BLISKI ISTOK - III deo

                   KAKO JE ZAPOČELO BLISKOISTOČNO PROLEĆE

"Amerikanci su u 50-godišnjem hladnom ratu pobedili komunističke režime u istočnoj Evropi i srednjoj Aziji. Irak je prva faza novog dugotrajnog procesa na Bliskom istoku." (2005, IFIMES )
U analizama o mogućim taktikama napada Izraela na Iran najčešće se prave poređenja sa napadom na Irak. Da vidimo kako je to izgledalo.
SVE ZA
         ZA DEMOKRATIJU I ANTITERORISTIČKU BORBU

       Operacija "Opera" 1981.
 U operaciji Opera iz 1981. (poznatoj i kao operacija "Babilon") izraelske zračne snage napale su Osirak - postrojenje za proizvodnju nukearnog oružja u Iraku, dok je zemljom još vladao Saddam Hussein. Izgradnja nuklearnog reaktora započela je 17 kilometara južno od Bagdada.  Izrael je opravdao svoju misiju rokom završetka radova. Prema njihovoj proceni reaktor je trebao da krene sa radom za mesec dana.

U akciji "Opera" učestvovalo je  8 F-16 i 6 F-15 aviona. Bez ikakvog otpora prešli su zračni prostor Jordana i Saudijske Arabije. Kako bi izbegli ili barem odgodili detektiranje  uvežbani piloti međusobno su komunicirali na saudijskom dijalektu iznad Saudijske Arabije i na jordanskom iznad Jordana.
Kada su ušli u irački vazdušni prostor, razdvojili su se na više manjih formacija po 2 aviona i nastavili let na visini od samo 30 metara. Kod nuklearnog reaktora u Osirak-u bili su na visini od 1,100 metara
Nakon samo 2 minute bombardivanja reaktor je bio uništen, a izraelski avioni na putu natrag za Izrael.
 Prema nekim informacijama tačno pola sata pre ulaska izraelskih aviona u Irak, iračka protuvazdušna odbrana otišla je na ručak i pritom ugasila radare.
                      
                                                 2003

REAKCIJE EVROPE I RUSIJE 48 SATI PRE POČETKA NAPADA NA IRAK

Iz medija

"Države širom sveta podeljene su oko Bušove strategije. Državni sekretar SAD Kolin Pauel izjavio je  da postoji koalicija od oko 45 država koje podržavaju vojnu akciju.  Jedna trećina preferira da ostane anonimna.
Među tim državama  sup ored Britanije, Australije, Španije, Italije i Japana i neki ne baš tradicionalni američki saveznici poput Albanije i Azerbejdžana. Primetno je da nema nekih starih prijatelja poput Francuske i Nemačke.




" Britanski premijer Toni Bler, najbliži Bušov saveznik, vodio je juče u parlamentu bornu da u sopstvenoj partiji uguši pobunu, tokom koje su tri ministra u vladi podnela ostavku. ""Iračko pitanje će odrediti obrazac meðunarodne politike u narednoj generaciji", rekao je Bler. "Ono će odlučiti o suzbijanju bezbedonosnih opasnosti u 21. veku, budućnosti UN, transatlantskoj ravnoteži, odnosima sa Evropom i angažovanju Vašingtona sa svetom", rekao je Bler.


Francuski predsednik Žak Širak optužio je SAD za bezobzirnu upotrebu moći i kršenje volje Ujedinjenih nacija na način koji bi mogao podstaći globalnu nestabilnost.
"Nema opravdanja za jednostranu odluku da se pribegne sili", insistirao je on.
Francuski ambasador pri SAD, Žan David Levid izjavio  je da bi se Pariz mogao pridružiti američkoj akciji ako Irak upotrebi biloško i hemijsko oružje. Takav potez bi "odmah i u potpunosti promenio situaciju".


Nemački kancelar Gerhard Šreder je takođe dao izjavu. Rat znači "sigurnu smrt za hiljade nevinih ljudi, žena i dece".




Ruski predsednik Vladimir Putin je, prema medijima, imao telefonski razgovor sa Bušem. Uprkos protivljenju postavljanja  ultimatuma Iraku Rusija će se truditi da održi saradnju sa Vašingtonom. Šef diplomatije Igor Ivanov je međutim iyjavio  da je ovim potezom SAD "ugrožena antiteroristièka koalicija", stvorena nakon 11. septembra 2001.




Turska je ipak odlučila da pomogne američkim snagama otvaranjem vazdušnog prostora.  Amerika nije dobila dozvolu  početka invazije  sa njene teritorije.
U kuvajtskoj pustinji, američke i britanske trupe pakovale su šatore i pripremali se za invaziju.

Pisanje Stratfora, Amerika

Vojno-diplomatski veb sajt Stratfor.com  je razjasnio na nedvosmislen način prave interese Amerike i njihovu važnost uoči novog rata na Perzijskom Zalivu. Stratfor.com ima bliske veze sa uticajnim ljudima unutar Bushove administracije i obično izražava njihova strateška gledišta. Ovaj internet sajt je naveo tri najbitnija cilja:
1. zgrabiti kontrolu nad iračkom naftom,
2. pretvoriti Irak u bazu za naredne vojne operacije Amerike na Bliskom Istoku i Centralnoj Aziji, 
3. izvršiti krvoproliće koje će traumatizirati arapski narod i zacementirati dominaciju Amerike i Izraela u regionu.

Odluka da se napadne Irak je,prema njihovoj proceni,  proistekla iz psiholoških i strateških potreba. Psihološki, Vašington želi da redefiniše stav Arapa prema  Americi; da ulije  strah i poštovanje. Strateški, Sjedinjene Države žele da okupiraju Irak da bi kontrolisale osovinu Bliskog Istoka: iz okupiranog Iraka, mogu da primene silu na čitav region. Pretpostavka je da bi pobeda u Iraku redefinisala dinamiku u arapskom svetu. Neke arapske vlade, poput one u Kuvajtu, su prihvatile ovu taktiku, dok druge, poput Saudijske Arabije, ipak strepe od nje. Svi shvataju da će američka okupacija Iraka korenito promeniti region. Sjedinjene Države će postati naslednici britanske i otomanske vlasti u arapskom svetu, u pravom smislu te reči.
"Nafta bi predstavljala jednu polugu te vlasti. Ako Sjedinjene Države uspostave kontrolu nad naftnim zalihama Iraka,drugih po veličini na svetu-cene nafte bi mogle naglo pasti i arapske države bi bile lišene uticaja kojeg trenutno imaju unutar OPEC-a po pitanju krojenja naftne politike. Arapske nacije, bogate naftom-kao prvo, Saudijska Arabija-verovatno ne bi mogle održati svoju privredu. Ekonomska realnost bi mogla postići ono što narodna ozlojeđenost nije uspela- a to je promena samog režima.

Izrael

"Poraz Iraka, jednog od Izraelovih najopasnijih  neprijatelja, otvorio bi put jevrejskoj državi i Vašingtonu ka dominaciji u regionu, prisiljavajući arapske vlade na potčinjavanje pod pretnjom ekonomskog i vojnog uništenja. Pojedini arapski lideri se još uvek boje da će Izrael, ohrabren porazom Iraka, proterati Palestince jos dalje od Zapadne Obale i Gaze u susedne zemlje. Prisilni egzodus  bi stvorio humanitarnu katastrofu velikih razmera, što arapske vlade ne bi bile u stanju da reše."



                                        2005

Sa stranice IFIMES'a
IFIMES- Međunarodni institut IFIMES je partner : World Security Network, New York,Globalvision News Network, New York, Mejdunarodniyi obchestveniyi fond »Eksperimentalniyi tvorcheskiyi centr«, Kurginyana Center, Moscow, International Center for Consultations, Haifa, Israel
Global Development Network iz Washingtona je relevatnost raziskav Mednarodnega inštituta IFIMES ocenil s stopnjo relevantnosti 93,00%.

2005 GODINA – IRAK

IFIMES – Međunarodni institut za međureligijske, međunacionalne i bliskoistočne studije iz Ljubljane posebno je za oktobarski broj slovenačke stručne revije za vojno-sigurnosna pitanja “OBRAMBA” sačinio analizu događanja u Iraku iz koje izdvajamo najvažnije i najzanimljvije delove.

POČETAK RATA

Za većinu političkih analitičara i stručnjaka nije više pitanje, da li će rata u Iraku biti ili ne, nego kada, kako i ... kakva (je) će biti njegova svrha? Bez obzira na to, što je irački režim prihvatio povratak inspektora, koje je 1998 godine proterao pred operaciju Pustinjska lisica, intervencija se čini izvesnom.
Ponovo je  centralno pitanje rušenje Sadama Huseina: da li zbog proizvodnje oružja za masovno uništavanje ili zbog iračkih zaliha nafte, koje iznose 220 milijardi barela i zaliha plina 30 triliona m3. Možda je razlog u plodnoj Mesopotamiji, koja bi mogla prihvatiti dva miliona palestinskih izbeglica ili nove karte Bliskog istoka na kojima bi SAD zamenile nedemokratske režime demokratskim? Irak je početak jednog od niza procesa demokratizacije Bliskog istoka, koji je prema mišljenju dr.Bernarda Lewisa, profesora na Princeton University, predstavlja neku vrstu domina. Bagdad je kocka i kada padne, ostale domine lančano će početi padati.
 
“ SCENARIJ “RATA  I MOGUĆE REAKCIJE

Stratfor, Amerika
Prema mišljenu STRATFOR-a, američke agencije za obaveštajne analize, američka administracija raspolaže sa više različitih scenarija i u svakom trenutku spremna je aktivirati jedan ili istovremeno više scenarija. 
PREMA MEDIJIMA Amerikanci bez sumnje imaju tihi dogovor i pristanak Rusije i Kine za rušenje Sadama Huseina. Francuska menja mišljenje, Evropska unija, prema rečima danskog predsjdavajućeg EU Rasmussena, smatra, da Amerikanci ne trebaju posebnu rezoluciju, jer oslonac imaju u prethodnim rezolucijama.
Arapski režimi su monarhije ili predsedničke monarhije (Sadam je imenovao svog sina Quseya za naslednika, Hafesa al Asada nasledio je sin Bashaar, Hosni Mubarak imenovao je svog sina Jamala za naslednika...). Arapski režimi neće pustiti suze za Sadamom Huseinom, jer imaju veći strah za vlastitu sudbinu i deklarirano se suprostavljaju intervenciji u Iraku. To je slikovito objasnio šeik Hamad ben Jasim Al-Thani, ministar vanjskih poslova Katara:"«Amerikanci i američka združena komanda već su tri godine u bazi Aludedh. Mi smo o tome obavestili zalivske države, iako sada izjavljuju da nisu bile upoznate....«.
Procenjuje se,takođe, da će većina Iračana dočekati  američke oslobodioce, jer će doneti dugo očekivanu demokraciju i ljudska prava. To je jasno u svom govoru 29.08.2002 rekao američki potpredsednik Channey. Možda je Channey navedenu tvrdnju postavio na osnovu mišljenja dr.Fuada Ajmya, profesora za političke studije na University John Hopkins, koji savetuje SAD, da ne poklanjaju previše pažnje reakcijama arapskih masa. vidi dalje IZVOR

Organizovani EKONOMSKI kriminal i korupciju KAO  geopolitičko sredstvo INSTITUT  NE SPOMINJE !!!!!
 
Sledi li repriza operacije "Opera"  ili zapadni saveznici  neće dozvoliti  ponavljanje uprkos željama Izraela?
Evo mogućih ruta napada po uzoru na operaciju "Opera".

2 potencijalne rute:

1) ruta preko Saudijske Arabije
Izvesniji scenarij. Saudijska Arabija saveznik je SAD-a i Izraela i sigurno bi ovom rutom izraelski avioni najlakše stigli do odredišta, premda je to relativno duži put.
2) ruta preko Jordana i Iraka
Kraći put, ali nije sigurno da bi Amerikanci dobili dopuštenje za preletanje ove dve države.
Moguća je i izvedenica - ulazak u Saudijsku Arabiju, zaobilazak Jordana i skretanje severno prema Iraku.
                                                                  
Ciljana nuklerna postrojenja.

Ako zaista dođe do napada izraelskih snaga  Izrael bi verovatno koristio   F-16 ( američki), dok najsnažniji otpor od strane Irana bi pružili  MiG-29 (ruski)
Strunjaci već dugi niz godina raspravljaju koji bi od ta dva aviona bio uspešniji u direktnoj konfrontaciji.

i
<><><><><> <><><><><> <><><><><>  <><><><><>    <><><><><>    

	IZRAEL	IRAN
populacija:	7 milijuna	77 milijuna
broj aktivnih :	187,000	545,000
broj rezerve:	565,000	650,000
ukupan potencijalni broj vojnika:	3,5 milijuna	44 milijuna
broj vojnih aviona:	1,964	1,030
kopnena mehanika (tenkovi i sl.):	12,552	12,393
brodovi - mornarica:	64	261
godišnji odbrambeni budžet (u USD):	16 milijardi	9 milijardi
dužina obale:	273 km	2,440 km
površina zemlje:	20,770 km2	1,648,195 km2

AMERIČKA VOJNA VEŽBA/ SIMULACIJA NAPADA NA IRAN ( 2012 )

Simulacija vođena pod imenom „Unutrašnji pogled”, koja je trajala  dve nedelje, zasnovana je na pretpostavci početka  sukoba koji bi inicirala Iranska strana.  Inicijalni napad Izraela povukao bi za sobom  ispaljivanje iranskih raketa na američki ratni brod u Persijskom zalivu, kao deo odmazde zbog izraelskog napada.  Teheran Ameriku vidi kao izraelskog partnera u toj akciji i za očekivati je da Iran paralelno dejstvuje na obe armije.

U raketiranju američkog broda poginulo bi oko 200 vojnika. U Vašingtonu bi to bilo shvaćeno kao objava rata, pa bi usledilo i američko bombardovanje iranskih nuklearnih postrojenja.

Procena Pentagona je da bi izraelski udari  zaustavili nuklearni program   za oko godinu dana, Dejstva američkih snaga na ostale nuklearne ciljeve zaustavile bi nuklearni program za dve godine. Ukoliko bi međutim vrhovni komandant Barak Obama naredio „puno uzvraćanje”, naneta šteta bi mogla da bude i veća.

„Njujork tajms” ukazuje da je u svakoj, pa i u ovako detaljnoj simulaciji, nemoguće predvideti kako razmišlja iransko rukovodstvo i navodi da su izraelski stratezi skloniji proceni da Teheran ni u kom slučaju ne bi želeo veliki rat na svojoj teritoriji, te da zbog toga ne bi došlo do napada na američke brodove u Persijskom zalivu.

Za razliku od klasične vojne vežbe, ova simulacija podrazumeva veliku upotrebu kompjuterske tehnologije i unos velikog broja varijabilnih faktora kako bi se obezbedilo da se razvoj događaja predvidi sa maksimalnom pouzdanošću.

                                                            I deo   II deo      IV deo