Kada istini ne bi težili i ono malo što ponekada izviri bi nestalo. Iskreno rečeno i to je relativno. Rezultati su isti, sa istinom i bez nje, i kada se ćuti i kada se progovara. Kao što napisa Andrić :"I sve će opet biti kao što je, po božijoj volji, oduvek bilo." Čovek će i dalje da nepoštuje čoveka.Iz izveštaja Si-En-Ena, Bi-Bi-Sija i ostalih međunarodnih TV mreža o sukobima u Siriji naglo je nestao Sirijski Deni. Desilo se to nakon objavljivanja video-snimka na kojem se vidi da ovaj britanski novinar sirijskog porekla zapravo fingira svoje izveštaje iz Homsa, organizujući svoje asistente da u trenutku njegovog javljanja uživo u program pucaju i dočaravaju ulične sukobe.
Ova vest je relativno sveža, ni malo iznenađujuća, jer je u pitanju samo još jedan u nizu primera političke manipulacije masama, i dakako neobjektivnog novinarstva. Spomenula sam ga zbog odavno ustoličene Makijavelističke prakse po kojoj cilj opravdava sredstvo. Izveštava se onako kako želi naručilac, a to je onaj koji plaća. Mediji su nažalost najudarnije sredstvo propaganda pa ne iznenađuje da je plaćenika te vrste najviše među njima. Na žalost lepeza se proširila i na nevladine i humane organizacije. Sve za progres i mir u svetu.
Nakon 20 godina...
posle prljavog rata u kom niko u vrhovima lokalnih i svetskih političkih vlasti nije imao časti .
O vih dana smo uz sarajevski lokalni performans ( Harisa Pašovića) bili svedoci uhodanog ispolitiziranog medijskog scenaria. Na medijskoj sceni su ponovo žrtve i ubice, dobri i loši narodi, i sve to obilato popraćeno dramatično- patetičnih arsenalom.
Tageszeitung iz Berlina doneo je komentar dopisnika za Jugoistočnu Evropu Ericha Ratfeldera.
„Rat u bivšoj Jugoslaviji i još više u BiH od 1992. do 1995. godine predstavlja značajnu promenu u razvoju Evrope nakon 1945. godine. On je s obzirom na etničko čišćenje, rascep jednog tradicionalnog multinacionalnog i multireligijskog društva, formiranjem koncentracionih logora, masovnim silovanjima i genocidom nad bošnjačkim stanovništvom ( !!!!!!) primorao Evropu da zauzme političko-moralni stav o tome. ….”
Sa 11.541 crvenih plastičnih stolica, (uveženih iz Srbije!!!!) u Sarajevu je organizovan performans Sarajevska crvena linija. Performans sa stolicama samo je jedna od nekoliko manifestacija održanih povodom obeležavanja 20 godišnjice opsade ovoga grada. Reč je o tradicionalnoj praksi da se određeni dani iz prošlosti obeleže na prigodan način. Ništa novo, naizgled ni sporno da obeležavanje nije ujedno politički paravan." Sumnja se nije slučajno upravo kao naučno nepoverenje suprotstavila običajima, jednako kao što je prekinula sa tabuom nepokolebljivih mišljenja"( Bloch). Stav koji ćemo zauzeti zavisi od aktuelne političke situacije i granica koja je ili nije povučena između tradicije i politike. Ovom prilikom to nije učinjeno, ni u Sarajevu ni u svetu.
S arajevska crvena linija svedoči o nemoći bosanskog grada i zajednice federacije da zaborave mučnu prošlost, ništa manje sadašnjost koja balansira na dnevnim antagonizmima različitih kultura u varljivom primirju. Liniju je nažalost povukla vlast sa namerom da svoju moć produži pamćenjem zla i provokacijom novog zla. Neukusni plastični projekat sletskog profila ( pozajmljene ideje) predviđao je i ostvario transparentno i masovno uključenje publike; lokalna publika je trebala da ponovo što intezivnije doživi ono što je proživela i da nikada ne daj Bože zaboravi; svetsku publiku je navodno trebalo “podsetiti” da je zakazala.“Stvaramo kulturu pamćenja onoga što se dogodilo, sa namjerom da širimo mir, da širimo svijest Evropi, koja je zakazala u tom momentu, i da agresorima kažemo zaista ono što se desilo. Oni to znaju, ali pokušavaju redefinirati historiju.“( Gradonačelnik Sarajeva Alija Behmen,izvor)
Da „kultura pamćenja“ za mir, nije trend koji traje od rata naovamo i izdašno u svim prilikama koristi sarajevsku epizodu i mrtve za svoje političke ciljeve još bi I poverovali. Dok u ovoj polukolonijalnoj zemlji sablasno štrče porušene fabričke hale, u korovu zarastaju poljoprivredni kombinati, napuštena rudarska okna, zjape opustošene šume, vlasti ulažu novac( verovatno strani) i snagu u kulturu pamćenja, crvene plastične stolice propagande. Daleko su od dostojanstvenog obeležavanja jednog stravičnog događaja sramna i žrtava nedolična pozajmljena plastična ideja , sramna manipulacijska medijska halabuka slična predratnoj, sramna “ kritička promocija” osvedočenih novinara scenarista, montažera, i međunarodnih moćnika po čijem planu je sve započelo, odvijalo se i još se uvek odvija, i za čiju se podršku vlast I ovim načinom bori. Najsramnija je upravo ta vlast koja duboko zaseca u ranjivo tkivo imajući za cilj ne mir, već artikulisano uzburkavanje političke krvi i regrutovanje upravo iz ove mase naivnih ljudi nove, mlade,sveže snage za svoje političke programe. Na balkanskom prostoru su to još uvek nacionalistički programi i partije, a regrutovani borci, borci za neke nove opsade i ratove. Posle će ta ista vlast i oni koje je vlast iskoristila analizirati uzroke konflikta, prebrojavati mrtve, raseljene, prozivati ubice, pojedince, narode.Sećanje sa jednog komunističkog sleta :
“ Drugovi, pogledajte fotografiju sa tog sleta, zatvorite oči par trenutaka i probajte da sebi u glavi stvorite sliku platoa I te omladine koja diše jednom patriotskom dušom i željom da opstane kao svoj na svome !!!
Ta patriotski razduševljena omladina sa sletova krvarila je u prošlom ratu sa željom da opstane svako na svom.
Da li su za sve krivi samo Dizdarevićevi barbari sa strane?
Vuk Bačanović
'A kako stvari stoje s 'duhom Sarajeva ' danas? Tako da se od količine kiča i patetike kojom se promovira o njemu ne može napisati ni kritika, jer dovoljno demistificira samoga sebe. Zar poslije svih korupcijskih afera, privatizacijskih pljački, krađa, obračuna, reketiranja, tlačenja, ponižavanja, izrabljivanja i mučenja ljudi, više itko može vjerovati u nekakav 'duh' anđeoski dobrih ljudi, posebno velikana, koji vjekovima žive u skladu s ezanima i crkvenim zvonima, mezeći uskršnja jaja i bajramske tufahije, dok su za svekoliko zlo krivi barbarski đavoli sa strane.' izvor
Plaćeni progresivci
J edna druga omladina, Inicijativa mladih za ljudska prava, oduševljena progresom svetske demokratije I uz njihovu svesrdnu finansijsku I programsku pomoć 6. aprila u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, delila je prolaznicima razglednice sa delovima razgovora sa građanima Sarajeva. Inicijativa je organizovala i postavljanje sedam bilborda u Beogradu sa imenima žrtava opsade.
Konstatujući da se u Srbiji i dalje ćuti i veoma malo zna o onome što se dešavalo u Sarajevu od 1992. do 1995. godine Peščanik je objavio kratku informaciju o ovoj aktivnosti. Tako su za razliku od drugih progovorili Peščanik I progresisti omladinci. Kako bih volela da kažem lepo!!! Za te koji su progovorili I za sva ostala progovaranja I inicijative građana I organizacija plaćenih iz inostranstva koji sprovode svetski program razvoja demokratije.
Problem dodatno komplikuje činjenica da su donatori sredstava privatnici. Da li se od njih može očekivati da deluju u javnom interesu zemlje ili u sopstvenom.Gde je u svemu tome pitanje suvereniteta jedne zemlje? Taj problem je odavno prevaziđen. Vlade figuriraju. One nemaju pravo da nadgledaju globalnu mrežu slobodne razmene intelektualnih dobara.
Političari misionari
Evo kako u praksi izgleda realizacija jedne inicijative. Da ne bi Gileta ne bih ja saznala za slučaj misionarke, Bosnian contemporary art., i Pointa.
“ s obzirom na to da je postalo očigledno kako živimo pod diktaturom nacionalizma u kojem individualci odlučuju u naše ime za dobrobit našeg zajedničkog identiteta nacionalnosti i duša”, izjavila je Radost za portal Sarajevo-x.”- odlučila sam ga (film) ilegalno skinuti sa interneta i napraviti premijeru Anđelininog filma u Prijedoru.
Radost je pozvala zainteresovane da se prijave putem njenog Facebook profila, te da će prikazivati film sve dok ga ne pogledaju svi koji imaju želju za tim. Sve ovo Radost je izjavila na Point konferenciji.
Da vidimo prvo ko stoji iza imena Radost.
“Radost Stroynik je feministička pesnikinja i jack ass umetnička kritičarka. Rođena u Stocu u porodici bogumilskih sveštenika Tate Zavile i Mame Lajke Stroynik. Njen prostor delovanja je internetski, bilo da se radi o nemilosrdnoj kritici savremenih umetničkih praksi ili o njenom “misionarskom” delovanju.”(isti izvor)
Evo jednog posta sa bloga primablogerine, misionarke, feminističke pesnikinje, pa procenite sami …o kakvoj pesnikinji I kojoj vrsti nemilosrdne kritike je reč !!!!
Sunce ti neje…. žarko
Radost Stroynik je potvrdila da joj je Angelina Jolie ponudila kopiju filma i pravo na prikazivanje.
"Malo kasno, ali šta je, tu je. Uglavnom, dobili smo njenu autorsku podršku i bar nas niko ni za šta nezakonito neće moći goniti", napisala je Stroynik.
Point i ko stoji iza njega?
Opet Facebook informacija:
POINT konferencija o političkoj odgovornosti i novim tehnologijama, je prva konferencija ovog tipa u BiH i regionu, koja će na isto mjesto “dovesti” građanski aktivizam, političku odgovornost, nove medije i nove tehnologije. Konferencija će tokom ova tri dana, kroz 30-tak događaja predstaviti neke od najznačajnijih imena iz ovih oblasti, a ugostiće preko 50 govornika/ca i panelista/ica.
Ko su predstavnici vodećih regionalnih internet portala na POINT konferenciji možete saznati iz izveštaja sa jedne od sesija..
“…najčitaniji portali sa prostora bivše Jugoslavije, poput hrvatskog Indexa, srbijanskog B92, crnogorskih Vijesti te domaćih portala Sarajevo-x.com, 6yka i Abraš MEDIA..
poimenice to su
“ Matija Babić, osnivač Indexa, Vesna Dobrosavljević, urednica vijesti na B92, Brano Mandić, urednik portala Vijesti, Adis Karadža, urednik portala Sarajevo-x.com, Aleksandar Trifunović, osnivač portala 6yka i Robert Jandrić, urednik Abraš MEDIA-e.”
izvor
Pa šta, reći će neko! Ništa. Samo to da je najveći deo srpskih NVO , kao i B92 finansiran od Soroša.
Postoji reč politička neutralnost. Sve izvan toga dovodi u pitanje elementarno funkcionisanje političkog i pravnog sistema jedne države. Građanima na spisku stranih nalogodavaca to nije jasno. Jasno im je ali nije bitno. Zaštićeni kao mečke čine šta im je volja. Zašto ne bi kada ti isti svetski moćnici čine isto. Rat u Jugoslaviji je njihovo delo, i samo jedan od desetine izazvanih iza drugog svetskog rata. Na tu činjenicu svi zaboravljaju.
Globalizacija će postati žrtva svog uspona. Upravljanje globalnom politikom postaje sve komplikovanije I teže. Mi smo odavno suočeni sa nametanjem ekonomskih, političkih, ideoloških, kulturnih vrednosti. Zloupotrebe je sve više. Ono što jednom društvu može da koristi, pa I globalnom, a to je sloboda, može da se okrene protiv njega. Postojaće uvek visokorizični javni interesi koje će neko pokušati da zloupotrebi. Jedna Radost je smešan primer iz bosanske kasabe. Kada se rezon takvih primera umnoži dobijamo kolektivno svest . Da li je takva svest izvrnuta ili ne ..odgovor dajte sami.
7 коментара:
Neupućeni će izvesti pogrešan zaključak!!
Kritika u ovakvim slučajevima mora imati glavu.Ali,hajde,ja razumem poruku i mislim isto.
Izdignuće iznad prošlosti iziskuje stvaranje novih vrednosti.To politici ne odgovara.Ona se čvrsto drži žrtava jer sa njima najlakše manipuliše.Umesto kritike postojećih,neodrživih ili stvaranja novih vrednosti,čuvari pozicija igraju na provereno.Na tu kartu igra ceo reon.
Peđa
Mnogo je danas opasnih "proslava" koje svode prostore nase slobode na rubove zivota koji samo sto ne prevrne,sa malom sansom spasenja.Huskaci raznih vrsta,cija se vrednost svodi na ostrinu jezika,na mahanja sa pozicioniranih mesta,vuku zivot onima ciji se dijapazon razmisljanja bitno ne razlikuje.Jedan zalaje,drugi prihvati.Za njima ostali.A pas ne laje zbog sela,vec sebe.
pozdrav
Z.
Ima jedan tekst koji objašnjava na slikovit i "naučan" način sociološki fenomen "ambient awareness" (svest o ambijentu) ili, jezikom običnog čoveka okupljanja u gomilu.
http://www.nytimes.com/2008/09/07/magazine/07awareness-t.html?_r=2&pagewanted=2
U pitanju je osećaj sigurnosti koji nam pružaju ljudi iz naše okoline. U psihologiji i sociologiji to se objašnjava poređenjem sa mladunčetom u okruženju prepunom drugih članova čopora, koje ima osjećaj potpune bezbednosti.U sebi nosimo misao da pozitivno okruženje umanjuje šansu da nas napadne neka "divlja zver".
Praznovanja su nešto drugo. Svetkarenja su datumi prema kojima imamo ili nemamo određeni odnos. Ako se odazovemo potvrđujemo svoj stav prema dotičnom svečarenju, ali i krugu ljudi.Jednom je to familijarni,drugi put religijski, politički ili ko zna koji krug. Prosto rečeno,da uzmem primer iz teksta čiji sam link naznačila, biti na Facebook'u znači pripadati glupoj masi( u kojoj sam i ja haha).
Fenomen potrebe za okupljanjem na društvenoj mreži,ne samo da počiva u osnovi Facebook'a već je isti iskorišten u marketinške svrhe, pa se na njemu nalaze pojedinci,firme, svi oni kojima taj fenomen može doneti neku korist. Eto to je osnov i političkih svetkarenja.
U bivšoj Jugi smo imali masu proslava tog tipa,i zato mi je MUKA od svega toga. Ne samo ovog u Sarajevu, nego i svih ostalih po bivšoj i van nje koji manipulativno koriste,kako kažu psiholozi, ovu arhetipsku osobinu.
I moja potodica ima žrtve u Sarajevu, tokom bombardovanja, nažalost i POSLE rata.Mislim da te stolice nisu u zbiru ovih jer su sa druge strane. No, ja ne brojim stolice,ne gledam na strane, niti mrzim strane, za mene su svi zločini jednaki,a paljenje sveće dovoljno da izrazim svoj intimni osećaj.Mislim da društvo na sličan način može odabrati dostojanstveniji način obeležavanja.
To bi bilo sve.
I ja osećam iskreno gnušanje nad ovim tekovinama koje ne poznaju granicu između primitivnog i civilizacijskog.U oba se operiše arhetipovima–heroja i zlikovaca, dobra i zla, života i smrti.Zbog toga su uspešni.
E pa zato sam primetio da tekstu nedostaje "glava".U ovakvim prilikama se od primerenog građanina očekuje glavni udarac, kritika zločina, ponavljanje do beskraja, da se ne bi zaboravilo ko je heroj a ko zlikovac, ko je na strani dobra, a ko zla.To će ti pravoverni zameriti.Oni ne poznaju drugačiji način razmišljanja.
Takav misaoni vokabular stoji iza filmova Bulajića koji su imali efekat koliko i sam sistem!!! Političke strukture su po svojoj prirodi pragmatične.
Peđa
Potpuna vjera je dogmatizam,isključiv i netrpeljiv stav prema svemu i svakome ko drugačije misli.U našim bivšim je svako osvojio svoje istine i njih se čvrsto drži. A to znači da smo ostali i dalje pri jednoumlju koje politike podržavaju kroz konzervativizam i tradicionalizam, ma koliko se doktrinarno eventualno zagovara potreba promjene svijeta.
Demagogija je zavođenje rečima koje navodi na pitanja zašto to neko čini,koja mu je motivacija.Ako već ne možemo da sprečimo možemo da raskrinkamo, pa onda neka taj i dalje
"demagogiše" koliko ga volja.
Nevladine organizacije u depešama američke ambasade u Beogradu koju je objavio Wikiliks.
http://glasnaroda.hpage.in/nevladine-organizacije-u-depeama-ambasade-sad-u-beogradu_85033488.html
J.B.
Постави коментар