среда, 12. септембар 2012.

Ratovi, faktor treće strane ~ religija



"Ko je duboko zavirio u svet, taj dobro zna koliko mudrosti ima u tome što su ljudi površni. Instinkt samoodržanja ih uči da budu brzi, spretni i pritvorni." (Niče).
U toj borbi za samoodržanje pojedine ljudske postupke nemoguće je racionalno objasniti. Razlozi koji stoje iza takvih postupaka drugima su iracionalni,  ili ih naprosto ne razumeju.
Jedna od pojava koje teško prihvatamo je rat. Premda su uzroci i povodi mnogim ratovima relativno razjašnjenji, ostaje i dalje nepoznanica zašto čovek uopšte ratuje. "Voilà un homme!" , rekao je zadivljeno Napoleon kada je ugledao Getea:što je trebalo da znači: "Pa to je muškarac! A ja sam očekivao samo jednog Nemca!" 
Kultura ratovanja je najstariji fatalistički ljudski instinkt. Kada se spoji sa ideologijom, ili obrnuto, prestaju umna preganjanja oko istine, morala, etike. "Ludilo kod pojedinaca je retko, ali kod grupa, partija, naroda, razdoblja — pravilo." (Niče)

U ratu postoje dve strane, nezavisno od toga koliko je različitih učesnika sa jedne ili druge strane. U Siriji, momentalno, ratuju vlast i opozicija,  učesnika je mnogo više. Slično je sa većinom ratova.  Indirektne, što javne, što tajne učesnike ratova, moguće je nazvati trećom stranom. Koje su to strane i kakva je njihova uloga ? Najveći broj ljudi nije svestan da je uvučen u konflikt indirektnim uticajem neke treće strane. To daje ovoj temi aktuelnost u svim vremenima.

                                               Ovo je crtica o tom razmišljanju.

  Reč homo dolazi od latinske reči čovek a sapiens dolazi od reči biti mudar ili znajući . Ljudi bi trebali biti mudri, "znajući", uživaoci prirodnog prava na slobodu. Čovek živi u zajednici otuda proizilazi nužnost pokoravanju normama zajedničkog življenja. U kojoj meri te norme narušavaju slobodu pojedinačnog života utoliko su predmet narušavanja prirodnoh prava.  Bilo koja vrsta spekulacije o slobodi čoveka  zahteva stoga jasnoću oko pitanja prirodnog prava. Gledano iz ugla pojedinca od izuzetnog značaja je njegovo poimanje slobode.  Samo ljudi koji znaju šta je sloboda i koji je hoće, sposobni su da se odupru oblicima vladavine drugih .
Jedan od  ranih oblika vladavine ljudima je preovlađujuća misao sročena u određeni formalno priznat oblik.  Religija je jedna od tih, regulativna i konstitutivno artikulisana  misao, istorijski gledano, faktor treće strane u normama koje određuju čovekov socijalni habitus.

                                               
                                                 BOG KAO TREĆA STRANA
 


*Sve se slučajno dešava na današnjem prostoru  BLISKOG  ISTOKA, a mnogo podseća na prošla vremena.

1. NEZNANJE ILI ZNANJE

Moderne verzije Biblije smeštaju Rajski vrt u regiju Tigra i Eufrata u Mesopotamiji. Stari Zavet nam govori da je Adam stvoren da bude sluga. Njegov zadatak je bio da obrađuje zemlju i održava useve i vrtove koje je posedovao „Bog“. Sve do prve Božije zapovesti i  


                                        ~ PRVE BOŽIJE ZABRANE ~
 
1. Jedino SE KROZ ZNANJE postaje duhovno slobodan.

Bog je zabranio čoveku plodove sa drveta poznanja dobra i zla“ ( simbol  etike i pravde) i „drveta života“ (simbol znanja - kako zadobiti i zadržati duhovni identitet i besmrtnost).

Sve religije, ne samo hrišćanska, zadiru u osnovu duhovnog identiteta pojedinca i utemeljuju elementarne norme društvene etike i pravde.  Zvanično ili ne, religije imaju formu norme podjednaku normama oficijelnih zakona. Otuda njihova povezanost sa upravljačkom /političkom elitom.

Bog reče Adamu ” Pošto si slušao porive svoje žene, i jeo si sa drveta sa kojeg sam ti zabranio, govoreći ti: Nećeš jesti sa njega: prokleta nek ti je zemlja, uz težak rad ćeš jesti njene plodove sve dane svog života: Trnje će ti roditi, dok jedeš biljke iz polja: U znoju svog lica ješćeš hleb, dok se ne vratiš u zemlju; jer iz nje si uzet: jer si prah i prahu ćeš se vratiti.“


    2. NEJEDINSTVO                                              
2. Zavadi pa vladaj! Stara je to misao. Vladari se njom obilato koriste.  Razjedinjujući skupine  vlast  ih sprečava da urade sve što zamisle.
U vremene posredno nakon Potopa, kada su ljudi počeli da se sele s istoka, “...nađoše ravnicu u zemlji Senar i naseliše se onde”. Baš tu, u zemlji Senar, bio je sagrađen grad Vavilon. Prvo spomenuto carstvo u Bibliji je uprao to, Nimrodovo carstvo (početak njegovom carstvu beše Vavilon ,Oreh , Arhad , Halani  u zemlji Senaru”). Koliko je pod Nimrodom zemlja napredovala a on bio dobar za svoje podanike, stoji činjenica da je on bio vladar “koji je naveo ljude da se pobune protiv Boga”. Poznati istoričar Josif Flavije piše: “Nimrod je bio taj koji ih je podstakao na vređanje Boga i neposlušnost prema Njemu... Cilj je bio zbacivanje jednih ( Božijih) u korist drugih (zemaljaskih, vladarevih) normi. Svoju vladavinu Nimrod je postepeno promenio u tiraniju; jedno strahopoštovanje pretočio je u drugo. Religija, kao treća strana u odnosima mu je smetala.  

3. KAZNA
SUDBINA VAVILONA
(sudbina onih koji ne poštuju norme)

Sudbina Vavilona poslužila je religiji kao primer neposlušnosti. Vekovima kasnije, apostol Pavle daje opis koji prikazuje put kojim su krenuli Vavilonci:
 “...iako su upoznali Boga,nisu ga kao Boga slavili ni zahvaljivali mu, nego su im misli postale jalove, a nerazumno srce im se pomračilo. Praveći se mudri, postali su ludi, pa su slavu besmrtnoga Boga zamenili slikom i  obličjem smrtnoga čoveka, ptica, četvoronožaca i gmizavaca. Zato ih je Bog u požudama njihovih srca prepustio nečistoti, da međusobno obeščašćuju svoja tela. Oni su lažju zamenili Božju istinu, pa su slavili i služili onome što je stvoreno, a ne Stvoritelju."


Pobuna drevnih Vavilonjana protiv Boga, smatraju pojedini teoretičari, indirektno se spominje u još nekoliko delova Biblije.  Prema Bibliji, svi su ljudi u početku govorili hebrejski, koji je bio i Adamov jezik, a razni svetski jezici nastali su kao Božija kazna ljudima Vavilona, da se ne mogu više sporazumeti među sobom ( I Bog ih kazni razdelivši  jezik cele zemlje -1. Mojsijeva 11,9). 

Prema drugim mišljenjima, Bog je uništio Vavilon ( Božija vrata ) jer su (Vavilonskom kulom )  hteli da dostignu tehnološku moć gospodara ( Božije visine) i tako spreče svoje ropstvo.


I cela zemlja govoraše jedan jezik, i koristiše iste reči. Kretajući se sa istoka, naiđoše na ravnicu u zemlji Sh’-nar (Vavilon ) i naseliše je. I rekoše: Hajde da sazidamo sebi grad i kulu, čiji će vrh dosegnuti nebo; Stvorimo sebi ime inače ćemo biti raštrkani po celoj zemlji. I Gospod siđe da vidi grad i kulu, koji ljudi gradiše. I Gospod reče: Gle, ljudi su ujedinjeni, i svi imaju jedan jezik; i ovo počeše; i sada ih ništa neće sprečiti da učine sve što zamisle. Hajde da siđemo, i pomešamo im jezike da ne razumeju jedan drugog. I Gospod ih raštrka odatle po celoj zemlji.”
 

Šta znači deo teksta…” da stvorimo sebi ime/reputaciju” . IME  je prevod drevne reči Shem. Biblijski prevod reči shem možda je pogrešan, navodi autor pomenute teze, Satchin, jer shem potiče od reči shamah, što znači „to što je visoko“. Drevni shem-ovi su obelisci/spomenici koji su često građeni u to vreme. Šta su zapravo ljudi pokušali da sagrade ?  Kulu do neba ili  mnogo više, “sve što zamisle” ?


39-b7ad942746                                                         
4.OTPOR

neposlušnost Aлtigone i Sokrata.

Motivi koji u Sofoklovoj tragediji pokreću Antigonu da pokopa svog brara Polinika uprkos zabrani (tiranskog) vladara Кreonta  su primer otpora  običajnim pravom i vrednostima tradiranog poretka (koje se temelji na verovanju da telo umrlog mora biti pokopano kako bi duša našla put do podzemnog sveta).Antigona  jednostavno ignoriše sve što dolazi od vlasti i što se kosi sa tim sadržajima.

 
PRIČA O OBELISKU 

Obelisk je još jedan od primera protesta protiv tadašnje religije. “ Stari narodi  nisu samo izrađivali kipove bogova i boginja u ljudskom obliku, već i mnoge predmete koji su imali skriveno, tajanstveno značenje, a bili su deo paganskog bogosluženja. U Bibliji se spominje Vavilonski  kip  koji je bio širok oko 2,7 metara i visok 27 metara:
“Popadaše i pokloniše se zlatnom kipu koji podiže car Navu-hodonosor”. Prema Didoru ( 88. Encyclopedia of Religions, vol. 3, p. 264.) reč je  o obelisku visokom oko 40 metara koji je u Vavilonu izgradila carica Semiramida ( žena Nimroda)."
 
(NAPOMENA : U izvornoj Bibliji, na jevreskom jeziku,  korišteno je nekoliko reči za  kipove i likove. U prevodima je nekoliko izraza uvek prevedeno sa jednom od ove dve reči.  Na primer,  reč matze-bah znači stubovi, a prevodi se kao obelisci.  Reč hammanim, znači sunčani stubovi , a prevodi se kao kipovi ili obelisci posvećeni suncu. )     
Obelisk je izvorno bio povezan s obožavanjem sunca.U Vavilonu JE podignut u znak veličanja Nimroda, vladara izjednačenog sa suncem, i poštovanog kao Boga.  Inače, u paganskom verovanju,  obelisk je imao i seksualno značenje. Shvatajući da život nastaje kroz seksualno sjedinjenje, falus je bio  zajedno sa suncem smatran simbolom života.  Da bi obelisci imali takav simbolizam, postavljani su u uspravan položaj. Pokazivali su gore prema suncu, a kao simbol falusa, uspravan položaj je takođe imao očigledno značenje. Imajući to na umu, zanimljivo je primetiti da je prilikom izricanja Božje osude tog pogrešnog bogosluženja, rečeno da se ti likovi “neće više podizati” (doslovno – neće se ostaviti da stoje uspravno), već će biti srušeni.
      Veoma je interesantno da postoji obelisk na ulazu u Crkvu svetog Petra u Rimu, kao što pokazuje slika dole. To nije kopija egipatskog obeliska, već upravo jedan od onih koji su stajali u Egiptu u antičko doba! Tako je misterijska Vavilonska religija, stigla u Rim.” prema IZVORu


              40-7c38b6167f

   
VELIČANJE VLADAVINA  
RELIGIJA ~POLITIKA~UMETNOST
 
DOSEZANJE NEBA

Stremljenje visinama je ostala večna strast vladara, preko njih je uneta u redove graditelja. Dosezanje visina pratimo od Vavilo­nske kule i egipatskih piramida, preko vrhova gotskih katedrala pa sve do modernih poslovnih zgrada i hotela na kraju prošlog i početkom ovog milenijuma.  Svetsko takmičenje u građenju najviših zgrada počelo je pre gotovo četiri milenijuma. Faraon Džoser je 2700. godine pre nove ere izgradio piramidu visoku 62 metra. Sto godina kasnije rekord je već bio 105 metara. Reč je o Sneferovoj „Crvenoj piramidi“. Keopsova piramida u Gizi dostigla je visinu od 146 metara, mada je s vremenom zbog erozije izgubila sedam metara. Ovaj rekord je trajao od 2570. godine pre nove ere do 1311. godine nove ere, kada je podignuta katedrala Device Marije u Linkolnu, Engleska. U Talinu 1549. godine gradi se katedrala Svetog Olafa, da bi do 1647. godine, kada je izgrađena katedrala u Strazburu, podignuto nekoliko velelepnih građevina koje su bile više po nekoliko metara jedne od drugih. Ali, čak ni čuvena katedrala Notr Dam u Parizu, visoka 151 metar, kao ni prethodne nisu mnogo prevazilazile Keopsovo remek-delo.                       

  Burdž Dubai



 I onda, dolazi do prave graditeljske eksplozije sa novim materijalima. U Parizu se 1889. godine podiže Ajfelov toranj, visok 300 metara. Amerikanci se upuštaju u trku 1930. godine kada se gradi Krajslerov oblakoder visok 319 metara, a vrlo brzo ga nadvisuje Empajer Stejt Bilding sa 381 metrom. Tek 1967. godine ruši se ovaj rekord podizanjem televizijske kule Ostankino u Moskvi, visokoj 540 metara. Rekord se vraća na ame­rički kontinent kada se u Torontu 1975. godine podiže CN Tower, zgrada visoka 553 metra sa antenskim sistemom na vrhu. Kule bliznakinje u Kuala Lumpuru sa 451 me­t­­rom bile su blizu rekorda, kao i zgrada Svetskog finansijskog centra u Šangaju visoka474 metra, a onda se sve vraća na početak, na Bliski istok. U Dubaiju je početkom ove godine podignut Burdž Dubai, ili Burdž Kalifa visok 828 metara. Slavna Keopsova piramida, čudo starog sveta, niža je 5,6 puta. Svetski graditelji se neće zaustaviti na ovoj visini. Da li će i kada zasmetati  trećoj strani, Bogu?  
                                        BurjDubaiHeight


                                          

Нема коментара:

Постави коментар