Razgovor s Robertom Antonom Wilsonom

Ontološka gerila

Šta je pobudilo vaš interes za unapređivanje svesti?
– Korzybskijeva knjiga Science and Sanity. U to sam vreme još studirao inžinjerstvo. Korzybski je u svojoj knjizi pisao o različitim razinama organizacije u mozgu – životinjskim krugovima, ljudskim krugovima itd. – kao i o povratku na neverbalni nivo te mogućnosti opažanja bez unutrašnjeg opisivanja onoga što opažamo.

Bilo je to 1957. U to me vreme još privlačio jazz. Pričao sam jednom svom crnom prijatelju o nekim Korzybskijevim vežbama za dosezanje neverbalnog nivoa i on mi je odgovorio: “Pa ja to doživim svaku put kad pušim marihuanu”. To me je privuklo, pa sam ga zamolio da mi proda jedan joint. “Daću ti ga besplatno”, rekao je, i tako sam ja popušio svoj prvi joint.

Zatekao sam se kako proučavam kovanicu od četvrt dolara na način na koji je proučava dete, shvativši da je tako nisam proučavao već godinama. Zaključio sam da marihuana ima sličan efekat kao i Korzybskojeve vežbe. Nedugo zatim, na predavanju koje je održao Alan Watts, shvatio sam da se zen, marihuana i Korzybski odnose na iste transformacije svesti. I tu je sve počelo.

Korzybskijeva opšta semantika je ssistem koji objašnjava način na koji razmišljamo. Ako ste upoznati s pravilima opšte semantike, imuni ste na većinu pogrešaka koje su svojstvene ovom stepenu  civilizacije. Jedno od pravila opšte semantike je: “Izbegavajte reč ‘je’ kojom ustanovljavate neku istovetnost”, pravilo koje sam prekršio kad sam rekao “Opšta semantka je...”. Vrlo je teško izbegavati reč “je” u govoru. Upotrebljavamo je stalno. Ja sam je počeo dosta vešto izbegavati u pisanju. Kad god pokušate shvatiti šta nije u redu s vašim načinom razmišljanja, zašto ne možete rešiti neki problem, zašto vas on zbunjuje, stavite vaše misli na papir, izbacite sve reči “je” i preoblikujte ih na drugi način. Opazit ćete da će vam sve odjednom postati jasno.

To je poput onog slavnog problema kvantne fizike iz dvadesetih. Elektron je val. Elektron je čestica. Te dve tvrdnje protureče jedna drugoj i zbog toga su mnogi fizičari zaključili da svemir nema smisla, da je svemir iracionalan, i tako dalje. Ako iz tih tvrdnji izbacimo reč “je”, shvatit ćemo da je proturečje nestalo. Elektron deluje poput vala kad ga merimo na jedan način, i poput čestice kad ga merimo na drugi način. Nema proturečja. Postoje i druge ideje u opštoj semantici koje su jednako korisne za pojašnjavanje naših misli.

Nanotehnologija će promeniti svet

To je jedna od tvrdnji tehnologije mozgovnih uređaja (brain machines). Kakva ste iskustva imali s njima, i koji je njihov potencijal za budućnost?

– Najbolje sam iskustvo imao s Pulstarom. Bilo je to izvantelesno iskustvo tokom kog su moji moždani valovi na EEG-u bili ravni. To me je zapanjilo jer je to bio prvi objektivni dokaz da se za vreme izvantelesnog iskustva događa nešto više od povišenja svesti.

Trenutačno me više zanimaju svetlosni i zvučni uređaji nego elektromagnetski jer smatram da previše elektromagnetskih valova može oštetiti mozak. Čitavo se to područje razvija neverojatnom brzinom.

Potencijal nanotehnologije (tehnologije na razini molekula i atoma) je golem. Kako će njen razvoj uticati na ljudsku svest u budućnosti?

– Mislim da će nanotehnologija sve promeniti. To je trenutačno najveća stvar, veća i od kolonizacije svemira i dugovečnosti, i milion puta veća od industrijske revolucije. Svet će se promeniti na načine koje još ne mogu ni zamisliti. Sve će strašno pojeftiniti.  Sadit ćemo sekvoje koje će rasti brzinom kojom hoćemo. Putovat ćemo u svemir. Ne znam, to će biti nešto sasvim drugačije i vodit će u besmrtnost.

Šta je s novim načinima menjanja mozga?

– Pa, na primer, Eric Drexler u svojoj knjizi o nanotehnologiji piše o konstruiranju mikroreplikatora koji se ubacuju u telo i istražuju svaku njegovu stanicu. Ako nešto ne funkcioniše kako bi trebalo, vraćaju se do glavnog kompjutera po informacije o tome kako to popraviti i bacaju se na posao. Isto možete učiniti i s moždanim krugovima. To će verovatno zameniti psihijatriju. No, nanotehnologija je toliko fascinantna, da o njoj ne možemo govoriti bez preterivanja, i napreduje neverovatnom brzinom. Japanci troše golem novac na takve vrste istraživanja.

Diskordijanci i Illuminati

U mnogim se vašim knjigama radi o tajnom društvu zvanom Illuminati. Otkud vaša fascinacija tom organizacijom?

– Greg Hill i Kerry Thornley osnovali su Diskordijansko društvo koje se temelji na poštovanju  Eris, božice haosa, nesloge, nereda, birokracije i međunarodnih odnosa. Nemaju dogme, nego samo jednu katmu. Katma kaže da se sve u svemiru, na ovaj ili onaj način, odnosi na broj pet, zavisno od maštovitosti interpretacije. Diskordijanstvo smatram najsuvislijom religijom, tako da sam postao njihov papa. To se postiže tako što proterate sve postojeće diskordijanske pape i osnujete vlastitu diskordijansku crkvu. To se temelji na Gregovom učenju da mi, diskordijanci, moramo biti nesložni.

Godine 1968., Jim Garrison, državni advokat iz New Orleansa – veseli zeleni Frankenstein, kako ga je kasnije nazvao Kerry – na jednoj je novinskoj konferenciji optužio Kerryja da je sudelovao u atentatu na predsednika Kennedyja. Optužnica nikad nije podignuta zbog nedostatka dokaza, tako da Kerry nikad nije dospeo pred sud, ali ga je to proganjalo godinama. Tad je ušao u promenjeno stanje svesti. Kerry, koji je bio u vojsci s Leejem Harveyjem Oswaldom, postao je uveren da je zaista sudelovao u atentatu na Kennedyja, ali da su mu mornaričke tajne službe isprale mozak.

Kerry je zaključio da je i Oswaldu, kao i nekolicini drugih, ispran mozak te da mornaričke tajne službe manipulisaju njima već godinama. Nije se mogao setiti šta se točno dogodilo, ali je bio jako sumnjičav. Onda je pomislio da radim za CIA-u i tako smo izgubili kontakt jedan s drugim. Teško je razgovarati s nekom osobom kad ona misli da ste dijabolični tajni agent sposoban manipulisati tuđim umovima, a vi mislite da je ta osoba poprilično paranoična.

U jednom trenutku, Kerry je odlučio zbuniti Garrisona i objaviti da je član organizacije Bavarski Illuminati. To je pobudilo moje zanimanje, i što sam više čitao o Illuminatima, to su me više privlačili. Na kraju smo ih uključili u Discordijansko društvo. Budući da ono propagira haos, zaključili smo da bi Illuminati trebali propagirati totalitarizam, jer da bi Diskordijansko društvo bilo zaista neskladno, mora imati svoj totalitarištički ogranak koji će delovati protiv ostatka organizacije.

Papa Ivan XXIV. odbacio je šesto svetaca za koje je tvrdio da nisu postojali. Odbacio je i Deda Mraza. Mi smo ih prihvatili jer nas nije briga jesu li postojali ili ne. Ako nam se sviđaju, prihvatit ćemo ih, a s obzirom na to da su ti sveci ostali bez svog doma nakon što su izbačeni iz Katoličke crkve, mi smo ih prihvatili. Na jednak način na koji smo prihvatili i Illuminate, koje niko drugi nije hteo.

Proglasio sam se njihovim vođom i počeo se dopisivati s drugim vođama sveta. Jedan od njih je pretio da će me tužiti. Rekao sam mu da mi ponovno pošalje svoje pismo u programskom jeziku Fortran jer moj kompjutor ne razume engleski i nakon toga mi se više nikad nije javio. Mislim da sam ga zbunio.

Informacije su najdragocenija stvar

kK su zapravo Illuminati?

– Tim su se nazivom tokom istorije koristile razne organizacije. Illuminati o kojima govore desničarski paranoici bili su navodno vodeći intelektualci 18. veka i pripadali su Bavarskim Illuminatima koji su želeli srušiti hrišćanstvo. Mislim da ništa od toga nije tačno, reč je o pukom preterivanju. Mislim da Jefferson nije pripadao Illuminatima, samo je imao slične ciljeve. Beethoven im je verovatno pripadao, ali Mozart nije. Nije im pripadao ni Voltaire, iako je bio mason. U svakom slučaju, ako je cilj Illuminata i bio srušiti hrišćanstvo i uspostaviti demokraciju, ja ih podržavam.

Koji je zapravo bio njihov cilj?

– Illuminati iz 18. veka, za razliku od Illuminata iz ranijih  perioda , imali su vlastite ciljeve koji su uključivali rušenje Vatikana, rušenje monarhija, uspostavljanje demokratskih republika i mogućnost naučnog  obrazovanja. Većina se tih ciljeva počela ostvarivati, za dobrobit čovečanstva.

Mnoge tajne koje su još donedavno bile znane samo određenim skupinama, poput Bavarskih Illuminata, sad su dostupne u lokalnim metafizičkim knjižarama. Koje su sociološke implikacije takve razmene informacija?

– To u svakom slučaju podržavam jer smatram da je tajnovitost uzrok svemu što je loše u društvu. Informacije su najdragocenija stvar na svetu. Šta više, smatram da su one izvor ukupnog bogatstva. Klasična ekonomijska teorija tvrdi da se bogatstvo stvara zemljom, radom i kapitalom. No, ako imate komad zemlje i kapital, i zaposlite radnike koji će bušiti naftu, nećete se obogatiti ako je ne nađete, a naći ćete je jedino ako znate gde treba bušiti, a za to su vam potrebne tačne informacije. Sad parafraziram Buckminstera Fullera. Informacije su bogatstvo i stoga nas svako nastojanje da se zaustavi njihovo širenje samo čini siromašnijima.

Zašto je onda toliko dugo trebalo da okultno znanje postane dostupno javnosti?

– Mislim da je za to kriva Katolička crkva.Ko god je govorio previše otvoreno, bio je spaljen na lomači i zato su alhemičari, hermetičari, Illuminati i slične skupine naučili govoriti u lozinkama.

Znači, smatrate da se radilo o strahu od progona, a ne o osećaju da ljudi još nisu bili spremni za to znanje?

– Mislim da je to racionalizacija. Ne možete otkriti ko je spreman za neke informacije ako ih najpre ne proširite.

Mistički agnostik

Borbe na Bliskom istoku i rastući fundamentalizam na Zapadu mnogi vide kao poslednje trzaje organizovane religije. No, i hrišćanstvo i islam preživeli su mnoge “svete ratove”. Kako vidite budućnost organizirane religije?

– Volim misliti da je organizirana religija na izdisaju, ali dok sam radio na svojim istorijskim romanima, istraživao sam 18. vek i video da je Voltaire, na primer, smatrao da će Katolička crkva nestati za dvadeset godina, pa se ipak održala još idućih dvesto. Kad je Papa raspustio jezuite, Voltaire je pomislio da je to znak da se Katolička crkva raspada, no nekoliko su ih godina posle reorganizovali. Malteški Vitezovi sad navodno upravljaju CIA-om. Katolička crkva nikako da izdahne, a fundamentalizam se vratio na scenu. To je fantastično.

Veliki sam poklonik H. L. Menckena. On je bio društveni kritičar dvadesetih godina 20. veka, no njegove su se knjige prestale štampati jer su stvari o kojima je pisao prestale postojati. No, sad se opet počinju štampati jer sve te stvari opet postoje. Ismevao je ono što danas predstavljaju ljudi poput  hrišćanskih fundamentalista Jerryja Falwella i Jima Bakkera. Fascinantno je kako se ta naoko mrtva istorijska  institucija poput Frankensteina vratila na scenu. Kad god pomislimo da je konačno izdahnula, ona uskrsne i opet nas počne gnjaviti. Sivi vukovi. Sivi su vukovi najveći dileri heroinom na Srednjem istoku jer veruju da Alah želi da pobiju sve Židove, a nema drugog načina da zarade za oružje osim prodajom heroina. To ima smisla koliko i većina hrišćanske teologije.

Kako biste nazvali vlastiti svetonazor?

– Ja sam mistički agnostik, ili agnostički mistik. Taj je izraz izmislio Olaf Stapledon, moji najdraži SF pisac. U početku mi nije ništa značio, no s vremenom sam shvatio da me opisuje bolje nego bilo koji drugi izraz na koji sam naišao.

Kako vam zvuči “transcendentalni agnostik”?

– Odlično. Pojam “agnostik” sad uglavnom označava nekoga ko negira, no ja se njime koristim u smislu koji je sličan drevnoj grčkoj zetetici. Smatram da je svemir previše složen, zapanjujuć da bismo ga mogli razumeti. Baš kao što naš želudac ne može sve probaviti, tako mislim da ni naš um ne može sve razumeti, stoga se ja i ne pretvaram da može.

Dobrovoljna saradnja

Riane Eisler u svojoj knjizi The Chalice and the Blade tvrdi da je tiokom istorije došlo do kulturne promene, saradnju među polovima nadomestila je vladavina muškaraca nad ženama. Ona tvrdi da bi sad muškarci trebali početi učiti od žena. Što mislite o tome?

– Još sam kao mladić bio pobornik teorije izvornog matrijarhata. S time me je još kao srednjoškolca upoznao Robert Graves. Pročitao sam knjigu The White Goddess, a nakon nje The Origin of Love and Hate, razmerno nepoznatu knjigu koju je napisao Ian Suttie, škotski psihijatar, u kojoj je izneo svoje viđenje istorije koja se iz matrijarhata razvila u patrijarhat, da bi se sad opet vratila u matrijarhat. Te su mi se ideje motale po glavi idućih četrdeset godina.

Trenutačno se slažem s Riane Eisler. Nema nikakvih dokaza o postojanju matrijarhata, no postoje dokazi o postojanju društva u kojem vlada saradnja, a koje se polako vraća tokom proteklih dvesto godina, poput “feedbacka kamenog doba”. Kako su Evropljani osvajali i iskorištavali zemlje Trećeg sveta, tako su ideje tog sveta polako počele prodirati u evropsku civilizaciju. Diderot, Voltaire, Rousseau i ostali prosvetitelji bili su pod uticajem tih “primitivaca” koji su vodili sretniji i prirodniji život od njih. Demokracija, socijalizam, anarhizam i ostale radikalne ideje koje su se razvile u proteklih dvesto godina, nadahnute su proučavanjem civilizacija kamenog doba.

Zagovarao sam “društvo utemeljeno na saradnji” godinama pre nego što je Eisler upotrebila taj izraz. Izraz kojim sam se koristio bio je “dobrovoljno udruživanje”, a koji potiče iz tradicije američkog anarhizma. Reč je o školi filozofskih anarhista u Novoj Engleskoj u 19. veku. Počeo sam se zanimati za njih u šezdesetima, i otad sam pročitao većinu njihovih knjiga. Ideja o dobrovoljnom udruživanju preselila se u Evropu i postala sindikalizmom, te joj je dodana ideja o nasilnom zbacivanju postojećeg sistema, zbog čega je sindikalizam dospeo na zao glas. Smatram da je osnovna ideja dobrovoljnog udruživanja ili saradnje ona kojoj bismo trebali težiti. To je najčovečniji, najpravedniji, najdostojanstveniji i najinteligentniji oblik društva.

Mislite li da ga možemo ostvariti?

– Da, uprkos brojnim dokazima sa svih strana o gluposti, neznanju, zadrtosti i neprestanoj potrebi masa da ih gaze razni Führeri i očinski likovi. Poslednjih dvesto godina vidim kao posrtanje i traženje naslepo društva utemeljenog na saradnji.

Riane Eisler se ne osvrće na činjenicu da su i svetla i tamna strana duhovne moći u našem društvu muškog roda – Bog i Đavo. Što mislite o tome?

– Mislim da imaju neke svoje ženske pandane. Postoji Lilith, ženski  Đavo, i Shekinah, ženski aspekt Boga u judaizmu. No mene više zanima kako se  Đavo uvukao u hrišćanstvo u obliku Deda Mraza. Ljudi ne prepoznaju da se tu radi o istim arhetipovima. To je stari paganski bog plodnosti. Đavo je karikatura koju je stvorila hrišćanska crkva, no bog plodnosti se vratio u obliku Deda  Mraza koji kao i Đavo, nosi crveno odelo. Imena Satan i Santa (Claus) sastavljena su od istih slova.

To je zanimljivo. Polnost je u umovima mnogih ljudi povezana s Đavolom. Verske i političke strukture oduvik su pokušavale upravljati ljudskom polnošću i ograničavati ljudsku individualnost. Kako zamišljate razvoj polnosti u budućnosti?

– Baš sam nedavno čitao knjigu Jeana Shinode Bolena Gods in Everyman i prepoznao sam se u Hadu, iako sam to mlađi ja, u ranim dvadesetima. No, prepoznao sam se i u Hermesu, i u Dionizu. Moji mistični i seksualni osećaji toliko su usko povezani da mi je teško shvatiti kako ih je zapadno društvo uspelo razdvojiti. No to samo potvrđuje da sam dionizijski tip. Našim društvom upravljaju Zeusi i Apoloni kojima je ta deoba sasvim normalna.

Posledice kontrakulture šezdesetih

Smatrate li da se društvo razvija prema dionizijskom tipu?

– Da. To traje još od šezdesetih. Woodstock je bio dionizijski festival – bilo je to ponovno rođenje boga Dioniza – i poklopac je time skinut. Dioniz je na slobodi! Kralj Pentej odmah je pozvao policiju. Dionizijska religija prodrla je u njegovo kraljevstvo i on ju je pokušao ugušiti, no raskomadala ga je vlastita majka. Eto što se događa kad pokušate potisnuti Dioniza. To je jedan od klasičnih grčkih mitova. Pogledajte što se dogodilo Nixonu – rastrgali su ga. On je jedini predsednik koji je bio prisiljen dati ostavku. Čini mi se, s obzirom na Konfucija, da je opšti pad morala američkog društva, a porast ljigavosti, korupcije i  iskvarenosti posledica toga što su ljudi poput Nixona i Agnewa prošli nekažnjeno. Imali su snimke na kojima se videlo kako DeLorean prodaje kokain. Kad sam čuo za to, pomislio sam, “nema šanse da čovek s toliko novca bude osuđen, pa makar ga prikazali i na televiziji”. I nije bio.

Ljudi vide da bogati mogu počiniti bilo kakav zločin i proći nekažnjeno, i misle : “Zašto ne bismo i mi mogli tako?”. Cela Konfucijeva sociobiologija vrti se oko ideje da ako je vladajuća klasa poštena, dostojanstvena, obrazovana i uljudna, i narod će biti takav. Ako vladajuću klasu čini hrpa kradljivaca, i narod će postati hrpa kradljivaca.

Videli smo bezbroj takvih slučajeva i nadam se da će jednoga dana neki od tih zlotvora na visokim položajima biti kažnjeni, jer to je jedini način da se američkom narodu vrati vera u red i zakon.

Vihor ekstaze šezdesetih pretvorio se u nežni povetarac. Koji su prema vašemu mišljenju bili prolazni a koji trajni  efekti tog kulturalnog fenomena, i na koji su se način vaši osećaji promenili od tada?

– Šta je preživelo iz šezdesetih? Šta je preživelo u drukčijem obliku? Mislim da je Bucky Fuller bio u pravu kad je rekao da su oko 1972. pametniji ljudi zaključili da postoje delotvorniji načini borbe protiv sistema  od izlaženja na ulice i sukobljavanja s policijom. Postali su suptilniji. Ljudi deluju na drugačijim nivoima i na drugačije načine koji su manje konfrontacijski. No, verujem da i dalje ima ljudi koji se bore za ideje šezdesetih.

Mnogi ljudi osjćaju da je tehnologija u raskoraku s njihovim ekološkim razmišljanjem. Koja je prema vašemu mišljenju uloga ekologije?

– Ekologija me oduvek fascinirala, jer me fasciniraju veliki sistemi. Zato i volim Buckyja Fullera. On uvek kreće od najvećih sistema i ide naniže. Napisao sam mnogo satiričkih tekstova o pop-ekologiji jer mislim da mnogi ljudi koji su se uključili u ekologiju nemaju pojma o njoj, i sad se sve to pretvorilo u igru okrivljavanja u kojoj svako svakoga za nešto krivi. Krivnja je vrlo moderna u Zapadnoj civilizaciji.

Albert Ellis je rekao da je najpopularnija igra u Zapadnoj civilizaciji pronalaženje i osuđivanje bezvrednih otpadnika. Ta me ideja toliko dojmila da sam je uključio i u nekoliko svojih knjiga. Svaka generacija ima svoje otpadnike. U viktorijanskom dobu bili su to dečaci koji su masturbirali, a sad su to pušači. Uvek moraju postojati bezvredni otpadnici koje će ljudi osuđivati i proganjati, a kako se ekologija u poslednje vreme svela na to, moji satirički instinkti su se probudili. No, bez obzira na to, ekologija je  od neizmerne važnosti i što više ljudi zna o njoj, to bolje.

Zbližavanje nauke i umetnosti

Metode nauke i umetnosti zajedno ostvaruju neverovatne rezultate. Šta je stvorilo prvobitni jaz između njih i zašto se sad počinju zbližavati?

– Nauka i umetnost, što je stvorilo jaz između njih? Vratio bih se u prošlost i optužio inkviziciju. Nauka se morala boriti protiv inkvizicije, i to je stvorilo istorijski mamurluk – naučnici  su osećali neprijateljstvo prema svakom obliku misticizma, a ne samo prema Katoličkoj crkvi koja ih je proganjala. Mislim da se to onda odrazilo na umetnost jer ima nečeg mističnog u njoj koliko je god mi pokušavali racionalizovati. Ako poslušate skupinu umetnika koji razgovaraju o tome gde nalaze svoje nadahnuće, učinit će vam se poput skupine mistika.

Onda se pojavio kapitalizam. Slažem se s Karlom Marxom da svako društvo ima drukčiji sistem ili hijerarhiju vrednosti. Kapitalizam se svodi na jednu jedinu vrednost – može li se nešto prodati? A kao što je Oscar Wilde rekao: “Sva je umetnost beskorisna”. Vrednost umetnosti zavisi od toga ko  upravlja tržištem u određenom trenutku. Umetnost je Schroedingerova mačka ekonomije.

Dela Andyja Warhola odjednom vrede milione, a niko ne zna zašto. Iduće će godine to biti neko drugi. Poslednjih dvadeset godina svog života Picasso nije ništa plaćao, samo je pisao čekove koji nikad nisu stigli u banku. Ljudi su ih čuvali jer su znali da njegov potpis vredi više od iznosa na čeku a da će za dvadeset godina vredeti još više.

Jedan je zen-majstor, kad su ga pitali koja je najdragocenija stvar na svetu, odgovorio: “Glava mrtve mačke”. Kad su ga pitali zašto, odgovorio im je: “Možete li mi reći koja je njezina tačna vrednost?”. To je dobra vežba za kreativno pisanje. Napišite kratku priču u kojoj je glavni junak spasio svoj život zahvaljujući tome što je otkrio koja je vrednost glave mrtve mačke.

Sve je promenjive vrednosti. U kapitalizmu je važna jedino neposredna novčana vrednost. Građanin Kane se smatra jednim od najboljih filmova svih vremena, no tokom prve godine prikazivanja nije pokrio troškove produkcije i Orsonu Wellesu je posle bilo teško nabaviti novac za sledeće filmove. No, Građanin Kane je od onda zaradio više od bilo koga drugog filma snimljenog te godine, ali vlasnike filmskih studija ne zanima zarada tokom dvadeset godina, oni žele zaradu već idućeg meseca. Oni žele Indianu Jonesa, a ne Građanina Kanea.

Nije li zbližavanje nauke i umetnosti odmak od kapitalističkog načina razmišljanja?

– Jeste. Mislim da je informacijska teorija uveliko zaslužna za to zbližavanje nauke i umetnosti. Norbert Wiener je izmislio osnovnu informacijsku jednačinu istovremeno kad i Claude Shannon. To je još jedan dokaz za to da se stvari događaju onda kad je sve spremno za njihovo javljanje. Wiener je objasnio informaciju, rekavši da jedna pesma sadrži više informacija od nekog političkog govora. Informacija je ono nepredvidivo. Kako počinjemo shvatati vrednost nepredvidivog, tako nam i vrednost umetnosti postaje jasnijom.

Hodamo muzejem, posmatramo radove da Vincija, Botticellija, Rembrandta, van Gogha, Cézannea, Picassa, Kleea, Pollocka, i shvatamo da je njihova vrednost u tome što nisu kopija jedan drugoga. Da je van Gogh kopirao Rembrandta, niko ga ne bi cenio, no van Gogh je imao hrabrosti oslikavati vlastite vizije. Neko  ko ima vlastite vizije i ne kopira tuđe u malo promenjenom stilu – to je informacija. Informacije su ono novo i nepredvidivo. Informacijska teorija dovela je do kompjutera koji fasciniraju umetnike. Kompjuteri su otvorili jedno sasvim novo područje umetnosti.

Informacije i sinkroniciteti

Informacije su nepredvidivost signala, ali nisu  haotične ili nasumce nabacane, nego prenose poruku.

– Tačno. Kad nepredvidivost postane previsoka, informacije se pretvaraju u šum. Taj deo Shannonove teorije uključuje komplikovane matematičke operacije i nisam sasvim siguran razumem li ga, no nastojim ga slediti intuitivno. Mora da postoji odnos redundantnosti informacija, kada je najviši stepen gustoće informacija razređen ponavljanjem.

Budući da su tako nepredvidive, ne možemo ih ni sa čim povezati.

– Tačno. Originalnost često izgleda haotično dok se ne naučimo nositi s njome, dok u njoj ne otkrijemo redundanciju, ponavljanje.

Imate li iskustva s lucidnim ili svesnim snovima?

– Imao sam mnogo lucidnih snova, ali ne mogu se setiti nijednog o kojem bi vredilo raspravljati. Voleo bih naučiti nešto više o tome. Ponekad se to događa spontano. Imam vrlo bogat hipnagogičan ili hipnopompičan život, poput Philipa K. Dicka. William Burroughs mi je rekao da se svi njegovi likovi manifestuju kao glasovi u hipnopompičnom sanjarenju pre nego što dobiju tela, imena, ili bilo šta drugo. Robert Shea, moj stari prijatelj i jedan od najrigidnijih naučnih materijalista, iznenadio me kad mi je rekao da čuje svoje likove kako govore. Mislim da je to slučaj sa svim piscima. Razlika između pisaca i channelera (kroz koje govore duhovna bića) jedino je u tome što ovi potonji na tome bolje zarađuju.

Sinkronicitet (smisleno podudaranje naizgled slučajnih događaja) tema je koja se provlači većinom, ako ne i svim vašim knjigama. Kojim se modelom trenutačno koristite kako biste interpretirali taj tajanstveni fenomen?

– Nikad nemam samo jedan, uvek imam najmanje sedam modela.

Koji vam je najdraži?

– Bellov teorem u kombinaciji s idejom koju sam pokupio od Barbare Honegger, parapsihologinje koja je radila za Reagana. Napisala je knjigu u kojoj je osudila Reagana, Olivera Northa i ostatak društva, iznoseći tajne koje je otkrila dok je radila u Beloj kući. Mnogo pre nego što je postala kontroverzna ličnost, Barbara mi je rekla da desna polutka ljudskog mozga neprestano pokušava uspostaviti kontakt s levom. Ako ne slušamo što govori, usledit će lucidni snovi, a ako je i dalje ne slušamo, slede frojdovske omaške. Ako joj ne posvećujmo pažnju, desna će nas polutka odvesti u mesto u vremenu i prostoru u kojem će doći do sinkroniciteta. Leva polutka mora obratiti pažnju.

Univerzalni um

Što se prema vašemu mišljenju događa sa svešću nakon fizičke smrti?

– Kad su pitali jednog zen-majstora što se događa nakon smrti, odgovorio je: “Ne znam”. Kad su ga pitali: “Pa zar niste vi zen-majstor?”, odgovorio je: “Jesam, ali nisam mrtav zen-majstor”. Kad su pitali Meistera Eckharta, velikog nemačkog mistika, gde će ići nakon smrti, odgovorio je: “Ne nameravam ići nigde”. To su najbolji odgovori koje sam dosad čuo. Prema mom  mišljenju, svest je univerzalna funkcija svemira kao celine, a naši su mozgovi samo prijemnici, no ne bih hteo tu ideju pretvarati u dogmu.

Jeste li ikad komunicirali s nečime što biste mogli nazvati izvanzemaljskim ili neljudskim oblicima života?

– Imam mnogo iskustava s nečime što bi se moglo nazvati izvanzemaljskom komunikacijom. S druge strane, možda se radi i o izvanosetilnoj percepciji, pristupanju delovima mozga koji inače nisu dostupni, ili čak komunikaciji s univerzalnom svešću koja sve prožima. Postoje različiti modeli za tu vrstu iskustva. Izvanzemaljski model me fascinirao u radnim sedamdesetima, a i dalje ga ponekad smatram najlogičnijim.

No, s druge strane, ponekad mi se model univerzalne svesti čini logičnijim, što je razvijanje Bellova teorema. Najbolje je to objasnio Edwin Harris Walker. Razvio je matematičku teoriju univerzalnog uma, s kojim se ponekad možemo povezati. Radi se o potpunom kvantnom, mehaničkom i matematičkom modelu koji nastoji objasniti sve što se događa tokom mističnih i okultnih iskustava. Zvuči mi logično, pogotovo nakon što sam otkrio da se Joyce koristio istim modelom u svojoj knjizi Finnegans Wake. Mislim da se nalazi i u Ji Đingu.

Kako vidite razvoj svesti u 21.  veku?

– To je preteško za moju maštu. Dođem do 2012., ali ne mogu zamisliti ništa nakon toga. Već će se do tada toliko toga promeniti. Trećina zapadnog sveta već razume delovanje neurosomatskog kruga, kao i neke tehnike za njegovu aktivaciju. Mislim da će se uskoro raditi o polovici zapadnog sveta, i to će biti jedna od najvažnijih kulturnih promena. Usledit će i sve bolje razumevanje neurogenetskih i metaprogramskih krugova. Osim toga, to što kvantni fizičari i parapsiholozi proučavaju umove majstora joge i zen-majstora znači da ćemo uskoro znati više o univerzalnom kvantnom krugu. Istorija  misticizma je poput kutije s petardama u kojoj svakog veka dve-tri od njih prasnu. Nakon LSD-revolucije, dve-tri prasnu svakog meseca, a sad polako prelazimo na dve-tri svake nedelje. Vidim ubrzanje u svesnosti, baš kao i u tehnologiji.



S engleskoga preveo Kristian Goettlicher.

                                                                ARHIVA~KNJIŽEVNOST