja na svoj jezik i mislim da mi uspeva.Duhovna poklapanja su retka i lepa, to moram da priznam.Ono što imponuje kod Vas je,bar po mom osećaju,da iz Vas ne progovara nesažvakana teorija,već i iskustveno potvrđena. Ako ste uspeli da nešto od znanja usvojite, čestitam. Meni je trebalo mnogo vremena da pronađem istinu kroz sebe.Naravno,to su trenutačne "istine", koje se poklapaju sa istinama sličnih duša.
Pažnja!!!! Ovo nije prelaženje na banalnu intimu.Odnos teorije i njene primene,ili praktičnog znanja,je ključ celishodnosti saznanja.Čemu prazne reči? Mnoge teorije žive u rečenicama koje nemaju sadržaja,znate onim lepim frazama kojima se mnogi raskošno razbacuju,a reči odlete kao što su doletele, bez da dotaknu.To je kao ono seme,malo, maleno, gorušičino.Gde ga posejete, vrlo je važno.Ili će da nikne ili neće.A može i da nikne pa da se osuši.
Zanimljivo..trenutak svesnosti...čovek beskonačni fraktal.Razmišljaću o tome.
Vama hvala na posetama i lepim komentarima kojima obogaćujete ove stranice.
A šta ako je Bog naučnik, hehe...
Peđa
xxx
U slučaju neznanja o fraktalnoj strukturi stvari vredi i obrat - ne znači da se ne vidi!
Ideja Tvorca koji je pomakom prsta stvorio svet je bezazlenija od politike.Ona transformiše ideju i daje joj zamah.
Peđa
Peđa, masoni rekoše da je arhitekta. boga mi veoma maštovit. ali sudeći po ovom eksperimentu usudio bih se reći da je i naučnik. jer da nije tako ti bi možda bio baštovan u nekom rajskom vrtu. ne bi ti padalo na pamet da se zavlačiš među genetske spirale.
by the way, kolaju priče da je čovek pre pada imao 12 spiralnih zavojnica u genetskoj stukturi. kad je jadničak pao izgubio je deset i ostale mu samo dve. haha... i zato se jadničak trudi da povrati bar još neku ne bi li ispunio svoje biće obuzeto čežnjom za ujedinjenjem. verovali ili ne, bajka o znanju je tako zavodljiva. ono što je sigurno, čežnja zaista postoji. uvek tragamo za nekim ne bi li se malo spojili....
lepo ti reče da je i naše saznanje kao fraktal.
123
Vama hvala na zanimljivim prilozima za čitanje, motivaciji za diskutovanje, jer inače bih otperlijao negde drugde. to što ste me obrnuli naglavačke na 321 lepo mi leže jutros. to dođe kao jutarnje preispitivanje gde sam noćas boravio..hahahaha...
svi u sebi po malo imamo jedni druge. pravo zborite gospo. to je princip proširivanja. da bi se nešto odigralo ili proširilo po principu fraktalnih struktura uvek je potrebno troje. troje po troje multipliciranjem stvara fraktal. prvo dvoje, dualnost kao uslov svakog postojanja, koje kao suprostavljena bića uspeju da prihvate svoju individualnost i naprave prostor, proširenje za delovanje trećeg. taj treći je neka energija, sila, koju zovu i svetim duhom. on je sejač semena. tada seme samo traži prostor da iznikne između ova dva. ali mu mi moramo pomoći u izgradnji tog prostora. to mogu samo slobodne ličnosti koje osećaju zajedništvo. zajedništvo je princip proširenja.
pitagora je shvatio i zlatni presek prikazao trouglom, odnosom, proporcijom. odnos dve strane u nekoj akciji uvek čini treću. (s obzirom da je svaka strana sačinjena iz mnoštva tačaka koja sama za sebe čine trojstvo, kvržicu onog karfiola, strane trougla nisu nikad prave i otuda fraktal deluje fasinantvo). to treće stvara proizvod. dva čoveka naprave prijatljstvo, a moguće je i svađu, ako se potkrade greška. muškarac i žena uz ljubav dete. to treće je nevidljivo, nesaznatljivo. Mocart nije imao pojma odakle mu dolazi muzika. bitno je da nam je ostavio u nasleđe trag svog duha. onog trećeg u međusobnom trouglu kosmičke igre. otuda geometrija. jednostavnost objašnjenja nekih principa. bog je princip, ili zakon, neshvatljivi aksiom, jednostavnost koju smo kroz religije iskomlikovali. čovek ne bi bio čovek kad ne bi zakomlikovao. a manje je uvek više. kad hoćemo više uvek dobijemo manje.
proporcije su više ili manje savršene, nikad skroz. i u nesavršenstvu postoji neko skriveno savršenstvo. uvek se potkrade neka greška. greh je pogrešno prevedena reč, pravednija je greška. valjda iz neznanja, zato nam je data mogućnost za saznanjem da bi ispravili grešku. a malo i zbog manipulacije, lakše se vlada ljudima kada se unese strah. kad čovek nije u stanju da vlada sobom lakše mu je da vlada drugima. čovek ima neku grešku, jer ne zna samog sebe nikad do kraja. ne ume, ne zna kako da se ponaša, nesvesno deluje, luta. ako i čini greh, to je iz neznanja, jer pogubio usput onih deset spirala.. hahaha...
odnos teorije i njene praktične primene zavisi samo od onih delića istine ili naslućivanja iste, tek kroz proširivanje samog sebe. možete to nazvati i širenje svesti. dovoljno je da nekiliko trenutaka zamislite da ste fluid koji popunjava svaki deo vašeg prostora sa ljudima koje volite i koje takođe zamislite da su fluid u tom istom prostoru. osetićete da vam pluća duboko udišu neverovatno veliku količinu vazduha, smireno i lako. probajte. svaka vaša ćelija biće slobodna i dozvoliće međuprostor za primanje enegrije koja nadolazi. a to je moguće jedino sa ljubavlju, jer ona ispunjava taj prostor. nije potrebno čak ni da verujete u to. bićete deo fraktala sa osobama koje volite. misao naša je seme koje uvek iznikne tamo gde ga posejemo. od nas sve zavisi. duh samo pripomaže.
pozdrav, 321
Ovako,
da nafilujemo mozak hemijskih reakcija, matematikom, biologijom, fizikom,da ubacimo sve komplete Dostojevskog, Hegela, Nietzschea, Spinozu, Konfucija, Suhodolskog, Junga, Puškina, Froma, Hegela, Adlera, Lao Cea, sve to u našem mozgu ne bi nam pomoglo da doživimo veličanstvenost doživljaja jednog jedinog stiha.
A Vi kako hoćete.
pesnik u prolazu
Ahaha...kako me nasmeja, čoveče.Baci peticu,za umetnost i opuštene misleće putanje.Što ne ubaci taj "jedan" stihić?
pozdrav
Ja ne mogu izdržati a da ne ubacim umesto pesnika u prolazu malo stihova Volta Vitmena. Da vam dopunim fraktal. 123 se zaigrao tako da verujem da će se i njemu dopasti. XXX će malo da se odlepi od zemlje. Z će da pronađe tačnu vrednost vibracija. A Peđa će da likuje. Li, ti uživaj!
Pozdravljam vas!
Od starih ja sam i od mladih, od ludih
koliko i od mudrih,
Bezobziran prema drugima, uvek pun obzira
prema drugima,
Materinski koliko i očinski, dete koliko i čovek,
Grubom tvari napunjen i tananom tvari napunjen,
Jedan iz Nacije mnogo nacija od kojih
Najmanja ista je i najveća ista je,
Južnjak ubrzo kao i severnjak, živim kao
plantažer nasmejan i gostoljubiv dole uz Okoni,
Jenki na svom putu spreman da trguje,
Zglobovi su moji najgipkiji zglobovi na
svetu i najkrući zglobovi na svetu,
Stanovnik Kentakija na putu dolinom
Elkhorna u dokolenicama od srneće
kože, stanovnik Lujzijane ili Džordžije,
Lađar na jezerima ili zalivima ili duž
obala, iz Indijane sam, Viskonsina,
Ohaja;
Srođen sa kanadskim krpljama za sneg, kod
kuće sam kad sam gore u šumama, ili sa
ribarima na pučini Njufaundlenda,
Kod kuće u floti ledolomac, ploveći sa
ostalima i menjajući smer,
Kod kuće u brdima Vermonta ili u šumama
Mejna, ili na ranču u Teksasu,
Drug onih iz Kalifornije, drug slobodnih
severozapadnjaka (volim njihove velike razmere),
Drug splavara i ugljara, drug sviju onih
koji se rukuju i pozivaju te na piće i
meso,
Učilac kad sam sa najjednostavnijima,
učitelj najmisaonijih,
Iskušenik što tek započinje, a ipak
iskusan u mirijadama godišnjih doba,
Farmer, mehaničar, umetnik, gospodin,
mornar, kveker,
Zatvorenik, svodnik, larmadžija, advokat,
lekar, sveštenik.
Svemu odolevam bolje nego sopstvenoj
raznovrsnosti
Dišem vazduh ali ostavljam ga u izobilju
posle mene,
I nisam u neprilici, i na svome sam mestu.
Sfingo, Sfingo, šta nam radiš ?!!Ima te, nema te, ima te, nema te. Tvoja pojava je stih.( ubiće me Z)
Peđa
moj naklon Waltu Whitmanu.
vaša sfinga je ko zvezda padalica. nikako da je ugledam. verovatno sam se zaigrao. haha
123
Predivno!!!
nećete verovati, ne verujem ni ja.
Kada sam ispisala kratak komentar na pesnikovo " punjenje sarmice" pomislim kako nedostaje Sfinga da doda neki stih !!! Sada sam u dilemi, da li me čuo Bog ili Sfinga, ili su se čuli/došapnuli elektroni.Sigurna jeste jedino lepota fraktal stiha.I naravno, Sfingina poseta.
Zahvaljujem se.
SFINGA,
Želim znati za čim žudiš
i imaš li hrabrosti snivati
o ispunjenju želja srca svoga.
Ne zanima me koliko ti je godina.
Želim znati jesi li spremna riskirati
da ispadneš budala zbog ljubavi,
zbog svojih snova,
zbog ove pustolovine koju nazivamo životom.
Ne zanima me koji planeti deluju na tvoj mesec.
Želim znati jesi li stigla do središta vlastite boli,
jesu li te životna razočarenja otvorila
ili si se skru[ila i zatvorila od straha
da ponovno ne osetiš bol.
Želim znati jesi li u stanju trpeti bol,
moju ili svoju,
a da je pritom ne moraš skrivati
ili ublažavati
ili izbrisati.
Želim znati znaš li se radovati,
zbog mene ili sebe,
i možeš li divlje zaplesati
i pustiti da te ekstaza preplavi sve do vrškova prstiju,
a da nas pritom ne upozoravaš neka budemo pažljivi,
realni,
svesni ljudskih ograničenja.
Ne zanima me je li priča koju mi pričaš istinita.
Želim znati jesi li spremna razočarati drugoga
kako bi bila iskrena prema sebi;
jesi li spremna podneti optužbe za izdaju,
a pritom ne izneveriti sebe;
možeš li biti izdajica
i samim time vredna poverenja.
Želim znati jesi li u stanju videti lepotu,
pa i ako nije lepa,
svakoga dana,
i možeš li svoj život nadahnuti njezinom prisutnošću.
Želim znati jesi li dovoljno snažna
da živiš s neuspehom,
svojim i mojim,
i da svejedno stojiš na rubu jezera
i ushićeno vičeš prema srebrnom punom mesecu;
- To!
Ne zanima me gde živiš
i koliko novaca imaš.
Želim znati jesi li sposobna ustati,
nakon noći ispunjene tugom i očajom,
umorna i do kostiju izubijana,
i učiniti sve što je potrebno
kako bi nahranila svoju decu.
Ne zanima me koga poznaješ
i kako si dospela ovamo.
Želim znati hoćeš li i dalje sa mnom stajati u žaru vatre
i ne posustajati.
Ne zanima me gde si
ili šta si
ili s kim si studirala.
Želim znati što te u tebi samom gura napred
u trenucima kad se sve ostalo ruši.
Želim znati možeš li biti sama sa sobom
i voliš li uistinu osobu koja jesi
u trenucima praznine.
Oriah Mountain Dreamer
pesnik sanjalac u prolazu
Pesnik filuje mozak, buca Li umesto mozga vidi sarme, Sfinga recituje, Pedja sheni.Prica se zove “Od fraktala do sarmica” i potvrdjuje da covek u sebi nosi pogled Boga, nauke,filozofije ili sarme.123 izvini sto sam te izuzeo.
Pozdrav razigranim fraktalima
Z.
Li,
"Širi se "univerzalna" svest,ako tako mogu da nazovem nasleđenu svest.Ali, od te univerzalne svesti kao od svete pogače uzima svako onoliko koliko može i hoće. I, ono najvažnije, princip funkcionisanja svesti( da izbegnem termin priroda)ostaje isti: koliko smo uopšte svesni,čega, kada i kako."
kratko:
Primas,pored sveta objekata i polja postoji jos nekoliko fundamentalnih nivoa stvarnostipoput Shredingerove talasne funkcije kvantne teorije koja opisuje skriveni domen mogucnosti neopservabilnog,nemanifestnog,nadfizickog sveta nelokalnih korelacija i trenutnih veza pre nego vidljivih fenomena.Samo u aktu merenja ove beskonacne mogucnosti,opisane Shredingerovom jednacinom kao superpozicija svih mogucih kvantnih stanja,kolapsiraju (mogucnosti)u jednu jedinu STVARNOST.Po konceptu spletenosti (verovatnoce)kao veze sistema i okruzenja u odsustvu bilo kakve interakcije ( npr. merenja ) a koje su fundamentalne dimenzije stvarnosti, baza fizickog sveta i materije,postoji veza sa svescu,koju neki vide kao fundamentalno polje i osnovu realnosti.
Eto ti pa prouci.
Z.
Jao bre Z..(stavi bar broj pored slova! Imala sam i ja fazu bez broja.Ukradoše mi broj na kratko,bi slatko... i onda ga ja vratih).
Teško da će neka država odgojem učiniti većinu populacije inteligentnijom.Pre će biti da će, kao i do sada, politika u obrazovanju da vidi idealnu priliku za indoktrinaciju od malih nogu i produkciju još jednog naraštaja tupave mase.
I ako se deo neosporne inteligencije nekako izmigolji i uspe da proširi znanje van ideoloških okvira ja im dižem kapu.Kada bi mogli, a nemoguće je, da saberemo zdrave intelektualne snage i čiste institucije ja bih sa punim moralnim stavom sasekla pseudonauku motkom, jer ne samo da nije korisna, već nanosi štetu koja takođe upropaštava mase i celokupno društvo. Ovako mi ne pada na pamet.
Da pređemo na tvoj primer.
Ti koji vide svest kao fundamentalno polje( univerzalna svest) što jest jest,haha.. izražavaju se sačuvaj te Bože.
Univerzalna svest koju ja spomenuh je trebala da znači kumulativno znanje, naravno kolektivno, jer pojedinačno je strpano u jedan život.
Šta ja mislim o svesti kao fundamentalnom polju pričaćemo nekom drugom prilikom, i isključivo sa imenima iz drugih krugova.
sarmica buca
Li,
kao što znaš misli putuju nekakvim nevidljivim prostorno-vremenskim kanalima. Ljudi su povezani preko informacionih polja, delova kolektivne svesti. Tvoj blog zrači nekim misaonim vibracijama koje nas povezuju, kao medij za uspostavljanje komunikacije. Svi smo tu ostavili pečat naših misli. Možda je to tematsko interesovanje, a možda i neke sličnosti koje posedujemo, za koje tačno ne znamo, ali zbog čega smo tu. Nauka to pokušava definiše kao hologafsku projekciju nekakvih kvantnih elemenata svesti. Svest, u koju uključujemo i svesno i nesvesno, ima kvantnu prirodu. Ko zna zašto smo povezani i na koji način, ali među svima nama postoje neke vibracije. Polje koje nas povezuje sigurno ima informacije koje su nam zajedničke po nekoj prirodi. "Gospodin Slučaj" ne postoji. Mi ga samo poetski doživljavamo kao lutalicu prostorima misaonih fraktala zajedničkog polja univerzalne svesti, koji plete mreže. Z reče: koncept spletenosti. Hteli ili ne, već smo se upleli u mrežu. Ništa na ovom svetu nije slučajno, koliko god nam se tako činilo.
Sve vas puno pozdravljam.
Evo vam jedna zanimljiva emisija
http://www.dejanrakovicfund.org/video4.html
I ko zna (niko ne može da garantuje) , možda se na ovoj zemlji sav cilj kome čovečanstvo teži sastoji jedino u toj neprekidnosti procesa postizanja tog cilja, drugačije rečeno- u samom životu, a ne, u stvari, u cilju koji, naravno, ne može biti drugo nego dva puta dva su četiri, to jest formula, a dva puta dva je četiri, gospodo, nije više život, već početak smrti.Čovek se, u najmanju ruku, uvek plašio tog dva puta dva je četiri, a ja ga se i sad bojim... :?
pesnik i samo pesnik u prolazu
još malo Dostojevskog
"Vidite, gospodo, razum je dobra stvar, to je neosporno, ali razum je ipak samo razum i zadovoljava samo razumske čovekove sposobnosti- a htenje je izraz celog života, to jest celog čovekovog života, zajedno sa razumom i svim ostalim časkanjem."
opet pesnik i samo pesnik
"Poezija zbližava i sjedinjuje neraskidivim vezama sve duše koje je vole. Mada one uostalom u svom životu traže najrazličitije stvari, neke potpuno prezirući ono što je za druge svetinja, i mada ne cene niti primećuju jedna drugu, ostajući večno tuđe, u ovoj sferi one su ipak sjedinjene i uspokojene višom čarobnom moći. Jedna muza traži i nalazi drugu, a svi potoci poezije se slivaju u veliko zajedničko more.
Razum je jedan jedini, i to isti kod svih; ali kako svaki čovek ima svoju sopstvenu prirodu i svoju sopstvenu ljubav, tako svako u sebi nosi i svoju poeziju."
Razgovor o poeziji, Fridrih Šlegel
uz pomoć pesnika u prolazu
Vama na dar
Pesniče u prolazu, ti što premazuješ završnim filom ove naše korice reči, (sad će Z. da kaže kako su mi u mislima torte, hehehe), pesniku na "ti", a Vama lično na dar još malo stihova.
Završeno je delo očiju,
vrši sada delo srca
na slikama u sebi, zarobljenim; jer ti si ih
savladao: ali sada ih ne znaš.
Pogledaj, unutrašnji čoveče, svoju
unutarnju devojku,
nju, izvojštenu
iz hiljada priroda, ovo
tek izvojšteno samo, a dosad
još nevoljeno stvorenje.
Rilke
Haha...D.R ( iz emisije) i još neki su veliki ljubimci gospodina Z. Od srca se smejem, ma ubih se od smeha. Poslednja konverzacija između nas dvoje, u ovim komentarima, odnosila se na dotičnog!!!
Kojim "kanalima" putuju naše misli ne znam," holograf" li je, šta li je, ne znam, ali me to smehotresno razgaljuje. " Gospodin slučaj" ili sapletenost ( opet ne znam) biće zagonetka za " gospodina slučaja Z" kada pročita preporuku.
Preporučujem mu da čita vaše prelepe stihove i opusti neurone u mozgu.Biće mu zahvalni i oni i mi.
Hvala na prelepim trenucima.
O,da,skoro da zaboravih, pobedili su fraktali duše!!
Zašto bih ja bio najgori.Znam i ja da googlam.Izmučilo me traženje.Isplatilo se.Naišao sam na biser.Da vidimo sada ostale, hehe...
"Ostavite svojim ocenama njihov sopstveni, tihi i neremeceni razvoj koji, kao svaki napredak, mora doci duboko iznutra, i nicim ne moze da bude potiskivan ili ubrzavan. Nositi u sebi koliko je potrebno za razvoj pa onda dati plod - to je sve. Pustiti da se svaki utisak i svaki zacetak osecanja dovrsi sasvim u sebi, u tami, u neizrecivom, nesvesnom, sopstvnom razumu nedokucivom, i sa dubokom skrusenoscu i strpljenjem sacekati cas rodjenja jedne nove svetlosti: jedino to znaci umetnicki ziveti, u poimanju kao i stvaranju.
Tu nema merenja vremenskim jedinicama, tu ne vazi godina, i deset godina nisu nista.Biti umetnik znaci: ne racunati i ne brojati; sazrevati kao sto sazreva drvo koje ne goni svoje sokove i spokojno stoji usred prolecnih bura, bez straha da posle njih moze i da ne dodje leto. Ono ce ipak doci. Ali dolazi samo strpljivima, koji zive kao da je vecnost pred njima, tako bezbrizno mirni i neizmerni.Ja saznajem svakodnevno, saznajem u bolu kome sam zahvalan : strpljenje je sve !"
Aha,šta kažete!Gosn. Rilke.
Peđa
Dragi Peđa, mani se googlanja. Nema potrebe da tražiš, nije to za tebe. Ti već imaš u svakom rukavu po jednog keca. Pik il' srce, nema mnogo važnosti. Svaka boja jedna drugu nađe sama. Evo i tvojim jelenima da poklonim jednu pesmu.
LJUBOMORA
Tada je pevao dan u granama topola.
Setim se tebe i odmah mi grešna miso.
Jutrom reka, a ti ludo gola.
Pa mišljah: da je reka muško,
ja bih od bola vrisko.
I ja sam mogao ribe klati.
Nisam verovao grmu niti ženskoj jovi.
Ti si se mogla i mladom klenu dati.
Iz tvog su čela nicali beli rogovi.
Tada je pevao dan u granama topola.
Da bi te videla, trska je porasla za dva
kolenca.
Dolazile su zveri oba pola.
Iz tvojih grudi htela su poteći
dva bela studenca.
I ja sam samo mogao da padnem na kolena.
Bio sam snažni junac a ti mlada mati.
I gledao sam dva tvoja oka zamagljena
zbog kojih ključa krv i snaga ludo pati.
Tada je pevao dan u granama topola.
Tvoja sam bedra zvao sapima, igračice.
Osećao sam: iz mog čela rastu dva roga vola.
Kako da stignem noge takve trkačice.
Bio je to ludi galop od jutra do noći.
Povaljali smo trave i izranili žita.
I gledali smo se na svetlu, svojoj bledoći,
ja zdepast, debelog vrata, ti bela, tankovita.
I presta da peva dan u granama topola.
Čudno: rasle su šume sa korenjem nagore.
U vuka oči pune vučjeg bola.
U vodi ribe vode tajne razgovore.
I bila su dva neba, jedno je u reci.
I svaka je grana imala toplinu ruke.
Plovili su neki čudni, crni meseci
s usnama da ljube, s rukama za kurjake.
I presta da peva dan u granama topola.
Bi veče. Ti si ležala na paprati.
A ja sam bio mladić, slab, bez ona dva roga
vola.
I videh: ti bi se mogla i mladom kurjaku dati.
Da sam ti bičje reči riknuo, ti bi znala.
I nikad bliže nožu ne bi moja ruka.
Pobegoh, sa mnom su i debla posrtala.
Pratila su me dva grozna oka, tvoja ili tvog
vuka.
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=hv_hAGWQpnY
Pozdrav svim jelenima sa ovog bloga.
Li, muzika je divna!
auuu...
šta učini fraktal od nas.
ja nemam teksta više.
#?!"123!"#&/
auuuuu..
kakva razigranost, aforistična i slatka.
ne treba joj ni slovce,ni stih.
Eto šta mogu brojevi,haha...
obožavam mjuzikle otkako sam u Holandiji.
Holivudski su mi bili pljaf...
Holanđani gaje mjuzikl sa posebnom ljubavlju. Ko bi rekao! Imaju vrsne pevače, scenografija im je san snova,i kada sve to vidiš uživo,ne možeš da se ne zaljubiš u startu.
Notre Dame de Paris obožavam na francuskom. Francuski i talijanski su moja slabost, pa nisam bila imuna ni na muške izdanke ove vrste. Onako od oka, ništa preterano, haha...
Ima na you tube koncertni snimak. Klasično, njih trojica u crnom, šarmerski jednostavno elegantni. Ovo je već previše, odoh ja u sfere intime, grdiće me #?!"123!"#&/.
Šta misliš o njegovom stihu? Koja arhitektura i muzika haha... Kao da smo je nas dve pravile.
pozdrav i hvala na prelepim stihovima.
Tvoj izbor je kao i obično savršen.
Opa dame,vidim vi bi se mogle "i mladom kurjaku dati", ili nekom francuskom, talijanskom tipu, ne sumnjam i balkanskom sa malo francuskog sharma.Sfinga opet o grmu!!!
Naklon.Zene sa takvim ukusima su po mojoj meri.
123
bravo majstore,sve si nas presisao. Malo reci a pun efekat, hehe....
pozdrav
PS. Pedja, uzalud ti googlanje
Z.
eno ti gore odgovor,hehe...
Ove stepenice zbunjuju.
Z.
Nastale smo iz vašeg rebra i zašto kriti da sanjamo da se vratimo tamo odakle smo neprirodno izdvojene.Za razliku od naših htenja tvoji "ukusi" su kulinarsko-balkanski.Takvim te čine reči, a sušta si suprotnost onome čim se pogrešno izdaješ.
Lepi moj,uzalud ti maska.Niko nije na zemlji kada su fraktali prirodnih sila u pitanju.
S.O.S.
neka mi se hitno javi moje rebro.Prazno mi u grudima, hehe...
Drage dame, oprostite na našim šalama.Ne idu svakom stihovi "od ruke".
Sfinga gde pronađe vukove, hehe...
Peđa
Li, "rasturaš" nas sa muzikom, sve na sitne deliće. Ja igram po sobi umesto da radim, a zamišljam scenu. Malo li je za ovo vreme. A kad sednem za komp, igraju sve moje ćelije. hehehe... E sad neka mi naši dragi naučnici objasne kako????? I ne trudite se da mi uđete u misli. Fraktaaaal....
Peđa, vukovi, zapravo kurjaci, jove, klenovi, kao i sam pesnik i njegova muza su iz mog kraja. Priča se da je svojoj dugogodišnjoj muzi kad je rodila sina doneo u porodilište pravi orden za hrabrost. To je pesnik. I..., ljubav je čudovišna, čudotvorna, nesaznatljiva, divna, teška, između sna i jave, zaglavljena među tišacima i brzacima nepredvidive reke. Života. Neme ribe ćute, dok na površinu staklastog sjaja vode izbijaju meki mehurići koje vetar nemirnog duha raznosi po poljanama... Sve ostaje zapisano u večnosti, što je delo bogova, sve što treba, što jeste, što je moralo biti i biće...
Pozdrav
I sad mi ne recite da muzika ne pripada višim sferama!!!!
Tamo gde prestaju reči, počinje muzika.
Hajnrih Hajne
ja pesnik
pesniče, od kako se pojavi sfinga ti više nisi u prolazu!?
123
e, neka si mu rekao ubi me sa stihovima.
pozdrav
Z.
Pedja,
okani se googlanja, rebaraca,izvinjavanja, sve ti uzalud kod Li.Prihvati se svoje "Milojke".
A Sfingi je pametnije da se dohvati pesnika ili %$# ( dalje po zelji).
Z.
Постави коментар